Proces
U Srbiji nema mesta za pravdu dokle god
sude sudije kojima nikada nije dosta para.
Mučenje dugo 18 godina
Teško onom ko u Srbiji bez para potraži
sudsku zaštitu - dobiće samo maltretiranje i dodatne troškove, a na pravdu može
da zaboravi. Takvo iskustvo je stekla i Nevena Đurić, o čijoj skoro dvodecenijskoj
odiseji po srpskim sudovima je Tabloid već pisao.
...
Sudski postupak koji Nevena Đurić
vodi protiv Viktorije Todorović postao je u međuvremenu punoletan ušavši
u osamnaestu godinu! U međuvremenu je tužilja oko 190 puta dolazila u Beograd
na različita ročišta ili savetovanja sa pravnim zastupnicima, ali ono što bi i
pravno neukom bilo kristalno jasno još uvek nije dobilo sudski epilog.
Problem je nastao tako što je
tužena Viktorija na prevaran način 1991. godine od tužilje uzela stan veličine
62 kvadratna metra u strogom centru Beograda zajedno sa kompletnim pokućstvom
vrednim oko 60.000 evra i isti prevela na svoje ime.
Grafolozi su u međuvremenu utvrdili
da potpis Nevene Đurić na punomoćju kojim ona Mariji Ćirić daje pravo da
proda stan (koji "kupuje" njena majka, tužena Viktorija Todorović?!),
nije potpis tužilje, već "uvežban potpis druge osobe".
Upotrebljena je i stara nevažeća
lična karta kao prava. Sudski veštaci su nedvosmisleno utvrdili i da je potpis
Nevene Đurić u delovodnim knjigama i na punomoćju rukopis dve, a ne jedne
osobe, u dve verzije, na latinici i ćirilici. Da je reč o falsifikatima, jasno
je i laiku kada se pogleda rukopis na ta dva spisa. Reklo bi se da je ovim ceo
postupak okončan u korist Đurićke, ali nije tako u nesrećnoj zemlji Srbiji.
Vrhovni sud poništava presudu i ceo postupak vraća na početak zbog jednog banalnog
propusta sudija: nisu tačno utvrdili kolika je šteta naneta Đurićki.
Umesto da odlučuje samo o tome
sudija Petog opštinskog suda u Beogradu Mirjana Grujičić počinje da ispituje
sve ispočetka, pa čak i da proverava radnu sposobnost tužilje, iako je to bez
ikakvog uticaja na postupak. Na taj način, međutim, ceo postupak se odugovlači
u nedogled, jer se tužena i, očigledno, podmićene sudije nadaju da će Nevena
Đurić u međuvremenu da umre.
Menjaju se sudije i sudska
ustrojstva, pa tako Peti opštinski sud postaje Prvi osnovni sud u Beogradu, ali
sa promenom naziva ne nastupa i prestanak neažurnosti. Tek 2012. taj sud donosi
presudu na koju je, zatim, uložena žalba, pa se od decembra ceo postupak nalazi
na Apelacionom sudu u Beogradu i to pred Smiljkom Dingarac Nićiforović
kao predsednicom veća čiji su članovi Aleksandar Đorđević i Ivan Negić.
Dana 3. juna 2013. održana je poslednja
rasprava u ovom sudskom postupku koji sve više poprima izgled najobičnije farse.
Iako je srž spora pitanje (na koje
su grafolozi već dali odgovor) da li je gospođa Đurić uopšte ovlastila
Viktoriju Todorović ili njenu ćerku Mariju Ćirić da raspolažu predmetnim
stanom, veće Apelacionog suda rešenjem ovoga puta odbija predlog tužilje da se
izvede dokaz grafološkim veštačenjem. Već se nazire konačni ishod ovoga
postupka - tužba će konačno biti odbačena, a gospođa Đurić će ostati bez svog
stana.
Tužena Viktorija Todorović, osim
stana koji je otela tužilji, vlasnica je i mnogih drugih vrednih nekretnina,
kako u Srbiji, tako isto i u inostranstvu (dvospratna vila na Voždovcu, trosoban
stan u Jurija Gagarina, novi stan u Bukureštu, pekare u Pavla Papa i na
Bežanijskoj kosi...). I iz predmetnog stana ona je izvlačila materijalnu
korist, jer ga je iznajmljivala, a vredno pokućstvo je, najverovatnije,
prodala. Samim tim ona je u mogućnosti da nezasitim deliocima nepravde u Srbiji
da onoliko novca koliko oni zatraže. Sa druge strane, tužilja Đurić je lošeg
materijalnog stanja, dodatno osiromašena troškovima skoro dvodecenijskog
sudskog spora i putovanjima za Beograd i nazad pošto je, ostavši bez krova nad
glavom u Beogradu, morala da se vrati u roditeljsku kuću u Temišvaru.