Ubijanje Srbije
Najveća predstava na svetu
U dva nastavka, Tabloid
objavljuje polemički esej slavnog srpskog književnika i disidenta Radomira
Smiljanića, u kome autor razobličava mehanizam gebelsovskog obračuna sa
Srbijom, njenom državnošću i njenom kulturom...
Piše: Radomir Smiljanić
U magazinu Pečat, od 3 maja ove godine, objavljen je
intervju (str.40) sa poznatim nemačkim piscem, izdavačem i advokatom dr
Peterom Priskilom, sticajem okolnosti bliskim prijateljem potpisnika ovih
redova, koji je svojevremeno na naš poziv došao davne l991. godine u Srbiju da
se nekoliko nedelja upozna sa pravim stanjem stvari. Odnosno da se i
definitivno uveri u ono sto je smatrao ispravnim, tj. da je njegova država Nemačka,
pored Amerike, glavni krivac za izazivanje secesionističkog rata koji je
opustošio, naročito srpske krajeve i Srbiju.
On je takođe zastupao gledište da je "...uloga
i zadatak intelektualaca da brane univerzalne principe - istinu i
pravdu...".
Zajedno sa svojim saputnikom tada, takođe čuvenim nemačkim advokatom i
izdavačem Gerdom Nimiecom, sakupio je dr Priskil obilje materijala i potom,
širom Nemačke, organizovao dikusione tribine o tom, kako se i sam izrazio,
novom MAGNUM CRIMENU počinjenom protiv Srbije i Srba, tom jedinstvenom, kako se
takođe izrazio, "kulturnopolitičkom neoholokaustu" protiv
naroda koji je samo hteo i morao da brani svoje pravo na život i slobodu, svoje
pravo na opstanak sopstvenog vekovnog teritorijalnog državnog okruženja, a nasuprot
zapadnjačkim nasilnicima koji su instrumentalizovali ovdašnje šoviniste i
srbomrsce kako bi stvorili nove rajhsprotektorate (imamo ih i danas u BiH, na
Kosovu, a pripremaju se i novi!) gde i danas divlja antisrbizam...
U Politikinoj rubrici Kultura (tada urednik Zoran Radisavljević)
objavljen je članak "Domanović na francuskom" u kome čitamo tekstotvore
Mirjane Sretenović, da će "od sada zbirku pripovedaka Radoja
Domanovića čitati i Francuzi zahvaljujući prevodiocu, Francuskinji Kristini
Salub.
Ona se sama - nastavlja tekstotvorka "Politike"
takođe s neprikrivenim oduševljenjem - potrudila da nađe francuskog
izdavača, a objavljivanje "Dange" na francuskom u tiražu od
1.000 primeraka, pomoglo je oduševljenje sačiniteljice ovoga poletnog
članka dostiže vrhunac - naše Ministarstvo kulture. (Ministar darodavac naših
para - tvorac neogebelsovskog Zakona o
štampi, Bradić).
Ovakvo oduševljenje objašnjivo je i navođenjem reči gospođe
Salub koja za svoje delo prevoda ističe sledece: "...Ono što mi se
posebno sviđa jeste da Domanović ne kritikuje samo one koji imaju moć, jer je
to najlakše, nego i opoziciju, pa i sam narod (srpski, dabome, jer koja bi
druga kritika zadovoljila Francuskinju… prim. R.S.).
- Tu postoji, nastavlja oduševljena Francuskinja, madam
Salub - mnogo sličnosti između njega i Arčibalda Rajsa, samo što je
moćnija kritika ukoliko dolazi od svojih.
A naša, odnosno "Politikina"
tekstotvorka, u svom i dalje neskrivenom oduševljenju prema svemu sto nam čini Zapad i njegovi
reprezentanti, nastavlja:
"...Ovih dana, Kristina Salub posvetiće se
prevodu knjige Vidovdan i časni krst Miodraga Popovića, a o tome
kakve knjige traže francuski izdavači kaže: izdavači traže uglavnom savremene
romane pisaca čija dela postoje na francuskom a kada je ovo područje u pitanju,
izdavače interesuju dešavanja iz devedesetih godina... Zato knjiga koja na bilo
koji način govori o ratu ima više izgleda da prođe, bez obzira na njen
književni kvalitet.
