Bahanalije

Jesenji motivi iz srpske Atine

 

Tamburanje i bez Tadića

 

Kako je Pajtićeva pijana ekipa od stola oterala svog partijskog lidera, slučajno na mestu predsednika Srbije, i nonšalantno nastavila bahanalije kao da se ništa nije desilo

 

Arpad Nađ

 

Proslava rođenja sina najokatijeg člana DS-a, koji je ujedno i najbogatiji konobar po zanimanju u Srbiji - Dušana Elezovića, predsednika Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, održana je pre dve nedelje u restoranu Žak, u Šafarikovoj ulici u Novom Sadu. Pred početak proslave gradom su zavijale sirene policijskih kola i policijskih motora koji su sklanjali sa ulice vozila, pa čak i kola hitne pomoći na urgentnom zadatku! Ovakvu obest bi i veselo pozdravio sam imperator Kaligula, koji je i sam bio sklon muškim telima, poput ove lopovske i gej-bande koja danas hara Srbijom.

Na proslavu je došao i Boris Tadić, predsednik Republike Srbije i predsednik Demokratske stranke. Bio je, tvrde izvori Tabloida, dobro raspoložen, jer su se ujedno delile i akcije od kupovine Bazara, koji je kupio biznismen Petar Matijević za pet miliona evra. Za ovu kupovinu bankrotirani izbeglica iz Hrvatske, vlasnik Mesne industrije Matijević i drugih kompanija, dobio jer kredit od Razvojne banke Vojvodine koja izbeglicama, ratnim zločincima prema sopstvenom narodu koga su opljačkali, i ratnim profiterima, daje pare ( Matijević, Gajić i Dubroja), pljačkajući budžet Vojvodine i Srbije. U proviziju Bojana Pajtića uračunat je i deo od kredita koji će Matijević dobiti od Pajtića, preko Tesla banke iz Zagreba, kada se sa svojim ortacima vrati da završi započetu misiju, ali sa hrvatskim pasošem, o čemu ima informacije i služba bezbednosti u Hrvatskoj.

Petar Matijević je, tvrde obavešteni Tabloidovi izvori, spremio milion evra za izbornu kampanju Bojana Pajtića, koji mu je svesrdno pomogao u dobiti na godišnjem nivou od 30 miliona evra. Kad se o takvim ciframa radi, reket uvek stoji i budno prati i Boris Tadić.

Ne znaju ni šta imaju

Na proslavi rođenđana sina konobara Dušana Elezovića ("Ako mi neko napravi još jedno dete, jebaću mu majku", rekao je gospodin Elezović prisutnoj gospodi, time dokazujući da je i on pozadinac), raspoloženi Boris Tadić na trenutak je zaboravio na svoju prvu ljubav, prisutnog Vuka Jeremića, zagledao se u krupne konobarove oči, i zaljubljeno je poručio - pesmu iz Šumadije. Na to je skočio pripiti Bojan Pajtić (kad popije dve-tri čašice, od radosti se upiški u cipele) i naručio pesmu "Osam tamburaša"... Tako je na vrlo grub način prekinuta pesma koju je naručio Boris Tadić, koji je nakon toga naglo ustao od stola, napustivši bez reči ovaj cenjeni skup, koji je organizovao najbogatiji konobar u Srbiji, a o trošku poreskih obveznika Vojvodine.

Tabloidov izvor, jedan od prisutnih gostiju, kaže kako je Bojan Pajtić, gledajući Tadića kao ljutito odlazi, čim mu je video leđa, uskliknuo smeskajući se: "Ko ga jebe, isteraćemo autonomiju Vojvodine i bez njega i njegovih Francetića!"

Svi funkcioneri Pokrajinskog odbora DS-a, uključujući i konobara Dušana Elezovića, prihvatili su njegove reči sa odobravanjem! Srpski predsednik je podvio rep i otišao kao uvređena kurva. Izdali su ga njegovi dečaci, koje je ustoličio, napunio im džepove i čmarove.

Dragoslav Petrović, Bojanov stari tamburaš (od osam prisutnih tamburaša), kojega, doduše jedinog kita više ne sluzi, iako ima ženu 25 godina mlađu, sa kojom hara i pljačka po Univerzitetu, ohrabren svojim polupijanim vođom na to reče: "Ko te, Tadiću, jebe, možemo i bez tebe!"

