Zrenjanin
Posledica epidemije zarazne žutice: di nestade onaka banatska varoš?
Moć demokratske nemoći
Moćna demokratska nemoć ponovo bi da jaše u Zrenjaninu. Nakon
četvorogodišnjeg protraćenog mandata, koalicije okupljena oko Demokratske
stranke, koja je uvek spremna da se divi sopstvenoj katastrofi od rezultata,
nanovo pokušava da se obnovi, okupi i uspostavi stara pravila. U centru Banata
se dešava svašta, ali je i narodu "žuta minuta" sve bliža...
Zoltan Horvat
Demokratska stranka u Zrenjeninu, tom strateški
vrlo bitnom mestu, centru takođe strateški važnog regiona, sa osvojenih svega
15 od ukupno 67 odborničkih mesta (22 procenta poverenja sugrađana), poludela
je od apsolutne vlasti u prethodnih 12 godina! Ovu opaku bolest njeno rukovodstvo pokazuje na svakom koraku
trenirajući strogoću, a posebno "štrojenjem" inače podobnih lokalnih
medija (svi do jednog su u besramnoj službi DS!), tražeći povlašćeni status lidera
koalicije, ne bi li nanovo novog
četvorogodišnjeg mandata.
Da li se ovi večiti gubitnici na vlasti boje
nadolazećeg neminovnog gubitka fotelja i otkrivanja pune istine o njihovom
bezidejnom, besmislenom i mediokritetskom vođenja grada prepunog nekažnjenih
krimogenih radnji?
Ko manje traži, DS-u draži...
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), sa samo dva
odbornika manje (13) prestala je da bude sluga pokorni svih ultimatuma iz
kancelarije gradonačelnika Milete Mihajlova, pa je na adresu koalicionog
partnera poslao solidan spisak zahteva za gotovo ravnopravan udeo u vršenju
vlasti. Vaskrsli SPS sa 8 odbornika, plus 2 iz SVM kao koalicionog partnera,
takođe traži solidan deo kolača.
Šef Grgić,
Mihajlov i preostala bratija (i sestrinstvo) po žutim stranačkim knjižicama, po
svaku cenu želi da zadrži privid (tužne i ružne) dominacije njihove stranke.
Vreme je za pakovanje "demokratskih"
kofera, spremno odgovara Goran Knežević, šef ovdašnjeg SNS i bivši
gradonačelnik Zrenjanina sa 25 osvojenih mandata (37 procenata poverenja
sugrađana).
U međuvremenu, dok se ne čuju
"tate-mate" iz Beograda i odrede ko je lokalna vlast u narednom
periodu, grad Zrenjanin je ozbiljan bolesnik, boluje od zarazne žutice.
Vladimir Stoiljkovski, predsednik
Gradske izborne komisije i gradski pravobranilac, inače omiljeno kumče
gradonačelnika "popio" je sa svojim kolegama krivične prijave zbog
izborne krađe. Desili su mu se "maleri", jer je omraženoj mu
opoziciji, tačnije stranci SNS, prvo "zakinuo" jedno odborničko
mesto.
Posle se pravdao da je brojanje glasova bilo po
nekom pređašnjem modelu, na šta mu je rečeno da će morati u Palatu pravde na
raport. Ovaj mladi i perspektivni
pravobranilac grada u kojeg se gradonačelnik kune kao u najrođenije
kumče, najverovatnije ne bi trebalo da fasuje jer do sada, em niko živ nije
odgovarao za višestruke izborne krađe u Zrenjaninu, em Palata pravde vrvi od
kolega koji sudske presude uglavnom podvlače žutim.
Gde još ima zarazne žutice u Zrenjaninu? Na
obilaznici oko grada koja se gradi još od vremena isušivanja Panonskog mora.
Ako shvatimo kao neslanu šalu
predizborno DS obećanje dato 2008. godine da će obilaznica biti završena
za četiri godine, onda ne čudi što od tutnjave teških kamiona stanari u centru
grada oka ne mogu sklopiti.
Ako već govorimo o nemirnom snu, pomenimo Bagljaš,
najveću spavaonicu grada sa preko 30 hiljada stanovnika. I tamo je prošle
godine gradonačelnik obećao početak radova na izgradnji pravoslavne crkve,
dodavši usput da su sredstva obezbeđena za brze radove, pa još u rupicu ubacio
lopatu betona. Pre par meseci posetio je sa svojim saradnicima rupčagu
(superlativ od rupice!) veličine rukometnog igrališta, i bez trunke srama
saopštio da radovi nesmetano teku.
Danas je ta
rupčaga na istom mestu, radovi su u totalnom zastoju, ne zna se kad će biti
nastavljeni, a neki od funkcionera lokalne demokratije navode da bi uzaludan
posao bio ulupavati sredstva ako kojim slučajem opozicija postane vlast. Istinu
na sunce, vlast u Zrenjaninu krije da su sredstva za izgradnju pravoslavne
crkve odavno nenamenski potrošena.
Na samo desetak metara od pomenute rupčage nalazi se bagljaška pijaca.
