Francuska

Izborna taktika Sarkozija demonstrirana nad Romima

 

Lajt fašizam      

 

  Ujedinjene nacije protestuju zbog progona Roma u Francuskoj. Mnogi intelektualci su skandalizovani, a pojedini lamentiraju da od Hitlera pa naovamo takvog lova na Cigane nije bilo. Evropa tvrdi da je taj progon nelegalan. Sarkozi ne haje za to. On zna šta mnogi Francuzi vole ili bolje rečeno koga ne vole, da ne kažemo mrze. Fašista Lepen je već u penziji i treba neko da zauzme teren gde se bar 20 odsto glasova krije u tami. Što više takvog terora nad nepoželjnima, to više glasova na izborima

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Kada nekome potonu sve lađe, ostaje mu uvek "lađa francuska". Tada se kreće, sa kraja sveta, sa bilo kog kontinenta, plovi bela lađa put zapadne Evrope, u Francusku, gde njen Grad svetlosti, Pariz, svakome širi ruke dobrodošlice. Milioni i milioni su već tu, na opštu sreću i zadovoljstvo svih Francuza. Tu su, al' niko ne sme da primeti razliku. Odmah sledi kazna, čak i za jednog poslanika koji je tiho primetio da je Pariz sličan Dakaru. Neko ga je čuo i ocinkario, pa je morao kod sudije za prekršaje zbog rasističke uvrede.

Najbolja adresa

Pariz mora da ostane grad slobode i ljudskih prava, jedinstveno mesto gde su dobrodošli svi prezreni na svetu i svi sužnji koje mori glad. Ovde ugnjeteni brzo nađu svoje mesto pod suncem. Lak život i dobra zarada bez velikog truda su sve što vam Francuska može ponuditi. Ko nema posla ili mu se ne radi, tu je socijalna pomoć i lekari bez granica. Većina ih zato i dolazi gologuza i praznih ruku. Ništa im ne treba jer ovde ima svega i svačega. Jedino je poželjno da dođoši ponesu neku vreću, jedan poveći džak, u zavisnosti od toga koliki su im prohtevi. Sa tom vrećom se onda stane negde u centru grada i malo sačeka dok pare ne napadaju s neba pa u džak, direkt! Za veće sume treba se malo potruditi i stati ispod nekog drveta i dobro ga zadrmati. Stablo i granje. Pare tada polete na sve strane. Tek kada se vreća ili neka razapeta kecelja napune parama, dolazi vreme da se zarađeno potroši. Automobili, telefoni, parfemi, krpice poznatih brendova pa onda u neki bolji restoran. Kod Maksima, na primer, klopa je sasvim pristojna. Posle večere na red dolaze noćni klubovi i diskoteke, normalno, kao i svuda na Zapadu. Samo jednom se živi. Zar niste znali? 

Pariz je najbolja adresa za bogate turiste, ali i za velike bednike i sve lenčuge sveta. Ne, to nije đubrište civilizacije kako neki ovdašnji matori rasisti tvrde. Ovde je raj za sve manjine. I to po zakonu, legalno i dobrovoljno. Oni koji više vole more i slan vazduh treba da krenu ka Nici, Marselju, Kanu ili bilo kojem drugom gradu velike i bogate države. 

Francuska ne bi mogla da preživi bez miliona i miliona svojih stranaca, svih boja i religija. Ovde uživaju predstavnici oko dvesta raznih naroda i nacija. Polovina ih nema nikakve papire i totalno su tu ilegalno, ali Francuska ima lekare bez granica, društva za prava čoveka, ekologe i levičare kao i mnoge druge mondijalističke organizacije za zaštitu svih nelegalnih manjina i razbijanje suvereniteta države. Oni ne daju da iko dirne vlas kose na glavi bilo koga od ekonomskih izbeglica. Još im na silu obezbeđuju sve o trošku države: škole, advokate, bolnice... daju im i poneku novčanicu, minimalni prihodi da ljudi prežive. Država časti. Ako mene pitate, to su ljudine. Ima se, može se. Svaka čast, majstori! Ovako se o Parizu priča po selima bede i gladi, širom belog sveta.

