Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u
državnim institucijama (2)
Sve osudi, po partijskoj proceduri
Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije
Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima
lažnih demokrata i njihovog Voljenog vođe Borisa Tadića, čiji kabinet donosi
ili povlači optužnice i presude, vrši postavljenja sudija i tužilaca, njihove
smene i tumači pravila lojalnosti njegovoj stranci i njemu lično
Milovan Brkić
Sudija Apelacionog suda u Beogradu P.V. ubila
se 27. decembra prošle godine. Imala je blistavu sudijsku karijeru. Kao
miljenica tadašnjeg predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu, bila je
izabrana za sudiju ovog suda sa tek napunjenih 29 godina!
Posle 5. oktobra 2000. godine najavljena lustracija
sudija i tužilaca koji su služili prethodnom režimu pomenutu sudiju nije ni dotakla. Naprotiv,
izabrana je za sudiju Okružnog suda u Beogradu, u drugostepeno parnično
odeljenje. Pre dve godine, ova sudija je bez problema prošla reizbor. I
unapređena je u sudiju Apelacionog suda u Beogradu.
Kolege, sada blaženopočivše P.V., znali su da se u
41. godini, sa takvom biografijom, ne postaje lako sudija apelacionog suda.
Sudija P.V. je bila neudata. Godinama je bila ozbiljan pacijent psihijatrijske
bolnice, sa teškom dijagnozom koja se šifruje sa F... i koja je pomenutu sudiju
činila potpuno radno nesposobnom.
Poznavao sam pokojnicu. Nismo bili u dobrim odnosima,
ali me je potresla njena smrt.
Sudije u Srbiji danas bira Visoki savet sudstva
(VSS), a kada se biraju prvi put, VSS ih predlaže za izbor koji potvrđuje
Narodna skupština Srbije.
Visoki savet sudstva je odavno u rasulu, kao i zemlja
Srbija. Pravosudna mafija, po nalogu srpskog predsednika Borisa Tadića,
odlučila je da sve institucije demokratskog društva stavi u službu svojih
ličnih i partijskih interesa.
I najnoviji saziv Visokog saveta sudstva je u rasulu.
Kada je član saveta sudija Blagoje Jakšić, kao član komisije koja
je vršila preispitivanje odluke po pregovorima sudija koji nisu reizabrane,
glasao da se njegove neizabrane kolege vrate na posao, prvo je oštro opomenut
od ministarke pravde Snežane Malović, a potom je ona angažovala svog
ljubavnika, tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, da
ga i uhapse, pod potpuno izmišljenom optužbom da je davne 1998. godine, kao
predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, podstakao sudskog referenta
da preko reda overi jedan kupoprodajni ugovor! I tako je bilo dovoljno za
tužioca za organizovani kriminal da uhapsi nepoćudnog člana Visokog saveta
sudstva!
Postiđen zbog Jakšićevog hapšenja, neopozivu ostavku
na članstvo u Visokom savetu sudstva dao je i Milimir Lukić, sudija
Apelacionog suda u Beogradu i član sudskog veća koje je osudilo optužene za
učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića.
Gospodin Lukić je odlučio da ne bude samo ikebana u
Visokom savetu sudstva.
Ako se ima u vidu da je pravnosnažnom odlukom
Agencije za borbu protiv korupcije od 8. marata 2011. godine dekanu Pravnog
fakulteta u Nišu profesoru Predragu Dimitrijeviću prestalo
članstvo u Visokom savetu sudstva, dovodi se u pitanje i legitimnost rada
Saveta.
Izbor Visokog saveta sudstva pokazao je mafijaško
lice srpskog režima. Kao stalni članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća
tužilaca, osim profesora Dimitrijevića, iz Niša su članovi još i advokati Boško
Ristić zvani Boca, kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu
Narodne skupštine Srbije, i Dejan Ćirić ispred Advokatske komore
Srbije. Advokatske komore su osporile Ćirićev izbor za članstvo u Državnom veću
tužilaca i Visokom savetu sudstva.
