BIA
Slučaj
jednog invalida: selektivno dejstvo maligana i holesterola
Trajno nesposobni vrhunski operativac
U obraćanju Tabloidu
grupe radnika, "zabrinutih i izigranih bivših kolega" iz BIA, traži
se razotkrivanje fingiranih invalidskih penzija doskorašnjeg pripadnika MUP-a i
bivšeg visokog rukovodioca
DB-a, za koga su svi koji kritikuju sadašnju vlast neprijatelji ove zemlje i po starom miloševićevskom receptu -
strani plaćenici. Tu se ubraja i naš list
...
Čovek o kome je reč, a o kome treba da sazna celokupna javnost Srbije,
zove se Zoran Stijović, poznat kao redovan gost emisije Insajder
B92 i svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.
Naime, pre izvesnog vremena g. Stijović je na krajnje sumnjiv način
ostvario pravo na ničim izazvanu iznenadnu invalidsku penziju I kategorije... posle 6-7 godina upornog bolovanja, bez ijednog dana
pojavljivanja na novom radnom mestu u MUP-u Republike Srbije - Centru
bezbednosti Beograd, otkad je premešten
iz tadašnjeg DB Srbije.
To je veoma interesantno i čudno, ali ne i kada je u pitanju ovaj
čovek, jer je čitav radni vek Zorana Stijovića bio obavijen nekim naizgled
neobjašnivim dešavanjima i
dobro fingiranim pričama. Lekarski nalazi o više bolesti za koje on tvrdi da od njih boluje i da svaki čas može da
napusti ovozemaljsko carstvo dobro je izrežirana pozorišna predstava i farsa, ali bez ubedljivog (samo njemu, njegovim
prijateljima i ličnim lekarima znanog) pokrića. I dok većina građana i njegovih
kolega, koji su toliko bolesni da ih pred invalidske komisije dovoze kolicima i
na nosilima, bivaju odmah odbijeni, ovaj zadrigli i u salo ušuškani sredovečni
čovek uživa u penziji koja ne bi trebalo da ima ni "i" od invalidske.
Naprotiv, trebalo bi da odgovaraju i on i oni koji su mu to omogućili.
Ništa
pozitivno
Ovaj rođeni Podgoričanin ne priznaje ni srpsko državljanstvo, koje,
kako kaže, ne želi da uzme od ove države, Srbije, od koje je dobio sve pa čak i
ničim zasluženu penziju.
Svakodnevno provodi dane, od jutra do sutra, po beogradskim kafanama,
gde onako zadrigao od hrane i pića baulja od stola do stola i priča o svojim
radnim podvizima, optužujući mnoge poštene novinare i svoje bivše
kolege za sve i svašta.
I dok mu pri tome masna hrana i alkohol ne smetaju "narušenom zdravlju", svuda sa sobom vodi svog
privatnog novinara Novosti Miljana Vuksanovića, brata po piću i iću da
piše o njemu kao o serdaru
crnogorskom, hvalospeve o tome kako je odlazio i dolazio iz Haga kao svedok
optužnice protiv Slobodana Miloševića
u koga se do 5. oktobra 2000. zaklinjao. Sve dok je bio na mestu pomoćnika
načelnika analitike tadašnjeg
DB za Kosovo i Metohiju.
Pomenute čudesne "zdravstvene tegobe" nastupile su kada je
smenjen sa mesta pomoćnika načelnika centra DB za Grad Beograd. Tada je bio
nedodirljivi pulen tadašnjeg
zamenika direktora Zorana Mijatovića, koga se, kada je ovaj podneo
ostavku, 'ladno odrekao, kao i mnogih do tada koji su pokušavali od njega da naprave nešto
u službi, ali nije išlo.
Nisu mogli, jer je tada relativno mladi i gramzivi operativac po imenu Zoran Stijović
bio tanak i loš štof za jednog dobrog operativca, a pogotovo za direktora Agencije (a
imao je i takve bolesne ambicije) bez ikakvog akademskog obrazovanja i
operativnog iskustva.
