Haško
proleće: tužba Hrvatske za genocid i protivtužba Srbije, pred Međunarodnim sudom pravde
Ko brani Srbiju u Hagu?
Javnost u Srbiji skoro da uopšte
ne interesuju događaji oko uzajamnih tužbi sa Hrvatskom za genocid tokom građanskog rata početkom
devedesetih godina. Za to vreme, jedan kanal državne Hrvatske
televizije, direktno prenosi ovaj proces. I ne samo to, nego je Hrvatska angažovala
svoje najbolje pravnike (i vrhunske stručnjake iz inostranstva),
kako bi uspela u svom naumu da Srbiju optuži za genocid. Istovremeno,
iz „mračne komore" srpskog ministarstva pravde, za Koordinatora pravnog tima u hagu, poslali
su Sašu Obradovića, malo poznatog pravnika čije je iskustvo nepostojeće a
rezultati poražavajući. Politikolog, dr Milan Paroški, za sada jedini čovek
koji je odlučio da se oglasi povodom realne opasnosti da Srbija bude osuđena za genocid,
komentarisao je za Tabloid izbor Saše Obradovića,
posledice takvog izbora, ali i činjenicu da ga pojedini hrvatski
pravnici pominju na ovom procesu.
Nikola Vlahović
U
ponedeljak, 3. marta 2014. godine, javnim saslušanjem
predstavnika pravnog tima Republike Hrvatske, pred Međunarodnim sudom pravde u
Hagu, počeo je proces u sporu između Hrvatske i Srbije u vezi sa tužbom
Hrvatske i protivtužbom Srbije za genocid. Korodinator
pravnog tima Srbije na ovom istorijski važnom procesu je pravnik Saša
Obradović, čovek koji je javnosti poznat po tome što je već
izgubio jedan proces u Hagu! Ovaj doskorašnji anonimus, posle kraćeg
i neuspešnog bavljenja advokaturom, režim Borisa Tadića
uvodi Obradovića u diplomatiju! Postao je sekretar ambasade Srbije u Hagu, bez ikakvog
prethodnog iskustva. Ubrzo je uključen u pravni tim Srbije pred
Međunarodnim sudom pravde. U procesu ocene legalnosti jednostranog proglašenja
nezavisnosti Kosova, pokazao je apsolutni diletantizam, pa je Srbija,
zahvaljujući njemu i onima koji su ga tu doveli, izgubila.
I danas, kao i tada, Obradovića
je forsirao bivši šef Tadićevog kabineta, Miodrag Rakić, ispunjavajući
američku volju. Rakić je, to ne treba zaboraviti, nestatusno pregovarajući
pre nekoliko godina u Vašingtonu o budućnosti
Srbije, obećao da će slepo izvršavati sve što američka diplomatija želi. U diplomatskim depešama koje je objavio antiglobalistički
sajt Wikiliks citirana je njegova rečenica: "Učinićemo sve što od nas tražite, samo neka ostane za ovim stolom". Amerikanci su mu platili lečenje u znak zahvalnosti, a
on je nastavio da im služi.
Imenovanje priučenog
pravnika Saše Obradovića za korodinatora pravnog tima Srbije u sporu sa Hrvatskom oko tužbe
za genocid, direktan je udarac istini, pravdi i nacionalnim interesima
Srbije.
Tim povodom, poznati srpski političar,
doktor nauka, Milan Paroški, u razgovoru sa urednikom Tabloida, odlučio je da odgovori na nekoliko važnih pitanja u vezi sa ovim procesom.
U međuvremenu, predstavnica
Hrvatske na ovom procesu, Helen Lo, već je prozvala Paroškog
da je „izjednačavanjem Tuđmana i Pavelića, učestvovao u
pripremi genocida". Kao još bolji primer
njegove „genocidnosti", Lo je navela i izjavu
Milana Paroškog u banijskom selu Jagodnjak, maja meseca 1991. godine, kada je on rekao da je to „srpska zemlja" i da je svako ko tvrdi
drugačije „uzurpator".
Na pitanje, ko predstavlja Srbiju u
ovom procesu, ko je pravnik Saša Obradović, ko ga je izabrao da nastupi na ovom
procesu od istorijske važnosti za Srbiju, Paroški
je rekao da je u pitanju „...pogrešan čovek na pogrešnom mestu, čovek koji ne zna ni istoriju ni pravo, čovek koji gubi sporove"...