Javnost je već upoznata s tim da su Boško Ristić Boca
i njegov kolega iz iste kancelarije ovejani kriminalci, koji su u sudove sa
područja Apelacionog suda u Nišu i Kragujevcu birali za sudije i tužioce svoje
prijatelje i one za koje su dobili uveravanje da će služiti interesima njihovih
advokatskih kancelarija i mafijaškim poslovima.
Njih dvojica u sudove sa područja Apelacionog suda u
Nišu ulaze otvarajući vrata nogama, i sve sudije zaziru od njih, a u predmetima
u kojima stranke zastupaju njihove kancelarije, dobijaju sve sporove. Boca je,
inače, glavni mafijaš u Nišu i okolini. On vedri i oblači, i sve organizovane
kriminalne grupe moraju da mu plaćaju reket. Zahvaljujući Bošku Ristiću Boci,
Policijska uprava u Nišu nema načelnika, jer on sprečava postavljanje načelnika
pozivajući se na (neproverenu) bliskost sa Borisom Tadićem.
Izvori Tabloida smatraju da Ristić služi kao
obaveštajac vrhu Demokratske stranke o lojalnosti niških demokrata Voljenom
vođi. Ako Boca napiše lošu karakteristiku, članovi DS-a na državnim i javnim
funkcijama odmah ''dobiju nogu''. Boško Ristić se već godinama leči od
paranoidnog sindroma. Funkcije koje obavlja
dođu mu kao terapije. Što si luđi, Borisu si miliji i draži.
Demokratska stranka i njen Voljeni vođa za dugi niz
godina potpuno su razorili pravosudni sistem u Srbiji. Reorganizacijom mreže
sudova i tužilaštva stvorili su u Srbiji, praktično, četiri vrhovna
suda!
U Nišu,
Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu građani sa ovog područja dobijaju
pravnosnažne presude koje donose apelacioni sudovi! Žalbu ili drugi pravni lek
Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu mogu podneti samo oni građani koji su
osuđeni na 40 godina zatvora, ili ako vode parnicu, ako je vrednost spora veća
od 100.000 evra, ili ako to u njihovo ime preduzme Javno tužilaštvo Srbije!
Građani, osiromašeni reorganizacijom mreže sudova i
tužilaštava, izloženi su troškovima koji ih praktično onemogućavaju da traže
sudsku zaštitu. Primera radi, žitelji iz sela opštine Mladenovac dolaze na
suđenje u Obrenovac ili Lazarevac, a iz Grocke ili Surčina putuju u Mladenovac.
Ta bolesna i naopaka logika jedne, takođe bolesne, politike bolesno-zdravog
čoveka, stvorila je haos u sudovima.
Tako sudije iz Ljubovije putuju 80 kilometara do
Loznice, a iz Loznice putuju svakodnevno u Ljuboviju ili Krupanj u autobusu, zajedno sa parničnim
strankama i njihovim advokatima! Zbog putovanja u druge gradove, građani moraju
da plaćaju i putne troškove i dnevnice svojim advokatima...
Reforma srpskog pravosuđa, u bolesnoj glavi zdravo
bolesnog predsednika i njegove ministarke, čini se, imala je za cilj da
skrši svaki otpor građana i mogućnost da se za ostvarivanje svojih prava mogu
obratiti sudu, kao nezavisnoj instituciji, koja bi im mogla stati u zaštitu u
ostvarivanju radnih prava, kod utvrđivanja krivične odgovornosti ili protiv
odluka organa vlasti.
Tajna policija, Bezbednosno-informativna agencija,
imala je zadatak da iz svojih arhivskih fondova vrhu Demokratske stranke stavi
na uvid i dosijea svih dosadašnjih sudija i tužilaca i tako stvori prostor da,
osim njima lojalnih delilaca pravde, izaberu još oko 800 "kadija".
