Tabloid otkriva
Operacija Mreža,
tri godine posle: Duvanska mafija nije mogla da funkciniše bez
"saradnje" kriminala i vrha legalne vlasti, a ne može ni danas
Niko da zađe u srpski bermudski trougao
Seća li se još
iko danas u Srbiji i regionu da je u maju 2007. godine sprovedena velika
antikorupcijska i antišvercerska akcija Mreža?
U njoj su lovljene velike ribe, takoreći kapitalci. Kad se kasnije svodio račun
ispalo je da je Mreža baš bušna, jer su najkrupnije ribe već davno pre
akcije otplovile van domašaja pravde koja je, kao, trebalo da ih stigne...
A
sve se događa iz samo jednog razloga: šverc duvana nije išao samo u vreme Slobodana Miloševića, nego su ga nastavili svi sastavi srpskih vlada nakon 5. oktobra, a i vlada u regionu, posebno hrvatska i makedonska
Piše: Zoran Božinovski
U
proleće
2007. godine
poput
bombe
je
odjeknula
vest
da
je
Stanko
Cane
Subotić
uhapšen
u
Moskvi,
da
će
veoma brzo biti isporučen
Srbiji,
da
je
baš
on
najkrupniji
ulov
u
akciji
Mreža,
da
je,
pored
njega
i
njegove
švercerske
"tobako
grupe",
meta
ove
akcije
bila
i
grupa
oko
Marka
Miloševića
i
Mire
Marković,
pojačana
Bojanom
Bajrušević
Tref,
udovicom
"legendarnog"
Vlade
Kovačevića
Trefa.
Krezubo
i
neefikasno
srpsko
pravosuđe
i
tužilaštvo
ispočetka
nije
htelo
da
prizna
ni
sebi,
a
pogotovo
ne
javnosti,
da
je
cela
akcija
dozlaboga
promašena
i
manjkava.
Jer,
Subotića
od
Rusa
nisu
dobili
kad
se
ispostavilo
da
sa
onako
sročenom
prijavom
i
poternicom
ne
bi
mogli
da
privedu
pravdi
u
Srbiju
ama
baš
nikoga,
pa
ni
Subotića,
te
im
je
ovaj
lako
pobegao.
Kasnije
se
još
ispostavilo
da
im
je
nedostupna
i
Bojana
Bajrušević,
a
nedostupnost
Marka
Miloševića
i
Mire
Marković
nije
ni
potrebno
elaborirati.
Tako
je
u
tom
talasu
hapšenja
od
krupnijih
igrača
na
duvanskoj
švercerskoj
sceni
nastradao
jedino
Miki
Pešić,
a
nešto
kasnije
u
pritvoru
mu
se
pridružio
i
Anton
Stanaj,
vlasnik
kompanije
Rokšped.
Da
bi
se
danas,
tri
godine
kasnije,
javnosti
objasnilo
kako
se
Srbiji
ova
akcija
otela
kontroli,
neophodno
je
prethodno
objasniti
fenomen
koji
hronično
muči
države
nastale
nakon
raspada
SFRJ.
Radi se o poslovičnoj
nesaradnji između zemalja u regionu. U konkretnom slučaju se radi o
nekoordinaciji između Makedonije i Srbije. Ključ rešavanja akcije Mreža
i privođenja pravdi osumnjičenih leži ovog puta ne u Beogradu nego u Skoplju,
tačnije u skopskom naselju Mađari, u špediciji Makošped, iz čijeg je
akciznog skladišta organizovan, špeditovan i transportovan kompletan šverc
cigareta prema Srbiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, i to čak deset
godina, od 1997. do 2007. Kompletan šverc cigareta u tom periodu je organizovan
u režiji JNA i države, a švercom je upravljano iz Makedonija Tabaka, pod
dirigentskom palicom danas pokojnog Dančeta Šuturkova.
Veliki duvanski bosovi
sa Balkana imali su svoje specijalne "nosače keša". Bila su
četvorica. Svi su bili miljenici Šuturkova: Vanja Bokan, Cane Subotić, Miki
Pešić i Srećko Kestner. Švercovane cigarete su napuštale Skoplje šleper-kamionima
ili kargo-avionima tek nakon što bi neko od četiri kurira doneo keš
novac na blagajnu Makedonija Tabaka, u ime i za račun neke
od moćnih grupacija na Balkanu. Svako od njih je "pokrivao" ponekog.
