Na licu mesta
Novi Sad: Fenomen
Visoke poslovne škole strukovnih studija
Što se, jadan, ne rodih u Loznici
Zemljaèki lobi, dobri komšijski odnosi i poznanstva
kontroverznih biznismena recept su za dugogodišnji uspeh Radovana Tomiæa, direktora Visoke poslovne škole u Novom Sadu
Igor Milanoviæ
Radovan Tomiæ je višegodišnji direktor Visoke poslovne škole strukovnih studija u
Novom Sadu i to uz obilnu pomoæ zavièajne mafije. Tomiæ je
rodom iz Loznice, gde ima i kuæu od 800 kvm sa bazenom, a iz istog mesta
su i njegovi najvažniji i najodaniji saborci.
Najvažniji saveznik je predsednik Saveta škole Goran Vasiæ, Loznièanin, sada direktor Novosadskog sajma.
Sekretar škole Zoran Laziæ takoðe
je iz Loznice, kao i doskorašnji predsednik Saveta škole
Novica Pavloviæ, a odatle potièe i šef raèunovodstva Dragana Bojiæ.
Iz Loznice su i èlanovi Saveta škole, Ilija Šuka i Vladimir Krstiæ. Šuka je od svog zemljaka, direktora Tomiæa, dobio stan u Miše
Dimitrijeviæa 28, koji je platila škola. Krstiæ je
prošao nešto bolje: njegov stan na Sunèanom keju 33 isto je
platila škola, ali mu je prvi komšija direktor Tomiæ.
Sam direktor nije maltretirao školu da mu plaæa
stan u beogradskom Bulevaru osloboðenja 164, jer je izdašni
donator bio kontroverzni novosadski biznismen Vojislav Gajiæ, èiji
sin, zauzvrat, sve ispite u pomenutoj školi polaže
sa èistim desetkama. Jedan drugi stan, onaj u beogradskoj ulici Cara Nikolaja
79 Tomiæ je na æerkino ime kupio preko Inter-progres-inženjeringa i tu nije pitao za cenu, buduæi
da mu je komšija niko drugi do ministar prosvete Žarko Obradoviæ.
Kada se sve te komšijske i zavièajne veze lepo uvežu, mahinacije ne mogu da omanu. Ipak, zlu ne trebalo, direktor Tomiæ je
za potrebe dobijanja akreditacije od Ministarstva prosvete angažovao
profesora sa beogradskog Ekonomskog fakulteta Gojka Rikaloviæa. Pomenuti profesor je ne samo protivzakonito honorarni
predavaè na Višoj školi u Novom Sadu veæ je za potrebe škole radio elaborat za akreditaciju koji je zatim ocenjivao
kao èlan komisije Ministarstva prosvete. Usput, Rikaloviæ za
istu tu školu piše i planove i programe i to za debele honorare, kao da škola
nema sopstvene kadrove sposobne da ovo odrade.
Za svoje radnike Bobana Vesina i Branku Paunoviæ, direktor Tomiæ je išao toliko daleko da je izdao lažnu potvrdu kojom su oni
prevarili banku da bi dobili kredit. Oboje su u trenutku podizanja kredita bili
u radnom odnosu na odreðeno, ali im je Tomiæ oboma izdao potvrdu kojom ih je proglasio zaposlenima na neodreðeno.
U oba sluèaja pokrenuti su istražni postupci koji još
uvek nisu okonèani.
Pošto je sve svoje zemljake i ostale poslušnike udomio, a sam se naselio
tik do ministra, Tomiæ je odluèio da poradi i malo na sopstvenim prinadležnostima. Njegovo
delovanje nikako nije ostalo neprimeæeno, posebno u onom delu
javnosti koji je za tako nešto službeno zainteresovan.
I to èak na meðunarodnom planu.
Nacionalni centralni biro Interpola Beograd tako je 10. avgusta ove godine
Policijskoj upravi Novi Sad prosledio odgovor Interpola Podgorice na njihove
upite. Iz pomenutog dopisa proizilazi da Tomiæ od 2004. u Herceg
Novom poseduje stan površine 57 kvm upisan na drugo lice.
Svoje stanove i kuæe Tomiæ je opremio najprobranijim nameštajem iz Eurosalona
i to pomoæu lažnih faktura na ime škole, a za potrebe navodnog renoviranja školske zgrade. Kada je Anica
Kangrga otkrila ove mahinacije i sa njima suoèila direktora, dobila je
momentalni otkaz i najurena iz raèunovodstva. Sada sve školske
tendere vodi Mirko Popoviæ, koji je za svoje æutanje
od škole dobio stan.
Za vreme višegodišnjeg Tomiæevog direktorovanja školu je napustilo ukupno 27 zaposlenih. Pravi egzodus.
Direktor Tomiæ tvrdi da je alergièan na prašinu pa se zato "na ovu glad" svake druge godine izdvaja više od
30.000 evra za kupovinu sve veæeg i skupljeg službenog automobila. Na
službena putovanja po belom svetu on, meðutim, ne ide skupim
službenim kolima, ali zato obavezno ide u pratnji cele porodice. Dok za ženu
Dragicu još i može da se naðe nekakvo opravdanje, buduæi da je i sama nastavnik u istoj školi,
za æerke se izdaju falsifikovana uverenja da su studenti škole
koji putuju u edukativne svrhe. Pri tome jedna æerka je vlasnica
preduzeæa koje tesno saraðuje sa privatnom školom Doba iz Maribora, na koju po Tomiæevom
nareðenju profesori upuæuju svoje studente.