U Vojvodini se očekuje uskoro i konačan rasplet oko projekta "Vojvodina republika", koji su tajno skovali Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović i Igor Pavelić (Pavličić), koji je kao deo ovog zavereničkog trijumvirata doveden iz Subotice. Došao je sa trulim jugom, kao jedinim vlasništvom kad je započinjao karijeru, a danas je gospodin Pavelić trulo bogat čovek.

 U Novom Sadu u glavama građana je jasna predstava o pljački koju je sadašnja vlast izvršila u gradu i u vojvođanskoj privredi. Tajkuni koji su ovamo pristigli u svojstvu ratnih profitera-kriminalaca, i njihovih telohranitelja ratnih zločinaca, grabili su uz političare dok nisu počeli da grebu dno u neverovatnoj pljački imovine Vojvodine. Sada ta vlast traži od Srbije vlasništvo nad tom istom imovinom, koju je glatko opljačkala, bez bilo kakvog učešća Srbije. Uskoro kreće i pretnja amandmanima na zakone koje donosi Srbija, samo da bi se zaštitilo vlasništvo nad opljačkanim u feudu Bojana Pajtića, Dragoslava Nosonje Petrovića i Igora Pavličića.

Bojan Pajtić se ovih nedelja kiselo smeška u društvu, dok u kratkim pantalonama jede u Mekdonaldsu svoj omiljeni "mekić", a kako i ne bi kad je u svom ovalnom kabinetu u učestalim noćnim turama na svom "topiću" isprobao već polovinu DS omladinaca iz Novog Sada. Dorđe Višekruna, njegov omiljeni dečko, slavi ga kao svog idola, jer mu je obezbedio šoping putovanja po svim evropskim metropolama, gde se provodi po gej-klubovima, pije skupa vina i oblači nove krpice. Ipak, uz sve te radosti koju gej ljubav donosi, on se žali da sve češću nekontrolisanu probavu, zbog čega je na tretmanu kod jednog doktora specijaliste, zbog obolelog (sedam centimetara) debelog creva. Valjda zbog čmarnih kontrakcija. Ni Vladan Varićak, ni Mladen Baron nisu bolje prošli - i njima su debela creva na remontu.

Sve raskopano

Ipak i sam Pajtić, jedan od glavnih tobdžija DS-a (sa ''kratežom'' od 7, 5cm) osluskuje šta narod o njemu priča po Novom Sadu, ali ne samo o pederisanju, već i o kurvanju njegove žene Vesne Bolidovske, koja je posle nečuvene svađe u njihovom stanu, bila primorana da skine i vlastiti Facebook profil, kada se obelodanilo da je u dalekoj Dominikani našla dalekometniji i veći top. Gospodin Pajtić je u toj svađi pocepao i sve njene kompromitujuće slike iz tompus-afere. Kažu komšije iz ulice Pavla Papa da je dolazila i policija u sitne sate - ali kako premijera privesti zbog remećenja javnog reda i mira i nasilja u porodici, kad ima imunitet?

Administracija Bojana Pajtića u pokrajini je pojela pola Novog Sada, a drugu polovinu je uništila nebriga direktora Zavoda za izgradnju grada Bore Novakovića zvanog Konj ili Solunac, koji je dozvolio nezapamćenu nezakonitu gradnju, uništavanje objekata pod zaštitom grada, ogromne građevinske rupe u koje on i Bojan ubace lopatu betona, preseku vrpcu, pa posle TV kamera (Pajtićev EPP servis) njegovog ljubavnika Andrića iz Panonije to ostave da stoji deceniju... Prolaznici gledaju raskopane trotoare na sve strane, travnjake koji nisu ni jednom zaliveni tokom leta, sve je na nebrizi, nezavršeno, a vrpce su kilometrima merili pa presecali bez cilja i vidljivog napretka za građane - ostala su samo avetinjska gradilišta i pusta obećanja pederske bande koja vlada u Novom Sadu i njihovih satelita u manjim, još zapuštenijim mestima po Vojvodini. Oni bez stida i srama kradu i otimaju i dalje iako paranoja u njihovim glavama polako počinje da radi noću, dok se pitaju šta će s njima biti ako na izborima izgube - ko će tada da ih sve g... u smrdljivoj ćuzi! Ko će tamo biti mama, a ko tata... I to bez vazelina!