Danas
nadobudni, sujetni i zlobni Stijović u službi je tada bio poznat pod
nadimcima Pica sa dva lica i Politički suncokret.
Njegovo ime danas ni slučajno ne može da se pomene u pozitivnom kontekstu među
sadašnjim i bivšim operativcima BIA, jer, pun para, ne izlazi iz
gradskih kafana. Takav čovek danas šeta
po okolnim zemljama, pre svega, po Crnoj Gori dok njegove kolege jedva
sastavljaju kraj s krajem.
Ovaj analfabeta u službama bezbednosti je pre stupanja u Službu bio
propali student Pravnog fakulteta, propali fudbaler i propali omladinski
rukovodilac. Kao takav, sa podobnom biografijom, bio je predrodređen da radi u
službi, dok je mnogo sjajnih i školovanih
mladića otpalo tokom nepremostivih nazovi rigoroznih provera. Zato smo danas i
kao država i kao služba dogurali gde jesmo.
Dok je bio u Prištini, Zoran Stijović je bio poznat po lažnim
obećanjima ljudima, po "smeštanju" kolegama iza leđa, po sitnim prevarama, spletkama i
ogovaranjima i svim onim lošim
osobinama koje ne bi trebalo da ima i poseduje jedan operativac tadašnjeg DB-a i sadašnje BIA ili MUP-a.
Kao najmlađi (sa srednjom školom)
pomoćnik načelnika, imao je podršku
tadašnjih načelnika i divnih
ljudi i patriota, sada pokojnih D. Gajića i M. Lakovića (kojima
nije ni na sahranu otišao).
Oni su se rukovodili onim narodskim "mali se malo zaneo", misleći da
će se popraviti. Ali, taj "mali" će ih kasnije pljuvati i prozivati u
emisiji Insajder B92, baš kao i celu službu. Pomenuti načelnici bili su
mu dobri dok je pokrivao svog tasta, čuvenog Peru Čolića, tada
generalnog direktora GRO Ramiz Sadiku, a kasnije firme Grading,
koji je imao 26 krivičnih prijava od strane privrednog kriminala MUP-a Srbije, i
koji
je tadašnjem vlasniku privatne firme 3T rasprodao sve što se rasprodati može. Zoran Stijović, kao
"iskusni operativac" to je znao a ćutao, jer je reč o njegovom vrlom
tastu i velikoj materijalnoj koristi iz svega toga.
Povukao
i nevine
Danas bi Stijović trebalo da odgovori na neka pitanja i položi račune
ovom narodu, koji ga je plaćao za njegov nerad, te koga je i na koji način štitio:
- Da li je, kao tadašnji pomoćnik načelnika CB BIA za Grad Beograd upoznat s isplatom novca
dobijenim od nagrade za izručivanje Slobodana Miloševića Haškom
tribunalu?
- Da li je pored tadašnjeg vrha BIA, deo novca, i koliki, od napred
navedenog transfera podelio i deo rukovodstva CB BIA za Grad Beograd, među
kojima je bio i on?
- Od kojih je para kupio stan u elitnom delu opštine Voždovac?
- Od kojih para plaća enormne kafanske račune i da li mu to škodi zdravlju u invalidskoj penziji?
- Od kojih para non-stop putuje i da li mu i to škodi zdravlju?
- Čime tumači činjenicu da svaki put, posle dolaska sa svedočenja iz
Haga, na aerodromu Beograd nije mogao da se vidi od torbi punih poklona? Da li
je to od visokih dnevnica koje je dobijao za svoje svedočenje?
- Od kojih para je finansirao knjigu, čiji su recenzent i potpisnik
bile supruga zaposlena u BIA i - Karla del Ponte?
- Zašto
je u knjizi koristio već poznate tekstove iz novina i informacije iz arhiva
službe i zar ta knjiga nije jedan vid čiste resavske škole, šta je hteo tom knjigom i da li je njome nekome odmogao ili pomogao, da
li je njome hteo da se iskupi u očima naroda i kolega i za šta?
