Zakonopravila
Kako preživeti državnu represiju koja se pretvorila u
preki sud
Otimači pred vratima
U MUP-u Srbije, i dalje haraju
kadrovi koji rukovode a da nemaju mnogo dodirnih tačaka sa pravom i ponašaju se kao i pre deset i
više godina, određuju pre suđenja ko je kriv, vrše kvalifikacije raznih
mafija koje nisu zabeležene nigde u svetu. Pravosuđe
i ceo pravni sistem nalazi se u funkciji partija, grupa i pojedinaca, i
generator je korupcije na svakom koraku. To u najvećoj meri guši ionako tešku
privredu, a naročito mala i srednja preduzeća odnosno da je u funkciji velikih
i moćnih. Potvrđuje to i ponašanje naročito represivnih organa, a pre svega
poreske policije i MUP-a prilikom provera poslovanja privatnog sektora. O ovom
vidu planirane represije za piše Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik
Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala
Josip Bogić
Da institucije sistema nisu u funkciji privrede i
privrednika govore brojni primeri već su u funkciji moćnika, partija i
pojedinaca, a pre svega ličnih interesa. Mala i srednja preduzeća su naročito
na udaru moćnika kojima se suprotstavljaju tako što koriste pozicije preko
partijskih veza i konkurenciju sklanjaju ili eliminišu tako što po već
ustaljenom scenariju, kada neko postane smetnja, tada najpre protiv vlasnika
preduzeća podnose razne anonimne prijave MUP-u, poreskoj policiji i drugim
organima kako bi se stekao utisak da se radi o "velikom kriminalcu".
Kada se prikupi dovoljno materijala tada kreću u
provere, tržišna, poreska, MUP i drugi organi kako bi "zločinca priveli
pravdi". Najčešće pod "udar pravde" pojedinci dolaze ako su
smetnja "velikima" ili ako nisu "dali deo novčane ili druge
naknade". Ovi organi imaju opravdani alibi da rade po krivičnim prijavama, za koje se ne zna podnosilac.
U toku provera najčešće se blokira rad tih
preduzeća jer u takvim preduzećima nema dovoljan broj stručnih
kadrova i sva energija i rad se svodi na to da represivni organi ostanu što
duže kako bi se normalan rad što više ometao. Poneki od ovih organa idu do te mere daleko da oduzimaju i kompjutere
po mesec i više dana i tako onemogućavaju normalan rad.
Pošto preduzeće normalno ne funkcioniše počinju
problemi sa likvidnošću, poslovni partneri počinju da izbegavaju takva
preduzeća jer su pod "proverom".
Moćnici naročito sada, zbog svetske ekonomske krize
utiču i kod poslovnih banaka da se ne reprogramiraju krediti, dolazi do blokada
takvih preduzeća i na kraju do stečaja. Da li je cilj represivnih organa da
ustanove određene propuste, da nalože ispravke grešaka i da takva preduzeća
nastave sa normalnim radom ili je pak cilj da se neko uhapsi i da se preduzeće
ugasi? Dolaskom demokratije i uvođenjem tržišne ekonomije u mnogim privrednim
subjektima došlo je do promena u poslovanju u odnosu na socijalistički sistem
privređivanja.
Međutim
represivni organi su i dalje ostali u socijalističkom
samoupravljanju. Privatna preduzeća su u većini slučajeva u privatnom
vlasništvu pojedinaca ili akcionara. U slučaju kršenja zakona ova preduzeća
mogu da dođu pod udar poreskih organa, a
retko kada MUP-a. Međutim u mnogim slučajevima se ove službe zloupotrebljavaju tako
što izmišljaju razna krivična dela, razne mafije, podnoseći prijave tužilaštvima, koje kasnije budu odbačene.
Ko će u
takvoj situaciji privatnicima da nadoknadi štetu ako usled
nezakonitog ponašanja državnih organa ova preduzeća
propadnu? Ko može takvu štetu da nadoknadi? U uređenim
zemljama represivni organi bez čvrstih dokaza o nezakonitostima
ne kreću u provere jer su u slučajevima da se navodi prijava ne pokažu kao istiniti kazne za pojedince u organima veoma
rigorozne a i za državne organe.