Nudeći Evropskoj uniji odricanja od teritorije Srbije
i ispunjavanje svih mogućih zahteva, Voljeni vođa (zdrav kao dren, Boris
Tadić) tražio je da Evropska komisija stavlja po stranu zahtev za
preispitivanje reforme pravosuđa. U
stvari, on tako zavarava i sebe i svoje sledbenike, jer je očigledno da će mu uskoro
biti ispostavljen račun za zarivanje glave u pesak. Činjenica da je predsednica
Društva sudija Dragana Boljević izabrana na visoku funkciju u Evropskom
udruženju sudija, a da u Beogradu nije reizabrana, i da je Udruženje tužilaca
Srbije dobilo visoku međunarodnu nagradu za svoje aktivnosti, upućuje na
zaključak da će u Evropskom parlamentu ozbiljno biti stavljeno na dnevni red i
pitanje sunovrata srpskog pravosuđa.
Opterećenost sudova predmetima, loši zakoni koji se
stalno menjaju i dopunjuju, ukidanje svake zaštite građana od nasilja u
izvršnom postupku, ukazuje na zločinačku prirodu srpskog režima. U evropskim
državama građanin je zaštićen od plenidbe imovine, odnosno pokućstva ili
prodaje stana i kuće (osim ako nije pod hipotekom), radi naplate komunalnih
taksi ili računa. Od siromašnih građana Srbije moguće je iz stana oduzeti
krevet, sto, šporet, frižider, televizor ili od seljaka odvesti poslednju kravu
iz štale, kozu, kokošku i prodati ih budzašto radi namirenja dugovanja - do
poniženja osiromašenih građana Srbije, koji su inače najsiromašniji u Evropi.
Siromašniji od mnogih afričkih država.
A da bi svita oko Voljenog vođe mogla neograničeno da
pljačka već dve godine, svi predsednici sudova u Srbiji su vršioci funkcije! Mimo zakona,
naravno, jer ih Visoki savet sudstva, u ovom sastavu, ne može ni izabrati. A
oni koji su na lancu ili v.d. stanju, moraju da vagaju svoje odluke, da se ne
zamere bandi Snežane Malović, Boška Ristića ili drugim mafijašima iz okruženja
Voljenog vođe.
Da li postoji zemlja na svetu u kojoj su svi
rukovodioci sudova dve godine na ''probnom radu"?
Pred kim se BIA savija?
U planiranom pravosudnom haosu ''reformatori''
srpskog pravosuđa ispleli su svoje mreže, u koje se kao mušice hvataju loše
sudije, tužioci, advokati, biznismeni, pa i obični građani.
Tako je srpska ministarka pravde Snežana Malović,
koja je u 31. godini i u drugom stanju po drugi put, postavljena na čelo ministarstva, počela da
stvara svoju hobotnicu.
Ona je u tu
hobotnicu uključila i svog ljubavnika Miljka Radisavljevića, sada na mestu
tužioca za organizovani kriminal, i preko njega preuzela nadzor nad svim
tokovima novca u Srbiji!
Radi lakše kontrole, ona je na mesto šefa Službe za
borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije postavila Svetislava Batu Đurovića, anonimnog
policajaca, ali visokopozicioniranog Crnogorca iz Pljevalja u podzemlju.
Gospodin Đurović je, inače, blizak rođak Darka Šarića.
Dok je još bio omiljeni biznismen, i dok nije postao
kontroverzni, gospodin Darko Šarić je i šakom i kapom čašćavao ljude na vlasti.
Možda je i imao takav zadatak. Osećajući miris novca i lepotu svetskih
metropola, gospođa Snežana Malović je poželela da ima stan u Vašingtonu.
