Tabloid istražuje
Kako je srpska politička oligarhija
surovo porobila medije
Zamrači, pa vladaj
Najamnik je, zapisao je Karl Marks,
ograničen najamninom. Držeći se ove njegove teze, srpske velmože dolaskom DOS-a
na vlast zamračili su medijsko nebo nad Srbijom, gore nego što se to činilo u
vreme vladavine porodice Milošević. Mnogo, mnogo, gore. Iz redakcija
dnevnih i nedeljnih listova oterani su misleći novinari i urednici, a na
njihova mesta dovedeni su partijski jurišnici, koji se podastiru pred svojim gazdama
iz izvršne vlasti. Novinarski proleterijat u Srbiji je najobespravljenija radna
snaga u Evropi. O tom govori i istraživanje našeg urednika Milana Malenovića
Milan Malenović
Zaposleni u RTV Pink Internacional
nisu primili platu šest meseci, a kad će, ne zna se! I dok je kompanija
u silnim gubicima, suprotno svakoj logici, imperija Željka Mitrovića se
širi, on dobija nove frekvencije, otvara nove kanale! Kojim parama?
Neko je naredio poslovnim bankama da
povuku menice ''teške'' desetine miliona evra, i tako omoguće privremeno odblokiranje
računa Mitrovićeve kompanije, ako je ona, uopšte i njegova.
Čovek koji duguje stotine miliona evra,
ipak, lako dreši kesu i kupuje najskupocenije automobile svojoj deci i konkubinama.
Sa lakoćom oslobađa svog sina od krivične odgovornosti, nakon što je, vileneći
ulicama Beograda, na pešačkom prelazu, na zelenom svetlu, pogazio jednu
devojku, koja je na mestu ostala mrtva.
Mitrovićeva ružičasta imperija je pravi kupleraj,
u kojem se srpskim političarima svih fela, podvode devojke i muškarci, spremi
na žrtvu, da se na taj način socijalno promovišu.
Preko PINK kanala emituju se najprizemnije
sapunice, razne Farme i serijali od kojih zastaje dah. Nemoral se
širi Srbijom, poput kuge. Kafanske pevaljke postaju kulturni modeli. Srpski
političari se pojavljuju kad im je volja, da građanima zaprete stezanjem kiša,
da ih pozovu na nova odricanja!
Sa RTS-om je još gore. Građani još moraju
da plaćaju pretplatu za ovaj javni servis, koji je javni samo ako se smatra
javnom kućom. Za vreme doskorašnje vladavine Aleksandra Tijanića, promovisano
je podaničko i uvlakačko novinarstvo, da su emisije i serije ove javne kuće za
povraćanje. Tijanić je bio odan svakoj vlasti i političkoj mafiji kojoj je namicao
sredstva i punio račune, trošeći pare iz budžeta i komercijalnih kredita koji
će morati da se, takođe, vrate novcem iz budžeta.
Vlastodršci su pažljivo birali retke vrste
skotova i ludaka, lišenih svake moralne skrupule, poput Tijanića, koji su terorisali
zaposlene u terapeutske svrhe.
A i vlastodršci su omogućili svojim dupeliscima
visoke plate i apanažu. Samo njima. Novinarski proleterijat je kao stoka, njemu
krče creva.
Poslušni gubitaši
Na udaru novih vlasti je i RTV B 92, koja
mora da se bori za vazduh. Marketinga je sve manje, preduzeća i kompanije,
bivši oglašivači prodaju. I, onda je tu vlast, koja hoće da pritekne u pomoć,
da otpiše drugovanja za PDV, za doprinose, za struju, grejanje, da namakne
sredstva kada zagusti. Zauzvrat, vlastodršci traže bezrezervnu podršku, veličanje
njihovih dela a najviše nedela. Objektivno govoreći, nije lako Veranu Matiću
upravljati takvim brodom.
Javni servis RTS, PINK Internacional i RTV
B92 su najuticajnije medijske kuće, koje utiču na formiranje javnog mnjenja
i koje sprovode divljačku propagandu, kojom podržavaju svaku odluku
vlasti. Odakle tolika poslušnost ovih te-ve i radio stanica? Ove tri
velike televizijske kuće posluju sa ogromnim gubicima!
Ukupne obaveze PINK Internacionala
su 110 miliona evra, a sa zavisnim preduzećima 142 miliona evra! Obaveze RTS-a
su 99,3 miliona evra.