Da su srpska policija ili tužilaštvo u Mreži hteli da ulove bilo Stanka
Subotića bilo Marka Miloševića bilo Bojanu Bajrušević, prethodno bi postigli
čvrst dogovor sa makedonskom vladom i policijom, posetili bi Skoplje, Makedoniju
Tabak i Makošped, dokumentovali bi kompletno poslovanje svakog od
osumnjičenih u akciji Mreža i onda bi cela akcija imala i svoj smisao i
verovatno pozitivnu završnicu.
Ovako, unapred svesni da
je sve uzalud, odradili su akciju reda radi i sa predubeđenjem da je sve
uzalud. Makedoncima su se obratili, nešto se po Skoplju kao istraživalo, ali
naravno da se nije moglo ništa uraditi jer su u Skoplju imali problem u vidu
vlasti kojom je dominirala stranka VMRO DPMNE, čije su strukture, u vreme
prethodne vladavine 1998-2002, ogrezle u šverc cigareta. U to vreme je ministar
finansija bio današnji premijer Nikola Gruevski, Makedoniju Tabak
je vodio rođak supruge premijera Ljupčeta Georgijevskog, a jedan od
glavnih sponzora svih njihovih predizbornih kampanja, Kosta Jankovski,
biznis je partner Marka Miloševića i Bojane Bajrušević Tref. Dakle, Skoplje ne
bi nikako ni htelo ni moglo da seče granu na kojoj sedi, pa je Beogradu odmah
jasno stavljeno do znanja da Mrežu lokalizuje na Srbiju i da je nikako
ne pušta prema Makedoniji...
Problem istrage u akciji
Mreža je nepobitni fakt da biznis partnerstvo između Marka Miloševića i
Vlade Kovačevića Trefa, u firmi Interspeed, nikako ne može da se odvoji
od saradnje sa firmama Koste Jankovskog Prima Trading Ventura i Feroglas,
u kojima je Bojana Bajrušević partner sa Jankovskim. Ujedno je istovremeno
funkcionisao biznis sa djuti-fri šop prodavnicama s obe strane
makedonsko-srpske granice.
Sa srpske su gazdovali
Marko Milošević
i Vlada Kovačević Tref (Interspeed), a sa makedonske Kosta Jankovski,
prvo sam a kasnije u koprodukciji sa Bojanom Bajrušević Tref. Ono što je
istraga u Srbiji nepobitno utvrdila jeste da je prvobitna strast Marka
Miloševića u vezi sa automobilskim sportom bila usko vezana za njegovog
učitelja Vladu Kovačevića Trefa, koji se tako i približio srpskom predsedničkom
paru
Koliko
je
ta
veza
bila
bliska
govori
i
podatak
da
je Šuturkov
u
ime
svoje
kompanije
bogato
sponzorisao
Markov
i
Trefov
auto-moto
klub, a
Bracika
i
Sloba
su
zahvalili
putnom
ispravom
za
Dančeta. Mnogo
kasnije, kao
i
dan-danas, istraga
ali
i
aktuelna
srpska
vlast, prevideli
su, a
uporno
i
dalje
previđaju, ogromni
poslovni šoping-centar
Interspeed
na
graničnom
prelazu
Preševo, na
srpsko-makedonskoj
granici. Jer, i
danas, iz
Rusije, takoreći
daljinskim
komandama, Marko
Milošević i
Mira
Marković, uz
pomoć svojih
moćnih
satelita
u
aktuelnoj
vlasti, trampe
stare
i
propale
djuti-fri šopove, koji
su
srušeni
da
bi
se
modernizovali
granični
prelazi, u
zamenu
za
državne
parcele
odmah
do
graničnog
prelaza. Na
tom prostoru "posadili" su Interspeed šoping-centar i, kako to
obično biva, benzinsku pumpu...
Problem istrage u akciji
Mreža je što nisu hteli ili nisu mogli da utvrde odakle su došle
cigarete u Srbiju, od koga su ih prvoosumnjičeni preuzimali, odakle su ih
naručivali, kad već ti kontingenti cigareta nisu pali s Marsa. Da su probali da
zainteresuju OLAF ili makar Interpol i da su na taj način
primorali i privoleli makedonske istražne organe da sarađuju, onda bi se lako
došlo
do tačnih saznanja o količinama cigareta koje su stigle u Srbiju.