Komforan, naravno, sa mnogo soba. A i novac za održavanje stana dok ona, po
isteku funkcije, jednog dana ne utekne u Vašington od ''mafije koju je nemilice
progonila". Sa sobom bi, barem mu je tako obećala, povela i Miljka
Radisavljevića. Deci bi ostavila stanove u Beogradu, a kvadratura je velika.
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala ima
velika ovlašćenja - da snima razgovore, da ozvuči stanove, poslovni prostor,
automobile... Nalog je lako dobiti, jer tu je tužilac Radisavljević.
Samo je odeljenje za privredni kriminal SBPOK-a,
kontrolišući rad zdravstvenih centara, bolnica, instituta i klinika, otkrilo
korupciju i proneveru od nekoliko milijardi evra! Svi izveštaji su fiksirani na
relaciji Đurović-Radisavljević -Malović.
Važan član ove družine, Miodrag Rakić Miki, šef
kabineta Voljenog vođe, poslednjih meseci je skrajnut. Ograničen je u
delovanju, mada i dalje uživa najviši stepen zaštite, isti kao i Voljeni vođa.
Po nalogu Saveta za nacionalnu bezbednost,
dostavljenom Tužilaštvu za organizovani kriminal, Bezbedonosno-informativna agencija dala je
nalog svojim službenicima da izvrše sve provere poslovanja u Ministarstvu
odbrane, njenih čelnih ljudi i kompanija sa kojima je ministarstvo poslovalo,
kao i da proveri poslovanje SDPR-a Jugoimport...
Nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja početkom
prošle godine potpisao je zamenik tužioca Jovica Jovanović, i više puta je u
toku proteklih godinu dana izdavao dopunske naloge službenicima BIA, koji
su vrlo profesionalno i stručno
prikupili nekoliko hiljada dokaza, saslušali više od dvesta građana i
potencijalno sumnjivih lica.
Krug u istrazi BIA sužen je oko ministra odbrane
Dragana Šutanovca, njegovog pomoćnika Ilije Pilipovića, direktora SDPR-a
Stevana Nikčevića i još deset oficira Ministarstva odbrane, kao i 20 lica sa
čijim firmama je pomenuta grupa poslovala i pljačkala imovinu Vojske Srbije.
Na izričit nalog tužioca Miljka Radisavljevića,
nalazi policijskih službenika BIA su sakriveni, mada je kopija tih dokumenat
raznim kanalima već izneta iz tužilaštva.
Veliki broj biznismena i državnih rukovodilaca
reketirano je od strane ''menadžera'' tužioca Radisavljević i Malovićke, ili je
to za njihov račun, preko svojih poverljivih ljudi, radio načelnik SBPOK-a
Đurović.
Ko se upisao u Šarićev "spomenar"?
Ako se napravi analiza postupaka koji se vode protiv
''organizovanih kriminalnih grupa'' po zahtevu Tužilaštva za organizovani
kriminal, lako se uočava da je reč o onim ljudima koji su žrtvovani od
okruženja Voljenog vođe. Postupci protiv ''mafijaških grupa'' vode se godinama.
Uloga tužioca Radisavljevića je da prvo kompromituje nepoćudne, poput bivšeg
gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića, da ih drži mesecima u pritvoru, sa
ciljem da ih slomi i ubije u njima svako dostojanstvo. Okončanje postupka nije
toliko ni važno.
Insajderi Tabloida javljaju da je odbeglom
Darku Šariću od strane tročlane grupe Malović- Radosavljević-Đurović javno
prodavana zaplenjena imovina, kao što su pokućstvo, lični i odevni predmeti,
čija vrednost ne prelazi 20 miliona evra. A gospodina Šarića optužuju da je
preko ruke, od belog praha, proturio oko dve milijarde evra. Dve trećine tog
novca on je potrošio održavajući režime u Srbiji i Crnoj Gori.