Kod nas je situacija daleko od
normalne i dalje se pojedinci ponašaju bahato, vrše nezakonita pretresanja
kancelarija i radnih prostorija, oduzima se dokumentacija bez izdatih potvrda,
vrši se pritisak na radnike da priznaju neke činjenice za koje oni smatraju da su istinite, obavljaju
se razgovori sa zaposlenima suprotno odredbama ZKP-a, gde se u svojstvu građanina po istom predmetu pozivaju više puta, nezakonito se uz pomoć MUP-a vrše snimanja i praćenja telefonskih komunikacija itd...
Brojni su i drugi primeri bahatog
ponašanja pojedinaca naročito kada su u pitanju upravni postupci poreskih organa.
Normalna je procedura da se ukoliko postoji određena
vrsta sumnji da se radi o poreskim utajama da najpre kontrolu izvrši terenska kontrola, a tek tada ukoliko postoje određeni problemi da poreska policija izvrši određene provere. U dosta slučajeva situacija je obrnuta. Takođe, jedan od prisutnih problema je i taj što u dosta slučajeva i MUP radi po
poreskim prijavama iako je to nadležnost poreske policije.
Kada neko od privatnika postane
meta moćnika protiv njega se uključuju svi organi. A gde je tu tužilac? U najvećem broju slučajeva tužilaštvo umesto da ima aktivnu ulogu i da rukovodi pretkrivičnim postupcima postaje nemi posmatrač raznih zloupotreba poreskih organa i pojedinaca u njima.
Šta uopšte znači krivična prijava po ZKP-u? To
je samo jedna vrsta saznanja ili izvor saznanja tužiocu, koji je jedini organ gonjenja da je neko lice izvršilo ili nije krivično delo. To naravno u praksi
ne ocenjuje tužilac koji treba da daje i kvalifikaciju dela i ceni dokaze, a ne
MUP kao što je to praksa.
Jedna od anomalija našeg pravnog poretka kada su u pitanju privatna preduzeća je i ta da vlasnik preduzeća, često puta neuk za
knjigovodstvo, propise i druge stručne stvari, zaključi ugovore sa agencijom o vođenju
tih poslova. U praksi se često dešava da agencije slučajno ili namerno prave
greške koje su po vlasnika
katastrofalne. Tako je u jednom tipičnom slučaju, vlasnik privatnog preduzeća zaključio ugovor sa ovlašćenom agencijom o knjigovodstvenim uslugama. Nakon nekog
vremena u kontrolu poslovanja došli su poreski organi i
konstatovali greške u knjiženju i obračunali porez koji je
navodno vlasnik utajio. Vlasnik se žalio na postupak i u svoju odbranu izneo činjenice da on nije stručno
lice, da se ne razume u te vrste posla i da je zbog toga i zaključio ugovor sa ovlašćenom agencijom. Takođe je podneo i krivičnu prijavu protiv
vlasnice agencije zbog nezakonitog rada. Usledila je blokada preduzeća, a žalba nije uvažena.
Drugostepeni organ je poništio
rešenje prvostepenog organa. Međutim i u ponovljenom
postupku prvostepeni organ je izneo iste činjenice i dalje tereti
vlasnika za nezakonito ponašanje i poresku utaju? Sve
to vreme rad preduzeća je blokiran. Pokrenut
je i postupak po žalbi Vrhovnom sudu. Kada se sve ovo završi privatno preduzeće neće postojati, vlasnik nije kriv, knjigovođa takođe ne odgovara za
nezakonito postupanje. Ko od ovoga ima koristi? Niko. Da li je to cilj države da gasi preduzeća ili da koriguje neka
ponašanja i da bude na usluzi privredi?
A 1.
Još samo da uđu sa
fantomkama na glavi
Ponašanje takozvanih represivnih organa prilikom
provere ispravnosti poslovanja preduzeća, gotovo uvek idu sa pretpostavkom da
je predmet provere kriminalac, mafijaš... Tako psihološki pripremljeni,
smatraju da je njihov zadatak gašenje privrednih subjekata, a ne korigovanje
ponašanja u poslovanje jer, po prirodi stvari, nijedna represija ne vidi sebe
kao bilo čiju logistiku.