Nije nikakva tajna da je
od dana kad je Makedonija postala samostalna država i formirala svoju izvršnu
vlast, Makedonija Tabak svoj duvanski švercerski biznis utemeljio kao
jednu od najprofitabilnijih privrednih grana koje Makedoniju guraju napred.
Apsolutni procvat duvanski šverc je doživeo 1994. godine, nakon dolaska na
vlast tada mladog premijera Branka Crvenkovskog. Njega je Šuturkov imao
pod svojom kontrolom, kao svog učenika, vrlo talentovanog i željnog
"škole". Crvenkovski je veoma brzo savladao sva znanja koja mu je
preneo iskusni Šuturkov, a najbrže je sazreo u vreme međunarodnog embarga na
Srbiju, kad je djuti-fri šop biznis i šverc cigareta bukvalno cvetao i nosio
ogromne profite garniturama na vlasti sa obe strane granica. Uopšte nije sporno
da je Crvenkovski kao premijer u mandatu 1994-1998. vladao maksimalno bahato,
da je u tom periodu sproveo prvu kriminalnu privatizaciju društvenih firmi u
Makedoniji, nakon čega se krhka ekonomija nikada više nije oporavila.
Nesreća Makedonije je
što je Crvenkovskog, u novembru 1998. godine nasledio gladni i kriminalu još
skloniji Ljupče Georgievski, udružen sa svojom suprugom Snežanom, ali i mladim
"lavovima" iz njegove VMRO DPMNE. Za razliku od Crvenkovskog, koji je
svoju stranku SDSM (i danas je predvodi!) podredio tajkunima i biznis
oligarhiji po receptu Šuturkova, Georgievski je uveo sistem porodičnog
vladanja, gde su on i supruga mu Sneška bili na vrhu, a ministri su dobijali
svoj deo kolača. Tako su i organizovali duvanski šverc prema Srbiji, Kosovu i
Crnoj Gori. Prvo su iz države i iz Makedonija Tabaka, na početku 1999.
godine put Londona oterali Šuturkova, a njegovu fotelju su poverili nesposobnom
Stevčetu Kocevskom, odabranom zahvaljući uticaju Vančeta Takovskog,
rođenog brata Sneške Georgievski. Njegova je supruga Vesna Takovska,
neuspešna glumica strumičkog pozorišta, istovremeno postala direktorka Tabak
Osiguranja, najmoćnije osiguravajuće kuće u Makedoniji.
Tako je porodična
manufaktura mogla da počne s
Jankovski je, kao
porodični prijatelj supružnika Georgievski, vrlo lako i nakon Slobinog odlaska
uspostavio balans sa Đinđićem i njegovim ministrima. Posebno je u tome
pomagao Božidar Đelić, koji je oduvek imao bliske i
prijateljske odnose sa Nikolom Gruevskim, na osnovu čega je ovaj i postao
savetnik srpske vlade krajem 2002. kad su otišli s vlasti u
Makedoniji.
I danas, ako pred TV
kamere dovedete i pitate pojedine srpske novinare, poslovične sveznalice za
duvanski šverc, kao navijeni će vam ispričati bajku o tome da su u vreme
vladavine Miloševića švercerski posao sa cigaretama u najvećem delu vodili
Marko Milošević i Kovačevićeva udovica Bojana Bajrušević, da su činili najmoćniju
državnu grupu za šverc cigareta, da je poluge biznisa u rukama držala Mira
Marković preko najznačajnijih sektora vlasti svog supruga Miloševića, da su
okrenuti milioni i milioni i da su završili na njihovim tajnim računima u
inostranstvu. Nikako vam ovi velemajstori zimskih bajki neće objasniti kako
su kontingenti cigareta došli na teritoriju Srbije, ko ih je dopremao, ko je to
organizovao!?
U pričanju tih priča,
danas slobodna i razuzdana Bojana Bajrušević, kojoj se, kao, sudi za šverc
cigareta, ali suđenje nikako da počne, obeležena je kao vlasnica Tref
rentakara. Poznata je i kao glavni operativac za milionske transakcije koje
su izvođene naduvavanjem faktura za kupljene i uvezene cigarete, ali se ne
objašnjava od koga i odakle!?
E, upravo je to deo priče
koja godinama nikako ne ide od ruke srpskim policijskim i novinarskim
istraživačima. Sve odlično povezuju do granice kod Preševa, ali nikako da pređu
na makedonsku stranu, tridesetak kilometara dalje, u Skoplje, gde se nalazi centar
šverca cigareta u ovom delu Evrope.