To je u skladu sa opštom mišlju koja o Srbima postoji
na Zapadu, a ona je još uvek veoma loša... ".
Oduševljenje Francuskinje dostiže klimaks kada,
tumačeći u svojstvu prevodioca našeg
Domanovića, ističe gotovo kliktavo:
"...Kod nas ništa ne valja, ha, ha, ha, vidite kako nismo kao
ostali svet. Na neki način vi imate ponos što niste kao neki drugi.To je
simptom, "sam protiv svih" - mi Srbi protiv celog sveta. Meni je
razumljiva vaša reakcija, i to ističem u predgovoru, jer time kao da
poručujete: Bar to možemo, još uvek smo živi, makar to značilo da radimo sve kako
ne valja...".
A mi bar možemo shodno ovoj iskrenosti da zakljucimo:
i ova osoba sa Zapada, koji upravo doživljava pad i ekonomije i morala, sa
olimpijske visine deli lekcije nama Srbima, slikajući Srbiju koju rasturaju,
kako uživamo, jer smo tek tada živi, da radimo sve kako ne valja...
U svom dokumentarnom romanu Ubijanje Srbije citiram iskaz ser Alfreda
Šermana na početku njegovog intervjua za nedeljnik NIN od l6. 9. l994.
godine, bivši prvi savetnik "gvozdene Ledi" Margaret Tačer
i proslavljeni analitičar i publicista kaže doslovno ovo: "...Međunarodna
zavera sa ciljem uništenja Srbije veliki je zločin protiv čovečnosti i može se
uporediti sa četvrtim krstaškim ratom, sa crnačkim ropstvom, sa Hitlerovim
Holokaustom i sa Staljinovom represijom. Da ne pominjem Minhenski diktat.
Očigledno, namera je Nemačke i SAD da unište Srbiju i da odvoje Kosovo i
Sandžak.
I Priskil u Pečatu tvrdi sa punim pravom: "Udarna pesnica
protiv SFRJ bila je Nemačka!".
Ne može se reći da ličnost godinama tako blizu jednoj
od vodećih osoba sa vrha zapadnjačke političke vlasti nije bila dobro
obaveštena o planovima i namerama tih zapadnjačkih kobaca da atakuju na Srbiju,
da je komadaju i ubijaju (literarni izraz iz mog gore pomenutog dokumentarnog
romana).
Hvala lordu Šermanu sto nas je hrabro i pošteno
opomenuo. I ne samo njemu...Hvala i dr Priskilu što je raširio ovu istinu o
ubijanju srpske državnosti udarcima (i danas i sada) SAD i Nemačke (uz obilatu
pomoć tzv. "slugu okupatora", kako je Dobrica Ćosić nazvao tzv.
nevladine organizacije, u kojima , kako bi i Nemci rekli, srpski srbožderi,
pomažu ubijanju svoje zemlje. Ne svi, dakako, ali dobra većina od Nataše Kandić
do Sonje (i Biserko i Liht). O tome postoji i jedna proklamovana, dobro
objašnjena metoda koju nam nudi veoma ugledna međunarodna institucija, a radi
se o sledećem:
U Nemačkoj, u Minhenu, zasedala je čuvena mirotvorna
nemačka institucija Heselovljev Krug, na čijem celu su i gospoda prof.
dr Erih Smidt Enbom i bivši admiral NATO-a iz Nemačke Ajmler Smeling,
koji se svojevremeno zgrozio agresivnim dejstvovanjem vojnih zapadnjačkih moćnika i istupio iz te
organizacije (o kojoj snevaju Vuk
Drašković i ini…) koja sve češće, kao onomad na Beograd i Srbiju, atakuje na
slabe i male države i seje smrt nedužnih, uništava privredu i resurse, i time
postupa genocidno.