Činjenica da je Mlađan Dinkić RTV B92
poklonio raniji Računski centar Beobanke na 99 godina, ne pravda prvog
potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da ne procesuira ovaj, za državu štetan
ugovor .
Kako su poslovale ove tri televizijske
kuće u 2012. godine najbolje govore podaci iz njihovih godišnjih obračuna za tu
godinu, od kojih brojki su odbijene 000
Televizija
Posl. imovina
Kapital
Obaveze
RTS
12.503.751
1.206.669 11.295.082
PINK Int.
14.378.029
1.853.604 12.524.425
B92
1.190.150
1.004.562
2.194.712
Prema tim podacima obaveze koje je
Radio Televizija Srbije prenela iz 2012. u 2013. godinu iznosile su 99,3
miliona evra, u PINK Internacionalu 110 miliona evra, a u B92 19,3 miliona
evra. Obaveze PINK Internacionala sa zavisnim preduzećima, čak su 142
miliona evra!
Ukupni poslovni prihodi ostvareni u 2012.
godini ove tri televizijske kuće su:
Te-Ve Posl.
prihodi Neto dobitak Broj
zaposlenih
RTS
15.781.71
1.261.377
3.247
PINK Int.
3.974.202
294.204
624
B92
1.450.544
405.756
265
Radio Televiziji Srbije, da bi izbegla
poslovanje sa gubitkom, bilo je potrebno osam odsto većih prihoda, a Televiziji
B92 28 odsto. Neto gubitak po zaposlenom u 2012. godini RTS je iskazala
od 388.500 dinara. Prema tome, po zaposlenom iskazan je neto gubitak u protivvrednosti
3.416 evra. Koliki je nivo gubitka iskazala Radio Televizija Srbije u toj
godini najbolje govori podatak da je za bruto zarade 3.247 zaposlenih isplaćeno
2,5 milijardi dinara. Ekonomisti bi konstatovali da je u ovoj medijskoj kući zarađena
samo polovina bruto zarada svih zaposlenih, iako je država ovom javnom
preduzeću, pod prinudom ubirala pretežan deo prihoda.
U Televiziji B92 iskazani gubitak u poslovanju 2012. godine je
405,7 miliona dinara, dok je za bruto zarade 265 zaposlenih isplaćeno
323,7 miliona dinara. Dakle, B92 je iskazao gubitak u poslovanju 2012.
godine u visini svih bruto zarada i još pored toga 25 odsto.
PINK International u konsolidovanom bilansu za 2012. godinu, sa zavisnim
društvima, imao je ukupno 918 zaposlenih, i na ukupnom prihodu od 6,6 milijardi
dinara iskazao je neto dobit od samo 15,6 miliona dinara.
Kako je poslovala Radio Televizija
Srbije u poslednje četiri godine
najbolje govore podaci iz godišnjih obračuna za taj period:
Godina Posl.
prihodi Neto gubitak % od prih.
Br.zaposl.
2009. 13.017.224.000
1.506.549.000 11,57
4.040
2010. 15.283.815.000
540.000.000
3,53
3.530
2011.
15.582.359.000
88.843.000 0,57
3.266
2012. 15.781.719.000
1.261.377.000 8,00
3.247
RTS sopstvenim sredstvima pokriva samo 9,65 odsto
poslovne imovine, dok su ukupne obaveze javnog servisa 11,3 milijarde dinara,
ili 99,3 miliona evra. Dugoročna rezervisanja i obaveze po dugoročnim kreditima
u ovoj televizijskoj kući su veće od 1,54 milijarde dinara, obaveze po kratkoročnim
finansijskim zaduženjima su 3,76 milijardi dinara. Najveće su obaveze iz
tekućeg poslovanja 3,65 milijardi dinara. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu
vrednost i drugim javnim dažbinama dostigle su na kraju 2012. godine, čak, 2,33
milijarde dinara. Koliki teret RTS nosi pokazuje činjenica da su plaćeni
finansijski rashodi umanjeni za finansijske prihode, u toj godini, iznosili 655
miliona dinara, ili 4,15 odsto ukupnog prihoda Javnog servisa ostvarenog u toj
godini.
