Zakonopravila
Neznanje proizvodi nemoć, a tu staru mudrost
potvrđuje i srpska vlada i njeni ministri
Oni dole poštuju, oni gore koštaju
Niti sme
da ima kriminalaca sa imunitetom narodnih poslanika, ili nekim drugim
imunitetom, niti sme da se krije ko je obustavio istrage slučajeva velikih
korupcija. Zašto je do sada tako bilo, analizira Tabloidov urednik Josip
Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a
Josip
Bogić
Ministarstvo pravde
oformilo je radnu grupu za izmenu Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom
postupku, i praktično, zakonski okvir imuniteta narodnih poslanika, članova
Vlade Srbije, sudija Ustavnog suda, kao i sudija i tužilaca.
Da li to neko nama hoće
da kaže da je formiranje partijskih „radnih grupa", za izradu raznih
zakonskih rešenja najveća tekovina demokratije? Po dosadašnjim rezultatima vidi
se da su predlozi ovako „skrojenih" radnih grupa toliko
"kvalitetni" da nakon donošenja takvih zakonskih rešenja, ubrzo slede
nove izmene i dopune kao da su prethodno nešto zaboravili!
Najdrastičniji primer tako kvalitetnog rada je
i zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju gde je Ustavni sud od osam
članova proglasio neustavnim čak šest, a ona ostala dva člana reguliše rok
važenja!?
Personifikacija ukupne
suludosti ove vlasti, Slobodan Homen, kao glasnogovornik za sve i svašta u
srpskoj vladi, poručuje da je nužno da ministri i poslanici imaju status kao i
svi drugi građani kada je reč o odgovornosti za klasična krivična dela.
Ustavom predviđen
imunitet državnih funkcionera podrazumeva da narod ni poslanik ne može biti
pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje i glasanje niti uhapšen niti da se
pokrene postupak bez ukidanja imuniteta. Propustio je da kaže
da za krivična dela finansijskog i privrednog kriminala kao i korupcije ova
pravila ne važe.
Mnogi iz aktuelnih vlasti izbegavali su izmene krivičnog zakonika u smislu
pooštravanja zaprećenih kazni za ova krivična dela jer su za svega 2 krivična
dela zaprećene kazne od najmanje pet godina zatvora, naravno za najteže oblike
dela. Desilo se upravo suprotno. Donošenjem Krivičnog Zakonika 2006 godine za
koruptivna krivična dela ublaženi i minimumi kao i maksimumi zaprećenih kazni.
Za sve teške oblike krivičnih dela klasičnog kriminala predviđene su ovako
teške kazne, preko pet godina i teže.
Problem ove i ranijih vlasti nije
što ne znaju određenu problematiku već osionost, drskost i bezobrazluk
na koji način oni pokušavaju da reše odnosno odbijaju da reše probleme. U
prošlosti su mnogi iz stručne i šire javnosti ukazivali na razne anomalije u
pravnom sistemu, ali su „vladari" ostajali nemi.
Nisu hteli ni da čuju da nisu u pravu. Kada za to isto stignu packe
(preporuke) iz Evrope tada gromoglasno talambasaju kako nešto treba da se
menja, da su oni za promene i da su uvek bili za promene, sa mo nisu mogli od
opozicije da to menjaju!. I po običaju umesto šire i stručne rasprave, taj
posao se poverava partijskoj radnoj grupi. Tako je i sada.
U normalnoj zemlji imunitet poslanika ne postoji kao „privilegija
poslanika" već kao nužna mera izolacije zakonodavne od sudske tj. izvršne
vlasti i sprečavanje istih da sudskim i istražnim postupcima utiču na
zakonodavce.
Ko je zaustavio istragu?