Taj naučni krug visoko moralnih i kompetentnih
ličnosti je u Minhenu izdao proklamaciju u kojoj je tačno precizirao zločinačke
i osvajačke metode zapadnjačkih kobaca...
"...Najpre se protiv nejakih malih
država, u cilju njihovog razbijanja, slabljenja i ovladavanja sistemom novog
kolonijalizma (rajhsprotektorati rekli bi Nemci) sprovodi sistematska i
zaglušujuća manipulacija (gebelsovska propaganda satanizovanja tih naroda i
država).
Potom, sledi
instrumentalizacija (komponuju se, bogato oružjem i politički podržavani tzv.
nacionalni pokreti za oslobođenje, tipa OVK, a sada već uveliko i Zukorlić u
Raškoj, ali i oni "Vojvođani", novi mađaroni na pr., a tu je
dabome i Čanak, iako samo sa l,5 posto birača, koji rasturaju državu i narod
iznutra,( baš prema Hitlerovom receptu).
I, konacno, dolazi do parcijalizacije, rasturanja
država (odvojena Crna Gora, oteto Kosovo, a sledi i Raška, Vojvodina sa "Vojvođanima"
a ne Srbima, kao sto sada uveliko i u crnogorstvujušćoj Milovoj državi
Srbi moraju da govore i pišu crnogorskim jezikom.
Isto tako, i u
Bosni srpski jezik postaje "bošnjacki" (kao da je Meša Selimović
pisao "bošnjačkim" jezikom svoja kapitalna dela), u Hrvatskoj se
štokavsko narečje pretvara u "hrvatski jezik", pa ćemo uskoro imati,
pored uveliko ovladajućeg
"bošnjačkog" u Srbiji, tj. Raškoj, u Crnoj Gori
"crnogorski" (srpski sa dodatih nekoliko glasova i slova).
I najzad će Čanak da govori DVA jezika, veoma dakle
obrazovan i naobražen gospodin - govoriće srpski i vojvođanski).
A kada se neki srpski državnik, umesto grljenja i
ljubakanja sa susjedima doseti jadu, tj. da je u pitanju flagrantna krađa
srpske intelektualne i kulturne svojine, inostrani sudovi, naši takođe, imaće
pune ruke posla, da neke prizovu k pameti. Tada će se valjda zaustaviti ubijanje
Srbije i odbrana stradalničkog srpskog naroda od daljeg rasipanja i
podjarmljivanja. Nećemo gledati sprovođenje tri faze metode zapadnjačkih kobaca (uz pomoć
tzv. nevladinog sektora tipa onog Kandić-Liht).
Manipulacije, instrumentalizacije i parcijalizacije zarad stvaranja rajsprotektorata
gde jaka para bije slabu, i gde su idealni prostori za uvaljivanje otrovne
zastarele tehnologije i smeštanje atomskog i hemijskog đubriva (ova poslednja
upozorenja dobio je potpisnik ovih redova i od svog iskrenog prijatelja,
nemačkog velikana pera i nobelovca Hajnriha Bela).
Ubijanje Srbije, to jest, pripreme za to planetarno spektakularno uniŠtenje
celog jednog naroda, srpskog, i njegove zemlje Srbije (po iskazu u beogradskom nedeljniku NIN-u slavnog
britanskog publiciste i naučnika, dugogodišnjeg prvog savetnika engleske
premijerke Margaret Tačer, ser Alfreda Sermana, i ne samo po njegovom
iskazu, već i po tvrđenjima na desetine uglednih mislilaca i analitičara,
među njima i Čomskog, Remzi Klarka, bivšeg američkog ministra
pravde, zatim četrdesetog predsednika USA Džimi Kartera, zatim dr
Prisskila i Nimieca itd.), ta neskrivena likvidacija i uz pomoć
najveće vojne sila Zapada, NATO alijanse, to potiskivanje, urušavanje i
rušenje, ubijanje dakle Srbije prolazi kroz otvorene pripreme i unutar srpskog
naroda i srpske države, poglavito delovanjem soroševskih tzv. nevladinih
organizacija (tipa onih, već pomenutih Nataše Kandić, Sonje Biserko,
Sonje Liht, Borke Pavičević, sa njenim Centrom za kulturnom
dekontamincijom itd. i sl.). To je takođe i recept Adolfa Hitlera, tj.
