(P)likovi
Na putu ka novim metodama pljačke: šta
predviđa predlog izmena Zakona o stečaju
Sami sebe isplaćuju
Da bi prikrio svoje pljačke iz perioda dok
je bio stečajni upravnik, novi ministar privrede Saša Radulović spreman je da
potpuno likvidira Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika. Po želji svojih
finansijera iz krugova najvećih tajkuna i kriminalaca, ministar će novim
Zakonom o stečajnom postupku, i rad stečajnih sudija da stavi pod kontrolu
vlade, kako bi se do kraja sprovela pljačka srpske privrede.
Igor Milanović
Još nije ljudski ni seo u ministarsku
fotelju, a ministar privrede Saša Radulović je kao iz rukava istresao
predlog novog Zakona o stečaju. Ovakva brzina još nije viđena u novijoj srpskoj
istoriji.
Tvorci novog Zakona o stečaju su Saša
Radulović i stečajni upravnik Dobrivoje Petrović. Njih dvojica
su, ne samo prijatelji i poslovne kolege, već i kolege u kriminalu. Po podacima
dobijenim od merodavnih ljudi iz same Agencije za licenciranje stečajnih
upravnika, Radulović i Petrović su stečajni upravnici na čiji rad je
Agenciji i stečajnim sudijama dolazilo najviše pritužbi. Sadašnji ministar je
dva puta pravnosnažno kažnjen zbog "nesavesnog rada", što je samo
eufemizam za potkradanje, dok je u još dva postupka prvostepeno kažnjen, ali je
žalbeni postupak još uvek u toku. Da nije postao ministar, sigurno bi
izgubio licencu za rad kao stečajni upravnik, a verovatno bi bio i uhapšen.
Razlog za ovakvu ekspeditivnost su
neuspeli pokušaji Radulovića da smeni sadašnjeg direktora Agencije za licenciranje
stečajnih upravnika Sinišu Kukića. Prvo je ministar pokušao da na
sednici vlade progura taj predlog, pa kako nije dobio podršku ostalih ministara
obratio se Kukiću sa pozivom da ovaj sam podnese ostavku. Kukić je taj predlog
odbacio i najavio da će, u slučaju da bude nezakonito smenjen, objaviti sve što
zna o ministru Raduloviću koji je do imenovanja za ministra i sam bio stečajni
upravnik. Tako je Raduloviću ostala samo jedna mogućnost: da promenom zakona
ukine kompletnu Agenciju.
Ministar Radulović se tokom svoje karijere
stečajnog upravnika upleo u konce organizovanog kriminala. Po podacima iz
elektronske arhive Hipo Alpe Adrija banke a.d. u Srbiji vidi se
da je on bio zaposlen kao savetnik po ugovoru o delu, sa mesečnom naknadom od
13.000 evra. Kao što je poznato, ova banka je likvidirana posle serije afera
koje su poslednjih godina potresale region i na robiju oterale ne samo pojedine
biznismene i bankare, već i bivšeg hrvatskog premijera Ivu Sanadera.
U Agenciji za privatizaciju se Saša
Radulović vodi i kao poverenik u predmetu šećerane Dimitrije Tucović 1898
u stečaju. U tom predmetu mu pripada preliminarna nagrada u visini od 2.550.000
dinara, i naknada troškova od 3.600.000 dinara! Umesto da preduzeće izvlači iz
stečaja, Radulović je nezakonito prodao opremu i osnovna sredstva, i to kao
staro gvožđe! Agencija za privatizaciju i dalje u ovom stečajnom postupku plaća
radnike Radulovićeve kancelarije - Sunčicu Stanojević, Marka Radulovića i
Slavicu Spasić.
Pravi finansijski i politički mentor Saše
Radulovića, bio je i Bogoljub Karić čiju je kompaniju Braća Karić
on vodio kao stečajni upravnik, i na taj način uspeo da prikrije mnoge
mahinacije koje su se odvijale preko ovog preduzeća. Kada ga je vlada Srbije
imenovala na mesto ministra privrede, Radulović je morao da napusti sve
stečajne postupke koje je do tada vodio. U slučaju BK kompanije postojala je opasnost
da novi stečajni upravnik otkrije sve ono što je Radulović uspeo da sakrije, te
da novoimenovani ministar ostane bez finansijske podrške porodice Karić.
Kako se to ne bi dogodilo, Radulović je
još 6. septembra 2013. godine, stečajnom sudiji Mirjani Keserović
poslao svoju asistentkinju Slavicu Spasić sa ultimatumom da
upravo ona bude postavljena za novog stečajnog upravnika u kompaniji BK.
Gospođa Spasić do tog momenta nije samostalno vodila ni jedan jedini stečajni
postupak, ali je uprkos tome dobila da vodi komplikovani sistem Braća Karić
kako bi kao Radulovićev pulen mogla da nastavi da štiti porodicu pomoću čijih
veza i para se on uzdigao do ministarskog mesta.
