Bahatost

Železnice Srbije, dok kasne ili uopšte ne voze 

Seljak bez voznog reda

Reagujući na tekst o zloupotrebama i malverzacijama u JP Železnice Srbije iz prošlog broja Tabloida, radnici jednog značajnog segmenta ovog javnog preduzeća, bivše Sekcije KSR, obratili su se našem listu sa novim brojnim dokazima i dokumentima koji govore o bahatosti i beščašću rukovodstva ovog preduzeća od opšteg društvenog interesa

...

Zaposleni u takozvanom Sektoru za eksploataciju spavaćih i kušet kola u preduzeću Želturist Beograd, Hajduk-Veljkov venac 4, pišu ove retke u nadi da će javnost biti upoznata sa malverzacijama na Železnici, od kojih su one iznete u Tabloidu broj 220 samo mali deo priče. Kažu da o malverzacijama na Železnici i u zavisnim preduzećima mogu da se napišu čitavi feljtoni ali, iako su u više navrata o tome obaveštavali i nadležne službe i medije, sve je bilo bezuspešno.

Njihova agonija počinje 2008. godine kada su ih Železnica, odnosno njen Upravni odbor i pomoćnik za zavisna preduzeća Ljubomir Stožinić, bez objašnjenja odstranili iz sastava Železnice iako su izvršno osoblje (pratioci spavaćih kola), a sve da bi formalno smanjili broj zaposlenih i ispunili obaveze tražene  od Vlade koja ih plaća (a koja im u masi prebacuje novac i za radnike ovog sektora jer oni to i dalje fakturišu u masi zarada) i prebacili ih u Želturist, bivšu firmu-ćerku Železnice, a sada "društvo" pri Vladi RS. To su uradili mimo znanja i saglasnosti Agencije za privatizaciju, koja je odgovorna za Želturist. Ovo preduzeće nalazi se u Katalogu za privatizaciju i već nekoliko godina bezuspešno pokušava da se privatizuje, ali ne uspeva jer nema ništa od imovine, nego samo - 500 radnika. Sa novopridodatima ih ima blizu 700, ali oni nisu u tom prospektu.

Ima i loših pljeskavica

Naime, na čelo njihovog jadnog preduzeća, kao predsednik Upravnog odbora, krajem prošle godine na nelegalan način postavljen je konobar, bivši član Upravnog odbora tog Želturista, iako osuđivan za krivično delo teška krađa, Zoran Stojanović - miljenik Ljube Stožinića i najjačeg i večitog sindikalnog liderčića, bivšeg člana Upravnog odbora JPŽS Branislava Baneta Petrovića zvanog "Bane Pljeskavica" i "Bane Magare". To što je osuđenik i konobar nije nikakav problem. Biografija se pere, a diploma kupuje preko naše grbače, odnosno računa, jer tu je svemogući Sveta Kostadinović, jedan od "večitih" na Železnici, koji vedri i oblači, ili javno ili iz senke. Sveta i njegova žena "dr" Rajna pomažu Stojanoviću da se o trošku Želturista "školuje" prvo na Svetinoj Visokoj školi strukovnih studija u Nišu, a potom i na nepoznatom Fakultetu za obrazovanje rukovodećih kadrova u privredi Forkup u Novom Sadu, gde Sveta "predaje", pardon - prodaje sve ispite. To je lako jer je član Upravnog odbora Želturista Svetin šurak, a Rajnin rođeni brat Veroljub Mladenović, bivši traktorista dubokog oranja (tako mu piše u radnoj knjižici - prva kvalifikacija), a sadašnji doktor nauka?! Isti Forkup završava i pomenuti Bane Pljeskavica, inače mašinovođa poznat po vožnji Slobe Miloševića na otvaranje leskovačke stanice, kao i veliki broj Ljubi lojalnih železničara i Stojanoviću i Mladenoviću lojalnih u Želturistu. Na primer, rođena sestra finansijskog direktora Železnice Glibetića - Radojka Špijunović, Rajnina i Radojkina drugarica Jasminka Veličković, itd.

Zahvalnost Ljubi Stožiniću i Banetu Pljeskavici skupo ih košta, ali ko pita?! Da ih neko pita ne bi ni bili u Želturistu, gde dobijaju trećinu dnevnice kada krenu na službeni put, a zaostale dnevnice i kilometar-sate naplaćuju preko suda. Za to vreme Stojanovićevi, kako on voli da kaže - "ovi moji", idu na Sajam turizma u Solun iako se iz realizacije za oktobar jasno vidi da je Turistička agencija realizovala svega 9.110,17 dinara i to službenim automobilom u hotel Palas, u najelitnijoj solunskoj ulici Šimicki, uz keš akontaciju za trošak, i to: Stojanovićeva dugogodišnja intimna prijateljica Ivana Obradović 150 evra, intimna prijateljica liderčića Železničkog sindikata Dragana Šundić 150 evra, kum Zorana Stojanovića, inače recepcioner, Dejan Milojević 150 evra, i brat bivšeg muža Ekstra Nene Nenad Vračarić 300 evra. Stojanović, naravno, ide da ih "obiđe". U isto vreme, radnici o kojima je reč još nisu primili ni avgustovsku platu, i to retroaktivno umanjenu zaradu, a doprinosi im nisu uplaćeni "bog te pita otkad".

