Feljton

 

Džon R. Šindler: Bosanski rat i teror-Bosna Al Kaida i uspon globalnog džihada (11)

 

Od Sudana do Sarajeva

 

Mada je zvanični stav koji o ratu u Bosni još uvek ima američka administracija sasvim drukčiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obaveštajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujući upravo pojedinim savesnim posmatračima i "diskretnim" akterima krvavog građanskog rata u ovom delu nekadašnje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledžu (Njuport, Rod Ajlend) i bivši analitičar i kontraobaveštajac Džon R. Šindler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim čitaocima u nastavcima priređuje najinteresantnije delove.

 

Džon R. Šindler

 

 

Niko ne može da polaže prava na veće zasluge za postignuća bosanskog džihada od dr Fa tiha al Hasaneina, profesionalnog svetog ratnika iz Sudana o čijim se uslugama radikalnom islamu nedovoljno izveštavalo - baš kao što je on i želeo. Dok je Alija Izetbegović postavljao temelje vaskrsa islamizma u Bosni, a Osama bin Laden dovodio mudžahedine da se bore, Al Hasanein je rukovao muslimanskim novcem koji je bio životni sok sarajevskih ratnih napora. Rođen 1946. godine, u siromašnom selu severno od Kartuma, Al Hasanein je od detinjstva bio blizak prijatelj Hasana al Turabija (Hasan al-Turabi), vođe Muslimanske braće u Sudanu i na slednika Mahdija, Muhameda Ahmada (Muhammad Ahmad), legendarnog mudžahedina koji je predvodio islamsku pobunu protiv Britanaca i „Kineza" Gordona 1882. godine.

Al Hasanein je veći deo života proveo u Evropi, najviše u Jugoslaviji. Kao student medicine u Beogradu i Sarajevu razvio je bliske veze sa vodećim bosanskim islamistima, naročito sa Izetbegovićem koga je sreo 1970. godine, služeći kao veza između Muslimanske braće i bosanskih ekstremista. Ipak je ovaj Sudanac ostavio traga kao prikriveni finansijer, a ne kao lekar.

Sredi nom osamdesetih godina prošlog veka, Al Hasanein je živeo u Beču i radio kao specijalista interne medicine, po sveću ju ći se muslimanskoj ideji u slobodnim časovima, ali je februara meseca 1987. postao aktivista sa punim radnim vremenom kao osnivač Agencije za pomoć trećem svetu (Third World Relief Agency - TWRA), međunarodne fondacije za širenje radikalnog islama, posebno u istočnoj Evropi i na Balkanu. Osetivši pravi trenutak u nastupajućem slomu komunizma u ovom regionu, islamisti su bili spremni da prazninu popune nov cem, ljudima i oružjem, priskačući u pomoć drugim muslimanima, pre svega u Bosni. TWRA je ogromna sredstva dobijala iz mnogih izvora, uključujući i islamske vlade koje su želele da prikriju svoju podršku radikalizmu, i od samog početka je bila povezana sa terorizmom. Istrage koje su vodile Sjedinjene Države i dru ge zemlje, kasnije će otkriti neposredne veze između TWRA i istaknutih džihadista poput šeika Omara Abd el Rahmana i Osame bin Lade na.

 

Sedam svetih računa

 

U vreme kada je Jugoslavija počinjala da se raspada sredinom 1991, TWRA je imala čvr ste veze sa novom vladom SDA u Sarajevu, mada je Al Hasaneinov ogranak u Zagrebu za pra vo upravljao mnogim operacijama te agencije u Bosni. Kao i u slučaju drugih islamskih aktiv nosti, prestonica Hrvatske je Al Hasaneinu nudila bezbedno sklonište u blizini ratne zone za nje go ve ma hi na ci je.