- Kako je u BIA zaposlio suprugu koja je tada bila u godinama?
- Da li je svojim autoritetom štitio svog tasta kao generalnog direktora?
- Da li je znao o povezanosti svog tasta s privatnom firmom 3T,
čiji je vlasnik zbog pronevere pobegao u SAD?
- Da li je znao da je u kući tada odbeglog vlasnika privatne firme 3T
i tasta republičkog poslanika i predsednika gradskog odbora SPS Prištine bio smešten štab
CIA za Kosovo i Metohiju?
- Zašto
ne da više podataka i potkrepi
sumnje u vezi s njim povodom slučaja koje je on vodio - Radeta Markovića,
Radonjića i Delimustafića.
- Kakva je bila njegova uloga kada je bio na ispomoći u Vranju, u teškom premlaćivanju jednog pripadnika albanske
nacionalne manjine i ko je iz vrha službe zataškao taj slučaj?
Stijović bi trebalo lično da odgovori za sva ta pitanja, umesto da mu
za sve neuspehe u radu budu krivi služba, koju tuži za nepravedno - po njemu - udaljavanje s posla ili MUP-a, i njeno, kako on kaže,
nesposobno i plašljivo aktuelno
rukovodstvo.
Ekspresno zaposlenje njegove supruge u BIA tumačimo kao nagradu za sve što je učinio za službu i svog mentora Zorana
Mijatovića, koga danas pljuje i ogovara gde stigne.
Umeće gđe Sanje Stijović, Zoranove supruge, tatine i mamine bivše novinarke Radija Prištine, u vođenju emisija koje je retko ko slušao (osim njene porodice) izazivalo je podsmeh i nevericu i negativne
reakcije kod građana na KiM. Tatina i mamina diplomirana profesorka
književnosti nije marila mnogo za to, već je gazila i grabila sve pred sobom uz
punu podršku svog supruga,
pomoćnika načelnika DB-a. Ali, rat ju je omeo da sedne u fotelju tadašnjeg urednika u Radio Prištini, a danas direktora
vladine kancelarije za medije M. Mihajlovića.
Danas je naša
koleginica Sanja Stijović jedan od rukovodilaca u analitici BIA i samozvani
ekspert za navedenu problematiku. Ima na raspolaganju službeni automobil koji
koristi da ide u šoping centre, na piknik
u okolini Beograda, da dovozi pijanog supruga iz kafane i sa aerodroma, kao i
da o trošku službe obilazi
rodbinu po Srbiji. Danas je koleginica Sanja S., kako sama kaže, u najužoj
kombinaciji za mesto načelnika uprave i ima podršku svog supruga i pojedinih njegovih kolega koji su i dalje u službi.
Stijović je svojim odlaskom iz službe za sobom povukao jedan broj
vrsnih kolega i operativaca, za koje je tada novo rukovodstvo BIA mislilo da su
njegovi kadrovi, podli kao on, tako da su ljudi ni krivi ni dužni nepravedno
dospeli na neka beznačajna mesta u javnoj bezbednosti, iako su za službu dali
dušu, deo života i srce.
Stijović danas, "pun kao brod", non-stop odlazi u svoju Podgoricu i
ko zna gde još, podržava javno
politiku odlazećeg premijera Mila Đukanovića i ide na čašicu razgovora sa svojim bivšim
kolegom, a sada visokim načelnikom Službe za nacionalnu bezbednost Crne Gore,
izvesnim Vatom, s kojim sigurno priča o minulim vremenima. A i sadašnjim. Šta
dalje da se radi?
S dužnim poštovanjem,
zabrinute i izigrane bivše kolege iz Beograda
Ovaj analfabeta je pre stupanja u Službu
bio propali student Pravnog fakulteta, propali fudbaler i propali omladinski
rukovodilac