Po rečima insajdera Tabloida, gospodin Šarić
je teško ranjen u Crnoj Gori, kada je iz banke u vlasništvu Aca Đukanovića
pokušao da podigne deo svog novca, radi održavanja u životu i plaćanja zaštite.
Da li je Darko Šarić još u životu, teško je sa sigurnošću tvrditi. Ipak,
pouzdano se zna da je u više primeraka, kod više pouzdanih prijatelja, ostavio
''knjigu utisaka i uspomena'', koja bi mogla stotine ljudi iz srbijanskog i
crnogorskog režima odvesti na doživotni zatvor.
Pravosudna hobotnica u Srbiji postaje sve nervoznija,
ali se i njen kraj nazire...
(Nastavak u sledećem broju)
Neopoziva ostavka sudije
Apelacionog suda u Beogradu Milimira Lukića na članstvo u Visokom savetu
sudstva, koju prenosimo u celini
Ne želim da budem samo dekor
"Zbog
načina rukovođenja sednicama Visokog saveta sudstva, kojim se direktno krše
članovi 24. 26. 27. i 29 Poslovnika Visokog saveta sudstva, tako da do danas, a
od kada je počeo sa radom u novom sazivu, nije izrađen niti je usvojen ijedan
zapisnik sa bilo koje od održanih sednica Visokog saveta sudstva.
Kao i zbog odsustva elementarne odgovornosti za izrečeni sud i mišljenje,
naime, pojedini članovi Visokog saveta sudstva u postupcima preispitivanja
Odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva, nakon održanih ročišta na Komisiji
VSS, iznose jedno mišljenje i sud, na bazi kojeg se glasa i donosi predlog Odluke
koji se prosleđuje Visokom savetu sudstva, a da se na sednici Visokog saveta
sudstva, na kojoj se odlučuje o tom istom predlogu, isti taj član izjašnjava i
glasa potpuno drugačije, od onog mišljenja i suda koji je izneo na Komisiji
nakon održanog ročišta, a da se pri svemu tome činjenično stanje ničim nije
izmenilo.
Te zbog načina na koje Ministarstvo pravde ignoriše i zaobilazi
nadležnosti Visokog saveta sudstva predviđene u članu 13. Zakona o Visokom
savetu sudstva, i to kod postupka predlaganja i donošenja Zakona, čime se
Visoki savet sudstva onemogućava u vršenju svojih nadležnosti, posebno kod
davanja mišljenja o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona u onim
stvarima koje se tiču samog pravosuđa, Visokog saveta sudstva i onih koje
uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih
sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje
sudijske funkcije.
Ovim se sve dovodi u pitanje ustavna pozicija Visokog saveta sudstva, jer
kako će ovaj organ da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i
sudija, ako ne može da obezbedi nezavisnost i samostalnost svojih članova,
naime, najnovijom izmenom i dopunom Zakona o Visokom savetu sudstva, položaj
izbornih članova Visokog saveta sudstva je doveden u poziciju da oni mogu biti
razrešeni i udaljeni u gotovo svakom trenutku, a što će zasigurno dovesti do
toga da se uloga člana Visokog saveta sudstva svede na čistu formu, dekor ili
protokol, zbog čega ja lično ne pristajem na takvu ulogu i podnosim ostavku, na
mesto člana Visokog saveta sudstva.
U Beogradu, 23. novembra. 2011. godine
Milimir Lukić
Evropska komisija zadržava
ključne
informacije o srpskim reformama pravosuđa
Evropskoj komisiji izgleda da nisu
važne informacije u njenom izveštaju o napretku reforme pravosuđa u Srbiji.
Holandski član
Evropskog parlamenta Zelenih Marija Cornelissen dobila je poverljiv izveštaj o
oceni, u kom se oštro kritikuje proces reizbora sudija. Evropska komisija, međutim, kaže
u svom službenom izveštaju o napretku iz oktobra da proces ide dobro.
Cornelissen je zatražila objašnjenje Komisije.