Počev od 1991. godine zagrebačku kancelariju TWRA vodila su dva visoka funkcionera SDA: Salim Šabić, potpredsednik stranke, i Mustafa Cerić, Izetbegovićev omiljeni imam. Šabićeve bliske veze sa hrvatskom vladajućom klikom bile su dragocene - predsednika Franju Tuđmana zvao je „Stari" kad bi se sreli, što se često događalo - a i Cerićeve veze u kleru bile su isto toliko korisne. Odnos između TWRA i SDA od početka je bio toli ko incestuozan, uz brojne bosanske zvaničnike koji su se istovremeno nalazili na visokim položajima i u Al Hasaneinovoj organizaciji i u sarajevskoj vladi, da je bilo besmisleno i nemoguće razlikovati ih kao posebne.

 Ilustracije radi: Al Hasanein je sredinom 1992. postavljen za sekretara Konferencije o zaštiti ljudskih prava u Bosni - jedan od nekoliko paravana TWRA - koja je održala veliki sastanak u oktobru, na inicijativu Mustafe Cerića, na kojem su učestvovali predstavnici preko trideset islamskih zemalja, s ciljem da se prikupi milijardu dolara za Sarajevo. Da li su Sudanac i radikalni imam predstavlja li TWRA, SDA ili bosansku vladu - ili možda sve zajedno - nikada nije bilo jasno. Dok je Zagreb bio neprocenjiva isturena baza, Beč je bio idealan za smeštaj centralne kancelarije TWRA...

 Već odavno raj za špijune, Beč je nudio banke spremne da prihvate nove ulagače, snažno zakonodavstvo o finansijskoj tajnosti i policijske snage koje su retko postavljale suvišna pitanja. Državna policija Austrije (Staatspolizei ili STAPO) zasluženo je uživala reputaciju službe bezbednosti koja okreće glavu na drugu stranu, posebno ako su ciljevi sumnjivih ak tiv no sti iz van Austrije.

 Al Hasanein je otvorio poverljiv račun u Erste banci u Beču, u filijali smeštenoj na Grabenu, u središtu Starog grada prepunog turista, i mesecima pre nego što je izbio rat počeo da šalje velike sume gotovine u pravcu Sarajeva. Vremenom je otvoreno sedam računa u toj banci, da ne pominjemo druge banke, ali glavni račun u Erste banci (broj 51364470) nadgledao je komitet od pet članova koji su imali pristup računu: Al Hasanein i četvorica čvrstih pristalica SDA - Hasan Čengić, Irfan Ljevaković, Husein Živalj i Derviš Đurđević.

Svi osim Ljevakovića bili su optuženi zajedno sa Izetbegovićem 1983, dok je mlađi čovek, poznat kao „Brada" zbog svog islamističkog izgleda, služio u bosanskoj ambasadi u Beču kao diplomata, ali je zapravo bio čovek za vezu sarajevske tajne policije sa TWRA i islamskim obaveštajnim službama koje su delovale u Austriji, pre svega sa iranskom i sudanskom.

 Koliko novca je prošlo kroz kanale TWRA za pomoć džihadu u Bosni postalo je jasno tek posle rata. Deset godina posle početka Al Hasaneinove tajne operacije, temeljna istraga bosanske vlade, uz pomoć nekoliko zapad nih policijskih i obaveštajnih agencija, utvrdila je da je TWRA oprala 2,5 milijardi dolara islamske pomoći i poslala ih SDA od 1992. do 1995. Izveštaj na četrdesetčetiri strane bio je porazan, navodeći pojedinosti o funkcionisanju mreže i ne ostavljajući nikakve sumnje da je tu bio uključen i novac namenjen terorizmu, niti da je SDA bila na čelu operacije.

