Preko pune
crte
Politička
fantazija ili uvod u teror: ko kandiduje Čedomira Jovanovića za ministra
policije?
Britanski redov na beloj crti
Pre petnaest godina siromašni student, Čedomir
Jovanović, danas tajkun i milioner, čovek koji je zajedno sa bivšim šefom
takozvanog presbiroa Vlade Srbije Vladimirom Popovićem zvanim Beba, uhapsio
13.000 ljudi u policijskoj akciji "Sablja" 2003. godine, svoju „karijeru"
započeo je saradnjom sa vodećim srpskim kriminalcima i njihovim „vojskama",
ali i pljačkom državnih preduzeća i špijunirajući u korist Velike Britanije i još
nekoliko zapadnih obaveštajnih službi. Mada je Jovanović danas samo predsednik
jedne stranke (Liberalno demokratske partije), iz nekog razloga je pod dvadeset
četvoročasovnom policijskom zaštitom i vozi se isključivo u blindiranim
džipovima. Naravno, jasno je zašto se Jovanović plaši. Uništavao je živote
mnogih ljudi, pljačkao je i državu i kriminalce. Uzimao je reket i od onih koji su
druge reketirali. Bio je najbliži saradnik takozvanog Surčinskog klana i
nekada vodećih narko dilera, Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića. Ali,
sve to nije bilo dovoljno da bude procesuiran i osuđen, nego je i dalje
politički fantom koji preti da će se obračunati sa svakim ko nije po volji
njegovim šefovima u Londonu i Briselu. Ovih dana Čedomir Jovanović je istakao i
svoju nezvaničnu kandidaturu za ministra policije Srbije! Zašto baš za
ministra policije, nije teško pogoditi. Bolje je da on hapsi, nego da hapse
njega. Njegova prilika da ostvari svoje bolesne naume, zove se Srpska
napredna stranka.
major
Goran Mitrović
Mnogi detalji
iz života Čedomira Jovanovića govore da su ga njegov mizerni intelektualni
kapacitet i njegovo poreklo, nezadrživo vodili na društvenu marginu. Ipak,
desilo se nešto drugo...Biografija malog prevaranta, bila je već unapred
napisana. Osnovnu školu završio je u Beogradu. Prvi razred srednje škole
započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, ali je to za njegove skromne
sposobnosti bilo previše pa se prebacio u Treću ekonomsku školu.
Kao večiti
student, lumpenproleter i očajnik, Jovanović se našao na ulici 2006-2007.
godine, u vreme studentskih protesta. Budući da je bio dovoljno glasan,
upadljiv i, očigledno, gladan svega, nije bilo teško da ga primeti i Zoran Đinđić.
Ostalo je deo novije političke i kriminalne istorije u Srbiji.
Ali, svojim
bolesnim ambicijama, Jovanović još uvek ispisuje najmračnija poglavlja srpskog
sunovrata. Naravno, po volji britanskih obaveštajnih službi. Da bi uspeo u
tome, našli su mu i odgovarajuću stranku preko koje će ponovo ući u veliku političku
arenu i postati ministar (LDP nikada nije imao taj kapacitet). Naime, Jovanović
je štetočina čiji politički projekat nikako ne uspeva, ali, uspevaju njegove
spletke i kriminalna mreža u kojoj se nalazi.
Uvek pred
malim brojem slušalaca ali pred kamerama najgledanijih televizija, izgovarao je
tokom kampanje preteće rečenice, kako će zavesti „red i mir" u Srbiji.
Strogo je pazio da na nekom od predizbornih materijala ne pomene Srpsku
naprednu stranku.
Naravno, i naprednjačke
vođe su pazile na Čedu. Ideja je vrlo jasna: ukoliko ovaj mračni plan ne bude nečim
osujećen, Čeda će da hapsi, reketira, pa ako treba, i da zavede vanredno
stanje. U tome se isprobao od 2000. do 2003. godine.
