Kriminal

Anatomija epohalne prevare- dokle je stigla lopovska nauka lažnih demokrata

Dve mafije i jedan memorandum

Ko god ima potrebu da stekne neki politički poen kod naivnih birača u Srbiji, odmah iz naftalina izvadi priču o izgradnji rafinerije u Smederevu. Do danas, posle više od tri godine potpisivanja raznih memoranduma o razumevanju, dobijanja nameštenih tendera i tapšanja po ramenu domaćih političara i belosvetskih hohštaplera, još nije pokošena ni trava na livadi koju je grad Smederevo, po ceni od samo jednog dinara za kvadratni metar, poklonio na period od 99 godina kompaniji koja bi da gradi rafineriju, a koja zajedno sa svojom matičnom firmom iz Holandije ima svega tri zaposlena radnika! U međuvremenu, međutim, pare preko ovih fantomskih preduzeća završavaju u džepovima vlastodržaca.

 

Milan Malenović

 

   U opštoj euforiji da "strani investitori u niskom startu čekaju mogućnost da investiraju u Srbiji", kako je u predizbornom grču izjavio Boris Tadić, šnjur za najbesmisleniju investiciju odnela je rafinerija u Smederevu...

 Već godinama kruži priča o ovom projektu koji je, kako izgleda, potreban jedino gradonačelniku Smedereva Predragu Umićeviću i grupi ordinarnih lopova učlanjenih u Demokratskoj stranci. Ipak, svoj vrhunac ova "bajka za odrasle" doživela je upravo tokom ovogodišnje predizborne kampanje. Ali, sve je počelo mnogo ranije...

 

U Smederevu može i mora, u Evropskoj uniji ne sme!

 

Prvih dana 2009. godine, gradske vlasti Smedereva su, "po ovlašćenju Vlade Srbije", potpisale "memorandum o razumevanju" sa holandskom firmom Komiko oversiz (Comico Overseas) o izgradnji rafinerije u tom gradu. Domaća poslovnica te holandske firme, Komiko oil (Comico oil), najavila je da će u izgradnju rafinerije u naredne tri godine uložiti 250 miliona dolara, a samo u prvih 36 meseci, dok bude trajala izgradnja, budžet Smedereva bi od svega toga prihodovao čak 4,5 miliona dolara. Zapevana je i ekološka pesmica da će posebno biti vođeno računa o poštovanju ekoloških standarda, što je inače uvek i svugde najveći kamen spoticanja u ovoj vrsti biznisa. Rafinerija je zamišljena tako da bi dnevno proizvodila četiri hiljade tona benzina, evrodizela i kerozina. Prema "memorandumu o razmumevanju", rafineriju bi gradili na oko osamdeset hektara (zakup na 99 godina), u delu industrijske zone, u blizini mosta Smederevo-Kovin.

Posle se površina zemljišta povećala na 113 hektara i krajem septembra 2009. godine u skladu sa iznuđenom odlukom skupštine grada objavljuje se oglas koji je krojen upravo po meri Komiko oversiz-a. Pre toga su članovi vladajuće koalicije shvatili da se u ovom poslu vrte velike pare, pa su gradonačelniku pravili probleme sve dok nisu bili zadovoljeni i njihovi apetiti.

Uslovi po kojima je Komiku ponuđeno zemljište (skoro u samom centru Smedereva!) obuhvataju, između ostalog, i plaćanje kirije koja iznosi simboličan dinar po kvadratnom metru. Ostale obaveze investitora su više nego neodređene, jer se uopšteno poziva na propise važeće u Evropskoj uniji koji, za početak, zabranjuju izgradnju takvog objekta u radijusu od 100 kilometara od centra većeg naseljenog mesta, a u koje sa svojih 60.000 stanovnika, spada i grad Smederevo. Ako se krši već ovakva jedna odredba, šta očekivati od pridržavanja nekih čisto tehničkih propisa u koje se javnost uopšte ni ne razume?

