Beli
mantili
Hitna pomoć: infarkt kao smrtonosni biznis, najprljaviji
i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine
Pozovi
da te ubiju za 80 evra
Iza monstruoznog projekta,
u čijem centru je lek metalize, stoji farmaceutska firma Boehringer
Ingelheim i njeni ovdašnji plaćenici, srpski lekari, koji su
eksperimentišući na građanima Srbije, za mizeran, krvav novac broj umrlih od
infarkta povećali čak pet puta
Milica
Grabež
U beogradskoj Hitnoj pomoći postoje dva pristupa bolesnicima sa srčanim
udarom, infarktom miokarda. Ova dva pristupa se primenjuju kod najvećeg broja
pacijenata, a to su oni koji su stabilni u početku (nekomplikovani infarkti). Jedna
metoda je savremenija i bolja za pacijenta, a druga je rizična po život
zbog zadržavanja na terenu bolesnika u kritičnom stanju, a uvaljuje se
pacijentima za pare, za proviziju kojom se podmićuju lekari na terenu i
profesori koji u tome učestvuju.
Prva, bolja varijanta je kateterizacija, najsavremenija metoda, i to
se kod nas radi već par godina u Kliničkom centru, a odskora i u Zemunskoj
bolnici, i to tako što se tanak kateter uvede preko krvnih sudova do srca čime
se direktno i ciljano razbija tromb, zaglavljen u krvni sud - što izazva
infarkt. Ovo nije operacija na otvorenom srcu, nego samo terapijski proširena
varijanta koronarografije, odavno poznate dijagnostičke metode.
Druga metoda je tromolitička terapija, injekcija nedovoljno ispitanog leka
pod nazivom metalize (metalyse), što je jedna varijanta
streptokinaze, tehnologije iz prošlog veka. Taj lek hemijski razgrađuje tromb
koji je izazvao infarkt. Pri tome može doći do razgradnje po celom organizmu i
fatalnih krverenja u mozgu, što se relativno retko dešava, ali nije
zanemarljivo.
Ne
daju brže, plaćeni za sporije
Mada obe metode imaju svoja neželjena dejstva, sve prednosti za uslove
beogradske Hitne pomoći su na strani kateterizacije, jer se prilikom primene metalizea
bolesnik s infarktom zadržava sat vremena duže na mestu gde je zatečen
(najčešće u stanu). A za svega 10 minuta i manje bi već stigao kolima hitne
pomoći do sale za kateterizaciju.
Vreme se gubi na više stvari: 1) dok bolesnik sasluša čitavo predavanje o
osnovama obe metode, metalizea i kateterizacije, 2) dok se trudi da u (u
takvom teškom stanju, sa često razdirućim bolom u grudima i predosećanjem
neposredne smrti, shvati sve to i sam odluči koju opciju da izabere, 3) dok
prouči pisani materijal na nekoliko strana, 4) dok potpiše da je sve na njegovu
odgovornost, 5) dok se uvede druga venska linija za infuziju heparina,
pratećeg leka (normalno se uvodi samo jedna venska linija za trenutne injekcije
ako su potrebne) i 6) najčešće, dok se sačeka da stigne posebna ekipa koja daje
metalize i 7) dok ta ekipa obavi telefonski kontakt sa centrom ove
eksperimentalne studije u Briselu mobilnim telefonom koji je dobila specijalno
za tu svrhu od farmaceutske kompanije, proizvođača metalizea. Pri tome
iz Brisela može da stigne komanda da se taj lek uopšte i ne da pacijentu, koji
je onda bez ikakve potrebe čekao u stanu uz mogućnost da umre svakog časa. Čak
i ako prva ekipa da metalize bez čekanja druge ekipe, i onda se gubi
najmanje 15 minuta na ostale elemente procedure, a za to vreme bi pacijent već
bio prevezen do bolnice. Šta tek treba reći ako se čeka druga ekipa i kada se
izgubi i sat vremena, a kod infarkta je svaka sekunda neprocenjiva. Svakog
trenutka preti opasnost od smrti pacijenta zbog prekida srčanog rada i tada se
sprovodi reanimacija koja retko uspeva (par procenata šanse) i pacijent iz
kliničke smrti prelazi u definitivnu. Pored tog rizičnog gubljenja vremena,
dodatni apsurd je da se za jedan poziv angažuju dve ekipe tako da su
drugi pacijenti uskraćeni za pomoć.
