Valjevo
Saobraćajna golgota Andrije Jevtovića
Poginulo se, više puta
Da
i "obična" saobraćajka, (hvala bogu) bez težih posledica, pored
ovakvog pravosuđa lako postane razlog za uterivanje novca, dokazuje slučaj
poštenog autolimara iz Gornjeg Milanovca
M. Grabež
Autolimar iz Gornjeg Milanovca Andrija
Jevtović do kraja života pamtiće 19. decembar 2002. godine. Na Svetog
Nikolu Andrija je oko 9 sati uveče svojim vozilom, na klizavom putu u selu
Ćelije, opština Lajkovac, udario u putničko vozilo kojim je upravljao izvesni
Igor Aleksić. U udesu su lakše telesne povrede zadobile, osim vozača Aleksića,
i njegova trudna žena Dušica i saputnica Nataša Pavlović.
Gospodin Jevtović je otac troje dece, i
ujutru iz Gornjeg Milanovca kreće u Lazarevac da poseti povređene, da im se
izvini, da ih kao pristojan čovek obiđe, ponudi pomoć oko lečenja, ako je
potrebna. Na njegovu sreću, svi putnici su živi i zdravi, tako da mu sa srca
pada veliki teret. I gospođa Nataša Pavlović je, nakon što je prebačena na
Urgentni centar u Beogradu, posle pregleda puštena kući.
Dve godine nakon saobraćajne nesreće Opštinsko javno tužilaštvo
u Lajkovcu podnosi optužnicu kojom tereti Andriju Jevtovića da je odgovoran za
ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, podvodeći sporni događaj pod pravne norme. U
optužnici se navodi da je gospođa Nataša Pavlović zadobila teške telesne
povrede, i da je bila na lečenju u Urgentnom centru, mada je Andrija svojim
očima Natašu video u njenoj kući u Lazarevcu, kada ju je posetio odmah
nakon saobraćajnog udesa.
Predmet krivice
Andrije Jevtovića tada preuzima predsednik Opštinskog suda u Lajkovcu Radomir Bućković, koji je u ovom predmetu
postupao i kao istražni sudija. Presuda glasi: Andrija Jevtović se
osuđuje na dva meseca zatvora uslovno i da plati troškove krivičnog
postupka.
Od tada Andrija u
svojoj uglednoj autolimarskoj radnji radi samo za advokate. Okružni sud u
Valjevu ukida presudu iz formalnog razloga, jer je predsednik veća u ovom
predmetu postupao i kao istražni sudija. U ponovljenom postupku sudi sudija
Milan V. Stefanović. On donosi tri puta presude, kojima Jevtovića osuđuje na
novčanu kaznu od 70.000 dinara. Simbolična kazna, može se reći. Sudija
Stefanović prikriva medicinsku dokumentaciju koja je falcifikovana i dovodi
"stručnog svedoka" dr B. Pešića kojeg upućuje u spise predmeta u
sudnici i zbog toga odlaže za pola sata početak suđenja. Okružni sud je tri
puta nalago Opštinskom sudu da uvaži predloge odbrane u vezi sa saslušanjem
svedoka, veštaka i izvrši uvid u medecinsku dokumentaciju.
Autoimara iz
Gornjeg Milanovca boli, međutim, to što sudije montiraju proces. Oštećena
Nataša Pavlović nije bolnički lečena i nije zadobila teže telesne
povrede, što je bitan element za kvalifikaciju krivičnog dela.
Ostavljajući
poslove u radionici, Andrija u Beogradu uspeva da dobije kopiju iz upisnika
koja se vodi o primljenim pacijentima, u kojoj piše da je Nataša Pavlović nakon
pregleda puštena kući, bez terapije, koja nije bila potrebna, i da su joj
povrede lakše prirode. I komandir Policijske stanice Lig obaveštava Andriju da
u policiji postoji depeša kojom su od PS Savski venac u Beogradu obavešteni da
je Nataša tom prilikom zadobila lakše telesne povrede, i da je otpuštena sa
pregleda, bez terapije.
Sudija Milan V.
Stefanović je sada sudija Osnovnog suda u Valjevu, jer je sud u Lajkovcu
ukinut. Sudija tera svoje, i ne dozvoljava Andriji da dođe do istine. Sudija
želi da pokrije oštećene, koji su već naplatili 720.000 od Garantnog fonda,
zbog teških i lakih telesnih povreda.
U kafani u Ćelijama
zamenik osnovnog javnog tužioca u Valjevu Mile Nikolić mu, u prisustvu advokata
Veljka Smiljanića, traži da mu besplatno popravi auto, a da, navodno, tadašnjem
predsedniku suda, odnese novac. Zbog ovakvih tužiočevih spletki, predsednik
suda nije ni prošao reizbor. Limar odbija ponudu, smatrajući je nečasnom.
Jedan događaj,
saobraćajni udes bez težih posledica, promenio je život vrednom i časnom čoveku
Andriji Jevtoviću, koji od tada godinama radi samo da bi plaćao advokate,
veštake, svedoke...
Limar je, ovih
dana, podneo pritužbu Visokom savetu sudstva, očekujući da će se njegov slučaj zakonito
rešiti. Da li će uzaludno
biti radovanje, jer u "Kući pravde", svi gledaju u svoje leve ruke.