Pljačka
Kako je direktor RTS-a, penzioner
Aleksandar Tijanić, opstao na čelu ove javne ustanove finansirajući političke
stranke na vlasti
Koga boli, što javna kuća gori?
Za poslednjih godinu dana dugovanja
Radio-televizije Srbije sa manje od 90 miliona dinara narasla su na skoro 1,2
milijarde. U izbornoj godini je Aleksandar Tijanić u privatne džepove lidera
stranaka od kojih mu zavisi opstanak na funkciji prelio 100 miliona evra koje
sada narod treba da nadoknadi kroz budžetske dotacije.
Milan Glamočanin
Javna ustanova Radio
televizija Srbije sa Aleksandrom Tijanićem na čelu, koji se već godinu dana
nalazi u radnoj mirovini, Srpskoj naprednoj stranci predstavlja samo
finansijski problem, jer građani Srbije nemaju pravo da znaju istinu. Istina je
na ovom javnom servisu sahranjena sa prelaskom u penziju njenog čelnog čoveka,
Po godišnjem
obračunu za 2012. godinu RTS, na dan 1. januara ove godine duguje 11,3 milijarde
dinara, ili tačno 100 miliona evra po srednjem kursu na dan nastanka ovog
članka. Sa godišnjim prihodom ostvarenim u 2012. godini od 8,9 milijardi
dinara, ili 79 miliona evra, dugovanja ove javne ustanove dostigla su
jednoipogodišnji ukupan prihod. Ta dugovanja čine: 959 miliona dinara obaveze
po dugoročnim kreditima, 3,8 milijardi dinara obaveze po kratkoročnim
kreditima, 3 milijarde dinara obaveze prema dobavljačima i 655 miliona dinara
ostale kratkoročne obaveze, 2,3 milijarde obaveze po osnovu PDV i ostalih
javnih prihoda i 593 miliona dinara dugoročna rezervisanja.
Tijanić, inače,
javno priznaje tek petinu pomenutih dugovanja u visini od 20 miliona evra. U
periodu od kraja 2011. do početka 2013. godine, znači za samo godinu dana, RTS
je uspeo da svoje dugove poveća za 14 puta, odnosno sa oko 88 miliona dinara na
skoro 1,2 milijarde.
Evo ko sve, sa
ovolikim sredstvima, finansira rad RTS-a i njenog prvog čoveka:
Obaveze po
dugoročnim kreditima: Banka Intesa
424 miliona dinara, Komercijala banka 227, Unikredit banka 80, i Raiffeisen
banka 52 miliona dinara, kao i inostrani kreditori Exski banka iz SAD 60
miliona dinara, reprogramirane obaveze od 115 miliona dinara, u čemu je 101
milion dinara obaveza prema EBU.
Obaveze po
kratkoročnim kreditima: Unikredit banka
728 miliona dinara, Preduzeće EPS 720 miliona, Hipo Alpe Adria banka 193
miliona dinara, Banka Intesa 114 miliona, Societe Generale bank 114 miliona
dinara, Beogradska banka u stečaju 25 miliona dinara i Ministarstvo finansija
125 miliona dinara. U 2012. godini su dospeli dugoročni krediti koji nisu
plaćeni i to od sledećih pravnih lica: Banka Intesa 595 miliona dinara,
Raiffeisen bank 175 miliona, Unikredit banka 51 milion, Hipo Alpe Adria banka
26 miliona i Exski banka tri miliona dinara. Dakle, dospeli a nevraćeni krediti
ovih pet banaka su 849 miliona dinara, ili nešto manje od osam miliona evra.
Obaveze po
dozvoljenom minusu iznose 299 miliona
dinara. Obaveze po primljenim avansima dosegle su 530 miliona dinara,
ili nešto manje od pet miliona evra, među njima najveće obaveze su prema Direct
media, 495 miliona dinara, i Media Pool, 31 miliona dinara.
Obaveze prema
dobavljačima iznosile su 1,36
milijardi dinara, ili oko 13 miliona evra, a u tome potraživanja: Dunav osiguranja
111 miliona dinara, Media Pool 83 miliona dinara i FK Partizana
28 miliona dinara. Posebno se ističe obaveza prema Radio televiziji
Vojvodine u iznosu od 688 miliona dinara, a odnosi se na pripadajući deo
pretplate. Obaveze prema dobavljačima iz inostranstva su 368 miliona dinara.
Ostale
kratkoročne obaveze su: 655 miliona
dinara, od čega 338 miliona dinara obaveze prema zaradama i naknadama zarada
zaposlenih i po osnovu obaveze za neplaćene kamate 202 miliona dinara, dok su
obaveze za neisplaćene honorare i naknade fizičkim licima dostigle 115 miliona
dinara, ili čak više od milion evra.