Stojanović sa svojim sindikalnim ulizicama Ljubenkom Vujičićem (direktorom hotela Beograd) i Milovanom Petrovićem (pomoćnikom direktora sektora), koji se nalaze na funkcijama u preduzeću, 28. septembra 2010. godine, pod br. 38-2010-1730 potpisuje sramni Aneks i cenu radnog sata umanjuje za 13 odsto. Ni ta umanjena cena rada ne znači da će primiti zaradu za avgust, jer su u oktobru realizovali samo 70 odsto plana, ali realizacija ne znači i naplatu. Trenutno jedini siguran prihod je onaj koji ostvaruju baš oni - izvršno osoblje Železnice koja za njihov rad plaća Želturistu, a radnicima ukida pravo na besplatne vozne karte koje su oduvek imali i koje su im neophodne. Stojanovića, naravno, baš briga, jer on ima službenu škodu superb sa zatamnjenim staklima i ne vidi nikoga od radnika. Pored njega, besplatne usluge dvadesetčetvorosatnog prevoza službenim vozilima koriste i sindikalni lideri Železnice, pre svih Bane Pljeskavica, Mirko Lazić, Marinko Tuvić, uzduž i popreko širom Srbije.

Ugodno i korisno

Drugi miljenik Ljube Stožinića u Želturistu je Milorad Bata Nikolić. Iako zaposlen u Želturistu, drži privatni kafić na Železničkoj stanici u Beogradu, restoran Bara Venecija kod Železničkog stadiona, gde je i predsednik stanara Bare Venecije, jer je tamo formalno prijavljen. Obećava im posredovanje preko svojih veza za dobijanje stanova od grada koji bi trebalo da pripadnu Železnici zbog oduzetog zemljišta i za tu laž im uzima godišnju novčanu nadoknadu. Od njegovog postavljenja na mesto direktora Konačišta Beograd realizacija opada za tričavih milion dinara u odnosu na isti period prošle godine, a cene zakupa soba su povećane. Svakodnevno se u radni odnos, i pored zabrane Ministarstva, primaju novi pre svih recepcioneri, tako da ih sada ima više nego gostiju, zatim administracija i sl., a radnike šalju na plaćeno odsustvo. Samo se "njegovi" ne šalju.

Zoran Stojanović, pored kupljene diplome i trenutno kupljenih master studija, za istu ekipu, na istom Forkupu, kupio je sebi preko Ljube i auto-plac na železničkom zemljištu pored plavog voza, Rakovički put bb, koji je izdao u pat zakup firmi Mondial za 600 evra mesečno, renovirao kako taštinu tako i majčinu kuću u Resniku sa sve pratećim detaljima u dvorištu u vidu gipsanih rombova i lavova, kupio stan u Južnom bulevaru i sl. Pored figura, posebnu draž dvorištu u selu Resnik daje žubor fontane identične onoj ispred Batinog i Jasminkinog (školska JasminkaVeličković) Konačišta napravljenih preko ugovora o delu sa "čuvenim fontana-majstorom" Nebojšom Džavrićem za tričavih par hiljada evrića (kakve na vašarima koštaju stotinak).

Radnici kažu da "izgleda da ovo preduzeće nije naše nego Ljubino, svesno se vodi u stečaj i još jednu kriminalnu privatizaciju, a mi, železničari od početka, preko noći to više nismo jer je tako odlučio Ljuba. A na čelu našeg preduzeća formalno nije Ljuba već skupština postavljena od strane Ministarstva za infrastrukturu, ali Ljuba je Ljuba i šta on kaže to je zakon. Pisali smo Skupštini, Železnici, tužilaštvu, ali ne vredi. Molimo za bar malu pomoć da se stane na put ovoj četvorci", kaže se u obraćanju Tabloidu.

 

 

 

 

Lajanje na zvezde

Nebojša Nikić, pomenut u broju 220, "sitna je riba" u odnosu na Baneta Pljeskavicu, a posebno u odnosu na čuvenog lidera Marinka Tuvića, Resničanina, komšiju i velikog prijatelja Zorana Stojanovića, Bate Nikolića, a pre svih Ljube Stožinića. Njegov Železnički sindikat broji stotinak članova, ali zahvaljujući Ljubi troši kao da ima sto hiljada članova. Tuvić ima brojne supruge i ćerke pa je red da svadbu najstarije ćerke 26. avgusta 2007. u hotelu Narvik u Kikindi plati Ljuba Stožinić. On mu dođe kao otac. Posebna pasija Ljube Stožinića je da na sindikalni zahtev bukvalno laje na zvezde kada je "u raspoloženju". To mogu da posvedoče brojni gosti svadbe.