Ni ovako dogovoren konkurs nije mogao da prođe bez skandala, jer Komiko oil nije uspeo na vreme da obezbedi svu neophodnu dokumentaciju kako bi na njemu uzeo učešća i odneo unapred dogovorenu pobedu.

Kako se vidi iz Hronološkog popisa akata vezanih za davanje u dugoročni zakup neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini za izgradnju rafinerije, koji je sastavio Grad Smederevo, memorandum o razumevanju sa "stranim investitorima" potpisan je 30. decembra 2008. godine. Istog tog dana Gradsko veće Smedereva zaključkom 02-396/2008-08 ovlašćuje gradonačelnika Predraga Umićevića da potpiše  ugovor na osnovu pomenutog memoranduma.

Zatim se 2. septembra 2009. godine, donosi odluka o davanju u dugoročni zakup zemljišta u državnoj svojini. Na osnovu ovoga, gradonačelnik Umićević 18. decembra 2009. godine donosi rešenje 02-398/2009-11 o obrazovanju komisije za izbor najpovoljnijeg ponuđača (predsednik Milijana Novaković, načelnik Gradske uprave Smedereva, zamenik predsednika Milena Nisev, gradski javni pravobranilac, Danica Jeftović, direktor Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Smederevo, Nenad Krčum, direktor JP Direkcije za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo, Milena Jovanović, načelnik Odeljenja za javne nabavke i Nacionalni investicioni plan, Slobodan Ugljevarević, načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne poslove, i Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanizam).

Istog dana kada je rešenjem gradonačelnika formirana, Komisija zaseda i donosi odluku o raspisivanju konkursa za prikupljanje ponuda za davanje u zakup zemljišta u industrijskoj zoni Smedereva. Kako proizilazi iz pomenutog Hronološkog popisa akata odgovarajući javni oglas o prikupljanju ponuda pojavio se u dnevnom listu Politika 19. decembra 2009. godine sa rokom važenja konkursa od 30 dana.

Dva dana pošto je taj rok prošao, fantomska firma Komiko sastavlja zvaničnu ponudu broj 183 i dostavlja je Komisiji grada Smedereva. Iako je više nego očigledno da je ponuda od 20. januara 2010. godine dostavljena po zaključenju konkursa, Komisija je 25. januara - prihvata.

 

Šta jeste a šta nije potpisao Predrag Umićević

 

Čak je i samom vrhu Demokratske stranke bilo sumnjivo ovakvo poslovanje, pa je na prošlogodišnjem Glavnom odboru te stranke koji se održavao u Smederevu gradonačelniku Predragu Umićeviću jasno stavljeno do znanja da sa projektom neće ništa moći da učini dok finansijski ne namiri i ostale partijske drugove! Za opomenu, ali i da bi sve shvatio ozbiljno, Umićević je sklonjen sa mesta prvog čoveka gradskog odbora Demokratske stranke.

Sumnje u to da je u pitanju prljavi kapital koji treba nekako oprati, uzele su u međuvremenu toliko maha da je i Umićević morao da se oglasi podsećajući da su kompanije iz konzorcijuma "već radile u Africi i Aziji", što znači da je poreklo kapitala "realno". Rekao je da lokalna samouprava "nema kapacitet da proverava poreklo novca, ali će sve biti jasnije kada se u projekat uključi Ministarstvo finansija". Šlag na tortu je dodao ministar energetike Petar Škundrić koji je takođe rekao da "nije u nadležnosti Ministarstva da ispituje poreklo para, niti je moguće na bazi dokumentacije utvrditi odakle novac stiže". Od toga je, međutim, važnija izjava da "...Ministarstvo trpi velike pritiske da izda energetsku dozvolu, iako investitor nema svu neophodnu dokumentaciju, čak ni bankarske garancije...".

Možda članovi konzorcijuma koji čini vlasničku strukturu Komiko oversiz-a i imaju neka iskustva u ovim poslovima, ali to isto nema ni Komiko oversiz niti njegova srpska ćerka Komiko oil.

Prema dostupnim informaciji nadležne holandske agencije za privredne registre, Komiko oversiz (Comico overseas) ima identifikacioni broj NL 342613220000 i osnovan je 12. juna 2006. godine.