PINK International čije je vlasnik 100 odsto Željko Mitrović, ima
upisan i unet kapital 229,4 miliona dinara. Sopstvenim sredstvima pokriva 12,89
ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok u konsolidovanom bilansu, zajedno
sa zavisnim preduzećima, sopstvenim sredstvima pokriva 14,59 odsto ukupno
angažovanih poslovnih sredstava. Dugoročna rezervisanja i obaveze po dugoročnim
kreditima u ovoj televizijskoj kući su veće od 8,5 milijardi dinara, obaveze po
kratkoročnim finansijskim zaduženjima su 1,6 milijardi dinara. Obaveze iz
tekućeg poslovanja su 5,2 milijarde dinara. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu
vrednost i drugim javnim dažbinama dostigle su na kraju 2012. godine 826
miliona dinara. Koliki teret visoke zaduženosti ima PINK International,
matično i zavisna društava, govori podatak da su finansijski rashodi, umanjeni
za finansijske prihode PINK International u 2012. godini dostigli
milijardu i 445 miliona dinara, odnosno 1,27 miliona evra. Ti izdaci dostigli
su 21,92 odsto ukupnih poslovnih prihoda u konsolidovanom bilansu. Ova
televizijska kuća u poslednje tri godine imala je sa prekidima blokiran tekući
račun 298 dana, od jednog do 25 dana.
Neko po posebnom zadatku, i iz
posebnih ino-interesa održava Televiziju B 92
Televizija B92 ima
upisan i unet kapital, prema Registru Agencije za privredne registre, 6.543.877,23
evra. Ceo taj kapital je izgubljen, i po godišnjem obračunu za 2012.
godinu, napravljen je gubitak iznad vrednosti kapitala, još u iznosu od
milijardu i 4,5 miliona dinara, ili ukupno 13,2 miliona evra.
Evo kako su se kretali prihodi i iskazani
gubici u poslovanju Televizije B92:
Godina Posl.
prihodi Neto gubitak % od prih.
Br.zaposl.
2009.
1.442.643.000
356.006.000
24,68
364
2010. 1.305.628.000
233.515.000
17,89
357
2011.
1.104.732.000
333.262.000
30,17
289
2012.
1.450.544.000
405.756.000
27,97
265
Koji je interes inostranih vlasnika ove
televizijske kuće da izgubi 13,2 miliona evra i da i dalje uporno posluje na
srpskom tržištu. Jednom prilikom u Milanu, njima je rečeno:
"...Imate divne prostorije i
dve sekretarice, a nemate treću godinu prihoda, mi smo poreski organi, i moramo
zaključiti da vas poslovni biznis ne interesuje. Vi se, po svemu sudeći,
ovde bavite nekim drugim poslom....".
Dakle, evo ko upravlja ovom televizijskom
kućom u Srbiji, koja program emituje na srpskom jeziku:
Veran Matić, direktor nadležan
je za zastupanje jedino uz saglasnost Stefanosa Papadopoulosa, grčkog
državljanina, za isplate veće od 20.000 evra, za zaključenje ugovora iznad
50.000 evra i za preuzimanje svih hipotekarnih tereta.
Članovi Odbora direktora su: Stefanos
Papadopoulos, grčki državljanin, Jacob Grapengiesser, švedski
državljanin, Georgios Xanthopoulos, grčki državljanin, Veran Matić,
Ivana Miković i Nebojša Samardžić.
Vlasnici akcijskog kapitala Radio difuznog
preduzeća B92, prema Centralnom registru hartija od vrednosti, su: 73,65
% Raiffeisenbank - Kastodi račun (što znači nepoznat vlasnik, 11,37
% B92 Trust doo, Beograd, 11.35 % Astonko doo, Beograd, 1,31
% Fox Televizija, 0,76 % Matić Veran, 1,56 % 41 mali akcionar
Ukupan broj akcija ove
medijske kuće je 1.034.327 sa nominalnom vrednošću od 500 dinara po akciji, ili
ukupno 517,16 miliona dinara.
Ukupna vrednost poslovne
imovine B92 je 1,19 milijardi dinara, a obaveze društva su 2,19 milijardi
dinara. Dakle, obaveze ove televizijske kuće su 19,3 miliona evra, od čega
dugoročne obaveze 6,3 miliona evra, tri miliona evra kratkoročne finansijske
obaveze, 8,8 miliona dinara obaveze iz tekućeg poslovanja i 1,2 miliona evra
obaveze po osnovu PDV i drugih javnih dažbina. Postavlja se razumno pitanje
kako B92 na godišnjem prihodu od 12,7 miliona evra, uz enormno iskazane
gubitke, može da duguje 19,3 miliona evra, a da mu u poslednje tri godine
nikada nije blokiran tekući račun!