Vladi Srbije je iz Brisela upućeno pismo u kome se navodi da proces koji
treba da bu de apsolutni prioritet jeste borba i rešavanje slučajeva visoke
korupcije. U pismu su targetirana 24 slučaja prodaje ili privatizacije koje je
neophodno ispitati. Rešavanje ovih slučajeva Brisel ne postavlja kao uslov
vlastima u Beogradu, već najavljuje kao deo neza obilaznog procesa koji Srbiju
čeka po dobijanju statusa kandidata. U pismu se ne navode imena nijednog
biznismena, već samo slučajevi za koje se sumnja da su sporni. Na spisku je
najviše preduzeća, između ostalih: „Sartid", odnosno „Ju-Es stil",
„Jugoremedija", Veterinarski institut, Nacionalna štedionica,
„Mobtel", „C market", „Šinvoz", „Tehnohemija",
„Srbolek", „Keramika" iz Kanjiže, „Zastava elektro".
Takozvani merodavni, reagovali su brže bolje tako što su izjavili da je za
svaki predmet koji se pominje u pismu određen po jedan tužilac.
Pri tome ne daju odgovore šta je do sada bilo sa
tim predmetima. Po nekima od njih postupali su i zamenici republičkog tužioca
pre mnogo godina. I to ne jedan već više njih. Isto tako su postupali i tužioci
iz Okružnog javnog tužilaštva.
Zašto ne ispitaju zbog
čega ništa nije do sada postupano po njima odnosno ko je od njih tražio i
„stopirao" postupanja. Imenom i prezimenom. Ključ rešenja ne leži u tome
da se ponovo otvaraju istrage o tim predmetima. Gotovo svi su oni istraženi do
detalja. Potrebno je da se istraži ko je od merodavnih stopirao te
istrage. Na koricama svih tih predmeta koji su stajali u fiokama, siguran sam,
stoje napomene ko je i kada naredio da se po njima ne postupa!
I umesto da tužilaštva imaju proaktivnu i rukovodeću ulogu ona su suprotno
od toga bila najveća kočnica da se istraže svi slučajevi.
Ne može sada portparol tužilaštva da najavljuje kako je određeno toliko i
toliko sudija da ispita sve sporne predmete. Sve su to nadležni organi svojevremeno
istražili i dostavili istim tim tužilaštvima. Potrebno je nešto drugo.
Potrebno je oformiti
nezavisnu komisiju u parlamentu od svih političkih činilaca koja bi samo
utvrdila za čijeg mandata i po čijem nalogu su ovi predmeti stajali ovoliko
dugo u fiokama? Sve te treba prozvati imenom i prezimenom i zabraniti i da se nikada više ne mogu baviti poslom kada
je država i državni organi u pitanju. Ti isti koji su stopirali sada istražuju
zašto nisu postupali po zakonu?
Koliko još dugo treba da tužilaštvo i u kojoj fazi su svi ti
slučajevi? Verovatno dok sve to ne zastari!..
Ministarka Malović je
navela da je pre dve nedelje održan sastanak Republičkog tužilaštva i
Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi se sve istrage koordinisale,
odnosno, kako bi se podaci objedinili. Ona je ocenila da do sada nije postojala
dovoljna koordinacija različitih državnih organa u borbi protiv korupcije,
Agencije za privatizaciju, Tužilaštva za organizovani kriminal, Komisije za
hartije od vrednosti i policije. Po važećem ZKP-u to je tužilac.
Na koricama predmeta
stoji sigurno zabeleška ko je stopirao predmete „samostalnom tužilaštvu" i
ko je bio na čelu samostalnog i nezavisnog tužilaštva. Verovatno neki
V.D.tužilac! Imenom i prezimenom treba izaći u javnost ko su nalogodavci. Neki
od slučajeva stoje u tužilaštvu više od 10 godina. Tu će se naći mnogi odgovori
i mnoge konekcije!
Odgovornost „neiformisanog
legaliste" koji nije dozvolio da se rasformira sistem Miloševića za
pljačkanje naroda. Najdrastičniji slučaj sa Sartidom gde je za stečajnog
upravnika postavljen pripravnik i da je izvršena delegacija nadležnosti
nadležnog suda iz Požarevca nenadležnim sudom u Beogradu. Kako objasniti da je
dug od 1.700.000 dolara oprošten i prebačen na grbaču ovog naroda?