Najveći broj zaposlenih preduzeće je imalo u 2009. godini, dakle upravo onda kada su se u Smederevu lomila koplja da li i pod kojim uslovima Komiko oilu iz Srbije pokloniti zemljište u industrijskoj zoni. Tada je dostignuta brojka od čak četvoro zaposlenih!

U 2010. godini je pretekao samo jedan jedini zaposleni, pa bi bilo interesantno da neko objasni kako će taj jedan zaposleni, makar i zajedno sa ono dvoje zaposlenih u srpskom Komiko oil-u, istovremeno da radi na bušotinama širom sveta i da posle radnog vremena zida rafineriju u Smederevu. Verovatno Umićević planira da žitelje Smedereva pozove na mobu kako bi komšiji podigli kuću na skromnoj okućnici od 113 hektara...

Više je nego očigledno da ništa nije kako treba ni sa Komiko oversiz-om, a ni sa Komiko oil-om, pa ni sa samim projektom rafinerije u Smederevu.

Polovinom novembra 2009. godine, državna novinska agencija Tanjug, javila je da je u Beogradu potpisan novi memorandum u vezi s rafinerijom u Smederevu, a potpisali su ga "gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević, direktor CIP-a Milutin Ignjatović i zamenik direktora kompanije Komiko oil Radomir Radivojević".

Posle toga je došla informacija da će ona energetska dozvola, koja je, navodno već bila dobijena, biti izdata za dva-tri meseca. Gradnja rafinerije trebala je da počne od septembra 2010. godine i trajala bi 36 meseci. Gradonačelnik Smedereva demantovao je da je išta potpisao, nego je navodno bio gost tamo gde su drugi nešto potpisivali! Kasnije je demantovao još neke svoje potpise!

Po ovom dogovoru, za koji Umićević po potrebi i zna i ne zna, CIP je trebao da odradi projektovanje rafinerije i to u trenutku kada se zvanično još nije znalo ni da li će Komiko oil uopšte da dobije potrebno zemljište. Nezvanično, sve je već bilo odrađeno daleko od očiju javnosti.

Pitanje koje se opravdano nameće u vezi CIP-ovog angažovanja, jeste da li je za protekle dve i po godine išta urađeno ili je celokupni angažman i zamišljen samo da bi se kroz ugovor o fiktivnoj saradnji novac prebacio centralama stranaka na vlasti? Odgovor na ovo pitanje je posebno zato interesantan, jer je bugarska firma Gallus već bila ispostavila projekat naftne rafinerije, power point prezentaciju na preko 40 strana.

Isto tako je zanimljivo da se uveliko govori o tome kako je oprema za rafineriju već napravljena i da samo čeka na utovar, a projekta još nema. Ili ga ima, ali je to onda onaj bugarski, a CIP je samo poslužio za pranje para?!

 

Bio jednom jedan Bugarin i jedan Srbin...

 

Potpuno u skladu sa gornjim Umićevićevim negiranjem i potvrđivanjem u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama, jeste i pitanje ko uopšte stoji na čelu Komiko oil-a.

Direktor i osnivač ovog preduzeća je bugarski državljanin Vencislav Tiankov Ivanov, koji je istovremeno i direktor majke kompanije u Holandiji, Komiko oversiz-a. Pored posla u holandskom, odnosno srpskom Komiku, Ivanov je još i direktor, a verovatno i vlasnik, Titan Promet d.o.o. za trgovinu i gradnju. Preduzeće je 2008. registrovano pod brojem 080650430 kod Trgovinskog suda u Zagrebu na adresi Karlovačka cesta 6d, svrstano je u mala preduzeća, osnivački kapital je 100 odsto stranog porekla, a glavna poslovna delatnost je izgradnja stambenih i nestambenih objekata. I među naftašima, kao i kod graditelja, Ivanov je potpuno nepoznat.

