LES SUISSES,
HANNIBAL ANTE PORTAS !
- Ima nešto trulog u državi Švajcarskoj -
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIÆ, akademik
Stigao sam u Švajcarsku ne kao
svi drugi politièki emigranti, pa su mi švajcarske vlasti priredile i jedan neobièan, specijalan doèek, rekao bih kao
nijednom drugom emigrantu, za što su javno, preko
lista L'HUMANITE1), još pre mog prispeæa tamo, poruèeni od francuskih "socialista"
i "komunista", sigurno kolege Staljina, Josipa Broza Tita,
Envera Hodže i tutti quanti. Pa - neminovno - i od švajcarskih "socialista",
"komunista", koji su, koju nedelju pre mog prispeæa u Švajcarsku, pozvali
specijalnog Enver Hodžinog ambasadora Ismail
Kadare, da govori i svedoèi njima i albanskim
emigrantima u Švajcarskoj o meni, ko sam ja i
šta predstavljam kao društveno-politièka liènost i kao književnik.
Možda æe ko od vas reæi: "Ne žuri
se da hvališ nijedne vlasti, jer praktika je kriter istine !"
Pa dobro, izvolite videti i praktiku:
Švajcarske su mi vlasti
dale status politièkog emigranta odmah, kao nijednom
drugom emigrantu. Svaki mesec su mi u ruke davali pare da plaæam stan, pare da se hranim, oblaèim, pare za osiguranje, za lekarsku pomoæ, ako budem imao potrebu za to. Nisam radio nijedan dan,
a živeo sam kao ban. Naravno, u poreðenju ne sa životom po jugoslovenskim
i albanskim zatvorima, veæ kao profesor i književnik po profesiji. Na slobodi !
Jednog dana stiže mi iz ambulante (Ovde je nazivaju PERMANANCE DE MEYRIN) jedna faktura od
520 frs za pregled, koji mi beše uèinila lekarka Mira Daut, ko zna pre koliko meseci.
Pogledah je zamišljen, zatim sa sumnjom i - rekoh ženi:
-Ma ovu fakturu, ženo moja, èini mi se da sam je platio jednom !
Žena moja, kao i sve druge žene, ne sumnja u ništa, ali ipak poðe samnom u ambulantu, gde predstavih fakturu i rekoh im:
-Izvinite, ali èini mi se da sam ovu fakturu
jednom platio. Izvolite videti, molim.
Jedna infermierka, lepa kao što su u ovoj zemlji lepe infermierke, tu - predamnom,
otvori kompjuter i pogleda. Namah razrogaèi oèi, pogleda me sa iznenaðenjem
i reèe:
-Mesije, ne jednom, veæ DVA PUTA ste je platili
!
-Nemoguæe!- uèinih i ja iznenaðen, jer mi se ovo nije
desilo ni kod socijal-fašiste Josipa Broza Tita, niti kod njegovog kolege super
socijal-fašiste Envera Hodže.
-Evo, vidite! Vidite !- pozva me infermierka da joj se približim i pogledam
na ekranu kompjutera.
Pogledah ne samo ja, veæ i moja žena.
Stvarno, tamo pisaše da je ta faktura plaæena
DVA PUTA. Posle bezgraniènog èuðenja (A kako se neæu èuditi, ljudi, kad su mi
eto - tu fakturu tražili i po treæi put da platim !), nasmejah se lako i rekoh ženi:
-Nekome ovde, u Švajcarskoj, nije dosta što sam po zatvorima Balkana patio
i stradao ne samo za slobodu i demokratiju tih naroda tamo, što sam se uz to borio i za slobodu i demokratiju Švajcarske, da im ne stigne ovde staljinizam i da ne prepate
i ovi ono što prepatismo mi, veæ bi hteli da i ovde nastavim sa istim patnjama, pa -
razume se i sa istom borbom!
Žena je æutala nema, jer još nije verovala ni svojim
ušima, niti oèima. Buljila je u ekran
kompjutera, trljala oèi, gledala u mene, u infermierku,
pa opet u ekran.
-Rekao sam ti, ženo,- nastavih ja,- da jugoslovenska UDB-a i albanski SIGURIMI
imaju duge ruke i mnoge prijatelje, saradnike, posebno ovde - u Švajcarskoj.