Odabrani i nepoželjni

Francuzi, opet, imaju drugačiji humor. Oni ovo komentarišu sa puno sarkazma na svoj račun. Tvrdi se da niko ne zna šta je sve u stanju da uradi vlada zemlje ljudskih prava, pogotovo za one koji ih ne vole iz sve snage, koji im pale automobile i pucaju na policajce. Koliko samo novca i socijalne zaštite Francuska zna da pruži svakom onom ko je stvarno mrzi iz dna duše, i to generacijama unazad, ili onima koji je samo ne vole  onako, iz inata i zavisti. Braćo, prijatelji, čitaoci Tabloida, kada biste i vi imali bar neku malu predstavu o svim povlasticama koje uživaju manjine i to često nelegalni stranci i njihova deca! Koliko je tu prividne i prozirne ljubaznosti i širokogrudosti prema svim Arapima, crncima i ostalim manjinama nadošlim u bujicama iz bivših kolonija, vi biste se zaledili na licu mesta. Jer u ovom ludom svetu gde postoje mnogi narodi i države koji su netolerantni prema strancima, sva je sreća da postoji jedna Francuska.

U ovoj državi jedino pravi Francuz nije zaštićen, tvrde ti isti pravi Francuzi koji sebe nazivaju ekstremnim desničarima. I mada svako ko se oklizne na ovoj temi može da zaradi zatvor, ipak se sve više čuju žalopojke, a nepodobni filmovi, knjige ili emisije na TV zabranjuju se i sudski gone. Čak i u birou za zapošljavanje vlada pozitivna segregacija ili logika naopačke. Zakon lepo kaže: svi obojeni i hendikepirani imaju prednost pri zapošljavanju. Postoji kvota koliko svaka fabrika ili preduzeće moraju da zaposle raznih socijalnih slučajeva i rasnih manjina. De fakto samo zato što su tamne puti, mada zakon to ne kaže. On samo precizira da smo svi isti. Mada su ovde arapski muslimani više isti od ostalih, tvrde šapatom opet oni koji nemaju pravo da se jasno izraze u kakvoj državi žele da žive. Samo znaju da je kasno za ono što bi najviše voleli.

Ove dve pozicije, gore navedene, suprotstavljene su ali nisu nikakva šala. Uostalom, zabranjeno je misliti i pisati drugačije od zvanične politike. U državi u kojoj za nevezan pojas u automobilu čovek dobije godinu dana stroge robije, nema zezanja sa vlastima i njenom pravdom. Ova Sarkozijeva vlada u stvari dokazuje da neka varijanta modernog lajt fašizma ima i svoje dobre strane. Zbog toga smo i počeli ove redove, da se zna i čuje ko su Francuzi i kakvu su državu napravili od one postojbine svetlosti i slobode koju su nasledili.

Za vreme Revolucije su ubili svoga kralja, posekli crkvene poglavare, odbacili hrišćanstvo, da bi danas Muhamedovu veru proglasili za drugu religiju države. Ponosni, ubzano zidaju džamije i menjaju ustav i  svoje zakone kako bi se svaki musliman osećao kao kod kuće. Ili da ih ne dira. Koja to još pravna država tako radi? Jeste, Francuska je bila kolonijalna sila, ubijala je i pljačkala, prodavala ljude, ali danas je situacija drugačija. Danas plače voljena zemlja, izvinjava se i iskupljuje na sve moguće načine za ono što su njihovi dedovi činili u njihovo ime. Francuska je očajna i što je ikada morala sa svojom braćom Nemcima da vodi mnoge ratove. Jedino je sretna i ponosna što je bombardovala grozne i krvoločne Srbe. Pitajte bilo kog Francuza, pa i neko dete u školi i videćete šta će vam reći. Srebrenica je najveći pokolj moderne istorije. Veliki Genocid od koga je samo Šoa, genocid nad Jevrejima, veće zlo. U svakom slučaju Srebrenica je u njihovoj pameti gora od recimo terora Francuske revolucije i istrebljenja na stotine hiljada Šuana, kako se nazivaju pristalice tada legalne monarhije i kralja Luja XVI. A da ne pominjemo period terora pod Dantonom i Robespjerom kada su glave u snopovima padale ispod krvave giljotine. 