Ništa poznatiji ili priznatiji nije ni drugi zaposleni iz Komiko oil-a, Radomir Radivojević, koji se po medijima predstavlja kao zamenik direktora. U suštini, jedino je Radivojević domaćoj javnosti i poznat, budući da se isključivo on pojavljuje u medijima ispred fantomske firme sa dva zaposlena koja bi da zida rafineriju, dok je Ivanov zadužen za potpisivanje ugovora, memoranduma i sličnog sa domaćim institucijama.

Ivanov se u javnosti pojavljivao i kao predsednik nekakvog nadzornog odbora (koji se u registraciji kod Agencije za privredne registre ne pominje), pa i kao član upravnog odbora (koga takođe nema u zvaničnoj registraciji), a Radomir Radivojević se oglašavao i kao direktor, pa zamenik generalnog direktora, a nekad i kao običan predstavnik Komiko oil-a. Očigledno ni njih dvojica više ne znaju koje sve titule sebi da dodele!U 2010. godini, ukupna aktiva Komiko oil-a iznosila je tek 2.680.000 dinara, dok je ista u 2011. godini skočila na 52.900.000 dinara, odnosno nekih pola miliona evra. Osnovni kapital je, međutim, i dalje ostao 157.000 dinara, odnosno oko hiljadu i po evra! Da li je to partner koji po zdravorazumskim i poslovnim procenama uživa poverenje da je u stanju da sazida rafineriju vrednu četvrt milijarde dolara?

Već iz ovog letimičnog pregleda dešavanja vezanih za dosadašnje radnje oko rafinerije nafte u Smederevu, jasno je da se radi o najobičnijem pranju prljavih para koje se zatim slivaju u privatne džepove ljudi na vlasti u Smederevu i Srbiji. Šta drugo da se zaključi iz činjenice da je Komiko oversiz na račun Komiko oil-a uplatio osnivački ulog od 2.000 evra i to dva meseca pre nego što je domaći Komiko uopšte i osnovan. Na čiji su račun onda legle ove pare?

U sklopu fantomskih muljanja nalazi se i najava preduzeća Transnafta od kraja septembra 2009. godine, da će za potrebe rafinerije da izgradi 34 kilometra produžetka naftovoda od Pančeva do Smedereva po ceni od 15 miliona evra. U trenutku kada je davana ova izjava, Komiko oil je sa gradom Smederevom imao samo potpisan "memorandum o razumevanju", pa još nije ni stigao da "zakupi" zemljište na kome bi trebao da zida rafineriju.

Uprkos svemu, u to vreme je Komiko oil već imao energetsku dozvolu izdatu od strane Ministarstva energetike, a Transnafta je izgradnju naftovoda obećao uz tvrdnju da će uskoro da se dobije i saglasnost od Republičke direkcije za izgradnju odnosno Ministarstva za prostorno planiranje. Kao što se vidi u slučaju Komiko oil-a sve se radilo unapred: dozvole su izdavane pre postojanja projekta, a projekti su rađeni pre nego što se zvanično znalo gde će da se gradi!

Multipraktično projektovanje!

Da je gradnja rafinerije u Smederevu čisto politički projekat preko koga se peru pare i zamajavaju birači, potvrđuje i izjava Bratislava Čeperkovića, tadašnjeg prvog čoveka Transnafte, da se smederevska rafinerija planira zato što može brže da se izgradi nego što NIS uspe da modernizuje postrojenja u Pančevu. Do dana današnjeg nije ni jedna cigla postavljena tamo gde jednog dana treba da nikne Komikova rafinerija, a iz NIS-a je poručeno da su planirani kapaciteti smederevske rafinerije zanemarljivo mali u odnosu na ono sa čim će NIS da raspolaže po okončanju već započetih renoviranja postrojenja u Novom Sadu i Pančevu.

Upućeni smatraju da će veoma brzo Komiko oil da zatraži od nadležnih dozvolu za izgradnju "pratećih objekata" na poklonjenoj mu parceli pored Dunava u srcu industrijske zone, koje će zatim da rentira drugim kompanijama. Od tih prihoda će izdvajati deo za one koji su sedeći u državnim institucijama kumovali ovoj prevari. Na kraju će celokupni kompleks Komiko oil-a, zajedno sa rafinerijom koja će i dalje da bude samo u planovima, prodati nekom trećem, a ceo projekat će da padne u zaborav.