A upravo u Skoplju živi
Kosta Jankovski, vlasnik firme Prima Trading Ventura LTD, registrovane
na Britanskim Devičanskim Ostrvima, sa firmom ćerkom u Skoplju Prima MK,
čija je nominalna adresa GTC Skoplje, treći sprat. Jankovski je suvlasnik firme
Feroglas iz Vaduca, Lihtenštajn, zajedno sa Bojanom Bajrušević Tref. To
je i osnovni razlog zašto su srpski istražni organi nemoćni u pogledu
procesuiranja udovice Vlade Trefa, jer ako krenu u postupak raščlanjivanja ove
poslovne veze, onda moraju u regionalnu istragu koja iziskuje saradnju sa
hrvatskim, makedonskim i kosovskim istražiteljima, jer Kosta Jankovski pored
makedonskog poseduje i hrvatski pasoš, u Makedoniji više od deceniju finansira
i SDSM i VMRO DPMNE (Crvenkovskog, Georgievskog i danas Gruevskog!); u
Hrvatskoj je godinama bio blizak Ivi Sanaderu, a glavni je organizator i šverca
cigareta za "državu u državi" - TDR Rovinj.
Na Kosovu i u Albaniji
Jankovski je poslovni partner, u istom biznisu, za TDR
Rovinj sa liderom zloglasne Dukađini Grup iz Peći Ekremom Lukajem.
Ako srpski istražni organi krenu u temeljnu istragu i pored Bajruševićke, počnu
da pretresaju šverc konekcije Jankovskog u kontinuitetu, onda će doći do šverca
cigareta posle 5. oktobra 2000, kad je ministar finansija u Đinđićevoj
vladi Božidar Đelić uspostavio tesnu saradnju sa kolegom u Skoplju Nikolom
Gruevskim. Ta saradnja u švercu cigareta i ostalim sličnim biznisima toliko je
bila tesna i plodna, da je nastavljena i nakon pada s vlasti Georgievskog i
Gruevskog u septembru 2002. godine. Nikola Gruevski je ubrzo nakon toga prešao
srpsku granicu i postao savetnik Đelića za finansije. Boljeg Đelić nije ni
mogao da nađe...
Ako se danas, osam
godina kasnije, redom i detaljno čita izvozna knjigovodstvena dokumentacija Duvanskog
kombinata Prilep, na kojoj lepo piše ime špedicije, ime prevoznika, broj
registracije kamiona, tip i količina cigareta za izvoz, oko posmatrača bodu dva
podatka. Prvi je da je krajnja destinacija nepoznata, a drugi da su makedonska
Poreska uprava i njen direktor Toni Dimitrioski (1999-2002) sve fakture
overili potpisom.
Gruevski i Dimitrioski
su, kao ministar finansija i direktor Poreske uprave Makedonije, overili šverc
cigareta iz Prilepa ka Srbiji, težak 75 miliona evra. Neprijatan je fakt da se
isti tandem Nikola Gruevski - Toni Dimitrioski, nakon parlamentarnih izbora u
julu 2006. godine baš vratio na mesto zločina, da produži svoj prljavi biznis.
Nikola Gruevski kao premijer, a Toni Dimitrioski kao generalni direktor Duvanskog
kombinata Prilep. Naravno, pošto drugo i ne znaju da
rade, nastavili su sa švercom cigareta iz Prilepa, ovog puta preko
jedne druge firme.
Ta firma, Interplaza
Anis Kominis p.o. box 39 a. s. 1113 Nikozija, Kipar, u tamošnjem centralnom
registru firmi - ne postoji. Premijer Gruevski, kao većinski vlasnik, u ime
države, paketa akcije u Duvanskom kombinatu Prilep, i Toni Dimitrioski,
sada kao novi generalni direktor Kombinata, počev od juna 2007. (primer f-ra
br. 1-exp 07 od 29. juna 2007) organizovali su nelegalnu proizvodnju i
nelegalni izvoz cigareta rondo regular box. Posedujemo dokaze da je
makedonska Poreska uprava izdala izvozne akcizne markice za 4.350 kg ovog tipa
cigareta sa oznakama TKP IZVOZ (sa brojevima 61650000-61867500) i za 1.680 kg
sa oznakama (63390000-63474000). Ovo je samo jedna faktura i jedan primer koji
navodimo kao kliše po kome Duvanski kombinat Prilep i danas radi, jer je
reč o ogromnom kapacitetu. Ovaj kontingent cigareta, o kome za primer navodimo
detalje, ušao na Kosovo i u Srbiju, jedan deo se vratio i slobodno prodavao na
ulicama i zelenim pijacama. Najveći deo, nakon ulaska na Kosovo i u Srbiju
završio je u - nepoznatom pravcu.