U izveštaju je objašnjeno da je 2,5 milijardi dolara oprala i distribuirala „grupa bošnjačkih ratnih vođa (koja je) formirala ilegalnu, izoliranu vladajuću oligarhiju sastavljenu od tri do četiri stotine 'pouzdanih' osoba u vojnim komandama, diplomatiji i vladinim službama, SDA, privatnoj partijskoj obavještajnoj službi, i nekolicine vjerskih dostojanstvenika", dok su bosanske ambasade u inostranstvu, a posebno one u Beču i Zagrebu, „bile... pod kontrolom veoma ograničenog kruga pojedinaca koji su, vođeni sopstvenim interesima, odlučivali o korištenju prikupljenih finansijskih sredstava". Štaviše, u izveštaju je u pogledu TWRA procenjeno: „Ova organizacija je, umjesto Vlade BiH, imala pod kontrolom svu pomoć koju su islamske zemlje donirale Bošnjacima tokom rata."

Ova smeša potajnih sporazuma, korupcije i netransparentnosti u finansijama, uključujući i čvrstu povezanost političara, finansijera i islamskih svetih ratnika - izveštaj je izričito naveo Bin Ladena kao pripadnika šire mreže TWRA - predstavljala je „bosanski model" upotrebe ne vladinih organizacija i pomoći u novcu za finansiranje džihada i terorizma, što je jedinstveni bosanski doprinos radikalnom islamu i Al Kaidi. Iako su neki poredili ulogu Fatiha al Hasane ina u bosanskom džihadu sa sumnjivom ulogom koju je Hadži Amin, veliki muftija Jerusali ma, imao na Balkanu u vreme Drugog svetskog rata, verovatno je najtačnije Sudanca nazvati imenom kojim su ga krstili zapadni istražitelji - „Alijin torbar".

 

 

Gde boravi Al Turabi

 

 

 Izetbegović je bio u potpunosti obavešten o aktivnostima TWRA, a na svetlost dana su iskrsli dokumenti koji pokazuju da je bosanski predsednik imao neposrednog pristupa svakom islamskom fondu: na primer, u jednom nesumnjivo autentičnom pismu TWRA od 1. januara 1994. objašnjava se da se isplate manje od 1.000 dolara mogu vršiti lokalno, bez višeg odobrenja, dok isplate do 500.000 dolara moraju odobriti trojica od petorice članova upravnog odbora TWRA (tada su to bili: Al Hasanein, Čengić, Ljevaković, Živalj i Đurđević), a isplate preko 500.000 dolara mora da odobri sam Izetbegović.

Sredinom devedesetih godi na Al Hasaneinova mreža za finansiranje džihada obuhvatala je pet satelitskih kancelarija - u Sarajevu, Moskvi, Budimpešti, Istanbulu i Pragu - kao i čvrste baze u Beču i Zagrebu. Nove kancelarije su osnivane uz odobrenje SDA, radi bolje podrške bosanskom džihadu.

 Kancelarija u Češkoj Republici, na čijem čelu se nalazio Mohamad Abas al Mutasim (Mohammad Abbas al-Mutasim),  sin bivšeg sudanskog ambasadora u Pragu, bila je „humanitarna organizacija", objasnio je lokalni šef TWRA, mada je češka služba bezbednosti zaključila da je to providna filijala Al Kaide. Al Hasanein je vešto koristio svoje veze u Sarajevu i Kartumu za podršku balkanskom džihadu. Imao je bosanski diplomatski pasoš, a Izetbegović je tražio da strane vlade postupaju prema sudanskom diplomatskom predstavniku kao prema visokom funkcioneru vlade u Sarajevu, ali Al Hasanein je imao i sudanski diplomatski pasoš; marta 1992. bio je akreditovan kao kulturni ataše u Beču na zahtev islamističkog režima u Kartumu na čijem čelu je bio njegov blizak prijatelj Hasan al Turabi.

 Sva ke nedelje za vreme rata, TWRA je predavala tri do pet miliona dolara,  obično u gotovini, zvaničnicima SDA u Beču i Zagrebu. Većinom se Al Hasanein vozio od Beča do Zagreba no seći kofere pune novca, u prtljažniku svojih kola sa sudanskom diplomatskom registracijom, da bi ih predavao predstavnicima Sarajeva.

