Likovi i senke
Buđenje nade
Nikola Vlahović
Mada spada
među mlađe srpske političare, čija je lična politička
katarza u zadnji čas došla kao poziv na
kolektivno pročišćenje, a njegovo odmereno i principijelno
ponašanje kao željeni model izabranog predstavnika naroda, Ivica Dačić
je još jednom pokazao da zaslužuje
svako poštovanje zbog državničke
zrelosti koju pokazuje u teškim
iskušenjima.
Ostaće upamćeno: u predvečerje 30. jula 2011. godine, pred poslanicima Narodne skupštinom
Srbije, vicepremijer, ministar policije i predsednik Socijalističke
partije Srbije, uradio je ono što najveći broj
srpskih političara nikada ne bih uradio,
ili ne sme ili ne može da
uradi, zbog opšteg licemerja, kukavičluka, ucena i brojnih drugih
"obligacija". Dačić
je progovorio kao dostojanstven čovek! Čovek koji je iznad
svih svojih funkcija, stranke i politike kao
takve!
I ne samo
to, nego je prisutnom Borisu Tadiću, koji teži da
je iznad svega, a umešan je u sve, izrecitovao optužnicu kakvu on u svoja dva predsednička mandata nije javno
doživeo, tražeći mu da prizna
šta su to njemu obećali
predstavnici međunarodne zajednice, Amerikanci i Evropska unija,
i da li
su mu, kada je prihvatana misija EU, obećali da
neće biti promene realnosti na terenu!
Jer, "ja kao predsednik Srbije", kako sebe opisuje Boris Tadić, o svom putešestviju nikom nije
u Srbiji podneo pismeni izveštaj.
"Evo, predsednik je tu, neka odgovori"!
Kao na spektakularnim javnim suđenjima, padala je optužba za optužbom...
Da je Tadić
nešto lagao i prećutao ("Iza leđa Srbije i
srpskog naroda, koji je iskreno opredeljen za dijalog")
nije novo, niti je novo da su štete
njegove kratke vladavine nesagledive. Novo je
što mu je to neko, konačno,
na pravom mestu i u pravom
momentu, kazao u lice. Novo
je to što jedan potpisnik političke koalicije, bez brige od
gubitka moći, titula ili ugleda, kaže
javno onom drugom da krivotvori
i laže, da
se kocka sa sudbinom svog j naroda i građana
Srbije.
Za svako
poštovanje je to što se posle dugog niza
godina neprincipijelnih kurvanja i udvaranja
radi političkog interesa, pojavio neko ko je podigao
svoj glas protiv obmane, što je bez kalkulacije rekao bolne istine
sa kojima bi se pre ili kasnije narod
u Srbiji suočio.
Pokazao je Dačić
Srbiji 30. jula 2011. da je Tadić neuki
manipulant i sitan politički kockar, da je Slobodan Milošević već igrao
tu igru za
mnogo većim stolom i
sa većim
igračima... Ali, pre svega,
pokazao je potpunu političku superiornost nad onim koji
tu superiornost loše glumi. A to budi nadu, čak i
kad nade nema...