Beli mantili

Klinika za pulmologiju: trošenje para po "metodu Tomice Milosavljevića"

 

Kako ih od svega pluća ne zabole

 

Ovo je osvrt na način funkcionisanje visoke medicinske ustanove kad se upetlja faktor novac podoban za "privatizaciju", iz budžeta ili donacija, svejedno. Pacijenti se, naravno, ne pominju nijedcnom rečju

 

Milica Grabež

 

Kad je počeo TB Global Fund projekat ("Kontrola tuberkuloze u Srbiji",  2004. godine), promenjeno je sedam ekonomista za nepunih godinu dana, jer očito nisu bili spremni za tako "težak" posao. Kada se zna da je do sada potrošeno oko 13 miliona dolara, za pretpostaviti je da je svakako u pitanju i "delikatan" posao.

Vođa projekta u ime Ministarstva zdravlja je dr Nataša Petrović Lazarević, koja u isto vreme i isto tako, za još jednu platu od takođe oko 1.500 evra, vodi i drugi projekat pri ovom ministarstvu, a u vezi sa pušenjem. Na čelu tima projekta za kontrolu TB je, kao medicinski šef, profesor Gordana Radosavljević-Ašić, koja je, inače, posebno plaćena i kao savetnik Ministarstva zdravlja (tada Tomice Milosavljevića) za tuberkulozu. Od marta 2001. godine, pa sve do danas, Gordana Radosavljević-Ašić je i direktor Klinike za pulmologiju.

Kao jedan od petoro eksperata, u timu ovog projekta, zadužena konkretno za superviziju rada zdravstvenih ustanova koje leče obolele od tuberkuloze, tj. pulmoloških bolnica, odeljenja, dispanzera, bila je Dragana Jovanović,  koja je u prvoj fazi projekta formirala i uspostavila upitnike supervizije (liste provere rada). Ubrzo zatim je sprovedena i edukacija osoba odgovornih za lokalnu kontrolu rada, odnosno lokalnih supervizora. Potom kreću supervizijski timovi u kontrolu rada navedenih ustanova u raznim gradovima, a te posete su pojedinačno odlično plaćene. Međutim, ona ubrzo (oktobra 2005) podnosi ostavku, delom i zbog toga što odbija da menja svoje zapisnike supervizijskih poseta, tačnije odbija da frizira neke podatke o zatečenom stanju i radu pojedinih zdravstvenih ustanova u Srbiji.

Kada je u okviru ovog projekta formirana Jedinica za kontrolu TB, upravo pri Institutu za plućne bolesti, neophodno je bilo da se, pored preuzetog značajnog prostora, inventariše makar neka oprema, što se odvijalo sporo i uglavnom parcijalno, sa velikim otporom ministra zdravlja i oba rukovodioca projekta, većpomenutih dr Nataše Petrović Lazarević i Gordane Radosavljević-Ašić. Taj deo sve vreme funkcioniše kao strogo poverljiva služba, u vezi s čim niko ništa ne sme da pita. Razloge za to možda treba potražiti upravo u načinu trošenja sredstava iz ovog projekta. Tako, na primer, nužno obavljeno zavođenje radi dobijanja inventarskog broja bar neke opreme koja pripada toj Jedinici za TB, pokazuje da je u to vreme, 2005. godine, kupljeno nekoliko računara sa štampačem i projektorom za "svega" 35.000 evra (tadašnja protivvrednost u dinarima je 2,4 miliona dinara), dakle bar desetak puta skuplje nego što bi se dalo "očekivati" (vidi prilog: Inventarska zavodna lista).

 

A od Japana - ništa

 

Inače, kao direktor Klinike za pulmologiju neprekidno od 2001. godine, Gordana Radosavljević-Ašić je svih tih godina zdušno iskazivala patološki animozitet prema pomenutoj Dragani Jovanović, ali i kao produžena ruka bivšeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Na zahtev Dragane Jovanović, koja je tada bila direktor celog Instituta, da je smeni, Vojko Đukić, direktor KLiničkog centra Srbije, to nije smeo, jer mu je zabranio upravo bivši ministar zdravlja Milosavljević.