Cornelissen: "Moramo biti u
stanju da verujemo INFORMACIJAMA Evropske komisije. To znači da
Evropski parlament i Savet ministara baziraju svoje odluke na činjenicama.
Niko nije zaslužio da se neuspeh stavlja pod tepih - ni EU, ni
Srbija.
Problemi treba da se rasprave, da
se sprovedu neophodne reforme.
Interni monitoring izveštaj
Delegacije EU osuđuje događaje vezane za reizbor srpskih
sudija u otvorenom, iskrenom smislu: "čitav proces
revizije odluka je samo sproveden da zadovolji formu i školski je primer
izigravanja pravosuđa". U suprotnosti sa tim, Izveštaj o napretku kaže:
"revizija sudija je do sada sprovedena na zadovoljavajucěi način. Uprkos
nekim proceduralnim nedostacima, vecěina odluka su uglavnom donete u skladu sa
smernicama."
Zelena grupa podržava proces
pristupanja Srbije u EU svesrdno i očekuje mnoga poboljšanja u Srbiji.
"Ja primećujem da je perspektiva pristupanja stavila u pokret
važne reforme u Srbiji. Očekujemo da komisija iskreno proceni
napredak koji čini Srbija."
Evropska unija ignoriše teške
nedostatke srpskog pravosuđa
Članak je napisao Martin Vinter, dopisnik iz Brisela,
a objavljen je 28. decembra 2011. u nemačkom listu Zidojče cajtung.
Da li Evropska komisija žmuri na
jedno oko kada je u pitanju razvoj pravne države u Srbiji da bi ta zemlja brže
ušla u Evropsku uniju? Poverljivi dokument pravnih eksperata komisije EU
optužuje Srbiju za "ismevanje prava", ali i pored toga Brisel tvrdi
da je vlada u Beogradu "načinila značajan
napredak".
Da bi se Srbija brže privela Evropskoj uniji, komisija
EU, moguće
je, ne posmatra baš
najkritičnije
procese razvoja pravne države u toj zemlji. U svakom slučaju postoji
otvorena kontradikcija između jednog poverljivog izveštaja pravnih eksperata Komisije i
njenih javnih izjava kako je Srbija u reformi pravosuđa učinila
"enormne" napretke, kao što je to izjavio komesar za proširenje Štefan
File.
U julu mesecu je Komisija poslala eksperte u Beograd
da nadziru određene
pravne postupke. Pri tome se radilo o žalbama sudija i tužilaca koji
nisu reizabrani 2009. tokom postupka zamene kompletnog pravosudnog osoblja.
Trebalo je da posmatrači utvrde da li žalbeni postupci teku po standardima
pravne države.
To očigledno
nije bio slučaj,
kako proizilazi iz njihovog izveštaja, do koga je došao list Zidojče cajtung.
Pravo oštećenih sudija
i tužilaca
na fer postupak je "teško pogođeno". Osim toga, opominje se i da postoji
nedozvoljeni uticaj politike na pravosuđe. "Ovi postupci su vođeni samo da
bi se ispunila forma", tvrdi se u dokumentu naslovljenom kao "Međuizveštaj".
Izveštaj je sastavljen u septembru 2011. U oktobru je
Komisija u svom zvaničnom izveštaju o Srbiji iste te postupke protiv sudija ocenila kao
sveukupno "zadovoljavajuće" sprovedene. Kritikovani su samo
"proceduralni nedostaci". Ovo je u očiglednoj suprotnosti sa utiscima
posmatrača.
Oni ove postupke smatraju već zato nekorektnim, jer i delimično sprovode
i oni ljudi koji su doneli rešenja protiv kojih je uložena žalba.
