Sunovrat
Bauk državnih preduzeća
na putu da sahrani srpsku privredu
Samo je smrt siguran
posao
U ukupnom neto
finansijskom rezultatu celokupne srpske privrede, javna preduzeća zajedno čine
četvrtinu sveukupnih gubitaka. Sa druge strane, privatni sektor ima 99,3 odsto
svih registrovanih pravnih subjekata i zapošljava 83,8 odsto svih radnika.
Dakle, javni sektor sa svega 0,7 odsto broja registrovanih firmi i 16,2 odsto
zaposlenih uspeva da napravi 25 odsto celokupnih gubitaka srpske privrede!
Javna preduzeća, kako republička, tako isto i lokalna, raspolažu sa više od
jedne trećine ukupnog kapitala srpske privrede, ali u ukupnim prihodima učestvuju
sa samo 10,1 odsto, a u ukupnoj dobiti sa samo 9,3 odsto.
Milan Malenović
Kada se u razgovoru
spomenu javna preduzeća, prve asocijacije su: neefikasna, skupa, zastarela,
visoke plate. Iako se odlazeća vlast na početku mandata klela da će smanjiti
rashode za javni sektor, to ne da nije učinila, već se svojski potrudila da
dodatno optereti budžet. Umesto reforme, republička Vlada je sve ostavila kako
je bilo, jer su se javna preduzeća pokazala kao odlične pumpe preko kojih se za
privatne potrebe izvlači novac iz budžeta, a i gde lagodno mogu da se udome
inače potpuno nesposobni stranački kadrovi.
Predviđenim
budžetom za 2014. godinu planiran je deficit od 182,5 milijardi dinara, odnosno
1,5 milijardi evra, koji će po svemu sudeći biti premašen, jer su prihodi na
početku godine daleko niži od onih planiranih. Uprkos činjenici da Srbija
jednostavno niti ima, niti može da namakne novac da pokrije ovaj manjak, vlast
je prema javnom sektoru bila više nego izdašna.
Primera radi,
za subvencije celokupnoj privredi Srbije, u ovogodišnjem budžetu planirano je
izdvajanje 8,3 milijardi dinara, a samo za subvencije Železnicama Srbije
u istom periodu izdvojiće se 13,2 milijarde dinara.
Uz to dolazi još 85,9
milijardi dinara, za koliko će Republika Srbija dati državne garancije za
kredite koje će javni sektor da uzme od privatnih banaka. Izdavanje garancija
znači da će u slučaju da zaduženo preduzeće ne može da otplaćuje zajam, to
umesto njega učiniti država na račun budžetskih sredstava.
Koliko je
verovatno da će već prezadužena Elektroprivreda Srbije biti u stanju da
iz sopstvenih sredstava vrati 15,1 milijardu dinara novog kredita, koji će uz
državne garancije uzeti ove godine? Država će garancijom pomoći i Srbijagasu
da dobije kredit u visini od 18,2 milijarde, Agenciji za osiguranje depozita
za kredit od 23,7 milijardi, a Emisiona tehnika i veze na ovaj način zadužiće
se za 4,2 milijarde dinara.
Ono što je interesantno,
to je da pomenuta Agencija za osiguranje depozita funkcioniše u okviru
Narodne banke Srbije i zadužena je da prati rad banaka i da obezbeđuje sredstva
za vraćanje para ljudima i preduzećima koja su ih uložila u banke koje odu u
stečaj. Agencija se u normalnim uslovima finansira iz depozita koje kod nje
polažu poslovne banke, ali kako ovo nije normalna situacija - zahvaljujući
propasti većeg broja banaka iz kojih su novac izvlačili vlastodršci (prošli i
sadašnji), kao i njima bliski tajkuni -neophodno je da se hitno negde nađe
dodatnih 200 miliona evra kako ne bi bankrotirala Agencija čija je osnovna
dužnost da sprečava bankrot banaka.
Na spisku velikih
korisnika budžetskih sredstava za smanjenje sopstvenog zaduženja, nema
nekadašnjeg JAT-a, ali ni novonastalog preduzeća Air Serbia. U vreme
kada je počinjala priča o planiranoj prodaji nacionalnog avioprevoznika, vlast
je tvrdila kako će to biti odrađeno po modelu Sartida iz Smedereva, odnosno
da će biti formirano novo preduzeće na koje će preći sva prava i zdrava imovina
nekadašnjeg JAT-a, a da će svi dugovi ostati staroj firmi. Od toga se,
očigledno, odustalo, jer Air Serbia danas koristi isti matični i PIB
broj koje je imao JAT, a u Agenciji za privredne registre (APR) nalazi
se podatak kako je JAT (Air Serbia) na početku 2013. godine imao ukupne
obaveze u visini od 203 miliona evra. Ova kompanija je izgubila celokupni
sopstveni kapital od 145 miliona evra i otišla u dodatnu dubiozu.
Jasno je onda zašto
ugovor između JAT-a i Etihada srpske vlasti u predizbornoj
kampanji kriju kao zmija noge. Teško će narodu da se objasni kakvi su to
"spasioci" sa Srednjeg istoka, ako siromašna Srbija bude morala iz
sopstvenog budžeta da pokrije stotinak miliona evra duga preostalog iza JAT-a.
Koliko se zna, ova dugovanja ni pod kojim uslovima nije spreman da preuzme Etihad,
a ni poverioci nisu voljni da se odreknu svojih potraživanja.
