https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Neznanje proizvodi nemoć, a tu staru mudrost potvrđuje i srpska vlada i njeni ministri

 

Oni dole poštuju, oni gore koštaju

 

Niti sme da ima kriminalaca sa imunitetom narodnih poslanika, ili nekim drugim imunitetom, niti sme da se krije ko je obustavio istrage slučajeva velikih korupcija. Zašto je do sada tako bilo, analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Ministarstvo pravde oformilo je radnu grupu za izmenu Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, i praktično, zakonski okvir imuniteta narodnih poslanika, članova Vlade Srbije, sudija Ustavnog suda, kao i sudija i tužilaca.

Da li to neko nama hoće da kaže da je formiranje partijskih „radnih grupa", za izradu raznih zakonskih rešenja najveća tekovina demokratije? Po dosadašnjim rezultatima vidi se da su predlozi ovako „skrojenih" radnih grupa toliko "kvalitetni" da nakon donošenja takvih zakonskih rešenja, ubrzo slede nove izmene i dopune kao da su prethodno nešto zaboravili!

 Najdrastičniji primer tako kvalitetnog rada je i zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju gde je Ustavni sud od osam članova proglasio neustavnim čak šest, a ona ostala dva člana reguliše rok važenja!? 

 

Personifikacija ukupne suludosti ove vlasti, Slobodan Homen, kao glasnogovornik za sve i svašta u srpskoj vladi, poručuje da je nužno da ministri i poslanici imaju status kao i svi drugi građani kada je reč o odgovornosti za klasična krivična dela.

Ustavom predviđen imunitet državnih funkcionera podrazumeva da narod ni poslanik ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje i glasanje niti uhapšen niti da se pokrene postupak bez ukidanja imuniteta. Propustio je da kaže da za krivična dela finansijskog i privrednog kriminala kao i korupcije ova pravila ne važe.

Mnogi iz aktuelnih vlasti izbegavali su izmene krivičnog zakonika u smislu pooštravanja zaprećenih kazni za ova krivična dela jer su za svega 2 krivična dela zaprećene kazne od najmanje pet godina zatvora, naravno za najteže oblike dela. Desilo se upravo suprotno. Donošenjem Krivičnog Zakonika 2006 godine za koruptivna krivična dela ublaženi i minimumi kao i maksimumi zaprećenih kazni. Za sve teške oblike krivičnih dela klasičnog kriminala predviđene su ovako teške kazne, preko pet godina i teže.

Problem ove i ranijih vlasti nije  što ne znaju određenu problematiku već osionost, drskost i bezobrazluk na koji način oni pokušavaju da reše odnosno odbijaju da reše probleme. U prošlosti su mnogi iz stručne i šire javnosti ukazivali na razne anomalije u pravnom sistemu, ali su „vladari" ostajali nemi.

Nisu hteli ni da čuju da nisu u pravu. Kada za to isto stignu packe (preporuke) iz Evrope tada gromoglasno talambasaju kako nešto treba da se menja, da su oni za promene i da su uvek bili za promene, sa mo nisu mogli od opozicije da to menjaju!. I po običaju umesto šire i stručne rasprave, taj posao se poverava partijskoj radnoj grupi. Tako je i sada.

U normalnoj zemlji imunitet poslanika ne postoji kao „privilegija poslanika" već kao nužna mera izolacije zakonodavne od sudske tj. izvršne vlasti i sprečavanje istih da sudskim i istražnim postupcima utiču na zakonodavce.

 

Ko je zaustavio istragu?