metod i plan unutrašnjeg potkopavanja malih naroda i država pomoću
vlastohlepnih političara i srebroljubivih
intelektualaca iz krila takvog naroda zarad destabilizovanja i rušenja
istih i ustanovljenja rajhsprotektorata, odnosno stvaranja novih kolonija gde će, po Hitleru, a danas po novim
Hitlerima, "herenvolk" narod gospodar, poglavito nemački, biti
gospodar.
Dakle, to ubijanje Srbije vidljivo je kao u ogledalu, po jurišima
prozapadnih militantnih antisrpskih medija širom sveta, posebno i u samoj
Srbiji, medija plaćenih za rad i manipulaciju, tj. satanizaciju srpskog
naroda koji se najbolje vidi recimo na TV
B-92.
Evo jednog primera te i takve medijske antisrpske delatnosti a
plaćene stranim parama, ali, na žalost, i srpskim. Prenosim svoj tekst iz
knjige SRBI I SVET (na koricama te publikacije u kojoj su i tekstovi
književnika poreklom sa Kosmeta Veselina Pavlov Dželetovića, sa kojim je
na inicijativu autora ovih redova osnovan u njegovom književnom društvu POETA,
nov literarni pravac o kome nazivnik govori gotovo sve: TOTALNA KNJIŽEVNOST ZA TOTALNU STVARNOST, na pomenutim koricama ispisani su i
sledeći veoma sadržajni citati kao
napr ovi: "Srbe ćemo baciti na kolena" poznata
milosrdnoanđeoska izjava Kinkela,Nemačka; zatim ,"Srbima ćemo
ukinuti osmeh",Igelberger, SAD; "Kad Srbi prestanu biti Srbi NATO
će ih ostaviti na miru", prof.dr.Tomas Fleming; "Srbima ćemo
prorediti vazduh", Kinkel, Nemačka. Tim biserima smo pridodali na
koricama knjige SRBI I SVET i ovaj:"Srbi su genetski predodređeni
za pokvarenost i zločin", MAIN EHO, Asafenburg.
Kakve radnje u korist propasti Srbije, tj. njenog
blaćenja planetarno širokog i
pritom veoma žestokog videćemo na ovom napisu potpisnika ovih redova koji
je odbijen za publikovanje
od više tzv. srpskih novina: AFERE I SKANDALI - DOGADJAJI DECENIJA.
Sad smo bezbrižni, laki i nežni
Pogledajmo kako su tihi i snežni
Vrhovi Urala
Miloš Crnjanski: SUMATRA
Sačinitelj
ovog napisa (eventualno, sa isitim gornjim naslovom knjige "o utiscima decenije"
tj. UBIJANJE SRBIJE) morao je poći od ovih nežnih-snežnih
stihova Miloša
Crnjanskog i njegovog Sumatrizma.
Eto, on peva o tihim i snežnim vrhovima Urala, a mi smo manje-više
decenijama na vrhovima - vulkana. Čak nam je zemlja Srbija tužena od dve
nove države (a kako to sad baš od njih…) za tzv. genocide a
rat, agresivni secesionistički rat nisu počeli Srbi, to je
znano svima, nego, logično, oni koji su se nasilno, agresijom otcepljivali
od zajednicčke države i srpskog naroda kao većinskog u toj državi.