Predizborna
propaganda Srpske napredne stranke nagoveštava da će biti zastrašivanja građana
i novog terora nad njima. Bude li Čedomir Jovanović ministar policije u naprednjačkoj
vladi, ne treba sumnjati u ovakav scenario. U tom slučaju, njegov zadatak bi
bio da zaštiti sve tajkune Srpske napredne stranke i da strpa u zatvor sve one
koji Srpskoj naprednoj stranci nisu voljni da plate reket.
Mada je
mnogima u prvi mah izgledalo neverovatno da Jovanović traži ministarstvo
policije, on se potrudio da javnosti objasni i zašto. U govoru koji je održao
23. februara 2014. godine, iz koga se vidi kakav su mu zadatak naprednjačke
vođe dale, Jovanović između ostalog kaže:
„...Treba
da 16. marta kažemo ne i zahvalimo se Ivici Dačiću, najgorem ministru policije
od oktobra 2000.". Poručio je javno i naprednjacima: „...Neću da ratujem
u kampanji da bih tako dokazivao svoju vrednost. Hoću sa vama da radim!".
Očito, prema
ranije postignutom dogovoru, Jovanović računa na to da će imati veliki uticaj
na sastav nove vlade. Naprednjaci su mu obećali još dva ministarska mandata. Na
resor poljoprivrede, računa Jovanovićev „kadar", Zaharije Trnavčević, star 86. godina! Za
ministra obrazovanja, „viđen" je takođe i član njegove partije, Miljenko
Dereta.
Još u oktobru
prošle godine, kada je tek sklapan „preliminarni" dogovor sa Srpskom naprednom
strankom i njenim vođama, Jovanović je samouvereno odgovorio na pitanje da li
će politički da preživi: „...Za mene neka niko ne brine. Ja ću biti sposoban
da preživim, jer sam vlasnik kompanije koja u ovim okolnostima radi i razvija
se. Ja sam davno rekao da ću svoju
sreću sam iskovati....".
Treba podsetiti da je ovaj „kovač svoje sreće"
došao u posed profitabilne kompanije („Fidelinka"
iz Subotice), tako što je prethodno sačekao da za njegov interes neko obori
cenu. Taj „neko" bio je bivši makedonski ministar ekonomije, Žanko Čado, problematični
mešetar sa reputacijom „kontroverznog biznismena". Čado je imao ključnu
ulogu u bankrotu još nekih srpskih firmi kao što su "Agrohem"
i "Navip".
Čedomir Jovanović je bio, zajedno sa „bivšim
prijateljima iz DS", podstrekač ovakvih „akcija" Žanka Čada. Tako je
"Fidelinka" od uspešne firme ubrzo postala gubitaš. Zbog toga je
1.300 radnika u ova tri preduzeća ostalo bez posla. Oni su deo armije od 250
hiljada zaposlenih u državnim preduzećima u Srbiji koji su se našli na ulici
kao rezultat privatizacije od 2001. do 2010. godine.
Kad je ovaj
privredni grobar obavio svoj posao u Srbiji, Čedomiru Jovanoviću nije bilo teško
da zaposedne „Fidelinku", čija je cena na kriminalan način
oborena do besmisla.
Bilo je
providnih pokušaja da se u javnosti stekne drukčiji utisak, pa je tako stečajni
upravnik ove subotičke firme, Zoran Stojanović, izdao čak i saopštenje u
kome doslovno piše:
"...Čedomir
Jovanović i njegova supruga nisu vlasnici kompanije 'Fidelinka' a.d. u stečaju
ni po kom osnovu, već je Jelena Jovanović osnivač privrednog druŠtva 'Agroposlovi'
doo iz Beograda, koje je zakupac dela proizvodnih kapaciteta 'Fidelinke'
".