Zbog toga vlast svesno
krši propise koji nalažu da se najkasnije dve nedelje posle promene vlasničke
strukture podnese zahtev za promenu podataka kod APR-a, uz prilaganje
odgovarajućeg ugovora. A vlast nikako ne želi da i jedno jedino slovo iz
pomenutog ugovora dospe do očiju javnosti pre nego što se zatvore biračka mesta
16. marta.
Uzgred budi rečeno,
skoro ni jedan jedini poverilac nekadašnjeg Sartida nije dobio svoje
pare. Stečajni upravnici i državni funkcioneri koji su o tome mogli da
odlučuju, otvoreno su tražili između 20 i čak 50 odsto provizije kako bi
sproveli izvršne sudske presude i ispunili državnu obavezu obeštećenja
poverilaca preostalih iza pre više od decenije privatizovane čeličane u
Smederevu. Verovatno se slično sprema i onima kojima JAT/Air Serbia
duguju novac.
Državni
funkcioneri rado krše zakon, kada god je to u njihovom interesu. Svojevremeno
je vlast gromoglasno najavila uvođenje limita na plate u javnom sektoru. Da bi
se ova uredba poštovala bila je predviđena i kazna za odgovorno lice: od pola
do milion dinara. Jututunci su se obradovali misleći da su konačno dobili Juhahahu,
a i vlast se slatko nasmejala.
Nije poznat ni
jedan slučaj kažnjavanja nekog direktora zbog toga što nije sebi smanjio platu
na zakonski maksimum od 165.995,55 dinara, plus minuli rad. Pre nego što je
postala guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je
najavljivala kako će, u slučaju da bude imenovana, smanjiti sebi platu. To do
danas nije učinila, pa tako nekažnjeno i dalje prima 630.000 dinara mesečno,
odnosno dvadesetak prosečnih plata u Srbiji.
Pored funkcionerskih
i ministarskih plata mnogi dobijaju i prinadležnosti sa drugih funkcija koje
obavljaju. Na početku svog mandata se ministar Lazar Krstić iščuđavao
kako, osim za posao ministra, prima mesečne prihode i sa još četiri druge
funkcije koje obavlja po automatizmu. Nije poznato kojih se to funkcija ili bar
plata odrekao do kraja svog mandata.
Rekorder po
prihodima sa strane je svakako Dušan Bajatović, koji kao direktor JP Srbijagasa
mesečno dobija 176.188,62 dinara, ali uz sve ostale plaćene funkcije zarađuje
ukupno 719.307,82 dinara, mada ovo nije konačna suma, jer se još ne znaju sve
funkcije koje on obavlja i plate koje prima.
Najbolje je
plaćen Slobodan Cvijan, direktor Direkcije za kontrolu leta koji je
svakog meseca bogatiji za 810.000 dinara. Nešto je skromniji direktor Telekoma
Predrag Ćulibrk, koji mesečno dobija 470.000 dinara, sledi Milan
Živanović, direktor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo sa 450.000, zatim Zoran
Drobnjak, direktor JP Putevi Srbije sa "samo" 226.157
dinara i direktor EPS-a sa 167.000, dok Dragoljub Simonović, direktor prezaduženih
Železnica Srbije dobija 160.000 dinara mesečno.
Uz plate sleduju
i dnevnice, kola sa vozačem, službeni mobilni telefoni, ponekad i službeni
stanovi, budžet za reprezentaciju (jedenje i pijenje o trošku poreskih
obveznika), plaćena službena putovanja... Nije, onda, čudno što država godišnje
za pomoć ovim i ovakvim preduzećima iz budžeta izdvaja više nego za zdravstvo.
Pored javnih
preduzeća koje piju krv poreskim obveznicima, tu su i mnogobrojne agencije i
slične ustanove za izvlačenje para. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji o trošku
građana rade 104 vladine agencije i još 20 samostalnih organa i nezavisnih
tela. Celokupna priča naprednjaka pred izbore 2012, kako će broj ovih pijavica
da svedu na manje od 50, završila se u Agenciji za osiguranje i finansiranje
izvoza (SIEPA), koja se pod tim imenom ukida, a na njeno mesto sa istim ingerencijama,
brojem zaposlenih i budžetom dolazi Agencija za finansiranje i sanaciju
privrede. Nije šija, nego vrat.
Para u budžetu
nema, a zajmove je sve teže dobiti, vlast na sebi ne želi da štedi, pa će kaiš
opet morati da stežu ionako već izgladneli građani. Plate običnih radnika u
državnoj upravi i penzije građana biće smenjene, a besplatno zdravstveno
osiguranje biće sve skuplje i sve manje kvalitetno. Računica je jasna: što
više ljudi pomre od bolesti, država će utoliko manje morati da izdvaja za penzije
ili otpremnine.
A 1.
Finansijski
izveštaji pokazuju da najmanje poslednjih pet godina javni sektor u Srbiji
posluje sa čistim gubitkom. Takozvani javni sektor u Republici Srbiji,
predstavlja rupu bez dna koja nemilice guta budžetska sredstva, preko potrebna
na drugim mestima. Umesto u revitalizaciju privrede država u ovoj godini ulaže
milijarde dinara, kojih u budžetu nema, u finansiranje rada hroničnih gubitaša
u većini kojih jedino rukovodeći kadar ima astronomska primanja, dok radnici tavore
na nivou republičkog proseka. Čak se i u zdravstvo ulaže manje nego u sanaciju
javnog sektora, pa stanovništvo ove godine očekuju glad i bolesti.