Količina gotovine koja je prolazila kroz TWRA bila je ogromna. Godine 1994. ceo sanduk pun američkih dolara, težak preko sto kilograma, sa oznakom TWRA, stigao je na bečki aerodrom; svota, koja je iznosila skoro 50 miliona dolara, prikupljena kao naročit ramazanski poklon Bosni, položena je na račun TWRA u Erste banci i potom poslata SDA.

Imajući u vidu ogromne količine gotovine kojima je raspolagala TWRA, bilo je neizbežno da nelegalno bogaćenje i korupcija izbiju u prvi plan. Pored sve svoje mahnite vere i izmotavanja o humanitarnoj krizi u Bosni, vođe TWRA i SDA iskoristile su najveći deo muslimanske imovine koja im je stajala na raspolaganju. To što nije bilo nekog knjigovodstva podsticalo je pronevere i prevare; opsežna istraga brojnih policija i obaveštajnih agencija sa zaprepašćenjem je otkrila da knjigovodstvo nije ni vođeno, a Hasan Čengić, koji je bio ključni Bošnjak u Al Hasaneinovoj mreži, iza sebe skoro da nije ostavio nikakve papire, što je dobar način da se prikriju putevi kojima je novac stvarno odlazio - dali u korist mudžahedina ili ko rumpiranih funkcionera ili i jednih i drugih, teško je ustanoviti.

Fatih al Hasanein je živeo na način koji se obično ne povezuje sa džihadskom usmerenošću prema drugom svetu. Sudanac je boravio u luksuznom apartmanu u Prater štrase u centru Beča, koji je plaćala TWRA, što je bila samo jedna od više rezidencija i kancelarija koje su bile vlasništvo agencije ili ih je ona iznajmljivala u austrijskoj prestonici. Kada bi Izetbegović posećivao Beč za vreme rata, što je često činio- navodno iz diplomatskih razloga - uvek je od se dao u gizdavom Mariot hotelu u Ring štrase, u predsedničkom apartmanu koji je koštao 3.000 dolara za noć.

 

Sajo Šahinpašić

 

 Mada je zapadna štampa pratila njegove posete, nijedan reporter se nije postarao da primeti da se ovaj Izetbegović prilično razliku je od onog pobožnog, čak svetačkog, koji blago glagoljivo govori o svom izgladnelom narodu. Još šokantnije su bile otvorene krađe koje je činio vrh SDA i koje su zarazile delovanje TWRA od početka do kraja. Za mnoge muslimane od poverenja koji su prali i delili islamske fondove, Al Hasaneinova mreža je bila prilika da se zaradi. To nije bilo teško, jer je većina novca prenošena diplomatskom poštom koja je bila van domašaja carinskih službenika. U jednom tipičnom slučaju, TWRA je prikupila 100 miliona dolara za nabavku oružja za operaciju „Zima 1994.", ali je samo 60 miliona zaista potrošeno na oružje i municiju za muslimansku vojsku.

 Niko nije tvrdio da zna gde je otišao ostatak, mada se sumnjalo na Hasana Čengića, čije su akcije sa TWRA za vreme rata kasnije bosanske vlasti svrstale u džihadski prsten organizovanog kriminala, koji je više energi je trošio na profiterstvo nego na podršku ratnim naporima. Kada su austrijske vlasti 1994. godine počele da postavljaju pitanja o nekim Al Hasaneinovim očiglednim kršenjima međunarodnih zakona o bankarstvu, ambasada Bosne u Beču nije oklevala i za dvadeset četiri sata je pokupila 60 miliona dolara sa računa TWRA kako bi sprečila da budu zaplenjeni.