Međutim, po mišljenju
eksperata, ni sam postupak nije u okvirima standarda pravne države. Tako su, na
primer, stalno predočavani
novi dokazi u žalbenom
postupku. Generalno je pokušano da se obaveza dokazivanja prebaci na žalioce. Neki
uopšte
nisu ni mogli da se brane, jer im nikada nije saopšteno šta im se
prebacuje. U skoro svim postupcima je povređen princip "predikcije
nevinosti". Neki izveštaji podsećaju na mračna vremena:
pojedini žalioci
su na početak
svog saslušanja
morali satima da čekaju
u prostoriji "u kojoj je bilo premalo stolica i ničeg za jelo i piće". U
pojedinim slučajevima
saslušanje
je počinjalo
u tri sata ujutru.
Sada će komesar
File morati Evropskom parlamentu da objasni ovu kontradiktornost između zvanične ocene i
izveštaja
eksperata. Zato poslanica Zelenih, Franciska Brantner, želi da
sazna kako je došlo
do ovih "razlika" u ocenjivanju. "Ako želi da sačuva svoju
verodostojnost pri daljem proširenju Unije, Komisija će ovo morati veoma detaljno da
objasni", smatra Brantnerova. Ona još zahteva da ubuduće Komisija
objavljuje i kritične
izveštaje,
kao što
je ovaj, jer isti mogu da imaju odlučujući uticaj prilikom procene zrelosti
neke zemlje da pristupi EU.
Unapred znamo da
ste krivi!
Više od godinu
dana posle hladnokrvne likvidacije Mirona Milutinovića od strane
četiri
policajca, konačno je naloženo sprovođenje
istrage i prikupljanje svih dokaza koji bi mogli da utiču na konačnu odluku
suda. Ovom odlukom Apelacioni sud u Beogradu ne samo da je udario šamar Višem sudu u
Beogradu već je
pokazao i da su cenjeni samo oni dokazi koji su išli u prilog unapred donetoj
odluci. Ko su sudije koje su pokušale da ubice proglase nevinima?
O tome kako su
policijski službenici tada zaposleni u PS Zvezdara, Beograd, Momir Mladenović, Željko Veličković, Nenad
Ilić i Miloš Stojković 28.
novembra 2010. na ulici egzekutirali mladog Mirona Milutinovića Tabloid
je već opširno pisao.
Pošto je Više javno
tužilaštvo u
Beogradu odustalo od krivičnog gonjenja pomenutih policajaca, roditelji nastradalog
mladića
su preuzeli gonjenje i podneli zahtev za sprovođenje istrage. Njihov predlog je
dospeo u ruke istražnog
sudije Raše
Jankovića koji
je, između
ostalog, poznat i po tome što je licima osumnjičenim da su učestvovala u
neredima povodom beogradske Parade ponosa određivao pritvor pod obrazloženjem da se
uhapšeni "protive zapadnim civilizacijskim vrednostima".
U svom
predlogu krivičnom
vanraspravnom veću
Višeg
suda u Beogradu kojim predlaže da se donese rešenje kako nema mesta sprovođenju
istrage, sudija Janković je napisao još strašnije bisere koji zaslužuju da budu
zapamćeni.
Na strani tri
predloga, sudija Janković navodi i sledeće: "...već je bitno da je policajac Momir
Mladenović
imao pravo, kao i svaki drugi građanin ove zemlje, a verovatno
i stranac dok boravi u Srbiji da od sebe odbije protivpravni napad..." Ovo zvuči kao da
sudija Janković
nije siguran da li se pravo na samoodbranu selektivno primenjuje u zavisnosti
od državljanstva
počinioca.
Da li je diskriminacija ove vrste takođe u skladu sa zapadnim
civilizacijskim vrednostima ili se radi samo o elementarnom neznanju nekoga ko
je navodno završio pravni fakultet?
U svojoj
žarkoj želji da po svaku cenu dokaže kako policija nije primenila nepotrebnu
silu i ubila mladića,
sudija Janković
dolazi u sukob ne samo sa zakonskom regulativom već i sa
zdravim razumom.