Problem premijera
Gruevskog je što
Rekli bi
se -
ništa novo i neuobičajeno. U konkretnom slučaju šverc je svojim pečatom overio
carinski inspektor Mitre Nikolovski, koji je kontrolisao i
evidentirao izvoz ovog kontingenta. Njemu je bilo više nego jasno da cigarete
sa akciznim markicama TKP IZVOZ ne mogu da napuste Makedoniju, ali je ipak
učinio maksimum napora da se to izvede i sve overio svojim pečatom.
Prema tome, kad srpski
istražni organi pre nego što krenu u finalnu akciju, razmotre situaciju, kad na
listing osumnjičenih dodaju imena glavnih nosilaca šverca cigareta, Koste
Jankovskog i Bojane Bajrušević, i kad se proanaliziraju fakture i transakcije
novca, dolaze do poraznog zaključka da šverc nije išao samo u vreme Slobodana
Miloševića, već da su u njemu u kontinuitetu upleteni i svi sastavi vlada
nakon 5. oktobra, a tako i vlada u regionu, posebno hrvatska i makedonska.
Dok je Nikola Gruevski,
kao mlad ministar finansija u vladi Georgijevskog kontrolisao šverc iz Prilepa,
supruga Snežana Georgievska je "brinula" za Duvanski kombinat
Kumanovo. Njen rođak, Stevčo Kocevski, kao generalni direktor Makedonija
Tabaka i direktni vlasnik kumanovskog Kombinata, u koji je izvršio upad
1999. godine, zajedno sa crnogorskom ekipom iz Nikšića, organizovali su
proizvodnju i dalji plasman falsifikovane varijante monte carla, brenda Japan
Tobaco Internationala. Ovaj profitabilni biznis je organizovan preko
skopske firme Volej Komerc DOO, preko koje je izvođena nabavka
repromaterijala i preko koje su vršena plaćanja, a falsifikovani monte carlo
iz Kumanova Crnogorci su preuzimali u Kumanovu, organizovali su transport prema
Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori i dalje u EU. Radi se o Draganu Markoviću i Aleksandru
Mijailoviću iz Nikšića.
Nakon pada s vlasti
Ljupčeta Georgievskog u septembru 2002. godine, Nikšićani su se razbežali.
Aleksandar Mijailović, direktni "partner" u monte carlo
biznisu Snežane Georgievski, i dan-danas je na slobodi, dok je Dragan Marković
zbog investiranja novca iz šverc biznis u ohridski EMO, kasnije uhapšen
u Užicu. Zbog poternice iz Makedonije neko vreme bio je u ekstradicionom
pritvoru, a kasnije je izručen Skoplju gde danas služi četvorogodišnju
zatvorsku kaznu. To mu je samo prva sankcija za krivična dela koje je uradio od
1999-2002. godine, pre nego što je pobegao. Danas je Dragan Marković u zatvoru
gde čeka početak suđenja za pranje oko 20 miliona evra preko kiparske firme Tihama
Overseas LTD, čiji je direktor bio. Ova kiparska firma je u Skoplju imala
svoje sedište u ulici Save Kovačevića 8a. Za isto delo je optužen i Dragan
Daravelski, eksdirektor makedonske carine i Markovićev biznis partner. Ali
je on u međuvremenu, nakon 2002. godine, napustio Makedoniju i kasnije dobio
srpski pasoš. Danas slobodno živi u Beogradu, o čemu je Tabloid nedavno
pisao.
Aleksandar Mijailović i
Snežana Georgievski su suvlasnici i partneri u firmi Volej Komerc DOO iz
Skoplja, preko koje je izveden kompletan dugogodišnji šverc falsifikovanog
brenda monte carlo iz Duvanskog kombinata Kumanovo. I pored
toga što su vlasnici brenda Japan Tobaco International u vreme vladavine
Zorana Đinđića angažovali i privatne detektivske agencije da bi na terenu
pronašli izvor produkcije falsifikata njihovog popularnog brenda, nikada nisu
došli do Kumanova, da zavire u Kombinat koji se nalazi na 300 metara
udaljenosti od autoputa Beograd-Skoplje-Atina. Kao da su tražili a da ne nađu.