U varijanti kateterizacije procedura je optimalno ubrzana, bolesnik se
odmah (s jednom otvorenom venskom linijom i najneophodnijom trenutnom
injekcijom, ako je potrebna) prevozi do najbliže sale i odmah se vrši
kateterizacija, razbijanje tromba. U krugu Beograda do sale se stiže za najviše
10-15 minuta, a metalize se ne može započeti pre toga vremena, češće se
počinje kasnije, čak i do sat vremena. Tome treba dodati oko pola sata vremena
da metalize uopšte ispolji svoje dejstvo. Pri tome je bolesnik daleko od
bolnice i svaki čas može da umre. Metalize zaista može da razbije
tromb i zaista ima smisla, ali samo onda kada ne može da stigne do sale za
kateterizaciju za manje od sat vremena, pa da se nešto ipak odmah učini. Ali to
nema veze sa beogradskom Hitnom pomoći, gde se stiže mnogo brže do sale.
Eksperimenti
na nama
Poseban rizik je to što na terenu, tj. u stanu bolesnika, ne mogu da se
obave sva dopunska ispitivanja koja su neophodna da se zaista potvrdi dijagnoza
infarkta, nego se metalize daje samo na osnovu EKG-a, koji nekada daje
lažnu sliku. Takođe, na terenu ne može da se ispita mogućnost isključivanja
kontraindikacija za ovaj opasan lek s obzirom na to da pacijent može da
iskrvari. Procedura sa tom vrstom terapije je toliko kompleksna i delikatna da
se takav lek u bolnici daje tek ako se tri lekara saglase, i to pisano,
potpisom. A u našoj Hitnoj o svemu odlučuje jedan lekar, koji po pravilu nije
kardiolog ni internista, a pri tome nema mogućnosti dopunskih ispitivanja da
potvrdi dijagnozu i isključi kontraindikacije.
Metodu metalizea forsira akademik, profesor Ostojić sa
Kliničkog centra već duže od godinu dana, cele 2009. godine i ove, 2010.
godine. Većina lekara Hitne pomoći su protiv metode i bojkotovali su tu
inicijativu pa je profesor Ostojić, nezadovoljan slabim odzivom, izvršio
dodatni pritisak. Ostojić je preko tadašnjeg direktora Hitne pomoći Lazića
oformio posebne ekipe uključene u međunarodnu STREAM studiju za
ispitivanje metalizea sa centrom u Briselu. Ova studija testira primenu
ovog leka van bolnice, tako da se eksperimentiše sa našim bolesnicima od
infarkta u najkritičnijem stanju. Ostojić je uspeo čak da nametne da
dispečeri Hitne pomoći sve pozive koji liče na infarkt upućuju (nabacuju) tim
ekipama za metalize. A ako slučajno neka druga ekipa naleti na infarkt
na terenu, ona mora, ukoliko nema kontraindikacija za ovaj lek, da čeka u stanu
bolesnika dok ne dođe specijalna ekipa za metalize! Iza ovog
monstruoznog projekta stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim,
proizvođač metalizea.
Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80
evra nagrade, stimulacije, po jednom bolesniku, a
tehničar i vozač dele drugih 80 evra (koliko li je onda dobio Ostojić?). O
kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za
jednog pacijenta košta 1.000 evra.
Većina lekara Hitne pomoći je i dalje protiv ove trgovine infarktom,
uvaljivanja pacijentima gore metode za pare, morbidnog čekanja u stanu
bolesnika s infarktom, i to onda kada je svaka sekunda neprocenjiva. Manjina se
uključila u studiju ili zbog neiskustva ili pod pritiscima, ili zbog
iracionalnog entuzijazma i egzibicionizma, ili zbog pohlepe za parama (idući
logikom: ako uradi 10-20 pacijenata mesečno, 80 evra po pacijentu, to je
800-1.600 evra, dakle još jedna ili dve plate i više).
Od jula do novembra ove godine već nekoliko pacijenata je umrlo zbog
eksperimentisanja sa metalizeom. Reč je o nekomplikovanim infarktima
odnosno infarktima u relativno dobrom stanju, koji osim bola u grudima nemaju
slabost srčanog mišića ni gušenje. Takvi infarkti su najčešći. Dok se nije
pojavio metalize u beogradskoj Hitnoj pomoći, pacijenti koji su pogođeni
nekomplikovnim infarktom vrlo retko su umirali, jer se do bolnice stizalo brzo,
za desetak minuta. Lekari koji duže rade u beogradskoj Hitnoj sećaju se da su
im za 15-20 godina rada umrla tek jedan ili dva takva bolesnika. Možda čak nijedan!
A samo od jula do novembra ove godine zbog eksperimentisanja sa metalizeom
umrlo je više od šestoro takvih bolesnika. Metodom ekstrapolacije procenjeno je
da je uvođenjem metalizea smrtnost od infarkta u Hitnoj povećana oko
pet puta, a možda i više, i da će u ovoj 2010. godini metalize
odneti najmanje 10-15 života.
Za to vreme će se profesor Ostojić i njegovi saradnici hvaliti uspešnom
primenom metalizea kod nekih pacijenata. Međutim, da su odmah prevezeni,
pacijenti koji su primili metalize stigli bi živi do sale za
kateterizaciju tako da to ne utiče na smrtnost od infarkta u Hitnoj pomoći.