I novine na štapu i
kanapu
I dve najuticajnije novinske
kuće su pred bankrotom, i tako u kandžama izvršene vlasti i otuđenih centara
moći. Politika Novine i magazini d.o.o na početku 2012.
godine imala je 1,86 milijardi dinara ukupnih obaveza, ili 16,5 miliona evra po
tada važećem kursu. Ovo novinsko društvo ima 326 zaposlenih i u celoj 2012.
godini ostvarilo je ukupne poslovne prihode u visini od 1,67 milijardi dinara,
što je u odnosu na prethodnu godinu nešto manje. Na tom poslovnom prihodu
iskazan je u 2012. godini gubitak u poslovanju od 270 miliona dinara. Prema
tome, ovoj novinskoj kući nedostajalo je 17 odsto ukupnog prihoda da bi izbegla
iskazivanje gubitka! Izdavač najstarijeg dnevnog lista na ovim prostorima,
beogradske Politike, već godinu dana se nalazi u 50 odsto vlasništva
kompanije iza koje stoji Miroslav Bogićević, šabački tajkun koji ne samo da
nema veze sa novinarstvom, već sudeći po bilansima njegovih kompanija nije upućen
ni u tajne uspešnog poslovanja!
Bogićevićev Framakom
duguje 442 miliona evra i jedan je od najvećih dužnika u privredi Srbije.
Beogradski bilten SNS-a "Informer" u drugoj polovini 2012. godine
objavio je da predstoji hapšenje Bogićevića. Posle njegove posete prvom
potpredsedniku vlade, na prečac je ova kompanija u narednih pet meseci dobila
52 miliona evra od Privredne banke Beograd, bez odluka a po nalogu
direktora i nakon toga otišla u stečaj. Državni organi o ovom skandalu ni do
danas nisu obavestili javnost.
Tri su aktivna
pravna lica koja posluju u okviru novinske kuće Politika, i to: Politika
AD (matični broj: 97921747), Politika, Novine i magazini d.o.o (matični
broj: 17372424) i Politika-Štamparija d.o.o (matični broj: 20009896).
Ova tri
pravna lica u 2012. godini zapošljavala su zajedno 764 radnika. Ukupno gubici
ova tri privredna društva u prošloj godini iskazani su u iznosu od 853 miliona
dinara, ili više od osam miliona evra. Kumulirani gubici u ova tri privredna
lica su 6,6 milijardi dinara, ili više od 60 miliona evra. Istovremeno je
kapital ova tri društva 8,3 milijarde dinara, ne računajući u to fingirani
kapital o vrednosti loga „Politika", pa jasno proizlazi da je u dosadašnjem
poslovanju izgubljeno 80,42 odsto kapitala.
Kolike su
obaveze ovih privrednih društava?
Politika
AD na početku
ove godine imala je 2,8 milijardi dinara ukupnih obaveza, ili 25 miliona evra.
Ovo novinsko društvo ima 345 zaposlenih i u celoj 2012. godini ostvarilo je
ukupne poslovne prihode u visini od 1,39 milijardi dinara, a na tom poslovnom prihodu
iskazan je u 2012. godini gubitak u poslovanju od 544 miliona dinara. Prema
tome, ovoj novinskoj kući nedostajalo je 39 odsto ukupnog prihoda da bi izbegla
iskazivanje gubitka.
Akcionari
ovog privrednog društva su: Republika Srbija (31,06 odsto), Akcijski fond
Srbije (21,45 odsto), JP Elektroprivreda Srbije (12,13 odsto), PIO Fond (4,33
%), Komercijalna banka AD (2,62 odsto), AIK Banka AD (1,83 odsto), Miljković
Ivan (1,57 odsto), Elektrodistribucija Beograd (1,43 odsto), JP PTT
Srbije (1,07 odsto), NIS AD (0,79 odsto), Kompanija Dunav (0,77 odsto) i 6.545
malih akcionara (30,95 odsto).
Akcije
ovog akcionarskog društva, njih 6.596.896 poseduje, kao što se videlo, preko
6.500 akcionara, a nominalna vrednost iznosi 600 dinara po akciji, dok se na tržištu
ne mogu prodati ni za peti deo ove vrednosti. Berza je, očigledno, nepovoljno
reagovala na način upravljanja kompanijom u proteklom periodu.
