Neverovatno pljačkanje
pod budnim okom vlasti
Negde bi ga
odmah streljali, u Novom Sadu se obogatio
Trange-frange zidarske kombinacije Srđana Arežine i kompanjona već
su ojadile mnoge Novosađane, ali državni organi
dobro paze da se slučajno ne pokrene istraga oko toga
Arpad Nađ
Novosadsko preduzeće
AS-gradnja DOO trebalo
bi da gradi stanove. umesto toga ono pravi gubitke
i pljačka kupce namernike. Osnivač ovog preduzeća
Srđan Arežina
do 2003. je objekte zidao i prodavao
kao fizičko lice, a onda je odlučio da registruje firmu
koja je decembra 2008. prerasla u društvo sa
ograničenom odgovornošću.
Trik kojim
se Arežina služi veoma je jednostavan i više puta do sada viđen. On započinje izgradnju nekog objekta, zatim pronalazi naivne kupce. Kada
se stane sa izgradnjom, Arežina nalazi nove kupce
koji plaćaju nešto više nego oni prethodni. Od tako pristiglih
para namiruju se stari kupci koji,
da bi dobili bar nešto što su uložili, pristaju
da se odreknu prava na kaznene
penale za kašnjenje izgradnje i kamate na
novac koji je Arežina godinama obrtao.
U suštini, kupcima ni
ne preostaje ništa drugo, jer
su oni sa
prevejanim maherom Arežinom sklopili ugovore o depozitu, odnosno o rezervaciji. Potvrde koje im
se izdaju tako i glase, čime
se istovremeno izbegava i plaćanje
poreza na dodatu vrednost.
Ova šema
je dobro funkcionisala u vreme pre krize, kada je bilo lako
pronaći kupce
za stanove i lokale u Novom
Sadu. Sada je to već nešto teže, pa je Arežina pribegao novom triku.
Nekretnine koje
zida, a koje nikako da sagradi,
on prvo prodaje svojim partnerima Danilu Đukanoviću, Siniši Mračajcu
i Dušanu Vujoviću. U njihovim ugovorima stoji da su oni
navodno plaćali 700 evra po
kvadratnom metru. Posle toga ovi vlasnici nepostojećih stanova i
lokala iste prodaju daljim kupcima, ali ovog
puta za cenu
od 1.100 evra po kvadratu.
Kada konačni
kupac shvati da od završetka objekta u skoroj budućnosti
nema ništa
(pojedini objekti su trebali da
budu završeni još pre
pet godina), on odlazi kod investitora, odnosno Arežine. Problem sa kojim se u tom trenutku suočava jeste činjenica da on sa Arežinom
nema nikakav ugovor, zbog čega
od njega ne može ni da
potražuje bilo kakav novac.
Velikodušno se Arežina, međutim, tada ponudi da
ojađenom kupcu isplati cenu koju
je navodno dobio od jednog od
pomenutih preprodavaca, odnosno 700 evra po kvadratnom metru.
Tako ostvarena razlika od 400 evra po kvadratu
u suštini je zarada
prevarantske grupe koja zatim kreće
u novi ciklus preprodaje kuća po Novom Sadu.
Na ovaj
način već su prevarene desetine
ljudi, a ovako stečeni novac Arežina
krije na svojim računima kod Privredne banke Sarajevo, filijala Trebinje.
Jedna grupa
prevarenih kupaca pokušala je da zaštitu svojih
prava nađe u Zavodu za urbanizam Novog Sada, ali kada
je tamošnja službenica Snežana Kilibarda čula ko je investitor, odbila je svaki dalji razgovor. Zna žena da
sa mafijom ne treba imati posla.
Kod AS-gradnje ništa nije
kako treba da bude. Ne samo
da ugovori sa kupcima nisu
overavani, što je zakonska obaveza, nego se petlja i sa brojem
zaposlenih. U Agenciji za
privredne registre navedeno je da firma zapošljava pet radnika. Proverom kod PIO fondu vidi se da je prijavljen
samo jedan jedini zaposleni.
Pošto mu je račun AS-gradnje
u blokadi već duže vreme (trenutno je opterećen sa oko 3,5 miliona dinara)
Arežina osniva novo preduzeće -AS-investbilding DOO - preko koga sada
posluje, i to na isti način kao i ranije preko AS-gradnje. Inače firma se
vodi na njegovu ženu
Ljubinku, Srđan sada posluje preko nje, a kao podizvođač radi
firma AS-GRADNJA. Trenutno
na taj način gradi zgradu u Novom sadu u ulici Svetozara Ćorovića
br. 7, po sistemu ključ u ruke za
firmu ITALL CASSA iz Novog Sada.
U međuvremenu se u igru, osim ranije pomenute trojke preprodavaca,
uključuju i neke malo veće firme. Jedna od njih je Res trade, poznatija kao uvoznik džon dir traktora. Zajednički objekat ova
dva preduzeća je na uglu V. Bojovića 17 i L. Mušickog 9 u Novom Sadu, a prodaja
je išla preko Arežininog preduzeća. Interesantno je da ne postoji ni jedan
jedini dokaz da je kupoprodajna cena ikada uplaćena preko računa, već se sve,
očigledno, odigravalo isplatama na ruke. Samo jedan takav ugovor težak je
55.000 evra, pa se postavlja pitanje da li je država u ovoj krizi zaista
spremna da bzažmuri na to što pojedini maheri ne plaćaju porez?
Još jedan od poslovnih saradnika Arežine je Srđan Gluščević, koji je
ranije imao SZR Elektromonter, koji je prerastao u Elektromonter SG
DOO, zatim u Elektromonter Plus DOO, da bi se preduzeće danas
zvalo Elektroprodukt DOO.
Saigrač u prljavim poslovima je i Mirko Jovanović, vlasnik agencije
za trgovinu nekretninama Ekspert, ranije City. Jovanović je
overavao skice objekata u izgradnji i uveravao kupce da je time sve u redu i da
treba svoj novac da povere Arežini, odnosno nekom od njegovih saradnika i
preprodavaca. Isti taj Jovanović se, međutim, pojavljuje i kao suinvestitor
objekta u Jaši Ignjatovića 8.
Kod Arežine, kako nam je javljeno, svi kradu. Ne samo da kradu oni na vrhu
koji od naivnih kupaca uzimaju milione evra, već to isto rade i podizvođači, pa
čak i noćni čuvari na gradilištima. Materijal se nemilosrdno odnosi sa
gradilišta, ali to nikoga posebno ne interesuje, jer završetak radova ionako nikada nije ni planiran. Trange-frange poslovanje
uhodanih prevaranata ionako može da funkcioniše samo dok se kupci ne usele.