Sve ovo, kao i mnogo šta drugo, poznato je
Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, zbog čega Radulović želi da
je stavi pod sopstvenu kontrolu ili potpuno ugasi. Umesto Kukića, ministar
Radulović je planirao da na čelo Agencije dovede Dragana Vignjevića
iz Subotice, još jednog člana svoje dobro organizovane kriminalne grupe. Pošto
je ovaj pokušaj propao, na dnevni red je došao predlog izmena Zakona o stečaju.
Tim predlogom je planirano da čak 80 odsto
današnjih stečajnih upravnika ostane bez licence, a da samo nekoliko
kancelarija koje su ranije pokazale spremnost da učestvuju u mahinacijama i pljačkama
dobije 440 stečajnih postupaka iz Agencije za privatizaciju. Sa radom bi
nastavile neke kancelarije iz Beograda sa ukupno petnaestak upravnika, pet do
šest stečajnih upravnika iz Subotice, kao i nekolicina njih iz Novog Sada,
Niša, Kragujevca i Užica. Ostali bi morali na biro rada.
Umesto dosadašnje Agencije za licenciranje
stečajnih upravnika kontrolu bi preuzela Organizacija za vršenje
nadzora nad stečajnim postupcima. Ova organizacija, koja treba da bude
formirana tek po stupanju na snagu izmena Zakona, vršila bi kontrolu, ne nad
radom stečajnih upravnika, već nad stečajnim postupcima, pa tako bi nadzirala i
stečajne sudije. Ovako bi izvršna vlast faktički kontrolisala pravosuđe, što je
suprotno Ustavu.
Direktora organizacije bi postavljala Komora
stečajnih upravnika, još jedno telo koje tek treba da bude konstituisano.
Na ovaj način bi umesto jedne Agencije koja je do sada punila državni budžet,
Srbija dobila dva potpuno nepotrebna i nefunkcionalna tela koja bi se
finansirala iz budžeta.
Po predloženim izmenama Zakona odbor
poverilaca bi odlučivao o imenovanju stečajnih upravnika, pa bi tako do poverilačkog
ročišta bio imenovan jedan upravnik, a zatim bi Odbor imenovao svog stečajnog
upravnika. Odbor po predlogu izmena Zakona čine najveći poverioci, a to su u
najvećem broju slučajeva banke. Tako bi ove finansijske institucije, koje su
uglavnom u stranom vlasništvu, konačno dobile mogućnost da potpuno zavladaju
srpskom privredom.
Osim ovih devijacija, novi Zakon bi doneo
i proširene mogućnosti pljačke. Dosadašnja zakonska rešenja nisu bila idealna,
ali su koliko-toliko sprečavala stečajne upravnike da rade šta hoće. Jedna od
barijera je bila i ta da su stečajni upravnici imovinu preduzeća koje vode
mogli da prodaju pod relativno strogim uslovima, mada je i tu bilo rupa kroz
koje su se provlačili dovitljivi muljatori kojima je pripadao Saša Radulović.
Sada će sve biti jedna velika rupa, jer postupak prodaje imovine stečajnog
dužnika neće moći da se prekida kada se jednom pokrene. O svemu će odlučivati
stečajni upravnik, tako da će on imovinu vrednu nekoliko miliona evra moći da
proda i "za tepsiju ribe", ako se njemu to lično isplati, i to
potpuno legalno!
Saša Radulović je na mesto ministra privrede
doveden kako bi nastavio da štiti interese svog finansijera Bogoljuba Karića i
njemu sličnih tajkuna koji su odlučili da unište i opljačkaju ono malo srpske
privrede što je još preostalo posle divlje privatizacije. Zbog svega toga,
Raduloviću nije mesto u ministarskom kabinetu, već u zatvorskoj ćeliji. Ali, on
tamo neće dospeti dokle god služi onima koji upravljaju ovom nesrećnom i opustošenom
zemljom.
A 1.
Sedam dana za milion evra!
Veliki potres na domaćem
finansijskom tržištu izazvao je odlazak Agrobanke u stečaj. Od njene zdrave
imovine je napravljena Nova Agrobanka koja je odlukom Narodne banke Srbije
pripojena Poštanskoj štedionici.
Po zakonu, stečaj neke banke vodi
Agencija za osiguranje depozita Narodne banke Srbije. To je bio slučaj i sa
Novom Agrobankom, koju je vodio poverenik pomenute Agencije Pero Radović.
U svom izveštaju od 28. februara
2013. godine Radović pod stavom 16 navodi sve obaveze Nove Agrobanke, gde pod
tačkom 2 rezerviše 138.842.000 dinara za rad stečajnog upravnika, odnosno samog
sebe. Tek u tački 3 on opredeljuje obaveze prema vlasnicima depozita u iznosu
od 230.386.000 dinara.
U ovom slučaju stečajni upravnik
nije imao nikakav posebno odgovoran posao, budući da je Nova Agrobanka
pripojena Poštanskoj štedionici i tako izvučena iz stečaja odlukom Narodne
banke Srbije, kojoj niko od aktera nije mogao da se suprotstavi. Radović je
tako bio samo puki izvršilac i za taj posao od svega nekoliko dana i bez ikakve
faktičke odgovornosti sebe nagradio sa preko milion evra.