Gotovina je podeljena među vrhuškom SDA, uključujući Čengića, Živalja, Ljevakovića, Đurđevića i sarajevskog ministra spoljnih poslova Ejupa Ganića, ali je nekoliko miliona dolara prosto nestalo, a neki iz unutarnjeg kruga SDA su odbili da vrate novac. Senad Šahinpašić, poznat kao Sajo, bio je još jedan od visokih zvaničnika SDA, koji je pomagao u švercovanju sredstava za džihad, uzimajući pri tom znatan deo za sebe.

Tokom rata, Sajo je delovao u Nemačkoj i Austriji, prikupljajući gotovinu za muslimansku stvar, i bio je u stalnom telefonskom kontaktu sa Izetbegovićem. Kad su evropski istražitelji, primetivši zloslutne veze između sarajevskih funkcionera, radikalnih imama i organizovanog kriminala, ispitivali kuda ide taj novac, on je izjavio: „Sa ponosom prihvatam saučesništvo u lancu među narodnog kriminalan koji je omogućio da se prekrši embargo na oružje za Armiju BiH."

 Sajine bliske veze sa unutarnjim krugom SDA zaštitile su ga od sudskog gonjenja, i sma tran je ratnim herojem uprkos jedva prikrivenoj krađi nekoliko miliona dolara islamske pomo ći, što ga je učinilo uspešnim poslovnim čovekom u posleratnom Sarajevu.

 Za Al Kaidu je taj potpuni nedostatak transparentnosti finansija bio podjednako privlačan kao i za birokrate-kriminalce SDA. Bin Laden se pojavljivao u dokumentima TWRA, kao i šeik Omar Abd el Rah man, a Al Kaida je koristila finansijske paravane - na primer, Vakufsku banku, sarajevsku ban ku koja je služila kao posrednik za finansiranje terorizma - koji su bili deo Al Hasaneinove široke mreže. Odnosi Bin Ladena i TWRA bili su bliski, delom i zbog toga što su tokom rata u Bosni vođe Al Kaide boravile u Kartumu, pod zaštitom sudanskog islamističkog režima koji je podržavao i Al Hasaneina i njegovu firmu. TWRA je takođe blisko sarađivala i sa IIRO, vodećom saudijskom maskom za Bin Ladenove aktivnosti; odnosi između TWRA i IIRO u Bo sni mogu se sažeto izraziti na sledeći način: Al Hasaneinovi ljudi su rukovali fondovima za oružje, dok su Saudijci distribuirali novac za skoro sve drugo povezano sa džihadom. Dokumenti TWRA, uključujući i lične isprave, nađeni su kod mnogih poginulih mudžahedina u Bosni, dok se nekoliko terorističkih incidenata može pratiti sve do Beča - na primer, plan Hezbolahovih terorista da 1995. godine bomba ma napadnu američku ambasadu u Zagrebu, koji je bio povezan sa Al Hasaneinovom mrežom.

 

A 1.

 

Sanduk dolara pao sa nebesa

 

Količina gotovine koja je prolazila kroz TWRA bila je ogromna. Godine 1994. ceo sanduk pun američkih dolara, težak preko sto kilograma, sa oznakom TWRA, stigao je na bečki aerodrom; svota, koja je iznosila skoro 50 miliona dolara, prikupljena kao naročit ramazanski poklon Bosni, položena je na račun TWRA u Erste banci i potom poslata SDA.

 

GLOSA

 

 Osni vač TWRA je 1994. objasnio svoje gledište: „Bosna mora na kraju biti muslimanska jer, ako se to ne dogodi, sveti rat neće imati nikakvog smisla i biće vođen uzalud."

 

 

 

 

O autoru

 

Džon R. Šindler  je profesor strategije na Vojnopomorskom koledžu (Njuport, Rod Ajlend) i bivši analitičar i kontraobaveštajac. Deset godina službovao u Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) Sjedinjenih država. Taj posao ga je odveo i na Balkan, "radi podrške savezničkim snagama". Postao je vodeći ekspert američke ANB za Balkan.