Političari više nisu
zlatne koke
Osnivanje „Nacionalne štedionice"
takođe treba da da odgovore a ponajpre da to nije državna institucija
već privatna!? Malverzacije sa poslovnim prostorom ukinutih državnih banaka, koji je „zakonito"
prešao u posed privatnika, višestruko prevazilazi Luku BG, Novosti. Sve je to
istraženo i zadokumentovano. Da li će ministarka Malović i republički tužilac
narediti hapšenje preostalih živih članova Marjanovićeve Vlade kada bude videla
u slu čaju „Mobtel" da je Vlada donela nezakonitu odluku o osnivanju samog
preduzeća!?
Politička oligarhija se,
sve do nedavno, borila za naklonost tajkuna. Sadašnja vlada formira na je uz
dogovor i asistenciju tajkuna. Ali ova vlada nema rešenja za ekonomsku krizu.
Ni jedna mera vlade ne daje rezultate!
Raste nezaposlenost, siromaštvo, gnev
opljačkanog i prevarenog naroda, rastu socijalne napetosti. Izgleda da puca
savez političara i tajkuna jer „tajkunima se više ne isplate ulaganja u
političare pošto ne donose više dobit".
Izgleda da su tajkuni rešili da menjaju vlast. Ali i političari sa druge
strane shvataju da neko mora da bude proglašen krivcem za potpuni raspad
privrede i pad životnog standarda stanovništva. Neko mora da bude žrtvovan. Ko
ima veću moć? Političari ili tajkuni? Politička moć je jača od moći novca.
Tajkuni to dobro znaju i
zato se očajnički bore da opstanu. Ovo je borba u kojoj se ne
gubi samo kapital. Marketinški napad na određene tajkune nije slučajan.
Nisu slučajno odabrani. Režim mora da
žrtvuje nekog tajkuna. Dobili
su saglasnost iz Brisela i Vašingtona. Pred narastajućom socijalnom revolucijom
neko mora biti razapet.
Činjenica da je trećina
poništenih kupoprodajnih ugovora o prodaji firmi u Agenciji za privatizaciju
govori i o „nepravilnostima" a verovatno i o korupciji u proceduri i
sistemu koji je omogućio takve devijacije. Gde
je tu odgovornost vlasti, vodećih ekonomista, političara, institucija? Zašto se
sve sumnje prebacuju uglavnom na domaće tajkune?
Reformisano
rasformiranje
Preduslov funkcionisanja
pravne države je nezavisno pravosuđe. Da li je „reformisano" pravosuđe u
Srbiji nezavisno? Posle godinu i po dana od kada su razrešeni, tek sada su
počeli „razgovori", odnosno preispitivanje odluka o razrešenju. A nadležni
tvrde da su izabarni najbolji i da je izbor bio savršen. Ko treba za to da odgovara? Za to vreme razrešeni normalno
primaju plate.
Oni "tam" i oni "gor"
Problem nije u običnoj "sirotninji raji". Ona
najviše poštuje zakone i državu. Pokvarenjaštvo dolazi sa vrha. Oni koji bi najviše trebali da poštuju, ne
poštuju ih. Čak
ni zakone koje su sami doneli, kao da se ne odnose na njih. Jedan moj prijatelj koji nije više među
živima, običan seljak iz Pudaraca, jednom je slikovito rekao: „oni tam"
misleći na sitnu raju i „oni gor" misleći na nedodirljive.
Predsedniče, javi se...
Neki članovi DS-a, kako tvrdi predsednik stranke i države,
sarađuju sa „kriminalnim i para vojnim formacijama". Ako je pročitao ovo
ili je „do njega dopro glas", trebalo bi da se oglasi javni tužilac, a
nadležni sud da pozove predsednika kao svedoka. Predsednik ima najveću
odgovornost u državi, jer je sve poluge vlasti „privatizovao" i ne može da
traži alibi za promašaje u stilu „ ja sam sve dao od sebe".