Na strani četiri on
navodi i sledeće: "...a to što su
kanali rana u telu odozgo nadole, upravo govori o položaju
policajca Mladenovića
koji se povlačio
i padao unazad..."
Odmah posle toga sudija Raša Janković izvodi zaključak kao da
je ubijeni mladić podlegao maliganima ili psihodelicima, jer umesto da ispravno
zaključi
kako je ubijeni mladić bio ispod policajca koji je pucao, čime bi se
oborila teza da je policija postupala u nužnoj odbrani, on piše: "Sigurno
nije policajac Mladenović pucao osumnjičenom u
grudi, dok je ovaj klečao ispred njega na stazi koja vodi ka stambenoj
zgradi... dakle, što
bi mogla da vidi gomila svedoka i prolaznika."
Podsvesnom
greškom
kojom oštećenom daje
status osumnjičenog
sudija, Janković je
jasno pokazao na čijoj
je strani. I ponovo konjunktiv (moglo da vidi) umesto utvrđivanju činjenica,
jer one nikako ne idu u prilog stvarno osumnjičenima, pošto u
spisima predmeta nema nikakvih izjava prolaznika koji, dakle, ili nisu ništa
videli ili ih niko nije saslušao.
Konačno, da ne
bi dospeo u situaciju da mora da prihvati mogućnost krivice osumnjičenih
policajaca, sudija Janković odbija da uzme u razmatranje veštačenja, pa
zaključuje
kako je i bez njih "lako
zaključiti" šta se
desilo. Čemu
onda, po mišljenjuRaše
Jankovića,
uopšte
služe
stručna
veštačenja?
Pošto je istražni sudija
obradio predmet po onoj poznatoj "Ako moje mišljenje nije
u skladu sa činjenicama,
teško činjenicama",
vanraspravno veće u
sastavu Nataša
Albijanić,
Jasmina Vasović i
Slađana
Marković
23. avgusta 2011. rutinski donosi rešenje kako nema mesta sprovođenju
istrage.
Na svu sreću, u
Apelacionom sudu sede ozbiljnije sudije, koje 17. oktobra 2011. donose rešenje da Viši sud u
Beogradu ima da sprovede istragu u kojoj če prikupiti i ceniti sve dokaze i činjenice
značajne
za procenu nevinosti osumnjičenih. Ovim je Apelacioni sud jasno stavio do znanja da
je u prethodnom postupku sudija Janković zanemarivao sve one dokaze koji
nisu išli
u prilog njegovoj unapred donetoj odluci da amnestira policajce.
Podsećamo čitaoce da je sudija Višeg suda u beogradu
Raša Janković sin bivšeg ministra pravde Dragoljuba Jankovića. Posle 5. oktobra
2000. godine očekivalo se njegovo hapšenje, jer je kao ministar pravde dobio
sedam stanova, i do promene vlasti činio je mnoga nedela, uključujući i lažiranje
izbornih rezultata 1997. godine, dok je bio na funkciji predsednika Prvog
osnovnog suda u Beogradu. Kada je izabran za ministra pravde, na mestu sudije
Prvog osnovnog suda u Beogradu zamenio ga je sin Raša!
Čistke koje su najavljene posle 5. oktobra, nazvane
lustracijom, mimoišle su gospodina Rašu Jankovića. On je, poslednjim reizborom
sudija, unapređen u sudiju Višeg suda u Beogradu! Ovog skota vole u svim
režimima. Ume da presuđuje u korist onih koji su na vlasti. Ni od ovog
poluretardiranog pravnika niko nije tražio lekarsko uverenje da je sposoban da
obavlja ovu značajnu pravosudnu dužnost.
U svakom slučaju, istražni sudija Janković iznova
povređuje osećanja porodice ubijenog mladića Mirona Mladenovića. Nekažnjeno,
kao što je to radio i njegov otac, bivši sudija, bivši ministar pravde, a danas
advokat.