Buroviæu, mi smo intervenirali kod švajcarskih vlasti da vam skinu status politièkog emigranta i da vas oteraju iz Švajcarske. Mi æemo se obratiti i Meðunarodnom sudu protiv vas zato što ne priznajete
da ste Albanac i zato što pišete da Albanci nisu autohtoni, ni Pelazgi, pa ni Iliri !
Bahri BRISKU
- Zvuènik crnogorske UDB-e i
albanskog SIGURIMI-a
Ona je nastavila da æuti, jer ju je tako Enver Hodža, tamo - u Albaniji, vaspitao.
Zapanjena, æutala je i infermierka.
Naravno da ja, vaspitan
u nadèoveèanskoj
borbi za ljudska prava, potražih im da mi se vrate tih 520 frs, koje sam platio po drugi put.
Zauzet kompjuterom i onime što smo tamo videli, nisam primetio da se jedna druga infermierka, moguæe ne baš ovako lepa kao ova što nam otkri da smo po drugi put platili istu fakturu, èim se to saznade, odmah nekuda nestade, izgubi se. Upravo kad ja potražih da mi
vrate 520 frs, koje sam platio po drugi put, ona se vrati i reèe:
-Mesije, vi imate ovde dve neplaæene fakture, evo ih, obe èine 520 frs, pa æemo vam tih 520 frs zadržati za ove dve fakture.
-Pa dobro, dobro!- rekoh ja i ne sumnjajuæi u ništa.
Rekoh vam da su mi švajcarske vlasti davale svaki mesec pare u ruke da
platim osiguranje - i ja sam to redovno plaæao, misleæi da je to osiguranje za penziju ili, da me Titoisti i Enverovci
ne ubiju, pošto su i preko interneta pozvali svoje
junake da doðu u Švajcarsku i da me ubiju.
Fakture, koje su mi dolazile od lekarke M.Daut ja sam plaæao iz mog džepa. Kako za sebe, tako i
za ženu, za dete. Pa i lekove. Po
apotekama, gde sam uzimao lekove, plaæao sam na licu mesta, iz
džepa. Nit sam znao, niti mi je iko rekao, da
fakture treba da predam osiguravajuæem zavodu CSS, koji su
nadležni da ih plaæaju, kao i troškove za lekove.
Ostavimo po strani ovo. Ne pitajmo ni zašto mi nisu to rekli, niti zašto me
ni oni, u birou gde su mi svaki mesec davali pare, nisu pitali idemo li mi kod
lekara, zašto im ne podnosimo fakture CSS da nam oni plaæaju 10% troškova za lekarske usluge i
lekove, kako to predviða pravilnik o tretmanu
emigranata.
Pitamo samo ovo: Kako se složiše te dve nove fakture upravo za 520 frs,
koliko je trebalo da mi se vrate?
Drugo pitanje: Kad
sam ja to bio kod lekara, i to dva puta redom? Ja ne pamtim da sam bio ni jedan
jedini put, a ne dva puta?
Treæe pitanje: Jesam li ja isti dan i
isti èas dva puta pregledan od lekara i
za svaki put su pisali posebnu fakturu?
Èetvrto pitanje: Pošto sigurno nisam pregledan ni isti dan, kamoli i isti èas, te dve fakture mora da su raznih dana. Onda, zašto mi ni jednu od njih nisu poslali do tada? Kako to da
mi šalu po treæi put fakturu od 520 frs, a fakture što zajedno èine 520 frs nisu poslali
ni jedan jedini put?! Šaljuæi po treæi put fakturu od 520 frs,
nisu se setili da imaju u ruke dve druge fakture neplaæene ni jedan jedini put?!
Peto pitanje: U Švajcarskoj su svi
osigurani za lekarsku pomoæ i lekove. Bez osiguranja
lekar te ne pregleda. A ovo znaèi da fakture plaæaju institucije osiguravanja, a ne klijenti ambulanti,
lekara i apoteka. Prema tome, i te moje fakture oni su znali da ih treba
platiti moj osiguravajuæi zavod, onaj kome svaki
mesec plaæam i na bazi kojeg osiguranja su
me oni pregledali, a ne ja !
Šesto pitanje: Žašto mi te dve fakture ne dadoše? Pa zar nisu znale da ja
treba da ih podnesem osiguravajuæem zavodu, da mi ih oni
plate?