I vrapci u Novom Sadu znaju da se cela vrhuška DS-a sastaje, često sa smešnim povodima, a novci idu na bahanalije o kakvima narod Novog Sada ni ne sanja. Troše se pare od građana koji ni zimu neće dočekati, a njihovi izabranici jedu kavijar i piju šampanjac, naručuju da im se isti dan donesu najskuplje ribe i školjke sa Jadrana. Sve preko njihovih tajkuna, koje uskoro treba da kreditiraju na račun poštenih i već do bola opelješenih građana Vojvodine.

 

 

Di su naši novci!

 

 

U vreme Slobodana Miloševića u pokrajinskim državnim institucijama je bilo zaposleno nešto ispod 400 ljudi. Da li je to bilo mnogo ili malo, neka svako proceni, ali, sada ih ima preko 1600!

Ljudi koji su zaposleni posle 2000. godine sve su sami kadrovi i simpatizeri stranaka na vlasti, DS i Čankovih "ligaša".

Kako je dolazio koji funkcioner, dovodio je svoje ljude (vozače). Ne bi to bilo problem kada bi ti ljudi odlazili na svoje prethodno radno mesto. Ali, oni su ostajali, a novi dolazili! Uzgred, troškovi dolaska na posao su enormni. Recimo, socijalista Žika Smiljanić, bivši predsednik Skupštine, sada poslanik, ima vozača, sekretaricu i tri vozila na raspolaganju. (Čudno, ali je jedno vozilo dobio na korišćenje od Poreske uprave!)

Nenad Čanak je imao čak dve sekretarice, tri vozača, obezbeđenje i 11 automobila (što privatnih što službenih!). Jedan auto je dobio na poklon od biznismena Borovice (audi 8, NS 15-51).

U službi za zajedničke poslove ima više pomoćnika direktora i povlašćenih, koji su do juče i pored markica i troškova za prevoz dobijali bonove u vrednosti od po 30.000 dinara. Pre nekoliko meseci je bila Državna revizorska komisija koja je ustanovila da se zbog tih novaca i potrošnje goriva automobila računi nisu slagali za 1,5 milion dinara!

Dok su u ministarstvima koji nemaju prekovremeni rad jednima isplaćivali naknade, drugi, koji su radili prekovremeno, taj novac uopšte nisu ni dobili (zaobiđeni su pojedini vozači, obezbeđenje, konobari i spremačice).

Sada su uvedene kvote koliko koja služba može da ima prekovremenih sati. Ali ni tu pare ne dođu tamo gde treba. Tako tata onog Neše Peše iz Fonda za razvoj, Đorđe Malenković, koji je načelnik obezbeđenja, uvek ima pun fond prekovremenih sati. Prekovremene sate i noćni rad i državni praznik naplaćuju i njegovi pomoćnici. Eto, "di su naši novci"!

A sad malo o zapošljavanju. Najsvetliji primer je Svetozar Kovačev čovek za sve režime... Nekada je bio šef obezbeđenja, sada šef garaže. Čovek koji je usavršio zapošljavanje i malverzacije sa parama, gorivom i mazivom, popravkama slupanih kola i sličnim stvarima. Sveta Kovačev je u pokrajinskim organima zaposlio pola svoje porodice, prijatelja... Sin Miroslav (radio u obezbeđenju, sada radi u Ministarstvu sporta i omladine), ćerka, zet, svastika, muž druge svastike... Preko zeta je u kumovskim vezama sa Tomom Jošanovim iz Robnih rezervi. Spisak je dug...

Kad je NATO bombardovao vilu Ravne, on je bio zadužen za spasavanje imovine iz nje. Toliko su je dobro spasili da se sada ne zna gde je ta imovina. Vila Ravne je, inače, bila najlepša vila pokrajinskih organa. Iz vile su nestale čak i kade i slavine pa su čak i vrata poskidana! Nikada se nije saznalo gde su nestali srebrni escajg, šoljice za kafu sa pozlaćenim grbom SFRJ, servisi za ručavanje... Nestalo je i dve gajbe francuskog vina iz Titove vinoteke. Upravo se Kovačev hvalio kako je prodao jednu flašu vina za 5000 evra preko interneta!

Brat Dušana Elezovića već dugo radi u obezbeđenju i nije baš bio miljenik Svete Kovačeva, ali otkad je Dušan tu, sve se promenilo. Ipak, njegov brat je na poslu često zatican mrtav pijan, a dva puta su ga jedva razoružali...