Danas Francuska mrzi samu sebe zbog svega što su im preci činili u njihovo ime, ali zato obožavaju i slave sve slave svojih bivših neprijatelja i kolonija. Na dan svog najnovijeg praznika, Dana Republike, 14. jula ove godine defilovalo je na Jelisejskim poljima 14 armija iz bivših kolonija koje su slavile 50 godina nezavisnosti, i to na opšte oduševljenje svih prisutnih. Koje lepote: bivše roblje danas u glavnoj ulozi velike parade, kojoj predsedavaju Karla i njen mali muž Sarkozi, okruženi do daske korumpiranim predsednicima i ministrima Crnog kontinenta!

Ciganska posla i uslovna sloboda

Sve rečeno je istina, iako je kontroverzno dozlaboga. Francuzi su zaista takav narod, ali ne po prirodi već po zakonu i najviše - iz straha. Građanski mir se kupuje. Plaća se u kešu a ne u krvi. Mi to nismo znali. Zato smo dovde i dogurali. Jedina sličnost na političkom i moralnom planu jesu odnosi sa Romima. Francuzi ih nazivaju Rumunima, i naglašavaju da ih ima oko 15.000 nepoželjnih na teritoriji Zemlje slobode i ljudskih prava. 

Mediji često podsećaju na cigansko poreklo Roma i tvrde da dolaze mahom iz Jugoslavije koja za Francuze još uvek postoji, bar kada su Romi u pitanju. Neki su već proterani nazad u Rumuniju, iako oni bar imaju evropski pasoš i pravo da idu gde god žele. Po zakonu da, ali po izbornim pravilima NE! Jer, takvo je javno mnjenje. Što se više stranaca protera, to će više Francuza glasati za Sarkozija na sledećim izborima.  Ovde se radi o Romima jer druge ne smeju da diraju, ali daj šta daš. Cigane svako sme da ganja, jer nisu jaki, nisu naoružani, nisu organizovani, ne pale automobile, ne pucaju na policajce, nemaju podršku islamske zajednice niti simpatije Bin Ladena. A crni su, i bije ih loš glas. Kradu veš s konopca i kokoške iz avlije. Tako se piše. Tako se priča i to je povod, razlog, objašnjenje i opravdanje za progon. Više im ni Kusturica ne može pomoći.

Ujedinjene nacije protestuju, mnogi intelektualci su skandalizovani, a pojedini lamentiraju da od Hitlera pa naovamo takvog lova na Cigane nije bilo. Evropa tvrdi da je taj progon nelegalan, mnogi novinari pišu slične članke, ali Sarkozi ne haje za to. On zna šta mnogi Francuzi vole ili bolje rečeno koga ne vole, da ne kažemo mrze. Fašista Lepen je već u penziji i treba neko da zauzme teren gde se bar 20 odsto glasova krije u tami. Što više takvog sistema, terora nad nepoželjnima, to više glasova na izborima. Za potkusurivanje, najzgodniji su zasad ipak Romi.

I još nešto, mali detalj za vaše političko obrazovanje. Možda niste znali da su francuski Cigani, poznati Žitani, kao cigarete, jedini narod na svetu koji u svojoj rođenoj zemlji, tamo gde su se rodili i gde žive generacijama i generacijama, moraju redovno da se javljaju policiji i udaraju pečate u svoje ciganske knjižice, koje im zamenjuju ličnu kartu. Kao da su na uslovnoj slobodi. Kao da smo u srednjem veku. A, možda je Francuska stvarno zemlja uslovne slobode i svih ljudskih prava, sem ciganskih.

 

 

Mediji često podsećaju na cigansko poreklo Roma i tvrde da mahom dolaze iz Jugoslavije koja za Francuze još uvek postoji, bar kada su Romi u pitanju.

 

 

Papa Benedikt XVI  kritikuje i protestuje zbog racije Cigana a sveštenik, Herve Artur je u znak  protesta vratio legiju časti i tom, prilikom je rekao da moli boga da Sarkozija izda srce i da umre kad je tako bezdušan.