Dakle, Stojanović
je hteo da kaže: nije Čedomir Jovanović, nego njegova žena. I nije kupovina
nego zakupnina. Međutim, činjenice govore da je firma porodice Jovanović pod
imenom „Agroposlovi", zaista uzela u zakup tri mlina subotičke „Fidelnike"
u stečaju za oko 15.000 evra, ali je uz njih je dobila i žig, odnosno brend te
firme na trajno korišćenje!
Kao zakupac mlinova
potpisana je Jelena Jovanović, supruga predsednika LD Čedomira Jovanovića,
a u ugovoru pilje da su joj brend - naziv i logo - poklonjeni!
U ovom,
slobodno govoreći, banditskom ugovoru, Jovanović pokazuje svu svoju drskost.
Naime, u njemu još piše da „... Zakupac nema interesa da zakupljuje
nepokretnost i u njoj obavlja delatnost bez prava na korišćenje žiga, s obzirom
na to da isplativost i profitabilnost delatnosti neposredno zavise od upotrebe žiga
na komercijalnom pakovanju pšeničnog brašna za humanu upotrebu..."
Da bi sve
bilo kako treba, „obezbeđeno" je da firma Čedomira Jovanovića, „Agroposlovi"
bude jedina na tenderu za zakup mlinova i da mu žig „Fidelinke"
bude poklonjen. Žig je tako dospeo u njegove ruke i on može danas za skupe pare
da ga proda. Naravno, to mu ne pada na pamet, jer je samo ime "Fidelinka"
dovoljno poznato i priznato na tržištu žitarica i testenina, da mu bolja fabrika
para ne treba.
Tako je počeo „novi život" bivšeg siromašnog studenta. Britanska obaveštajna služba
ga je zbrinula finansijski. Ali, nad njegovim mirnim snom i dalje dežuraju špijuni
MI 6.
Nekada je to
bio Entoni Monkton koji je iz kuće Đinđićevog tajkuna, Dragomira Markovića-Krmivoja,
dirigovao Čedinim akrobacijama od 2001. do 2003. godine.
Čedino uruiniranje
po majčinoj postojdbini
Na sednici
Liberalno demokratske partije, 28 januara 2012. godine, Jovanović izjavljuje da
je „Republika Srpska genocidna tvorevina".
To je
izazvalo ogorčene reakcije organizacija porodica zarobljenih, poginulih boraca
i nestalih civila Republike Srpske, koja je napisala i krivičnu prijavu protiv
njega. Na ovu izjavu reagovao je i kabinet predsednika RS odakle je poručeno da
lider LDP "...smišljenom laži da je Republika Srpska nastala na
genocidu pokušava da pripiše kolektivnu odgovornost celom narodu, koji je samo
branio pravo na život".
I u selu Gunjevci
(R. Srpska), rodnom mestu Jovanovićeve majke Mileve (rođene Mršić), narod je oštro
reagovao.
Ali, da mu
ništa nije sveto kad je u pitanju njegov lagodan život, govori i činjenica da
je u takozvanoj imovinskoj karti koju je predao Agenciji za borbu protiv
korupcije, prijavio da ima „nekoliko nekretnina" - kuće od 300 i 120
kvadrata, kao i stan od 85 kvadratnih metara. Ali, i da je nekretnine nasledio „po
majčinoj strani", da se sve nabrojano nalazi na teritoriji BiH! Čudno,
tako reći, nemoguće, jer je rodno mesto njegove majke, jedno je od najsiromašnijih
u celoj BiH, a porodica Mršić, iz koje je njegova majka, živela je na ivici
bede! Njegova majka Mileva je tek prelaskom u Beograd i udajom, izbegla tešku
sudbinu svojih rođaka i suseljana.
Uprkos činjenici
da ga „opslužuju" najmanje tri blindirana džipa i brojno policijsko obezbeđenje,
Jovanović je bio dovoljno drzak da u „imovinskoj karti" prijavi i vozilo „Tojota
prius", i motore „Honda" i „KTM 990 advenir".
