Pravosudno bezakonje
Preispitivanje odluke
prvog saziva VSS
Obrisali se Ustavom
M.
B.
Dana 29. decembra 2010. godine Skupština RS je usvojila izmene i dopune
zakona iz oblasti pravosuđa, tzv. "set pravosudnih zakona", sa ciljem
da na taj način otkloni nezakonitosti i povrede evropskih standarda, učinjenih
od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva (VSS), prilikom reizbora sudija
tokom sprovedene reforme. Sve to na zahtev Evropske komisije koja od početka
prati proces reforme pravosuđa u Srbiji.
Svi ti zakoni su objavljeni u "Sl. glasniku RS" br. 101/10 od
29. decembra 2010. Zakonodavac je to pravdao zahtevom EK i hitnošću, iako je EK
još pre godinu dana upozorila na sve nezakonitosti, na politizaciju
sudstva, i preporučila srpskim vlastima da bez odlaganja izvrše reviziju
celokupnog postupka. Međutim, Ministarstvo pravde je od javnosti skrivalo to
pismo EK, u kojem je oštro kritikovana reforma. Ministarstvo je, naprotiv,
obaveštavalo javnost kako su pohvaljeni za uspešno sprovedenu reformu pravosuđa.
Tek je posredstvom Poverenika za informacije od javnog značaja to pismo, uz
mnogo teškoća i posle mnogo vremena, videlo svetlost dana. Niko nikada od
srpskih vlasti nije snosio odgovornost za
prikrivanje informacija.
Nezadovoljni zbog usvajanja izmena ''seta'' ''pravosudnih zakona, ugledni
profesori su se apelom obratili političkoj i opštoj javnosti, kako bi skrenuli
pažnju na kršenje Ustava RS donosenjem neustavnih akata. Apel su potpisali
profesori Pravnog fakulteta u
Beogradu dr Danilo Basta, dr Ratko Marković, dr Kosta Čavoški, dr Jovica Trkulja, dr Radmila Vasić, dr Dragica Vujadinović, dr Jasminka Hasanbegović, dr Mirjana Stefanovski, dr Ljiljana Radulović, dr Miodrag Jovanović, dr Vladan Petrov, dr Tanasije Marinković i dr Marija Karanikić-Mirić. Svoje potpise stavili
su i profesori Novosadskog univerziteta dr Momčilo Grubač i dr Marijana Pajvančić, zatim dr Vida Čok, dr
Lidija
Basta, predsednik Udruženja za
ustavno pravo Srbije, potom
profesori Univerziteta Union dr
Vladimir Vodinelić, dr Vesna Rakić-Vodinelić, dr Zoran Ivošević i dr Nebojša Šarkić, advokati dr Slobodan
Beljanski, dr Đorđe
Sibinović, i dr Svetlana Mirčov. I Vrhovni
kasacioni sud Srbije je na svom sajtu
izdao saopštenje da
se protivi neustavnom
donošenju seta pravosudnih zakona.
Društvo sudija
je kod USS pokrenulo Inicijativu za ocenu ustavnosti
navedenih usvojenih zakona, a
USS nije usvojio
te inicijative, već, naprotiv, utvrđuje da
je sve ustavno, čak i
to da se pravni lek ustavna žalba pretvara
u nepostojeći
pravni lek prigovor VSS, koji kao takav
uopšte nije
ustanovljen Ustavom.
Ministarka pravde je
izašla
bez dokaza u
javnost sa izjavom da
je Ministarstvo pravde od
Venecijanske komisije, pre
usvajanja spornih zakona, dobilo
saglasnost da su tekstovi
predloženih zakona u skladu sa evropskim
standardima.
"Venecijanska
komisija
nije
dala
pozitivno
mišljenje o
izmenama i dopunama pravosudnih zakona", izjavila
je Dragana Boljević, predsednik Društva sudija
Srbije. "To naprosto
nije tačno...
ovakvo mišljenje
nije nigde zvanično izneto. Obavestićemo
Evropsku komisiju... bez otklanjanja nedostataka nećemo ući u
Evropsku uniju..."
Novodoneti ''set'' pravosudnih
zakona predviđa
da će
novi saziv VSS
doneti
nova pravila pomoću kojih će utvrditi
da
li
su
nereizabrane
sudije ''stručne'', ''dostojne'' i ''osposobljene''.
VSS i Ministarstvo
pravde tvrde da su
zajedno sa Društvom
sudija i EK
postigli dogovor o
izradi ''Pravila'' po kojima će se sprovesti
postupak preispitivanja odluka prvog saziva
VSS, te da će takva
pravila biti i zvanično doneta, u skladu
sa evropskim standardima.
Društvo sudija
dana 22. maja 2011. saopštava
da nije u pitanju nikakav sporazum
niti dogovor između VSS, EK i DS, već su Pravila
o kojima u javnosti govori VSS proizvod i delo - isključivo VSS.
Sledećeg dana
VSS donosi "Pravila
za primenu odluke
o utvrđivanju
kriterijuma za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti
za postupak preispitivanja odluka prvog sastava VSS o prestanku
sudijske dužnosti"
i objavljuje ih u "Sl. glasniku RS"
br. 35/2001 od 24. maja 2011.
Svi postupci neizabranih sudija koji
su se
nalazili kod USS
povodom uloženih ustavnih žalbi su okončani od strane
USS njihovim ustupanjem VSS.
Ustavne žalbe su pretvorene u prigovore (iako takav pravni
lek nije postojao u
momentu izjavljivanja ustavne žalbe, iako
su postupci već započeti pa
se ne
može
menjati nadležnost USS (VSS je nadležan
po novim izmenama
zakona da odlučuje
po prigovoru, to je isti
organ koji je i doneo osporenu
odluku.) USS je tokom odlučivanja
o 837 žalbi nerizabranih
sudija odlučio samo
o jednoj ustavnoj žalbi - i to
o žalbi sudije
Milene Tasić iz Jagodine. Naime, ova
odluka ima pravno dejstvo
i na sve
druge žalbe nereizabranih
sudija.
Međutim, USS se ponaša kao
da ne
poznaje praksu Evropskog suda u Strazburu, i kao
da se
slučaj Tasić ne primenjuje
na
sve žalbe nereizabranih
sudija.
USS je
izdao saopštenje da
odluka u slučaju Tasić nije
pilot odluka i
da nema pravno
dejstvo na druge slučajeve nerizabranih sudija.
Za potrebe
preispitivanja odluka prvog sastava
VSS, novi stalni
sastav formirao je
po dve komisije
za prispitivanje odluka, od
po tri člana iz reda
stalnih članova - sudija, dok
u većanju
i glasanju pri donošenju odluke o prigovoru učestvuju
i izborni stalni članovi VSS, suprotno evropskim standardima i Mišljenju Venecijanske komisije. I ovako formirani sastav VSS ponovo je
u krnjem sastavu, jer nije izabran član VSS
iz reda profesora...
Opširnije
u sledećem broju Tabloida