I ona se počela modernizovati (predviđena je pijaca zatvorenog tipa) u
vremenima predizbornim. Postavljeni su visoki potporni stubovi, radilo se
dvadesetak dana punom parom, a onda su, demokratski je to izum u Zrenjaninu,
svi radovi stali. Građani su zapitkivali izvođače zašto prekidaju u po posla, a
oni su ljutito odgovarali da bi to najbolje mogao da kaže gradonačelnik. A
ovaj, naravno, nema vremena za racionalna objašnjenja. Nije štos, al je u
pitanje novo ulupavanje namenskih sredstava. Recimo u nova radna birokratska
mesta na teret budžeta, ili na desetine i desetine seminara po domaćim vrletima
i gorama (Kopaonik ko stvoren za jednonedeljno usavršavanje), zatim Havajima,
Kinama i drugim dalekim vukojebinama, uz koje ide, avansno, hrpa deviznih
dnevnica. Isključivo zaslužnima, recimo jednim te istim članovima DS u gradskoj
upravi i javnim preduzećima.
Obećana je, predizborna varaja je to, i hitna
izgradnja sportskih dvorana u nekim naseljenim mestima zrenjaninske opštine
(Aradac i Mihajlovo). Nakon martovskog svečarskog lopatanja Pajtića i drugih visokih gostiju i popunjavanja
manje rupice još manjom količinom betona, do dana današnjeg se ništa drugo nije
uradilo na ovim kapitalnim objektima za seosku decu. Kad će, ne znamo, ne znaju
ni lokalni drmatori, al se sumnja da je lova otišla na flajere i druge
predizborne lajere (liar - lažov, engl.).
Predizborno se dosta "gruvalo" i o
izgradnji dečijeg vrtića na naselju Gradnulica. Demokratska
privilegija laganja na sav glas u Zrenjaninu je i u ovom slučaju uzela danak,
jer se ni tamo ništa ne radi, izuzev recimo bezazlenih dečijih igara bacanja
kamenčića sa gomile šljunka u rupicu.
Pinova vila, nekadašnje raskošno zdanje u
centru grada pored glavne gradske magistrale, posebna je priča... U vremenu
Titovog komunizma ova velelepna zgrada pretvorena je u Plućnu bolnicu i Antituberkulozni
dispanzer, a danas nije ni Muzej
destrukcije kako su ga pre par godina prozvali samozvani zaštitnici grada.
Pinova vila je dugi niz decenija, ruglo grada, mesto gde ne svraćaju ni pacovi.
Kakve veze sa Pinovom vilom imaju gradski funkcioneri? Naravno da ne žele da
imaju ništa sa ovakvim ruglom, ali su u par navrata ugostili ozbiljne
interesente koji su bili raspoloženi da ulože stotine hiljada evra i vrate sjaj
ovoj inače nekad prelepoj građevini. Dogovor nije postignut, zapelo je oko
funkcionerske "ugradnje", tražili su previše evrića za izdavanje
dozvole i početak kompletne restauracije. Kako i dolikuje, ovo ruglo, najlepše
u Zrenjaninu, u strogom centru grada, kao stvoreno je za kompletiranje slike o
idiotskom uterivanju demokratije u lepotu grada.
Pojeftinili Singapurćani !
I Industrija
prerađevina od kukuruza (IPOK) u sastavu nekadašnjeg super moćnog Kombinata
Servo Mihalj, koji je, ne tako
davno, bio jedan od privrednih giganata države. Nažalost, bio, jer i pored
obezbeđenog roda nadomak fabrike, uz sigurno domaće tržište i obezbeđen plasman
robe u inostranstvo, danas IPOK ide u bankrot!
Oni koji su
se bavili politikantstvom u ovako profitabilnoj firmi, u sprezi sa lokalnim
visokim politikantima, nisu i neće odgovarati za ovakav zločin prema gradu.
Naprotiv, dodeljena su im odlikovanja u vidu funkcija, stanova i drugih
zasluženih nagrada po Novom Sadu i Beogradu za dobro obavljen posao
pretvaranja moćnog centra srednjeg Banata u najobičniju palanku.
Najzad, i
jedna dobra vest! Turističke agencije u Zrenjaninu su najavile da se cene
aranžmana za desetodnevni boravak u Singapuru i Hongkongu neće menjati ove
godine! S obzirom na činjenicu da je cena izražena u evrima, a da
interesenata za ovakva atraktivna putovanja u Zrenjaninu ima, vest će svakako
obradovati svo troje ovdašnjih ljubitelja dalekih i egzotičnih gradova.
Na
kraju, šta građanima Zrenjanina nudi njihova, od njih odrođena demokratska
vlast? Nudi kontinuitet klasičnog zamajavanja uz poruku da niko odjednom nije
postao tako opako vlastoljubiv. Klasičan bokserski trening u neprekidnom
trajanju od 12 godina po glavama nesrećnih sugrađana je njihov najjači adut. Od
siline udaraca garant postaješ najobičnija vreća za udaranje.