Vojvodina
Gde je građevinska mafija pod kontrolom
Bojana Pajtića ostavila svoje tragove, i zašto beogradska policija pomaže korumpiranim
kolegama u Novom Sadu
Uslužno hapšenje iz nužde
Šta je sve policiji ispričao svedok saradnik
Zlatibor Paunov zvani Torbica (67), bivši član Komisije za planove Skupštine
grada Novog Sada, i bivši načelnik Gradske uprave za urbanizam i stambene
poslove. Zbog čega u izveštajima CIA i DEA Novi Sad predstavlja važnu
raskrsnicu droge, i kako preko građevinskih prevara vojvođanska politička vrhuška
pere novac od narkotika...
A. Nađ
Svaki pametan gradonačelnik zna da je
najskuplja roba koja postoji u nekom gradu građevinsko zemljište.
Ono šta je uradio Šarićev kartel u Novom Sadu je mrvica prema onome šta je
uradio kum Bojana Pajtića i bivši gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić
u Novom Sadu u dogovoru sa Bojanom Pajtićem i odabranom grupom
ološa koji sebe naziva Demokratskom Strankom.
Zbog činjenice da Pavličić, koji je nekada
sa trulim "Jugom" došao iz Subotice, na poziv Bojana Pajtića, ima uknjiženih
devet stanova a šef policije Miloš Krstić samo jedan manje,
prošlog petka je beogradska policija došla da izvrši "uslužno
hapšenje" novosadskoj policiji koja godinama zbog korumpiranosti
neće da se meša u svoj posao.
U početku je izgledalo da su poplašeni i
uhapšeni samo babe i dede koji su godinama radili u urbanizmu, ali, čim
su vremešni ljudi još prvog dana shvatili koliko je hladno u zatvoru,
otvorili su dušu i pokazali ko su, šta su radili, i koga su u gradu
zastupali trinaest godina, umesto države i građana Novog Sada.
Posle dugačke i iscrpne priče koja
direktno vodi od tajkuna Vojislava Gajića i Petra Matijevića
do Bojana Pajtića, oni su pušteni da se brane sa slobode a poslednja fioka u
istrazi nepočinstva pokrajinske vlasti je ostala otvorena. Pri tome je
neverovatno dragocen bio prethodnih dana i Dušan Borovica koji je na ovo
ukazao i kome sve više prija kafa u zatvoru na koji treba da se
navikne i Dušan Elezović.
Pošto je Borovici
prihvaćena uloga zaštićenog svedoka u istrazi protiv Bojana Pajtića i Dušana Elezovića,
on sve više otvara svoju veselu dušu! Takođe se u posebnim krugovima spominje i
poslednji boravak pokojnog Ratka Buturovića kod istražnih organa, čiji je
iskaz direktno iz policije prenošen na pet šest službenih telefona, jer
su se mnogi iz policije, koje je Buturović plaćao, bojali da nisu spomenuti!
Ovaj interesantni iskaz se pušten je
odabranim članovima Saveta za nacionalnu bezbednost i u njemu Buturović
poslednji put baca puno svetlo na kriminal Pajtićeve lopovske bande
u Novom Sadu i pokrajini, u kojoj je zatvoreno 300.000 radnih mesta, privreda
uništena a oni priterani u ćorsokak, i sada nude za podršku ''rezoluciji
o Vojvodini '' 2.700 evra po glavi stanovnika.
Zlatibor Paunov (67), vremešni čičica sa večitom torbicom pod miškom,
u poslednje vreme je posetilac zdravstvenih ustanova radi trošnog
organizma koji mu je uništavan dok je posredovao između građevinske
mafije i želja Bojana Pajtića. Ovaj dugogodišnji direktor
urbanizma je prvi otkrio veliki talenat Vojislava Gajića, njegovih sinova i
Petra Matijevića i njegovog mlađeg sina narkomana. Kad priča u šali, kako
je počela ta saradnja, on se nasmeje i ispriča anegdotu kako je Vojislav
Gajić, koji je na slici "Tajna večera" stavio svoju glavu
umesto glave Isusa, pa je prozvan od meštana iz njegove rodne Bobote iz koje
bolje da nikad nije došao-'' Isus iz Bobote''.
Gajić, sa neartikulisanom verbalnom
komunikacijom, dolazi po prvi put kog njega, izuva cipele i penje se u čarapama
na sto sa građevinskom maketom Novog Sada i počinje da pomera zgrade od
stiropora pravdajući da se grad tako vidi bolje iz aviona! Pre toga
nikad nije video ništa veće od Bobote, gde je ceo život varao svoje meštane.
Kada ga je Zlatibor Paunov upitao, iz čega to misli da finansira, on je
pritisnuo jednim prstom nos kao kad se ušmrkava kokain i tako objasnio iz
čega...
Vojislav Gajić je devedesetih
krenuo u biznis sa starim babama kojima je bagerima potkopavao i rušio
kuće, puštao svoje kriminalce da stare ljude, uglavnom samce, presreću i
tuku po mraku, ili ih je terao da potpišu da daju kuće za utočište u staračkim
domovima.
Tako je počeo sa par građevinskih mašina
devedesetih, izgradio kod Novosadskog Sajma ono što svi danas zovu
"bulevar ratnih profitera", zapravo, oblast sadašnje mesne zajednice
''7 Juli'' gde ima čitave ulice u kojima je kasnije DS-u poklanjao stanove, pa
je krenuo na Liman, gde sada svi funkcioneri DS-a
imaju stanove, a neki od su dobili i zgrade da po nekoliko puta prodaju
stanove raznim vlasnicima!