Treba pomenuti da je od strane uprave KCS i Ministarstva zdravlja nakon 2001. godine u Institut ulagano vrlo malo, pa su tako, na primer, praktično sva odeljenja Instituta, osim onog gde je Gordana Radosavljević-Ašić decenijama načelnik, bila renovirana tokom prethodnih nekoliko godina uglavnom sredstvima donatora, koje su često nalazili sami načelnici i lekari, a za većinu radova i opremu i tadašnji direktorski tim - Dragana Jovanović i zamenik direktora Svetlana Krstić. Problem su ostajale oštećene vodovodne instalacije, kao i električne, te su ubrzo renovirane prostorije bivale ruinirane poplavama zbog napuklih cevi u zidovima ili gorenjem strujnih instalacija.

Možda treba reći i kako je za godišnje investiciono održavanje pojedinih instituta u sklopu KCS, za što je po slovu zakona obavezno upravo Ministarstvo zdravlja, samovoljno i u skladu sa svojim vizijama odlučivao bivši ministar, a sadašnji direktor Klinike za gastroenterohepatologiju KCS i, kako se spekuliše, budući direktor KCS - Tomica Milosavljević. Raspon sredstava je očigledan, sa namernim uskraćivanjem neophodnih sredstava "nekima" (vidi prilog: Investiciono održavanje).

Primer je i raspodela opreme iz donacije Japana KCS-u u vrednosti od pet miliona dolara, kada Institut za plućne bolesti nije dodeljeno ništa (vidi prilog: Japanska donacija).

Trenutno je sve u fazi nastavka rada u skladu sa namerama tzv. nove uprave KCS od 2008. godine.

Radi se o tome da razdvajanjem svih Instituta unutar KCS na Klinike, Gordana Radosavljević-Ašić, maksimalno odana  direktoru KCS Đorđu Bajecu, ostaje direktor Klinike za pulmologiju.

 

Nije sve OK

 

Na molbu Dragane Jovanović, gradonačelnik Dragan Đilas aprila 2009. godine namenjuje 35 miliona dinara za zamenu prozora i drvenarije u Institutu za plućne bolesti, kao i 40 miliona dinara za renoviranje Urgentnog centra KCS. Kako je od sume od 35 miliona dinara, date za Institut za plućne bolesti, preostalo nešto više od osam miliona dinara, dogovor sa upravom KCS je bio da se popravi i tzv. drugi lift u delu zgrade Instituta gde sestre godinama vuku i nose bolesnike duž stepenica do jedinog lifta. Međutim,  mesecima se ništa ne dešava, a na zahteve lekara na kolegijumima da direktorka Klinike Gordana Radosavljević pita upravu KCS i da se objasni gde je otišao preostali novac (dakle preko osam miliona dinara), ona daje odgovor da je - sve u redu i da su pare potrošene i na druge radove. Tek krajem 2010. godine poslovni sekretar daje iznuđenu nezvaničnu informaciju da se lift ipak popravlja. Međutim, ni šest meseci nakon toga nema tehničkog prijema popravljenog lifta! Tada Dragana Jovanović upućuje pismeni zahtev direktorki klinike Gordani Radosavljević i direktoru KCS Đorđu Bajecu da hitno objasne kako je utrošeno 35 miliona dinara i zašto, ako je lift popravljen - šest meseci nema tehničkog prijema. Taj zahtev je dostavljen I gradonačelniku Draganu Đilasu (vidi prilog: Dopisi Đilasu u vezi s liftom), nakon čega se lift pušta u rad, a direktor tehničke službe KCS Vojislav Kosanović ubrzo dostavlja i gradonačelniku Draganu Đilasu i Đorđu Bajecu i Dragani Jovanović vrlo obiman materijal sa detaljnim podacima o utrošku većeg dela sume od 35 miliona dinara, te napomenom da će se od preostale sume ubrzano obaviti dalja renoviranja u zgradi Klinike, što se ovih nedelja i dešava.

Očigledno, u strahu da ne bude optužena da je učestvovala u prikrivanju činjenice da postoje preostala sredstva, Gordana Radosavljević se danima pojavljuje u medijima pričajući netačno kako je, eto, obnova zgrade u toku,  posle nekoliko decenija, jer prethodna uprava nije uspela u tome! Kao da to nisu pare koje je još aprila 2009. godine dao gradonačelnik Dragan Đilas iz budžeta Grada na molbu tadašnjeg gradskog sekretara Dragane Jovanović, i kao da nije upravo Gordana Radosavljević već deceniju direktor Klinike za pulmologiju.