U sred
predizborne kampanje, krajem februara ove 2014. godine, Čedomiru Jovanoviću je
umro otac. Način na koji je to saopštio javnosti i ljudima u svojoj stranci, rečito
govori o njegovoj moralnoj i psihološkoj izopačenosti. Naime, umesto da saopšti
kako mu je otac umro i da mora nekoliko dana da bude odsutan zbog sahrane, Jovanović
je na svoj Fejsbuk profilu napisao: „...Poštovani članovi LDP, od danas neću
biti u kampanji, imam jedan važan posao da obavim...".
U istoriji
novije Srbije nije zapamćeno da je neko sahranu sopstvenog roditelja nazvao „važnim
poslom". Ali, izgleda da je za Čedmira
Jovanovića, i to biznis, kao i svaki drugi.
Nevesinjska puška
Supruga Čedomira Jovanovića je poreklom iz
Istočne Hercegovine, iz Nevesinja. Njen otac Mijat Savić je bio lekar od 1978.
do 1982. godine. Od 1982. do početka rata bio je lekar u Mostaru, a od 1992. do
1994. radio je u bolnici u Nevesinju. Kad su ga novinari pitali da nešto kaže o
izjavama njegovog zeta Čedomira, i o njegovim stavovima da je Republika Srpska „genocidna
tvorevina", kažu da je samo sagnuo glavu i ćutao.
Ali, i njemu
je biznis postao važniji od Čedinih izjava. Mijat je, naime, vlasnik više
ugostiteljskih objekata, između ostalog i kultnih beogradskih restorana, „Madere"
i „Kluba književnika". Pre toga je bio vlasnik lanca apoteka.
Kada je
Mijat bio na početku svog poslovnog širenja, oštro ga je napadao sadašnji
predsednik Srbije Tomislav Nikolić (u ono vreme zamenik predsednika Srpske
radikalne stranke), tvrdeći da je „...potpredsednik Vlade Srbije i DS-a Čedomir
Jovanović nelegalnom privatizacijom postao većinski vlasnik preduzeća Madera u čijem
je sklopu jedan od najpoznatijih beogradskih restorana u Tašmajdanskom
parku...".
Nikolić je
u septembru 2003. godine, javno prozivao Jovanovića: "...Imamo podatke
da se Jovanović krije iza fiktivnih kupaca koji su u njegovo ime otkupili
akcije firme 'Madera', a u ovu rabotu uključio je taštu i tasta Mijata Savića,
koji se nalaze na ključnim mestima u firmi...".
Čeda na morskoj i nebeskoj terapiji
Već duže vremena, Čedomir Jovanović
se bavi i takozvanim ekstremnim sportovima: ronjenjem, alpinizmom, paraglajdingom,
ekstremnim skijanjem i padobranstvom. Više puta je zadobijao ozbiljne
povrede, pa je zbog toga imao nekoliko ponovljenih operacija kolena.
Prema preporuci vrhunskih stručnjaka za
borbu protiv zavisnosti od teških droga, ekstremni sport se smatra najboljim načinom
da ozbiljan narkoman privremeno kontroliše svoju žudnju za opijatima.
Jovanović je zbog ovakve terapije život
bio ugrožen prilikom zarona na dubini od 66 metara, do olupine austrougarskog
ratnog broda Sent Ištvan, u blizini ostrva Premuda na
severnom Jadranu.
U Srbiji se za Jovanovićevu strast prema
opasnim sportovima prvi put saznalo kada je zadobio promrzline prilikom uspona
na južnoamerički vrh, Akonkagvu, što je izazvalo različite reakcije javnosti:
od neverice i gađenja, do besa...
Jovanović je početkom aprila meseca
2013. godine, zajedno sa još jedanaest skijaša iz celog sveta, bio u novoj ekstremnoj
avanturi skijanja na vrhovima Karakoruma u Pakistanu i tom prilikom se u intervjuu
za lokalne medije lažno predstavio kao "Kedonir Čada, srpski skijaš".