Ali, eto, moramo, po savetu našeg i svetskog velikog pesnika biti bezbrižni, laki i nežni na vrhovima
Urala uz pomisao kako su tihi i snežni ti vrhovi Urala, a istovremeno sedeti na
vrhovima vulkana(!!!)…Sudbina?" Nepostojeća zavera protiv Srba"?
(kako tvrde neke "sluge okupatora", a o kojoj svedoče, dokazuju
mnogi velikani sa Zapada, o kojoj govori i bivši savetnik britanske
"gvozdene ledi", premijerke Margaret Tačer, ser Alfred Serman).
Pitanja ima dosta, ali odgovor je samo jedan: SRBI
SU KRIVI KAO NAROD (Marti Ahtisari, poverenik tzv. Međunarodne zajednice za
rešenje pitanja Kosova i Metohije ovo javno izjavio pred mnogim svedocima i
nikada porekao, niti se za taj flagrantni rasizam bar blago izvinio…)
Postovani čitaoče, potpisnik ovih redova je
u više svojih knjiga i članaka istakao da Srbi nikada nisu pripadnicima
drugih naroda i vera podizali Jasenovce i Aušvice, a njima - jesu. Srbi nisu
bacali žive ili zaklane ljude druge vere ili nacije u Prebilovce,
Golubnjače i ostale jame - bezdanke, a njih bogme - jesu! Srbi su kroz
istoriju, sve do nedavno i u vreme mudžahedina (neke od njih videsmo u
novinskim fotogafijama kako slavodobitno mašu odsečenim srpskim glavama, a
u to vreme je na primer Vesna Pešić sa grupom tzv. "Druge Srbije" bila počasni
veoma mili gost Alije Izetbegovića, organizatora tih mudžahedinskih
"postrojbi"), u vreme divljanja "zelenih beretki" u BiH, i
Tuđmanovih neoustaša u Hrvatskoj stradali su Srbi i od
nasilne islamizacije, unijaćenja ili ti pokatoličenja, od
germanizacije, maaronizacije. O ovim surovostima, ekskluzivno protiv Srba a ne
od Srba piše, pored mnogih drugih
svedoka, i Mihajlo Pupin, naučnik svetskog glasa u svojoj autobiografskoj
knjizi - "počeo školovanje u Pešti, ali je morao da pobegne od
odmađaronizacije u Beč, gde ga je sačekala -
germanizacija".
Dakle, islamizacija, germanizacija,
mađaronizacija, katoličenje, sve uhodani izrazi, ali nigde nema uhodanog, svetski korišćenog
izraza, odnosno termina (kao sšto su ovi napred pobrojani) termina na primer,
pravoslavizacija, srbizacija, rusifikacija - nema, nikad nije praktikovano.
Buka i bes (Fokner) je nastala kada je nesumnjivo
prozapadna i dobrano amerikanizovana antisrpska, u svakom slucčaju veoma
dobro "usmerena" i raširena televizija B-92 najavljivala svoj filmotvor PROŠLOST TRAJE ZAUVEK a
sa motivacijom i objašnjenjem da "Srbiju (pazite ! Srbiju) čeka suocčavanje
sa bliskom prošlošću i njenim (pazite - njenim!) zločinima" (ne
zločinima Srba, pojedinaca, grupa, nego Srbije…)! "Filmska ekipa TV-B92 - stoji u najavi te, po mnogima,
soroševske televizije - je u svrhu snimanja dokumentarnog filma PROŠLOST
TRAJE ZAUVEK odlučila da ode u Nemačku i pita njene
građane kako su uspeli da se suoče sa sopstvenom proslošću, da
li je taj proces završen i koliko je sve to bilo teško". To je, dakle, ta
najava filma televizije B-92 u kojoj
crno na belo vidimo (a objavljena je i u nekim tiražnim listovima) saznajemo da
se izjednačava mračna prošlost i zločin hitlerovske
Nemačke, nemačkog nacizma, sa "Srbijom koju (ponovićemo)
čeka suočavanje s bliskom prošlošću i njenim zločinima"!!!