Ako je moj osiguravajuæi zavod platio po prvi
put fakturu od 520 frs, sigurno da je nije platio i po drugi put! To se sigurno
još nije desilo nijednom osiguravajuæem zavodu! Da ne plaæaju ni po prvi put im se
desilo i dešava im se svakodnevno, ali ne i
da plaæaju po drugi put. Ovo mislim da
je bilo dovoljno da oni u PERMANANCE DE MEYRIN shvate da sam ja tu fakturu
platio iz mog džepa.
I eto, umesto da mi bar te pare vrate, oni mi potražiše da tim parama platim
one dve druge fakture! Pa zar te infermierke nisu bile svesne da te dve
fakture, ako su i stvarne, a ne fiktivne, treba da plati moj osiguravajuæi zavod, a ne ja ?!
One su bile svesne i po naèinu kako ja govorim
francuski jezik da sam stranac, da ne poznajem mehanizam života Švajcarske. Ako nisu proèitale pariski list L'HUMANITE, one su mi sigurno videle i
fotografiju u švajcarskoj štampi, pa i u glavnom listu Ženeve i Švajcarske LA SUISSE! One
su me poznavale dobro, i te kako dobro, jer je meðu
njima bila i infermierka Slavica, Slovenka, koja me rado doèekivala i dugo razgovarala samnom o svakojakim
problemima.
Zašto su me zavele da platim i dve druge fakture iz džepa, umesto da mi
objasne da fakture predam u osiguravajuæi zavod, jer æe mi ih oni platiti ?! Zašto
su i one preæutale istinu ?! Zašto me nisu uputile
?!
Zar nije jasno da su one dve fakture fiktivne, napravljene od vremena druge
isplate fakture od 520 frs, da bi njima uèinili ono što uèiniše ?!
A pošto ove pare nisu unele u svoj džep, u službi koga su ovo uèinile?! U službi jugoslovenske mafije
ili u službi albanske mafije, koje me prate
u korak i plaæaju vreæe droga i prostitucija dolara da se proganjam, da se persekutiram
svakako ?!
Ili imamo i u Švajcarskoj kakvu mafiju ?!
Ove su se svinjarije reðale jedna za drugom, tako
da mi nisu dali vremena ni da odahnem, kamoli i da postavim sebi sva ta pitanja
i osvestim se s kim to imam posla. Prošli su ne samo meseci, veæ i godine, dok sam se osvestio. Trebao sam da od ovih pretrpim
prvi infractus miocardis, pa i da se suoèim
i provokacijom drugog infracta da bih se osvestio.
Mogu vam napisati èitav roman o ovim
provokacijama, svinjarijama, zloèinima koji su mi uèinjeni u ovoj zemlji, pod zastavom vlasti, koje pretendiraju
da su demokratske, pa sam im zato i poverio ne samo moj život, veæ i život moje žene i mog deteta, mog
sina.
Neæu vas zamoriti i drugim njihovim svinjarijama,
ali me saslušajte samo i ovo:
Kad su mi dali status politièkog emigranta, Crveni
krst Ženeve, koji me uze u svoj patronaž, na moju molbu dade mi i 3.000 frs da kupim posuðe za kuhinju i posteljinu za spavanje. Iduæi mesec sam poèeo vraæanje duga u rate od po 100 frs, sve uplaæujuæi u pošti. Posle dve-tri godine ja sam isplatio to.
U meðuvremenu ja sam promenio dva-tri
stana. Proðoše i
jedno pet godina. Kad eto ti, iz Berna švajcarske mi vlasti traže da im vratim tih 3.000 frs duga. Sigurno su mislili da
sam ja ili bacio ili izgubio poštanske potvrde o vraæanju tog duga. Odgovorih im pismeno da sam ih od vremena
vratio. Za neko vreme, sve dok ne poðoh za Balkan da štampam moje knjige, ostaviše
me na miru. Kad stigoh tamo, u Podgorici, stiže mi od žene telegram da su oni
iz Berna opet tražili da im platim 3.000 frs, a sa pretnjom da æe me proslediti i kazniti, ako ih odmah ne platim. Tako
sam morao da se izložim novim troškovima i hitno vratim nesvršena
posla, da pretresem moju aršivu, naðem poštanske potvrde za isplaæivanje tog duga i pošaljem njihove fotokopije
na njihovu adresu.
Tada mi stiže i treæe pismo od njih, kojim mi javljaju da se iz tih
fotokopija vidi da sam ja vratio Crvenom krstu u Ženevi
3.000 frs, ali nigde ne piše da su to za moj dug.