Cena
takozvanog ski-pasa koju je platio na Karakorumu, koštala ga je celih 80.000
dolara! Na vrh planine dovežen je vojnim helihopterom.
A 1.
Koliki je moj deo?
Čedomir Jovanović je planirao i kidnapovanje vlasnika Delta
kompanije Miroslava Miškovića, za čiji otkup je kompanija
otmičarima morala da isplati pet miliona maraka. Kao otmičare policija je
uhapsila Dušana Spasojevića i njegove mafijaše. Čeda Jovanović je izdejstvovao
da budu pušteni na slobodu.
Deo novca od otmice biznismena Miškovića, na parkingu iza
beogradskog hotela "Hajat", jedan od otmičara Dejan Milenković Bagzi je lično predao Čedomiru Jovanoviću. Bagzi i Čeda izašli su iz svojih vozila, rukovali
se, Milenković je
predao crnu akten-tašnu u
kojoj su bile devize. Sve se odigralo munjevito.
Na primopredaju novca kod "Hajata" Čedomir Jovanović je došao sa
dva vozila marke BMW. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta
2003, kada Zorana Đinđića odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko
zaustavljao saobraćaj mašući znakom "Stop!".
A 2.
Služba prva "oženila" Čedu
U službenoj biografiji gospodina Jovanovića zabeleženo je da je bio jedan
od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno
izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom "Čedo, oženi me!'' što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča. Studentkinju Miu
nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Državne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imidž svom pulenu Čedi. Jovanović tvrdi da je u to vreme bio hapšen i prebijan više
puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i živih svedoka, nema.
Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je
Studentski politički klub koji je
podržao bojkot republičkih izbora 1997.
Demokratskoj stranci Jovanović pristupa tek 1998. godine! A već u oktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika!
Učestvovao je u
izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio
se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije
Srbije. Na republičkim izborima
decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS-a na
koju je izabran 2001. godine.
Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na
funkciji šefa poslaničke grupe, odnosno DOS - Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji
u istoriji Srbije. Bio je i jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001.
godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj
predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.
U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana
Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je
potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju
reformi.
Godine 2008. Jovanović se kandidovao za predsednika Srbije, a nakon glasanja bio je peti, sa
5,34 odsto osvojenih glasova.
Mada nikada nije demantovao da je poreklom Rom,
njegova narav i život to potvrđuju.
"Imam neke drugove, poznate po tome što preziru
Cigane, a poštuju Rome", ovim stihom je Brana Crnčević opisao one koji se stide svog porekla.
Čedomir Jovanović je u politički život Srbije ušao niotkuda. Menjao
je prijatelje, opredeljenja, stavove i ideje ''k'o Ciganin konje''.
Mladi Čedomir
Jovanović je, kao brucoš, bio sledbenik Četničkog pokreta, a
potom i Šešeljev dobrovoljac na frontu. Angažovanje mladog
Čedomira na očuvanju "svetih srpskih teritorija i srpstva" opravdava
i njegovo desetogodišnje studiranje dramaturgije na Fakultetu
dramskih umetnosti. Diplomu je Jovanoviću obezbedio Zoran Đinđić, kada se
Čedomir 1998. godine učlanio u Demokratsku stranku.
GLOSA
Čedine predizborne preporuke
„...Tadić treba da se žali Tadiću,
jer je sam sebi napravio najviše štete. Đilas neka se žali tabloidima
koje je pravio da unište nas, a danas jedu njega. Dačić neka se žali Rusima, a
Koštunica neka ide na Kosovo pa neka se tamo žali..."
GLOSA
Kao
priznati svetski putnik po egzotičnim zemljama, Jovanović je i svojoj deci dao
"egzotična" imena: Mihajla Lajf, Jana Hart, Zora Fejt i Anđelija
Fej...