Paroški pominje i profesora
Tibora Varadija, koji je uspešno zastupao Srbiju u procesu protiv BiH
koja je takođe pokušala Srbiju da poveže sa genocidom: „...Prvi put glasno afirmišem čoveka i stručnjaka
Tibora Varadija. On je već dobio sud u Hagu
po tužbi Bosne i Hercegovine protiv
Srbije.
Zašto srpske vlasti nisu imenovale profesora Varadija da zastupa Srbiju? Naravno, iza toga se krije nešto
drugo. Treba se malo vratiti u prošlost pa se upitati: koji je hrvatski
udbaš
proteran iz Beograda u
vreme raspada Jugoslavije? Da li mi svi mislimo da je Josip Boljkovac
glup (dugogodišnji jugoslovenski u hrvatski policijski funkcioner i prvi ministar unutrašnjih poslova Hrvatske nakon raspada SFRJ, prim. red.) i da nije ostavio mrežu svojih ljudi u Srbiji? Oni (saradnici
hrvatskih obaveštajnih službi u Srbiji) su odlučili da nas Obradović zastupa! Tibor Varadi nije
prošao, nego čovek koji gubi sporove. Onoga ko je imenovao tog Sašu Obradovića
da nas zastupa protiv Hrvatske, neko bi morao hitno smeni. Obradović takođe mora hitno da bude zamenjen za Tibora Varadija. U protivnom, siguran sam
da gubimo ovaj proces i da će
nas taj gubitak skupo koštati...".
Hrvati
su dominanti u svakom procesu, kaže
Paroški i nastavlja: „...Kao što
znate, Hrvati su me pomenuli. Uz moje ime su naveli i konstrukciju genocida. Međutim, Rešenjem suda u Osjeku iz
1998. godine, protiv mene, Vojislava Šešelja i Jove Ostojića,
obustavljen je postupak u kome smo bili optuženi za izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje.
Ako mi je po tom osnovu suđeno, tu nema genocida. Ali, Hrvati danas ponovo režiraju čitav događaj. Izrežirano
je da Srbija, dokle god bude postojala njena državnost, bude opterećena optužbama i krivicom.
Najgore od svega što će oni stvar
sve potkrepiti činjenicama (probranim,
selektivnim, onim koji samo njima odgovaraju). Sonja Biserko je prvi
svedok u ovom slučaju koja će svedočiti o dokazima istorijata srpskog genocida.
Problem je u tome što će ona za
sud u Hagu
biti u pravu. A, Markač i Gotovina
oslobođeni za genocid!"
Odgovarajući
na pitanje, šta misli o stavu poznatog zagrebačkog advokata Ante Nobila,
koji je nedavno javno konstatovao kako ni u slučaju Srbije ni u slučaju
Hrvatske nema nikakvog genocida, Paroški spremno konstatuje da je
to „taktička varka" tvrdeći da je Nobilo „jako diplomatičan i sposoban" ali da je ovde u pitanju „uspavljivanje Srba".
Podsećajući
na svoj govor u Jagodnjaku, u Hrvatskoj, 1991. godine, Paroški
kaže: „...Ja sam prvi čovek
koji je SDS je organizovao mitinig za mirno rešavanje jugoslovenske krize. Govorio sam o istorijatu genocida nad Srbima.
Govorio sam o Rakocijevom i Košutovom
i Đilasovom genocidu nad Srbima. Pozvao sam se na mađarski genocid. Treba iz istorije znati i to da ni Pavelićni Hrvatska nisu bili potpisnici Haške konvencije o kopnenom ratovanju. Dakle, njegova NDH nije bila legitimna.
On je to radio genocidno. Saša Obradović, naravno, ne zna ovo, ali zato Hrvati odlično znaju da konstruišu
genocid koji se nije desio...".
Po
svemu sudeći, u mnogim ovakvim "konstrukcijama", pomogla im je
takozvana demokratska vlast u Srbiji.
A 1.
Sami protiv sebe
O
tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije u
Hagu, odlučuje
ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i
Hrvatske. Pominju se i grupe van suda koje se bave lobiranjem
protiv Srbije. Čemu se Srbija može nadati u ovom procesu, ako
se zna da je, izborom pravnika koji će da je zastupaju, već
pomogla Hrvatskoj?