 

Vladi Srbije je iz Brisela upućeno pismo u kome se navodi da proces koji treba da bu de apsolutni prioritet jeste borba i rešavanje slučajeva visoke korupcije. U pismu su targetirana 24 slučaja prodaje ili privatizacije koje je neophodno ispitati. Rešavanje ovih slučajeva Brisel ne postavlja kao uslov vlastima u Beogradu, već najavljuje kao deo neza obilaznog procesa koji Srbiju čeka po dobijanju statusa kandidata. U pismu se ne navode imena nijednog biznismena, već samo slučajevi za koje se sumnja da su sporni. Na spisku je najviše preduzeća, između ostalih: „Sartid", odnosno „Ju-Es stil", „Jugoremedija", Veterinarski institut, Nacionalna štedionica, „Mobtel", „C market", „Šinvoz", „Tehnohemija", „Srbolek", „Keramika" iz Kanjiže, „Zastava elektro".

Takozvani merodavni, reagovali su brže bolje tako što su izjavili da je za svaki predmet koji se pominje u pismu određen po jedan tužilac.

 Pri tome ne daju odgovore šta je do sada bilo sa tim predmetima. Po nekima od njih postupali su i zamenici republičkog tužioca pre mnogo godina. I to ne jedan već više njih. Isto tako su postupali i tužioci iz Okružnog javnog tužilaštva.

Zašto ne ispitaju zbog čega ništa nije do sada postupano po njima odnosno ko je od njih tražio i „stopirao" postupanja. Imenom i prezimenom. Ključ rešenja ne leži u tome da se ponovo otvaraju istrage o tim predmetima. Gotovo svi su oni istraženi do detalja. Potrebno je da se istraži ko je od merodavnih stopirao te istrage. Na koricama svih tih predmeta koji su stajali u fiokama, siguran sam, stoje napomene ko je i kada naredio da se po njima ne postupa!

I umesto da tužilaštva imaju proaktivnu i rukovodeću ulogu ona su suprotno od toga bila najveća kočnica da se istraže svi slučajevi.

Ne može sada portparol tužilaštva da najavljuje kako je određeno toliko i toliko sudija da ispita sve sporne predmete. Sve su to nadležni organi svojevremeno istražili i dostavili istim tim tužilaštvima. Potrebno je nešto drugo.

Potrebno je oformiti nezavisnu komisiju u parlamentu od svih političkih činilaca koja bi samo utvrdila za čijeg mandata i po čijem nalogu su ovi predmeti stajali ovoliko dugo u fiokama? Sve te treba prozvati imenom i prezimenom i zabraniti i  da se nikada više ne mogu baviti poslom kada je država i državni organi u pitanju. Ti isti koji su stopirali sada istražuju zašto nisu postupali po zakonu?

 Koliko još dugo treba da  tužilaštvo i u kojoj fazi su svi ti slučajevi? Verovatno dok sve to ne zastari!..

Ministarka Malović je navela da je pre dve nedelje održan sastanak Republičkog tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi se sve istrage koordinisale, odnosno, kako bi se podaci objedinili. Ona je ocenila da do sada nije postojala dovoljna koordinacija različitih državnih organa u borbi protiv korupcije, Agencije za privatizaciju, Tužilaštva za organizovani kriminal, Komisije za hartije od vrednosti i policije. Po važećem ZKP-u to je tužilac.

Na koricama predmeta stoji sigurno zabeleška ko je stopirao predmete „samostalnom tužilaštvu" i ko je bio na čelu samostalnog i nezavisnog tužilaštva. Verovatno neki V.D.tužilac! Imenom i prezimenom treba izaći u javnost ko su nalogodavci. Neki od slučajeva stoje u tužilaštvu više od 10 godina. Tu će se naći mnogi odgovori i mnoge konekcije!

 Odgovornost „neiformisanog legaliste" koji nije dozvolio da se rasformira sistem Miloševića za pljačkanje naroda. Najdrastičniji slučaj sa Sartidom gde je za stečajnog upravnika postavljen pripravnik i da je izvršena delegacija nadležnosti nadležnog suda iz Požarevca nenadležnim sudom u Beogradu. Kako objasniti da je dug od 1.700.000 dolara oprošten i prebačen na grbaču ovog naroda?

