Druga strana
Da li će srpski vlastodršci rasturiti
EPS i pretvoriti Srbiju i u energetsku koloniju?
Ubijanje elektrošokovima
Kad već
nije mogla da spreči realizaciju tranzita ruskog gasa kroz Srbiju, Evropska
unija sve čini kako bi slomila domaću elektroprivredu i učinila je na taj način
energetski zavisnom. Lobisti interesnih centara u Londonu i Briselu računaju da
će ovakav scenario ubrzo realizovati njihovi lobisti u Vladi Srbije, na čelu sa
ministarkom energetike Zoranom Mihajlović. I domaći i strani mešetari ozbiljno
razmatraju kako da Elektroprivredu Srbije (EPS) bace na kolena. Cilj je jasan:
pretvoriti Srbiju u energetsku koloniju pod izgovorom "liberalizacije
tržišta". Bude li ovaj monstruozan plan realizovan, lako se može desiti da
proizvodnja uglja potpuno prestane, da hiljade radnika sa kopova u Kostolcu i
Kolubari ostanu na ulici, bez posla, da domaća proizvodnja struje potpuno
prestane (osim iz hidroelektrana) te da kompletna elektromreža bude prodata
strancima. Bio bi to kraj poslednjih tragova suverenosti, a Srbija bi i
zvanično bila banana-država, nesposobna da funkcioniše samostalno u bilo kom
obliku.
Piše:
Insajder E- 8
Zbog
pogrešnih odluka Vlade Srbije, pre svega ministarke energetike i zaštite
životne sredine Zorane Mihajlović, i obaveza koje nam je nametnula Evropska
unija u oblasti liberalizacije trgovine strujom, Elektro privreda Srbije
(EPS) suočiće se sa ozbiljnim finansijskim gubicima u 2014. godini.
Liberalizacija
tržišta struje je toliko loše isplanirana da će umesto pada cene ovog energenta,
privrednim subjektima biti isporučena veoma skupa struja! Građani će
svakako da to osete po svojim leđima, kad im privreda i sve javne, komunalne i
druge uslužne firme,prenesu dodatni namet na vilajet, odnosno nenadani trošak svale
na mučnog građanina kroz dizanje cena i usluga.
Cena struje
privredi i javnim institucijama će biti uvećana od 20 do čak 45 odsto, zavisno
od lokacije. Tome će pre svega doprineti činjenica da će od nove godine
biti uvedena "mrežarina", kao trošak regionalne distribucije, odnosno Operatora
distributivnog sistema. Trošak mrežarine je cena koju će distribucije
naplaćivati za transport struje od visokonaponskog mesta isporuke, do mernog
brojila privrednog subjekta ili javne ustanove.
U sadašnjoj ceni
struje ta ista usluga je već uračunata, ali su se "pametni"
rukovodioci i ministarka dosetili da ostave istu cenu, a da ovaj trošak dodatno
zaračunaju. Taj trošak garantuje da će distribucije imati vajde i kada
transportuju struju ka potrošačima koji su se odlučili da je ne kupe od EPS-a
već od stranih proizvođača. Jedan od najvećih isporučioca električne energije
srpskim firmama i domaćinstvima biće slovenačka Geni, odnosno Nuklearna
elektrana Krško, kao i uvek prisutni Vojin Lazarević -RUDNAP Grupa
i Vuk Hamović-EFT. Kvazi-viškovi ovog energenta iz NE
Krško će svakako završiti u Srbiji. Za Srpski EPS, koji struju
uglavnom dobija od uglja iz Kolubare i Kostolca, ovo bi moglo značiti velike
gubitke.
Godinama
se priča da EPS ima jeftinu struju, ali kada se na našem tržištu pojavi struja
iz regionalnih nuklearki, ona će biti jeftinija od onoga što EPS ima u ponudi.
Zapravo, nuklearke kao što su Krško (Slovenija) i Kozloduj (Bugarska), sada
služe da naprave virtuelnu igru i da svoje „viškove" plasiraju, a da tu
istu količinu energije za potrebe Slovenije i Hrvatske uvezu iz Ukrajine, jer
postoji ogromna razlika u cenama.
U ovoj
situaciji, to bi moglo da znači zatvaranje nekih domaćih elektrana.
Moguće je da bi već posle godinu dana liberalizacije Srbija morala da razmatra
da li joj se više isplati da zatvori Kolubaru ili Kostolac, jer više neće biti
potrebe za postojanjem dva ovakva sistema.
U tom
slučaju, postaviće se pitanje šta da radimo sa hiljadama radnika koji su sada
zaposleni u tim sistemima. Ukoliko tržište bude zaista liberalizovano, kako je
ministarka predvidela, ovde bi se mogla pojaviti čak i struja iz Rusije, koja
je izuzetno jeftina. Zapravo vrlo je moguć scenario, u kome Slovenci
kupuju Ukrajinsku struju za sebe, a sto odsto svojih kapaciteta usmeravaju na
naše tržište.
Ovakav
scenario nije naučna fantastika i tehnički ga je moguće sprovesti u delo. Takav
scenario bi vremenom suvišnim učinio, Kostolac i Kolubaru...Zapravo, od domaće
elektro privrede postojala bi potreba samo za proizvodnjom u hidro-elektranama,
prenosnom mrežom visokog i srednjeg napona, EMS i distribucije, proizvodnja
uglja bi u jednom trenutku bila suvišna!
Druga
etapa podrazumeva da domaća proizvodnja bude potpuno zatvorena, a mreža prodata
strancima. Godinu dana posle tog scenarija, Srbija bi postala potpuno
energetski zavisna, a tržište bi bilo potpuno liberalizovano!
U takvim
okolnostima, više desetina hiljada zaposlenih u EPS, završiće na ulici, baš kao
što su završili i radnici firmi koje su privatizovane proteklih petnaest
godina, a sve pod izgovorom uvođenja slobodnog tržišta.