Od otvaranja novih 300 do 500 radnih mesta neće biti ništa. Novac će, kao i obično, da podele oni na vlasti između sebe...

 

Nepoznate molbe upućene nepoznatoj adresi

 

   Iako još ni šraf nije ugrađen u rafineriju u Smederevu, Radomir Radivojević, zamenik direktora Komiko oil-a i jedan od dva zaposlena u ovom "gigantu" januara 2010. godine za jedne beogradske dnevne novine trijumfalno izjavljuje kako desetine posla željnih stručnjaka dnevno dolazi u lokalnu kancelariju raspitujući se o zaposlenju.

   „...Inženjeri, ekonomisti, tehnolozi, doktori nauka, ekolozi, najbolji studenti generacije novosadskog Tehničkog fakulteta s preporukama britanskih univerziteta, prekaljeni majstori s bušotina širom sveta... ostavljaju svoje radne biografije, vizit-karte, šalju elektronskom poštom svoje CV-je...", rekao je tom prilikom Radivojević zaboravivši da objasni kako zainteresovani šalju elektronsku pošta kad niko ne zna elektronsku (e-mail) adresu Komiko oil-a.

 

Skadar na Dunavu, treći put...

 

Od prve najave "projekta", pa sve do današnjih dana, dva puta je pomeran rok za početak izgradnje rafinerije u Smederevu. Prvi rok za postavljanje kamena temeljca, po rečima Radomira Radivojevića, bio je kraj leta 2009. godine, što će reći pre nego što je Smederevo uopšte donelo odluku o prenosu zemljišta na Komiko oil! Da li to ovi holandski ugursuzi raspolažu tehnikom izgradnje čardaka ni na nebu ni na zemlji?

Interesantno je i to da je početak izgradnje rafinerije planiran uprkos tome što u to vreme Komiko oil nije mogao da pribavi ni bankarske garancije potrebne da bi pobedio na nameštenom konkursu za iznajmljivanje zemljišta na rok od 99 godina.

Drugi početak izgradnje je Radivojević najavljivao za septembar 2010. godine.Treći početak zidanja još nije najavljen i, verovatno, čeka neku novu, pogodnu političku priliku.

Nije bez značaja za procenu validnosti celog ovog projekta ni činjenica, koju je otkrio sam Radivojević, da je sve započela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u Srbiji i okolini poznata po opskurnim investicijama. Pošto je njeno poslovanje često sa one strane zakona, službenici ove banke u svim zemljama uživaju diplomatski imunitet.

Kako je Radivojević priznao početkom 2010. godine, Brajan Meri iz EBRD-a je predsednika srpske vlade Mirka Cvetkovića upoznao sa postojanjem Komiko oversiz-a i Komiko oil-a, kao i sa njihovim namerama u pogledu izgradnje rafinerije u Srbiji. Ceo hohštapleraj je, dakle, osmišljen u Londonu, u sedištu EBRD-a!

Rafinerija u Smederevu, onako kako je do sada planirana, trebala bi da bude montažno-demontažna građevina, skoro kao neki gigantski kiosk. Ovakve rafinerije koriste američke trupe u inostranstvu, pa ako se ikada i bude postupalo po planu onda će jedna rashodovana bivša vojna rafinerija da završi u centru smederevske industrijske zone.

 

U slučaju Komiko oil-a sve se radilo unapred- dozvole su izdavane pre postojanja projekta, a projekti su rađeni pre nego što se zvanično znalo gde će da se gradi!

 

 

Da je gradnja rafinerije u Smederevu čisto politički projekat preko koga se peru pare i zamajavaju birači, potvrđuje i izjava Bratislava Čeperkovića, tadašnjeg prvog čoveka Transnafte, da se smederevska rafinerija planira zato što može brže da se izgradi nego što NIS uspe da modernizuje postrojenja u Pančevu.