Obaveze po osnovu
PDV (porez na dodatu vrednost) i drugih javnih prihoda su 1,4 milijarde dinara, dok su obaveze po osnovu
neplaćenih računa javnim preduzećima 945 miliona dinara, ili oko devet miliona
evra.
Broj zaposlenih u
poslednjih šest godina iznosio je: 3.870 radnika u 2007. godini, 4.001 u 2008.
godini, 4.040 u 2009. godini, 3.530 u 2010. godini, 3.255 u 2011. godini i
3.247 zaposlenih u 2012. godini.
Za isplatu zarada
u 2012. godini RTS je ukalkulisao tri milijarde i 462 miliona dinara, ili oko
milion dinara bruto po zaposlenom. U toj godini smanjen je broj zaposlenih za
samo 8 lica! Po svoj logici, u penziju je u toj godini moralo otići najmanje
100 lica! Dakle, u ovom javnom servisu, vodi se kadrovska politika servisiranja
vladajućih stranaka u zapošljavanju lica van konkursa i ikakvog razumnog
rangiranja.
Kako političke
stranke potkradaju RTS najbolje se vidi iz popisa nenaplaćenih potraživanja od
političkih stranaka i drugih uticajnih organizacija.
Tako na primer RTS-u
G-17 plus duguje 55 miliona dinara, Liberalna demokratska partija 36 miliona
dinara, Srpska radikalna stranka 17 miliona dinara, Jugoslovenska levica 46
miliona dinara, a ugašena TV Avala 45 miliona dinara. Samo ovih pet potraživanja
iznose199 miliona dinara, ili skoro dva miliona evra!
Kapital ove javne
ustanove sveo se na 9,65 odsto ukupnih poslovnih sredstava, dok su obaveze
RTS-a 90,35 odsto. Dakle, sopstvenim sredstvima, nekad su pokrivane vrednosti
stalne imovine tojest nepokretnosti, danas se one u RTS-u pokrivaju samo sa
18,4 odsto.
To što je Vlada
formirala radnu grupu da utvrdi način i izvore sredstava iz kojih će se u 2013.
godini pokrivati rashodi i ove nasleđene, odnosno prenete obaveze iz ranijih
godina, ništa neće rešiti, u budžetu za 2013 godinu nema sredstava, a
predsednik vlade i prvi potpredsednik kažu da se teret neće prevaljivati na
narod. Najbolje rešenje je uvođenje prinudne uprave u javni servis, ali pre
svakog rešenja mora da se kako je, kome je i na koji način utvrdi za ovih šest
godina prodavana najdragocenija vrednost RTS-a - minutaža.
I na kraju, Tabloid
moli Tijanića da ne žuri da ode, nego neka sačeka istražitelje da im objasni
kako je proćerdao 100 miliona evra.
A 1.
RTS, krava muzara
svih režima
Nagomilana dugovanja
iz nedomaćinskog i rasipničkog poslovanja Aleksandar Tijanić bi da prebaci na
narod koji puni budžet Srbije. Pošto je nivo naplaćenosti pretplate
zahvaljujući katastrofalno lošem programu pao na samo 29 odsto (po priznanju
samog Tijanića), Radio-televizija Srbije nema više mogućnost da se sama
finansira, pa je Aleksandar Vučić odlučio da vlada davanjima iz republičkog
budžeta finansira javni servis.
Jedan od najžešćih
protivnika ove ideje je upravo stranka Mlađana Dinkića koja je, istovremeno, i
najveći dužnik RTS-a među političkim strankama Srbije.
Jedan deo dugovanja
bi RTS mogao da reši otpisivanjem međusobnih dugova, takozvanim prebijanjem.
Tako javni servis Media pool-u duguje 114 miliona dinara, a od ovog
preduzeća potražuje oko 100 miliona dinara. Preduzeću Dragana Đilasa duguje se
skoro pola milijarde dinara, a potražuje 63 miliona. Bilo bi, takođe,
interesantno saznati kako je uopšte nastao ovoliki ukupni dug prema pravnim
licima koja po prirodi stvari treba da plaćaju RTS-u, a ne obratno.
Sa druge strane, RTS
bez ikakvih problema plaća odabranim producentskim kućama i za najstrašniji
šund koje ove isporučuju, kao što je na primer serija "Selo gori a baba se
češlja". Druge privatne produkcije moraju da se zadovolje dobijanjem
besplatnih minuta u okviru EPP-a umesto para, koje zatim uz popust između 50 i
75 odsto daju preduzećima Dragana Đilasa koja ih onda po punoj ceni prodaju
svojim klijentima. Na ovaj način Aleksandar Tijanić finansira političke stranke
od kojih mu zavisi ostanak u fotelji prvog čoveka upropašćenog javnog servisa.
Zbog toga uopšte ne
čudi enormni skok zaduženosti upravo u izbornoj 2012. u kojoj su se namirivali
i oni koji odlaze i oni koji dolaze na vlast.