Ja nisam pitao njih šta to oni imaju samnom, kad mi te pare nisu dal oni,
veæ Crveni krst. Tada se toga nisam setio. Ali se
setih da mi je Beatija, tako se zvala službenica Crvenog krsta,
dala i pismenu izjavu da sam ja te pare vratio. Zato se dadoh još jednom u pretragi moje aršive
i eto - naðoh i to pismo. Odmah napravih
fotokopiju i poslah gospodi u Bern.
Posle ovoga me oni nisu više uznemiravali za ovo, ali su preduzeli druge svinjarije,
još gore, prljavije, kriminalne, pa i uperene protiv mog života. Da, i protiv
mog života !
Pitam: Da sluèajno nisam saèuvao izjavu Beatije da sam vratio te pare, što bi uradili ovi Švajcarci samnom?! Sigurno me ne bi pojeli, ali bi me izmrcvarili sa idi-mi-doði
po njihovim biroima, kancelarijama
i sudovima, pa bi me možda bacili i u koju æeliju zatvora, jer bih im odbrusio "Dosta više sa ovim fašizmom !"2), a posle zatvora - proterali bi me iz Švajcarske.
Umesto da vas zamorim ovim mojim patnjama i stradanjima od švajcarske demokratije, izvolite videti što su mi uèinili upravo ovih dana !
Doðe mi od CSS faktura sa oznaèenom sumom novca, koju treba da platim. Krenuh u pošti da je platim, ali prethodno skrenuh u odeljenje poštanskih kutijica da vidim da nema tamo koje pismo za
mene. Tamo naðoh pismo osiguravajuæeg zavoda HELSANA, gde sam osiguran od pre dve godine,
jer sam napustio pre dve godine osiguravajuæi zavod CSS upravo zbog
maltretiranja.
Tada rekoh sebi:
-Kaplane, što taži CSS od tebe, kad ti od pre dve godine nisi više njihov
klijent ?!
Sigurno da odustah od plaæanja te fakture. Naprotiv, poðoh u CSS, pokazah im fakturu i upitah ih:
-Šta je ovo?
- Pa faktura! Platite je, mesije!- reèe mi službenica.
-Ali ja nisam vaš klijent, gospoðo !
-A, tako?! Dajte je ovano da vidimo !
Uze mi fakturu i poðe do njenog stola, otkuca
nešto na kompjuteru, zatim uze nekoga na telefon, nešto sa nekim prozbori niskim glasom, zatim se vrati kod
mene i reèe mi:
-Mesije, izvinite! Pogrešili smo, izvinite! Ne treba da je platite…
Da možda nisu pogrešili ovako i sa vama, gospodine Švajcarcu, koji moguæe èitate ovo?! Može li iko biti garantiran
od ovih "grešaka"?! Budite sigurni i spavajte spokojno, jer - dok neka mafija ne bude dala i za
vas koju vreæu dolara od droge ili prostitucije onima, koji mene ovako tretiraju, neæe
praviti i vama ovakve "greške". A kako ste sigurno èuli, kažu da postoji i
švajcarska mafija.
Ja vam kažem da je praktika kriterijum istine. I dodajem:
E-he-hej, les Suisses, Hannibal ante portas !
Ženeva,
Dana 04.X.2013.
___________________
1) U francuskom glavnom listu socijalista-komunista L'UMANITE,
Paris, 24. januara 1991, objavljena je paskvila protiv mene, tobože sam u Jugoslaviji bio kažnjen
zatvorom 10 godina kao albanski nacionalista, a u Albaniji da sam izdržao zatvor od 20 godina kao agent jugoslovenske UDB-e. Èlanak nema potpis, ali je jasno da ga napisao kriminalac Ramiz
Alija, tada presednik Albanije i šef Partije rada ("komunistièke") Albanije, koji je oprao ruke u krvi mojoj i moje
porodice, nedorasle dece, svi sasvim nevini: lièno
on, buduæi i presednik Republike Albanije,
primoran od pokreta masa u Albaniji protiv terora, priznao mi je punu nevinost
dokumentom Narodne skupštine Albanije i nastavio
sa svojim zloèinima protiv mene i moje
porodice.
2) Jednom prilikom sam im i to odbrusio u jednoj kancelariji.