 

Političari više nisu zlatne koke

 

Osnivanje „Nacionalne štedionice"  takođe treba da da odgovore a ponajpre da to nije državna institucija već privatna!? Malverzacije sa poslovnim prostorom ukinutih  državnih banaka, koji je „zakonito" prešao u posed privatnika, višestruko prevazilazi Luku BG, Novosti. Sve je to istraženo i zadokumentovano. Da li će ministarka Malović i republički tužilac narediti hapšenje preostalih živih članova Marjanovićeve Vlade kada bude videla u slu čaju „Mobtel" da je Vlada donela nezakonitu odluku o osnivanju samog preduzeća!?

Politička oligarhija se, sve do nedavno, borila za naklonost tajkuna. Sadašnja vlada formira na je uz dogovor i asistenciju tajkuna. Ali ova vlada nema rešenja za ekonomsku krizu. Ni jedna mera vlade ne daje rezultate!

 Raste nezaposlenost, siromaštvo, gnev opljačkanog i prevarenog naroda, rastu socijalne napetosti. Izgleda da puca savez političara i tajkuna jer „tajkunima se više ne isplate ulaganja u političare pošto ne donose više dobit".

Izgleda da su tajkuni rešili da menjaju vlast. Ali i političari sa druge strane shvataju da neko mora da bude proglašen krivcem za potpuni raspad privrede i pad životnog standarda stanovništva. Neko mora da bude žrtvovan. Ko ima veću moć? Političari ili tajkuni? Politička moć je jača od moći novca.

Tajkuni to dobro znaju i zato se očajnički bore da opstanu. Ovo je borba u kojoj se ne gubi samo kapital. Marketinški napad na određene tajkune nije slučajan. Nisu  slučajno odabrani. Režim mora da žrtvuje nekog tajkuna. Dobili su saglasnost iz Brisela i Vašingtona. Pred narastajućom socijalnom revolucijom neko mora biti razapet.

Činjenica da je trećina poništenih kupoprodajnih ugovora o prodaji firmi u Agenciji za privatizaciju govori i o „nepravilnostima" a verovatno i o korupciji u proceduri i sistemu koji je omogućio takve devijacije. Gde je tu odgovornost vlasti, vodećih ekonomista, političara, institucija? Zašto se sve sumnje prebacuju uglavnom na domaće tajkune?

 

 

Reformisano rasformiranje

 

Preduslov funkcionisanja pravne države je nezavisno pravosuđe. Da li je „reformisano" pravosuđe u Srbiji nezavisno? Posle godinu i po dana od kada su razrešeni, tek sada su počeli „razgovori", odnosno preispitivanje odluka o razrešenju. A nadležni tvrde da su izabarni najbolji i da je izbor bio savršen. Ko treba za to da odgovara? Za to vreme razrešeni normalno primaju plate.

 

 

Oni "tam" i oni "gor"

 

Problem nije u običnoj "sirotninji raji". Ona najviše poštuje zakone i državu. Pokvarenjaštvo dolazi sa vrha.  Oni koji bi najviše trebali da poštuju, ne poštuju ih. Čak ni zakone koje su sami doneli, kao da se ne odnose na njih.  Jedan moj prijatelj koji nije više među živima, običan seljak iz Pudaraca, jednom je slikovito rekao: „oni tam" misleći na sitnu raju i „oni gor" misleći na nedodirljive.

 

 

 

Predsedniče, javi se...

 

Neki članovi DS-a, kako tvrdi predsednik stranke i države, sarađuju sa „kriminalnim i para vojnim formacijama". Ako je pročitao ovo ili je „do njega dopro glas", trebalo bi da se oglasi javni tužilac, a nadležni sud da pozove predsednika kao svedoka. Predsednik ima najveću odgovornost u državi, jer je sve poluge vlasti „privatizovao" i ne može da traži alibi za promašaje u stilu „ ja sam sve dao od sebe".

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane