Na nišanu
Da se ne zaboravi: četnički vojvoda
Tomislav Nikolić i njegove evropske perspektive
Čiča Tomina groblja
Sramna izjava Tomislava Nikolića data
centralnoj televiziji BiH federacije da su Srbi iz Bosne za njega
"Bosanci", te da je spreman da kleči i da se izvinjava za sve
zločine, da zločince treba kazniti, i da je on za to, dovoljan je razlog za
podsećanje, ko je bio ovaj čovek devedesetih godina, i koga danas hoće da
obmane.
Za četničkog vojvodu, Tomislav
Nikolić je položio zakletvu pre tačno dve decenije (13. maja 1993. godine) na Romaniji,
zajedno sa Jovom Ostojićem, Mitrom Maksimovićem Mandom i još petnaestoricom
dobrovoljaca koji su ratovali na području Bosne i Hercegovine.
A, šta je sve Tomislav Nikolić još u
životu bio, čijim se perjem kitio, koliko je poslova radio, na kakvim je sve
putevima i stranputicama bio, koliko je grobalja obišao, i koliko je saučešća
dao, koliko je on lično ljudi u grob oterao, samo su neka od brojnih pitanja
koja nema ko da mu postavi. Jer je postao vlast. Jer su mediji pod njegovom
kontrolom. Jer bedni medijski podanici u Beogradu neće da mu se zameraju, sve
dok bude trajao. A kad padne, doći će i oni njemu na groblje, tek da vide kako
je to biti grobar, i koliko je teško prodavati demokratiju, posle onoliko
iskopanih grobova i sanduka, krstača i nadgrobnih spomenika koje je "čiča
Toma" zalivao svojom ljutom rakijom...
major Goran Mitrović
Lik i delo Tomislava Nikolića često su
površno opisivani u raznim vremenima i prilikama, a reč je o čoveku koji je,
preko tuđih nesreća, leševa i ratova, stekao svoju političku "slavu"
i tako došao do mesta predsednika države. Danas on u ime Srba i Srbije daje
blagoslove kao patrijarh, amnestira, presuđuje, prašta, izvinjava se, kleči
pred žrtvama Srebrenice, poziva na kažnjavanje zločinaca, širi mir i
toleranciju...
Na njegovu žalost, a na sreću srpske
javnosti, njegova prošlost nije zaboravljena. Ako je on negde u sebi sklonio,
drugi su dobro upamtili šta je bio, čime se bavio i kako je dospeo tu gde je
danas...
Njegov poveliki skupštinski
"opus" iz devedesetih, ne bi stao ni u najdeblju enciklopediju
uvreda. Taj, sada fini, "politički korektan" Tomislav Nikolić, sticao
je svoje ime u javnosti blateći sve i svakoga, pa čak i mrtve! Niko ne sme da
zaboravi da je izgovarao najveće gadosti poput one o pokojnom novinaru Slavku Ćuruviji:
"...Ja ne žalim Slavka Ćuruviju. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više
nisu živi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Ćuruvija nije zaslužio
da ga ja žalim."
Njegova
komunikacija sa oponentima u skupštini bila je prepuna izraza poput one: "Evo
kakvo ste govno vi izabrali", ili, "tupane", "tikvane",
"glupane" i slično...Samo17 dana pre ubistva Zorana Đinđića,
Tomislav Nikolić pokazuje da je dobro informisan:
"...Ako
neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i
Tito pred smrt imao probleme s nogom."
Bivši šef presbiroa vlade DOS-a, Vladimirom Beba Popovićem, u jednom od svojih
televizijskih nastupa, pozvao se na izjavu Jovice Stanišića, bivšeg
Miloševićevog šefa Državne bezbednosti: "Ako hoćete da rušite radikale,
pustite Šešelja, uzmite Tomu. On je lično 1991. godine, u selu Antin, ubio neke
civile i pobacao ih u bazen".
Popović je tvrdio da je Đinđićeva
vlada dala nalog da se to proveri, ali su dobili odgovor kako tih podataka
nema, odnosno da je deo dokumentacije uništen u bombardovanju Srbije. Dodao je
i da je tadašnji visoki funkcioner MUP-a Radovan Stojičić Badža bio
iznerviran tim događajem, pa je odmah zatražio od baranjske policije da "Nikolića
i ostale dobrovoljce Srpske radikalne stranke odmah vrati u Srbiju! U vezi
zločina u selu Antin, na veliko iznenađenje, umesto Nikolića, progovorila je
direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja je
"utvrdila" da se zločin u selu Antin desio pre dolaska
"dobrovoljca Tomislava Nikolića"! Ko poznaje podlu pozadinu
ovakvih organizacije, ne treba da ga čudi što je i gospođa Kandić ovo izjavila
tek kad je Toma postao "provereni europejac".
Umesto silom na silu-platforma!
Bivši kragujevački "referent grobnih
mesta" Tomislav Nikolić, bio je devedesetih godina potpredsednik u vladama
Mirka Marjanovića i Momira Bulatovića. Na nezakonit način je
došao do diplome Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom
Sadu. Ranije je pokušavao u Kragujevcu da studira prava. Nije mu išlo. Danas
ima titulu "master ekonomiste". Tvrdi i da je napisao 13 knjiga, ali,
nigde nijedne nema. Ni kod njega ni u knjižarama. Kad malo popije one svoje
rakije, tvrdi da ima i orden "za stvaranje i očuvanje Republike
Srpske". Brojne žrtve zločina u Bosni i Hercegovini tražile su, čim je
stupio na dužnost predsednika Srbije, "da vrati taj orden ako ga ima, jer
je to uvreda za civile pobijene od strane dobrovoljaca SRS".
Četiri puta je Tomislav Nikolić
gubio na izborima za predsednika, a onda je, zahvaljujući bolesnoj upornosti,
doživeo da bude i peti put kandidat, i to protiv Borisa Tadića, koji je toliko
ojadio Srbiju, da je posle njega bilo svejedno ko će biti predsednik!
Kada su 1994. godine
radikali i socijalisti bili u privremenom sukobu, Nikolić je u skupštini galamio:
"...Ja sam pošao u rat, jer je on (Milošević) pozvao u rat."
Nepunih godinu dana promenio je pesmu pa je rekao: "Mi smo socijaliste naučili
patriotizmu. Za nama su pošli u ovaj rat!".
U duhu svoje grobarske i nekrofilske
psihologije, Nikolić je odmah posle Miloševićeve smrti, ponudio i svoje
"dobre usluge" njegovoj familiji:
"...Ja sam rekao
Marku Miloševiću, ako ti želiš da oca sahraniš u Beogradu, ako hoćeš da majka i
ti budete na sahrani, ako hoćeš da bude izložen u saveznoj skupštini, ili
sahranjen u Aleji velikana, samo reci, sve ostalo je moja briga, bar 100.000
ljudi će mi u tome pomoći". I zaista, da su hteli, bilo bi to ostvarenje životnog
sna Tome Grobara, čoveka koji je, kao i svaki grobar, u smrti bivšeg državnika,
video svoju priliku života, da se pokaže.
Važno je znati danas, nakon svega
što je od početka 2013. godine Tomislav Nikolić rekao (i nije rekao) u vezi sa
pregovorima o statusu srpskih opština na Kosovu, da je u intervjuu za RTS u
aprilu 2006. godine izjavio i sledeće:
"...Ako dođe
do okupacije Kosova i Metohije ona će biti izvedena silom i zbog toga odbrana
mora biti silom!".
Dve godine kasnije, Nikolić se
toga nije sećao, pa o Kosovu govori drugim tonom, da on nije za rat, nego
za mir, i da mu "na pamet ne pada da u rat za Kosovo šalje tuđu
decu". Istovremeno, za Hrvatsku radiotelevizuju (HRT) bez imalo stida
je izjavio kako se SRS "odrekla starih srpskih granica
Karlovac-Karlobag-Virovitica", da on prihvata "očuvanje granica
Hrvatske koje su priznate od strane UN". Kao novopečeni "evroljubac",
Nikolić ovako govori: "...Ja znam koliko dobrog života može da se
ostvari ulaskom u EU, ali znam da Srbija ima samo jedan uslov, da u EU uđe
cela". Odjednom, 2013. godine, više mu ni taj uslov nije važan. On ne
postoji čak ni u pravnoj papazjaniji (Platformi za Kosovo) koju je on naručio
od svoga mlađanog savetnika Marka Đurića.
Kako se bogatio Tomislav
Nikolić
Koliko je "čiča Toma"
zaradio para od svoje ratnohuškačke politike, i sam je priznao na jednoj od
poslednjih sednica SRS uoči odlaska iz stranke, gde je rekao da je "obezbeđen
do kraja života, da ima para za ceo život, da ga proživi do kraja kako
treba"! Hvalio se i kako ima od koga da uzme pare, a u prilog tom,
poznata su i svedočenja prisutnih na jednom od sednica odbora za bezbednost,
gde se raspravljalo o godišnjem radu BIA:
"...Krećemo u Plavi
salon, Aleksandar Vučić trči za nama. Vučić nas u jedan ćošak skupio, pošto su
se već novinari okupili u holu nama iza leđa da bi slušali, i Aca kaže: -Moram
da vam saopštim jednu neprijatnu stvar. Tomislav Nikolić je naredio da ne
pominjete tajkune zato što vi ne znate koji od njih nas finansiraju. Mi smo se
samo pogledali, u čudu se našli...".
Obilazio je Nikolić i svoje
finansijere po Švajcarskoj i odatle donosio pare, spremajući se za svoj veliki
preokret, za "evropski put". Ako završim ovo u Švajcarskoj, sve sam
vas obezbedio, govorio je, kao da zbrinjava siročad koju je odlučio da napusti.
Njegova sklonost otimačini nije
od juče, nego od kad je ušao u politiku sa idejom da se od nje obogati. Tako je
u vreme dok je bio direktor JP Poslovni prostor Zemun, napravio
mnoge malverzacije u saradnji sa suprugom Dragicom i Aleksandrom Vučićem.
Krajem 1998. godine, u decembru, zaključen je ugovor po kome je SRS od ZIPS-a
(opštinskim novcem, naravno) zakupila zgradu Magistrata po ceni od 1,52 din. po
kvm, na trideset godina, i celokupna suma (tada 400.000 maraka) isplaćena je u
narednih nekoliko meseci. To nije bila stranačka odluka, već pre svega nešto
što su režirali Nikolić i njegove ekipe. Nikolić je, tada u funkciji v.d.
direktora JP Poslovni prostor, uplatio na račun Sportsko-rekreativnog
centra Pinki, čiji je direktor bio Aleksandar Vučić, 30.000 maraka na
ime rekreacije zaposlenih. Tim istim parama, posle samo nekoliko dana, plaćen
je reklamni oglas u stranačkom glasilu Velika Srbija, kojim se publika
obaveštava da bazen radi. Prebacivali su novac od preduzeća do stranke i nazad,
naravno ugrađujući se za procenat. Konačno, prevarama je došao i do velikih
stambenih površina. Korak po korak...
Krajem 1998. godine, kao potpredsednik vlade, Nikolić dobija
stan površine 186,47 metara kvadratnih u Bulevaru Lenjina 10A u Beogradu (rešenjem
broj 360-1978/98-01 od 22. decembra 1998). Taj stan je Nikolić kasnije otkupio, ali ga je prodao posle 5. oktobra 2000.
godine. Tada je objasnio da je morao da proda stan da bi platio porez na
ekstraprofit! Kasnije je lažno prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom
Beogradu. Već 2006. godine,
Tomislav Nikolić je bio u posedu dva stana na ekskluzivnoj lokaciji na Novom
Beogradu, preko puta Beogradske arene, gde su kao vlasnici upisani njegova
supruga Dragica i sin Branislav. Tržišna vrednost ta dva stana iznosila je oko
350.000 evra, što je novac koji poslanik SRS nije mogao da uštedi, bez obzira
na sve dodatne privilegije koje je uživao.
Kad je 2007. godine bivši Bulevar
AVNOJ-a na Novom Beogradu dobio novo ime- Bulevar Zorana Đinđića, Nikolić izjavljuje kako će prodati stan, samo da ode "na neku normalnu
adresu". Bila je to najobičnija obmana. Tri godine kasnije, na njegovoj
adresi su stanovali neki drugi vlasnici! Galamio je, ne zbog imena Zorana
Đinđića, nego da nađe alibi za još jednu svoju stambenu
"transakciju". Ovom prevarom je došao do stana u vrednosti od dva
miliona evra, neuspešno demantujući da je koštao "samo" 400.000
evra! Ali, ako je i tako, gde je narodni poslanik Tomislav Nikolić, četnički
vojvoda, zaradio toliki novac?
Nikolić i sinovi
Mada je punih dve decenije sve najgore
govorio o SAD, i administraciji u Vašingtonu kao "centru zla",
Tomislav Nikolić je lako i brzo promenio svoj stav, čim mu je Amerika lično zatrebala.
Naime, njegov sin Radomir je tokom jednog boravka u SAD napravio teže
krivično delo. Korumpirani američki ambasador Bil Montgomeri mu je odmah
priskočio u pomoć u akciji povratka sina Radomira. U znak zahvalnosti,
ali, i zbog zajedničkih poslova, Nikolić je Montgomerija, tokom osnivanja
Srpske napredne stranke, angažovao za savetnika. To njihovo
"poslovno" prijateljstvo i dalje traje. Zaradilo se. Osim vile u Bajčetini,
Tomislav ima i stan veličine fudbalskog stadiona, od 170 kvadratnih metara,
automobile (između ostalog, najnoviji "Audi", prijavljen kao poklon),
njegovi sinovi Branislav i Radomir su se obogatili, stambeno zbrinuli, napunili
svoje račune teške desetine miliona evra....
I danas, bez obzira na razlaz
koji se desio među njima, iz Tomislava Nikolića ponekad, spontano, kao kroz
trbuh, progovori duh Vojislava Šešelja. Prošle, 2012. godine, u vreme
predizborne kampanje, Nikolić je obećavao da će "obavezno" da
preispita da li su u slučaju ubistva Zorana Đinđića zaista osuđeni ljudi koji
su to i učinili (jer mu se čini da ovi koji su u zatvoru nisu krivi), te kako
je optužnica protiv Ratka Mladića "protivzakonita i nepravedna".
Nedavno, u intervjuu koji je dao državnoj televiziji federacije BiH, ponudio je
klečanje u Srebrenici i založio se za kažnjavanje svakoga ko je počinio
zločine.
Uskrs čiča Tomine Bubice
Takozvana prva dama Srbije, Tomina
supruga, tragikomična domaćica Dragica Nikolić, sakupljačica lekovitog
bilja i recepata za narodne lekove, postala je u izluđenoj Srbiji do te mere
značajna, da je ministar kulture obavezno vodi na otvaranja izložbi i
festivala, njena slika "krasi" naslovne strane ženskih novina, a
pojavila se i u sred Narodne biblioteke, kako bi, valjda, dala na značaju ovoj
ustanovi! I Toma je ponosan na nju pa je pre par godina dao i jednu "uskršnju"
izjavu: "...Moja žena, koja je slikarka, ne farba jaja samo u crveno!
Svakom detetu, sinu, snajama i unučićima namenski priprema uskršnja jaja.
Mlađem sinu, recimo, oslikava grb Partizana jer je vatreni navijač
crno-belih, a starijem neki motiv iz bankarstva, posla kojim se bavi. Meni je
godinama oslikavala grb SRS, ali ove godine će morati da menja znak" ("Kurir",
2009). Inače, Toma svoju ženu pred diplomatskim korom oslovljava sa Bubice!
Šta je Wikileaks
saznao o Tominoj diplomi
(Ambasada SAD: Nikolić je kupio diplomu
i funkcionalno je nepismen!)
"Predsednik Srpske napredne
stranke Tomislav Nikolić kupio je diplomu fakulteta". Ova informacija navedena je u strogo poverljivoj depeši
Ambasade SAD iz Beograda, koju je sajt Vikiliks obelodanio 1. septembra prošle
godine. Ova depeša (08Belgrade 111) upućena je u Vašington 29. januara
2008. godine.
Nikolić je nepismen
Osim što američke diplomate u svom
izveštaju navode da je Nikolić kupio diplomu, oni konstatuju da je on i
nepismen, kao i da ne ume gramatički pravilno da se izražava srpskim jezikom.
Pozivajući se na svoje izvore u Srbiji, američke diplomate su obavestile šefove
u Vašingtonu o Nikolićevom obrazovanju i intelektu:
- Nikolić je kupio diplomu više
škole i on je funkcionalno nepismen. Nikolić ume pravilno da koristi samo
četiri, od sedam padeža u srpskom jeziku - između ostalog stoji u tajnoj depeši.
Iako su ga smatrali nepismenim i sumnjali
u validnost njegove diplome, to nije smetalo diplomatama SAD da iste godine
pomognu Nikoliću da pokuša puč u Srpskoj radikalnoj stranci, a posle neuspeha u
pokušaju preotimanja stranke da mu obezbede logistiku za osnivanje Srpske
napredne stranke. Tadašnji američki ambasador u Srbiji Kameron Manter pominje
se kao jedan od ključnih ljudi koji su posredovali u zbližavanju Borisa Tadića
i Tomislava Nikolića i osnivanju Srpske napredne stranke. Možda su upravo Nikolićevo
(ne)obrazovanje i slab intelekt bili ključne „vrline" zbog kojih su SAD zaželele
da ga regrutuju u redove svojih saradnika i plaćenika.
Amerikanci su ga nazvali „Avet"
Zaposleni u ambasadi SAD su sa
nipodaštavanjem i podrugljivo pisali o Tomislavu Nikoliću. U diplomatskim depešama
koje su slate 2009. godine, u kojima su zaposleni u ambasadi SAD u Beogradu
Nikolića poredili sa aveti, a prema podacima sajta Vikiliks, Nikolić je upoređen
sa aveti u depeši ambasade koja je poslata u Vašington 4. avgusta te godine. U
tom trenutku SAD nisu imale ambasadora u Srbiji, već je dužnost privremeno
vršila otpravnica poslova Dženifer Braš.
Zanimljivo je da je Nikolić u to vreme već
uveliko bio predsednik Srpske napredne stranke i rado viđen gost u ambasadi SAD
u koju je dolazio po instrukcije. Iako SAD na Tomislava Nikolića gledaju kao na
nepismenu avet sa kupljenom diplomom fakulteta, to im nije smetalo da ga, uz
Borisa Tadića, angažuju u daljem rasturanju Srbije. Verovatno te Nikolićeve
karakteristike, po Amerikancima, predstavljaju garanciju da će lider naprednjaka
biti veoma uspešan u daljem upropašćavanju Srbije.
Koliko je ''težak'' Tomislav Nikolić i
njegovi sinovi? Kako je od poslaničke plate današnji predsednik Srbije postao
među sto najbogatijih Srba, uključujući i najbogatijeg Borisa Tadića i njegove
kriminalce (Đilasa, Pajtića, Šutanovca, Petrovića...)?
Tomini sinovi su, dok im je otac bio samo
vojvoda i poslanik, bili u u milosti fudbalske mafije na čelu sa Žarkom Zečevićem,
dugogogodišnjim generalnim sekretarom FK Partizan. Od ovog kluba su dobili
stanove, automobile, milione evra.Tata je mafiju pokrivao kod tadašnje vlasti.
Njegova Bubica, (supruga Dragica) terala ga je da stalno donosi ogromne svote
novca. Toma se jedom požalio svom partijskom kolegi Zoranu Krasiću ( E,
moj Zoki, Dragica stalno traži pare, ni američki budžet nju ne može
zadovoljiti!).
Tomislav Nikolić je dolaskom u Beograd
postao sakupljač para i perja za svoju Bubicu i njihove sinove.
I dok su gladni, bosi i goli članovi
Srpske radikalne stranke agitovali da Tomislav Nikolić pobedi Borisa Tadića,
njihov lider se cerekao u sebi glupoj narodnoj masi, jer je on svaki izborni
poraz debelo naplaćivao. Naime, njegov menadžer Aleksandar Vučić ugovarao je
koliko košta da radikali u Narodnoj skupštini Srbije omoguće izglasavanje
zakona. Tehnologija je bila jednostavna. Prvo radikali podnesu na proveropske
zakone Demokratske stranke stotine amandmana, za govornicom se ''žestoko'' obračunaju
sa vlašću, a onda Toma podvikne da se izađe iz sale, nemaju oni šta više da
traže. Kada izgovori ove reči, poslanici su znali da je pala nagodba, i da će
stići ogromne pare. One su završavale u Tominom i Vučićevom džepu.
Dva puta je Nikolić gubio predsedničke
izbore. Dva puta je ulog bio po 20 miliona evra!
Novac je Vučiću i Tomi isplaćivao Miodrag
Rakić, a sve je snimala Vojnoobaveštajna služba. Rakić je tako držao obojicu u
šaci. Snimke je predao obaveštajnom atašeu SAD-e u Beogradu.
Voleo je Toma da mu mali Aca nabavlja novac
i od engleske obaveštajne službe. Primio ih je u vojom odmaralištu na Kopaoniku
pre nego što je razbio Srpsku radikalnu stranku. Ustvari, Aleksandar Vučić je
Tomislava Nikolića vodio kao mečku Božanu! Tomi je bilo samo važno da njegovoj Bubici
može da odnese milione evra. Na Kopaoniku je Toma, u društvu Vučića, Jorgovanke
Tabaković i jednog generala, svečano primio novac i obećao da će razbiti
Srpsku naprednu stranku i da će Srbiju svesti na pašaluk.
Zaista, lako je manipulisati sa Tomislavom
Nikolićem, koji nema ni elementarno obrazovanje. Učestvujući u političkom
životu, Toma je naučio fraze i anegdote kojima se koristi. On, čak, ni osnovne
pojmove ne razlikuje. Sa tako priprostim, a halapljivim čovekom, Aleksandar
Vučić briše pod. I kada se u Tomi probudi srpski domaćin, Vučić ga podseti šta
je sve za njega uradio, koliko desetina miliona je uzeo, i da mora to sada da odrade
zajednički.
I dok se Tomina Bubica odavala muškarcima
u Kragujevcu, a potom i u Beogradu, Toma je je žestoko ašikovao sa jednom radikalkom,
bivšom predsednicom jedne beogradske opštine. Toliko je bio zaljubljen, da kada
ga je ona ostavila, jer je nakon Tominog odlaska od radikala ona ostala u
stranci, da je u sali Skupštine Srbije, u direktnom prenosu, ne kontrolišući
se, odbrusio joj "Vi ste i ranije dizali noge, ali se niste
žalili".
Šta na kraju reći? Srbija je za žaljenje,
kada smo, između belosvetskog hohštaplera i lopova Borisa Tadića, morali da izaberemo
manjeg lopova, priprostog Tomislava Nikolića. Predsednik Srbije u zgradu
Predsedništva uselio svoju Bubicu, da se iz kabineta bavi ''humanitarnim
radom'', prikupljanjem para! On je svakog dana u popodnevnim časovima u
pripitom stanju, a njegovi telohranitelji tvrde da je uveče pijan ko Šveđanin!
Bog da mu dušu prosti...
Valjda ćemo se uskoro radovati i njegovom
odlasku
A 1
Tomina sabrana dela
Kada je onako neobrazovan čovek, kakav je Tomislav
Nikolić, nesrećnim spletom okolnosti izabran za predsednika, odjednom je u
njegovoj zvaničnoj biografiji objavljeno da je napisao čak 13 knjiga! Niko ne
zna "sve Tomine naslove". Redakcija Tabloida je ipak sakupila nazive
njegovih "sabranih dela", mada ona ne postoje ni u knjižarama, ni u antikvarnicama
ni na ulici, a, verovatno, ni u ličnom posedu autora. Radikali se odavno sprdaju
sa tim, jer, kažu, "sve je to Voja napisao i njega potpisao!"...Kažu,
toliko knjiga ni Andrić nije napisao, i red je da se pomenu, po imenu... Ni
pobeda ni poraz; Sve za Kosovo i Metohiju: Oteta pobeda; Šešelja za
predsednika; Kroz medijski mrak;Pismo sa adresom;U kandžama mržnje; Govorio
sam; Skupštinski hod po mukama;Neokomunistički parlament; Od početka; Kad padne
vlada Milošević pada; Rovovi u Narodnoj skupštini
A 2.
Poslanik i grobar - doživotno!
Od 1992. godine,
Tomislav Nikolić je jedini poslanik u Skupštini Srbije koji je izabran u svaki
skupštinski saziv! Dvadeset i jednu godinu prima poslaničku platu, i spada u
jedinstvene, u Evropi retke "primerke" političkih reptila koji žive
za vlast i od vlasti.
A 3.
Šta je Nikolić govorio o
Evropskoj uniji 2005. godine
"Ne znam ništa
pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni
ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema
Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa! Pozivam Borisa Tadića i
Vojislava Koštunicu da otvoreno kažu da su bili u zabludi šest godina jer su
verovali Evropskoj uniji, koja je Srbiji lomila vrat. Tadić i Koštunica vode
zemlju u haos i demokratiju koju je EU smislila za paćenike u
tranziciji..."