Eto, beogradsko (američka)
televizija B-92 u tiražnoj najavi
izjednačava Srbiju "bliske prošlosti" s nacističkom
Nemačkom holokausta, milionskog istrebljenja ljudi, čitavih naroda -
te, kako potpisnik ovih redova u nekoliko svojih knjiga pa i nekim nastupima
baš na nemačkim televizijama, nazva ABECEDE STRAVE I UŽASA. To jest A, kao Aušvic, B, kao Buhenland, C, kao
cijanid B (trovanje stotine hiljada nedužnih konclogoraša), D, kao Dahau, kao deportacije miliona
na prisilan rad u boleštine i smrt nedužnih nearijevskih civila, E, kao egzodus, F, kao fasizam, G, kao
genocide ("istrebljenje slovenskih naroda je osnova nemačke spoljne
politike", Hitler u razgovoru sa svojim najbližim saradnicima, koji je
zabeležio Herman Rausning u svojoj knjizi Moji poverljivi razgovori sa Hitlerom,
komentarisano i u mom prevodu s polemičkim razmatranjima Majn
kampfa), H , kao hitlerizam,
kao holokaust, pa onda I, kao
Industrija smrti (Industrie des Todes,
tj. ćebad od ženske i dečje kose, češljevi od ljuskih noktiju,
čak i abažuri za lampe od ljudske kože i slične grozote, jer su u
nemačkonacističkom Trećem rajhu i mrtvi konclogoraši mogli dati
"sirovine" za industrijsku proizvodnju. Sve do K, kao krematorijumske peći za milione spaljenih ljudskih
tela, sve do K, kao Kragujevac, gde
su nacisti streljali na hiljade civila u jednom danu, a među njima
čak i đake iz školskih klupa)…
I, eto tako, tzv.
naša televizija B-92 u svom široko
najavljivanom i dvaput prikazanom filmotvoru s nazivnikom Prošlost traje zauvek
izjednačava sve gore nabrojano sa "Srbijom koju (ponovićemo i
opet, i opet) čeka suočavanje s bliskom prošlošću i njenim
zločinima".(!!!). U slobodnom romanesknom postupku a uz pridržavanje
za činjenice, zar se i ovaj postupak, ova široka antisrpska propaganda
koja pravo iz Beograda, dakle uverljivo, jer je "naša", ide u svet,
ne bi mogla pa i morala shvatiti kao jedan od načina UBIJANJA SRBIJE?
I tako, eto,
stigosmo i do romana koji u duhu i nameni novog našeg (inicijator toga je,
ponovićemo radi fiksiranja odgovornosti, i ovaj potpisnik ovih redova) književnog
pravca TOTALNA KNJIŽEVNOST ZA TOTALNU STVARNOST upravo moze i mora da
nosi i takav naslov, dakle UBIJANJE SRBIJE.
Zasad toliko, a
moglo bi biti i još, na primer, izjava US-predsednika Klintona pred stotinama
novinara :"Uništili smo privredu Srbima i mi se ponosimo time", ili
"Srbima ćemo oduzeti vazduh" (Kinkel, Nemačka) itd./sve do
velike lažitorbe holivudske dive Anđeline Džoli i njenog glamura i filma o
krvi i medu i tvrdnje o silovanju50.000
žena od strane surovih srpskih zlikovaca, a uz asistenciju u tom
filmotvoru nekih srpskih aktera na čelu sa Radetom Šerbedžijom.
O tome i o još nekim
imenima ubijanja celog jednog naroda (kako je svojevremeno govorio jedan od
najvećih svetskih poeta i romansijera
Francuz Viktor Igo, Ubijaju jedan narod - Srbe , slava mu i hvala za taj povik
istine) biće, dabome, još i reci i rečenica i stranica, pa i -
filmova, i ovog puta uz slogan i umetnički pravac ZA TOTALNU STVARNOST - TOTALNA UMETNOST!...