U mesnoj zajednici 7 Juli nalazi se
i privatna policijska stanica Vojislava Gajića i Petra Matijevića, u kojoj oni
drže svoje automobile gde se policija uvek i svemu iščuđava, pa se čudila i
kada je na deset metara od stanice ispaljen rafal u prolazu iz ruke "malog
Kićuna" u trenerci sa kapuljačom, i kada je izrešetan "Žabac",
kao upozorenje Matijeviću i Gajiću čiji su sinovi sedeli oko njega, jer
nisu platili na vreme ratu za drogu.
Naime, Šarić je u okviru
boravka u Novom Sadu kreditirao na mig Bojana Pajtića - Petra
Matijevića i Vojislava Gajića, koji su mislili da je Šarić nestao zauvek,
ubijen ili bilo šta, pa će im dugovi ostati nevraćeni, kao i pokojnom Arkanu
ili ubijenim Zemuncima.
Bulevar Evrope je
najveće ruglo od zgrada koje su iznikle na veoma skupom zemljištu koje je
kupljeno za bagatelu. Ovaj deo grada zahvaljujući Bojanu Pajtiću i
ostaloj kamarili koja je napunila džepove sada liči na siromašno sindikalno
odmaralište u Solunskoj regiji.
Hotel Holiday Inn je najveća
krađa Pajtićeve klike u saradnji sa Gajićem i Matijevićem, na čijem placu je građeno
šest spratova više od dozvoljenog, gde je Vojislav Gajić hteo krišom, uticajem
na Bojana Pajtića, u maniru primitivnog prevaranta, da napravi još tri sprata
sa unutrašnjim pregradama. Ali, ispostavilo se, da će to sada teško dobiti.
Vojislav Gajić je izgradio i
ogromnu zgradu koja polako tone, jer nije rađena statika. Nalazi se preko
puta pokrajinskog SUP-a i tone! Tu nema prodatih lokala ni stanova, ali, njemu
posao cveta i dalje i niko u pokrajinskom SUP-u ne sme da se pita kako mu to
"ide", nego sada beogradska policija mora da vrši uslužna hapšenja po
Novom Sadu.
Novi Sad je po podacima CIA i DEA
glavna raskrsnica puteva droge koji vode u Evropu i iz Evrope. Bojan pajtić i
Dragoslav Petrović su smislili da narko mafiji prodaju gradsko zemljište i
zgrade, parama od provizije na trafiking droge, parama od pozajmica od narko
bosova i parama za koje su narko bosovi dobijali sve sto je
prestižno a posle čak i ono upropašteno u privredi Vojvodine.
Posao je internacionalni, a prao se novac
od narkotika i žmurilo na njegovom transferu preko ovog grada. Veza pokrajinske
vlasti i njenih tajkuna sa inostranstvom je u početku bila droga a sad je
proširena na ''deklaraciju o Vojvodini'' radi lične zaštite tih istih
funkcionera.
Za te pare su Gajić i Matijević gradili i
kupovali (jedan hotele a drugi mesare i poljoprivredne komplekse) a proviziju
od zemljišta i zgrada je tajno i na tajne račune ubirao Bojan Pajtić sa svojom
odabranom grupom koja sada čeka hapšenje. Međutim njihovim zatvorom se ne
rešava problem siromašnog društva - oni moraju te pare vratiti natrag narodu i
za to postoji uvek način!
Pajtić je dozvolio izgradnju i
drugim sumnjivim licima od kojih su pet njih umrli (ili su ubijeni) pošto su
višestruko prodali stanove u tim zgradama. Ljudi koji su kupili stanove od
ubijenih sada čupaju kose, jer te stanove ne mogu uknjižiti zato što ima po
deset vlasnika na jedan stan.
Jedan od investitora ovakvih zgrada,
Živa Popović je u ulici Koste Racina dao celu zgradu DS-u kao
nagradu, a uvaženi Pajtićevi prijatelji su stanove iz nje preprodavali
građanima više puta uz znanje i saglasnost gradskih urbanističkih čelnika i
njihovih advokata. Jedan od poznatijih DS čelnika i preprodavaca stanova je i
sadašnji direktor Studentskog Centra, Jovan Bjelobaba, koji
je sa svojim timom iz pokrajinske vlasti i sa Goranom Radićem koji se
predstavljao kao ''sainvestitor'', prodao preko sedamdeset stanova
po ceni svakog od sto hiljada evra!
Po ovome šta je uradila zadnja Pajtićeva
garnitura kadrova iz DS-a bivši direktor ZIG-a Borislav
Novaković, zvani Bora Konj je sitan amaterski lopov, i zato je sklonjen,
uprkos brojnim krivičnim prijavama koje čekaju na njega kad se promeni
tužilaštvo.
Takođe, i Aleksandar Jeftić koji je
Nenadu Čanku morao mesečno plaćati po 500.000 dinara dok je bio na
funkciji direktora javnog preduzeća "Zavod za Urbanizam'', sitna je i ispušena
lula, mada je sagradio velelepnu kuću u ulici Vojvode Knićanina, u kojoj su sva
stakla zatamnjena da se ne vidi kako njegova zaključana žena po ceo dan
liže jezikom prozorsko staklo iznutra, jer je u Jeftićevoj krađi
bila zapuštena pa je poludela!