Nepobitan
je
fakt
da
su
supružnici
Georgievski
i
ekipa
iz
Nikšića, na
monte carlu
iz
Kumanova
zgrnuli
milione
evra. Da
bi
Ljupčo
Georgievski
zaštitio
svoju
kriminalnu
zaradu
i
da
bi
mogao
da
na
miru
troši
svoj
novac
od
svog
premijerskog
mandata, što
mu
je
bilo
i
prvo
zaposlenje
u životu, nedugo
nakon
pada
s
vlasti
je
uzeo
bugarsko
državljanstvo
i
pasoš. Danas, iako
prebogat, kao
olinjali
pas-lutalica
tumara
po
makedonskim
televizijskim
stanicama, žestoko
kritikujući
i
napadajući
svog
učenika
Gruevskog, koji
mu
je 2003. oteo
stranku, marginalizujući
svog
učitelja
i
prvog
mentora. Bogati
Georgievski je danas među najžešćim zagovornicima podele Makedonije, njene
federalizacije i promene imena. Dosledno i uporno odrađuje prljavi posao koji
mu je dala Majka Bugarska. Njegova, ništa manje bogata supruga Snežana, takođe
na miru krcka svoje milione evra, provodeći vreme u kućerini u rodnom
strumičkom selu Vladimirovo.
Naravno da makedonski
istražni organi ne smeju ni da pomisle na pokret u pravcu supružnika
Georgievski. Svaki evro kriminalno stečen dok je Georgievski premijerovao
Makedonijom ima potpis tadašnjeg poslušnog ministra finansija Nikole Gruevskog,
danas prvog čoveka i neprikosnovenog vladara ove opljačkane države.
Inače, i
za
ovu
ekipu
okupljenu
oko
Duvanskog
kombinata
Kumanovo, važi
sasvim
isto
pravilo
kao
i
za
onu
prvu
oko
Prilepa. Nikšićani
su
uz
pomoć svojih
veza
u
srpskoj
policiji, bez
obzira
na
to
da
li
su
crveni, plavi
ili žuti
na
vlasti, u
kontinuitetu
neprikosnoveni
na
terenu. Žrtveni
jarac je jedino Dragan Marković, koji će još mnogo vremena provesti iza
rešetaka. Zato su organizatori šverca i direktni profiteri, Mijailović,
supružnici Georgievski, Daravelski i Kocevski, i dan-danas na slobodi. Krckaju
svoje milione. Zabrinuti su jedino Daravelski i Kocevski. Prvi ima pravosnažnu
presudu od sedam godina zatvora i na poternici je MUP-a Makedonije, ali zasad
uspešno izbegava sankcije zahvaljujući srpskom pasošu. Kocevski je od 2002.
godine u kontinuitetu pod istragom. Više meseci je bio u pritvoru, donesena je
višegodišnja zatvorska presuda, ali nikako da postane pravosnažna zbog
korumpiranosti makedonskog pravosudnog sistema. Sve dok Kocevski ima novac da
reketom plaća svoju slobodu, moći će da se održava na slobodi.
Ljupčo Georgievski, nadaleko čuven po svojoj kleptomaniji i
krvožednoj zaljubljenosti u keš, svoj duvanski švercerski biznis prema Srbiji i
Crnoj Gori je organizovao tako da je supruzi Snežani i njenim rođacima
prepustio Duvanski kombinat Kumanovo, a ministru finansija u njihovoj
vlasti, Nikoli Gruevskom, odmah je dato puno pravo da
rukovodi švercom cigareta iz Prilepa i tamošnjeg Duvanskog kombinata.
Šta je, međutim, bitno da Srbija i njena javnost danas znaju,
a niko se nije potrudio da im to ranije saopšti?
Odgovor je: Kompletan knjigovodstveni bilans izvoza švercovanih cigareta iz Duvanskog kombinata Prilep, u
periodu 1999-2002. Kad je današnji premijer i lider VMRO DPMNE rukovodio
finansijima, to izgleda ovako:
1999. godina - 1.055.053.066 denara
2000. godina - 1.691.131.653 denara
2001. godina - 1.017.970.989 denara
2002. godina - 722.160.459 denara
Ili, prevedeno na jezik koji ceo svet razume, iz Prilepa je
put Srbije i Crne Gore ukupno otišlo švercovanih cigareta u vrednosti od 75 miliona evra.