Republika
Srbija, sa Akcijskim fondom, PIO Fondom i republičkim javnim preduzećima ima
71,47 odsto ovog akcionarskog društva i kao apsolutni vlasnik od svojih akcija
nema ništa, niti kao većinski vlasnik može iznaći bilo koji lek koji bi ovom
privrednom bolesniku pomogao da stane na noge.
Politika
Novine i magazini d.o.o na početku ove godine imala je 1,86 milijardi
dinara ukupnih obaveza, ili 16,5 miliona evra po tada važećem kursu. Ovo
novinsko društvo ima 326 zaposlenih i u celoj 2012. godini ostvarilo je ukupne
poslovne prihode u visini od 1,67 milijardi dinara, što je u odnosu na
prethodnu godinu nešto manje. Na tom poslovnom prihodu iskazan je u 2012.
godini gubitak u poslovanju od 270 miliona dinara. Prema tome, ovoj novinskoj kući
nedostajalo je 17 odsto ukupnog prihoda da bi izbegla iskazivanje gubitka.
U kapitalu ovog društva nalazi se i fingirani
kapital od 48 miliona evra, nastao na bazi slobodne ocene ranijih osnivača društva
o vrednosti logotipa „Politika". Kada se 2,88 milijardi isključi iz
kapitala, ostaje nepokriven gubitak iznad kapitala od celih 990 miliona dinara,
ili devet miliona evra, dok je ovako na papiru gubitak do visine kapitala
3.936.731.000 dinara, odnosno 35 miliona evra.
Zanimljivo je
da je 2011. godine ovo preduzeće imalo poslovni prihod gotovo identičan kao
onaj ostvaren godinu dana kasnije, odnosno 1.679.343.000 dinara i nešto više
zaposlenih (342) nego 2012, ali je te godine iskazalo čist dobitak od
13.425.000 dinara.
Vlasnik 50
odsto ovog društva sa ograničenom odgovornošću je OOO East
Media Koncern koje pripada poslovnom sazvežđu Miroslava
Bogićevića i njegovog koncerna Farmakom Šabac.
A koncern Farmakom je najavljivao da će učiniti čuda u medijskom
prostoru Srbije - da će Politiku, dnevne novine učiniti profitabilnim.
Politika Štamparija
doo u
2012. godini sa 93 zaposlena iskazala je ukupne poslovne prihode u iznosu od
742 miliona dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje od 36,7
odsto, te je, i pored toga, iskazan gubitak u poslovanju u iznosu od 39,5
miliona dinara. Ukupne obaveze Politika Štamparije na kraju prošle godine
iznosile su 790 miliona dinara, i dostigle su jednogodišnji prihod društva.
Ugovor o kupoprodaji 50 odsto vlasničkog
udela u preduzeću Politika novine i magazini (PNM) zaključen je 29. juna
2012. godine između Ist media grupe iz Moskve i Ost media holdinga
iz Beča kao prodavca, po ceni od 4,7 miliona evra. Deo novca potreban za
isplatu Miroslav Bogićević, krajnji novi vlasnik Politike obezbedio je i
kreditom od Agrobanke koja je u međuvremenu ugašena, upravo iz razloga što je
po partijskoj liniji delila kredite i onima koji nisu mogli ili hteli da ih vraćaju.
Miroslav Bogićević postao i većinski vlasnik novosadskog dnevnog lista Dnevnik.
Vlast je, bez problema, na mesto
glavnog urednika Politike vratila Ljiljanu Smajlović, i tako zamračila
stranice ovog, nekada uglednog dnevnika u Evropi! I tako, Politika izlazi
koprcajući se u dugovima, koje vlast prašta samo ako joj se služi. I
pritom, nijedan srpski političar ne ulaže u medije svoje pare, već ih dotira
parama iz budžeta. Parama poreskih obveznika.
Prema izveštajima
predatim Agenciji za privredne registre, kompanija Novosti je 2012.
godinu završila sa ukupnim gubicima u visini od 750 miliona dinara. I u ovoj
kompaniji plate kasne, ali se isplaćuju po nalogu koji ''stiže odozgo''.
Kompanija je i dužna i ružna, ali dok služi, danas interesima naprednjaka, ima
da se nađu pare, makar za plate onim najzaslužnijim urednicima. Mrak nad
Srbijom je gust, i moraju se koristiti raketni bacači, kalašnjikovi i plotuni
da bi i nad Srbijom zasijalo Sunce Slobode.