Smrtnost povećava zadržavanje u stanu usled primene metalizea. Mnogi
pacijenti bi preživeli da su odmah prevezeni u bolnicu, kao što je i ranije bio
slučaj.
Uspeh
je - smrtni ishod
Samo u prvoj polovini jula 2010. godine dva pacijenta s infarktom umrla
su tokom procedure za metalize! Prvi smrtni slučaj desio se dok je
mlađi lekar čekao da dođe ekipa iz STREAM studije, pa je pacijent za to
vreme tri puta padao u fibrilaciju, rad srca je bio zaustavljen, sprovedena je
reanimacija koja je, navodno, uspela, a pacijent je zvanično proglašen mrtvim
nekoliko sati posle u bolnici, što je sve izazvalo revolt familije koja je od
početka negodovala zašto se pacijent odmah ne vozi u bolnicu nego se čeka druga
ekipa.
Drugi smrtni slučaj se, takođe, desio u prvoj polovini jula, kada je u
blizini Zemunske bolnice, koja, inače, ima salu za kateterizaciju za ove
bolesnike, jedan lekar Hitne pomoći pozvao ekipu iz STREAM studije pa je
za vreme čekanja bolesnik upao u stanje kliničke smrti. Takođe je primenjena,
navodno, uspešna reanimacija koja se završila - smrtnim ishodom.
A slični slučajevi se od tada neprekidno ponavljaju u Hitnoj. Mesečna
statistika se ne objavljuje, broj žrtava se procenjuje na više od tri pacijenta
mesečno, koji ne bi umrli da se postupalo po ubrzanom protokolu za
kateterizaciju. U prvoj polovini novembra desila su se dva smrtna slučaja, dok
se čekalo da stigne druga ekipa. Najmanje šest pacijenata izgubilo je život
samo u periodu od jula do polovine novembra 2010. godine, tj. za četiri i po
meseca. Reč je najčešće o relativno mladim pacijentima u radnom životnom dobu,
mada ima i starijih.
Kada je jedan prijatelj profesora Ostojića u svom stanu dobio infarkt odbio
je da primi ponuđeni metalize rekavši da je on prijatelj profesora
Ostojića i da za njega dolazi u obzir samo kateterizacija, što je najbolje, a metalize
je za ostali narod. I tog svog prijatelja je profesor Ostojić već čekao u sali
za kateterizaciju!
Posle takvih slučajeva neki iskusniji lekari su izašli iz te studije za metalize
i više ne učestvuju u STREAM ekipama. Ali, profesor Ostojić i njegovi
prijatelji iz Hitne ne odustaju. Posle tih smrtnih slučajeva angažovali su čak
kontrolore za metalize, propagatore iz farmaceutske kompanije koji su
išli po bazama (podstanicama) Hitne pomoći, gde su ekipe stacionirane između
intervencija, ubeđujući lekare kako kontraindikacije za metalize nisu
česte i nisu opasne i da taj lek slobodno daju što više!
Stoga ove informacije treba da pomognu pacijentima da se u trenucima kada
im život visi o koncu opredele ne po tuđim finansijskim nego po svojim zdravstvenim,
životno važnim potrebama.
Finansijski ritual
Odavno smo svedoci biznisa
u medicini, gledajući kako medicina prestaje tamo gde novac počne da kupuje
lekare. Ali, obično su to grane medicine koje nisu urgentne, poput trgovine
vakcinama, citostaticima, upućivanja pacijenata na bolničku negu, zakazivanja
operacija preko reda i slično. Sve to je samo klasična krađa u medicinskoj
formi, dečja igra u poređenju sa trgovinom
infarktom, gde je u pitanju neposredno ugrožen život pacijenata koji
zaista i umiru čekajući da se odradi
ritual koji nekima donosi novac. Verovatno najprljaviji i najkrvaviji
novac u istoriji beogradske i srpske medicine.
Metalizirani mozak
Jedan tehničar Hitne pomoći
dobio je bolove u grudima koji su na EKG-u davali sliku infarkta pa su lekari u
ambulanti (i neki drugi preko mobilnog telefona) odmah počeli da ga ubeđuju da
primi taj lek. Dugo su vršili pritisak na njega, ali je on uporno odbijao da
primi metalize i držao se zdravorazumskog stava većine lekara u Hitnoj.
Uspeo je da istraje u svom odbijanju, prevezen je do sale za kateterizaciju,
gde je ustanovljeno da uopšte nema infarkt i da je to bila lažna slika na
EKG-u, što se ponekad dešava. To znači da bi bez ikakve potrebe primio metalize
i rizikovao komplikacije tog leka, između ostalog, krvarenje u mozgu.
Lekaru
koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade
po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele
drugih 80 evra. O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea
za jednog pacijenta košta - 1.000 evra.