Nepobitni dokaz da su kontingenti švercovanih cigareta u
ovom iznosu odrađeni na taj način jeste podatak da firme izvoznici iz
Makedonije prema Srbiji i Crnoj Gori potiču iz Švajcarske, Lihtenštajna i sa
Kipra. Ove zemlje imaju svoje akcizne markice, što podrazumeva da su izvoznici
morali Poreskoj upravi Makedonije pokazati odobrenja da će se cigarete iz
Prilepa sa njihovim akciznim markicama prodavati na teritorijama tih zemalja.
Radi se o firmi Prima Trejding Ventura LTD iz Cuga u
Švajcarskoj, vlasništvu Koste Jankovskog, koja je u 2000. i 2002. godini
prošvercovala cigarete u vrednosti od 168,2 miliona denara; firmi Montalcini
Investments LTD iz Nikozije na Kipru, čija vrednost švercovanih cigareta za
period 2000-2002. godine iznosi 1,76 milijardi denara, kao i firmi u
zajedničkom vlasništvu Koste Jankovskog i Bojane Bajrušević, Feroglas LTD
iz Vaduca u Lihtenštajnu, sa 59,3 miliona denara vrednog šverc-biznisa u 2000.
i 2001. godini. Celokupna fakturna realizacija cigareta iz Prilepa, na kojoj su
jasno upisani svi podaci koji ukazuju kao da je država Makedonija posao
odradila potpuno legalno, ima jedan jasan nedostatak - na fakturama piše da
cigarete putuju za Švajcarsku, Lihtenštajn ili Kipar, a nakon prelaska
makedonsko-srpske granice šleperi nestaju kao brodovi u Bermudskom trouglu.
Ako danas posetite Kumanovo i Duvanski kombinat Kumanovo,
videćete napuštene i ogromne prazne zgrade nekadašnje duvanske regionalne
veličine. Imao je ovaj kombinat više od 30 godina licence za proizvodnju
brendova BAT-a, lord extra, HB i camel. Sve su to
upropastili Snežana Georgijevska i njen rođak Stevčo Kocevski. Prvo su prestali
da plaćaju godišnju licencarinu BAT-u, pa su im licence oduzete kad je
dug premašio 300.000 evra. Onda je u toku 2001. godine Stevčo Kocevski, uz
pomoć poslušnih direktora iz kumanovskog Kombinata organizovao produkciju
falsifikata HB, ali je nakon pokušaja plasmana u EU preko Grčke, i
zaplenjena dva šlepera, grčka granica nadalje bila kompletno zatvorena za njih.
Onda su se dosetili monte carla koji su u falsifikatu proizvodili i
plasirali preko Nikšićana, sve dok nisu otišli s vlasti krajem 2002.
godine.
Učesnici u regionalnom švercu cigareta iz Srbije mogu mirno
da spavaju samo dok su na vlasti. Prvu šansu da ih procesuira imaće bilo koja
sledeća vlast koja nije pod kontrolom današnje vladajuće koalicije u Srbiji.
Apsolutno je nemoguće očekivati da će današnja aktuelna vlast u Srbiji staviti
lisice na ruke mangupima u sopstvenim redovima, koji su se omastili od šverca
cigareta. Aktuelna vlast neće rizikovati ni procesuiranje Bojane Bajrušević
Tref, jer se osnovano boje da ona ne otvori usta i javno kaže ko, s kim, za koliko i kada. Apsolutno
je neprihvatljivo za današnju vlast da Bajruševićeva bude i svedok-saradnik, jer tačno znaju da njeno "otvaranje duše"
može značiti i kraj njihove vladavine. Upravo iz tih razloga su malobrojni
borci protiv organizovanog kriminala iz institucija u Srbiji, pribegli
lukavstvu. Tako su indirektno zadali mučki
udarac svojim bahatim šefovima. Ne mogavši ništa zaštićenoj Bojani Tref,
procesuirali su njenog neopreznog rođenog brata Vuka Bajruševića i pritvorili
ga zbog pokušaja reketa svog ranijeg biznis partnera.
Na potezu je Bojana...