Natrag
Zaječar
„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (5)
Pesme, priče i video laži
Kada je 2012. godine Saša Mirković, tada odbornik PRS-a, javno priznao da je godinama zajedno sa Boškom Ničićem nemilice čerupao budžet grada Zaječara, svima je bilo jasno da je na vidiku katastrofa. Slučajno ili namerno organi gonjenja „ništa nisu čuli".
Vuksan Cerović
Ljudi koji malo bolje poznaju političke prilike u Zaječaru neretko su skloni da za sadašnju cirkusku vlast PRS (SNS) i prebega iz URS-a, optuže Boška Ničića, prethodnog gradonačelnika Zaječara i osnivača i lidera Pokreta „Živim za krajinu". Istini za volju, takve optužbe i nisu bez osnova. Nedugo posle Ničićevog dolaska na vlast krajem 2004. godine u Zaječaru se pojavio i Mirković, koji je za sedam godina intenzivne poslovne, a kasnije i partijske saradnje sa Ničićem (bio je potpredsednik Pokreta do početka 2011.), iz zaječarskog budžeta izvukao više stotina hiljada evra. Koliko tačno ne znamo, jer je dokumentacija bivšeg Doma omladine i Kulturno-prosvetne zajednice pod ključem. Obe firme su formalno pravno aktivne, a faktički mrtve još od 2009. godine, kada je u Zaječaru osnovan Centar za kulturu grada Zaječara. Dokumentacija je zaključana u zaječarskoj Muzičkoj školi i za nju niko nije nadležan.
Ortaci su se iznenada razišli uz Mirkovićevo obrazloženje da je razlog njegova prezauzetost. Nepunu godinu kasnije Mirković je jednom dnevnom listu dao izjavu: „Ničić mi je bio jedan od najboljih prijatelja, ali shvatio sam ko je on kada se rodila ljubav između njega i Dinkića. Izdaja prijatelja je prva vežba za izdaju domovine(!?)." To bi trebalo da znači da su se razišli zbog Ničićevog manjka patriotizma, ali će pre biti da je u pitanju ono što ih je do tada vezivalo, a to su materijalni interesi.
O poštenju i nepoštenju
Kada je dao „patriotsku izjavu" Mirković je već bio čovek sa naraslim političkim ambicijama. Postao je član Pokreta radnika i seljaka (PRS) i spremao kandidaturu za gradonačelnika Zaječara. Tokom kampanje za lokalne izbore 2012. godine sipao je drvlje i kamenje na dojučerašnjeg pajtaša, koji je uzvratio „gašenjem ljubavi" prema skupim koncertima, uskraćivanjem novca za Timočku televiziju i radio koju je početkom 2009. godine formalno kupila Danijela Vidosavljević, a istom faktički upravljao Mirković, najpre kao zastupnik kapitala, a onda kao predsednik Upravnog odbora. Mnogi njegovi sadašnji i dojučerašnji bliski saradnici tvrde da je to zapravo njegova televizija, a to se bez trunke kolebanja može zaključiti imajući u vidu njen program i njegov nesumnjiv interes za njenu finansijsku stabilnost.
Posle neviđene izborne lakrdije, čije su istraživanje najavljivali i Ničić i Mirković ali prave istrage nije bilo, vlast u Zaječaru faktički nije ni postojala (iako je posle prebrojavanja glasova Ničić imao tanku većinu) sve do raspuštanja Skupštine, imenovanja Privremenog organa i izbora 2013. godine. Održano je nekoliko sednica Skupštine grada na kojima je nemilice iznošen prljavi veš sa obe strane. Tako je su na sednici koja je održana 28. septembra 2012 godine iznete teške reči, posle kojih je svako normalan, ko veruje u zakone ove zemlje, sa razlogom očekivao da se povede istraga i protiv Mirkovića i protiv Ničića, ali se to nije dogodilo.
- Kada bi govorili ko je ovaj grad najviše koštao u prethodnom periodu, to ste bili vi gospodine Mirkoviću - rekao je Ivan Joković, tadašnji predsednik Skupštine grada Zaječara i dodao:
- Firma „Beoton", u kojoj zvanično niste ništa, koja je u međuvremenu likvidirana, na osnovu raznoraznh manifestacija i zajedno sa Timočkom televizijom, gde ste bili predsednik Upravnog odbora, od ovog grada dobijala je godišnje oko 60 miliona dinar..! Vaša je sada želja da vi dođete na vlast i da vi raspolažete sredstvima, na jedan način koji će vama više odgovarati, jer niste bili zadovoljni kako je to bilo u prethodnom periodu.
- Nikako da kažete zašto ste organizovali koncerte - uzvratio je Mirković Jokoviću i nastavio:
- Zašto ste organizovali druge stvari. Zato što je bio potreban novac vašoj stranci u predizbornim aktivnostima. Sve zaobilazite da kažete istinu. Znači, taj novac je dobijao Boško Ničić, to ovde kažem pod krivičnom i materijalnom odgovornošću. Taj novac je dobijao još jedan čovek koga je Boški Ničić slao...
U ovoj raspravi o poštenju i nepoštenju (!?), Mirković je tada, naravno, „zaboravio" da je Pokret „Živim za Krajinu" bio i njegova stranka i da je u njoj bio visoki funkcioner. Optužio je Ničićevu vlast da je korumpirana, verovatno sa pravom jer je kao deo te vlasti znao šta radi i u tome je svesno učestvovao. Snimak sa te sednice narednog dana emitovala je Best televizija. Mnogi ljudi sa kojima smo tada komunicirali Uzalud su očekivali su da se organi gonjenja pozabave i Mirkovićem i Ničićem.
Nameštene javne nabavke
Potpisnik ovih redova imao je priliku da pregleda dokumentaciju o javnim nabavkama Centra za kulturu grada Zaječara od kraja 2009. godine kada je osnovam, pa do kraja 2012. godine kada se Ničićeva vlast u Zaječaru urušila. Da su organi gonjenja makar površno pogledali tu dokumentaciju Boško Ničić, tadašnji gradonačelnik, Perislav Ducić, direktor Centra za kulturu i menadžer Saša Mirković morali bi da odgovaraju zbog nameštenih javnih nabavki.
Da su nabavke vezane za organizovanje koncerata nameštene vidi se iz aviona. Od kraja 2009. do početka 2012. godine, u Zaječaru su pevali Miroslav Ilić, Mira Škorić, Jelena Karleuša (dva puta), Aca Lukas (tri puta), Saša Kovačević, Legende, Zorica Brunclik, Marija Šerifović, Leontina Vukomanović, Vesna Zmijanac. Sve te koncerte organizovale su firme Beoton international d.o.o. (Beograd), Beoton R d. o. o. (Bor), Alfa Media Pool (Beograd) i Bosap inc (Beograd). U bazi podataka Agencije za privredne registre lako je pronaći podatke koji jasno upućuju na zaključak da se u sve te firme povezane sa Sašom Mirkovićem. Svi ti koncerti su gradski budžet koštali blizu 400 hiljada evra, računato po srednjem kursu na dan zaključivanja ugovora, što bi moglo da znači da je Jokovićeva računica od 60 hiljada evra godišnje bila možda i skromna.
Iz izveštaja o stručnoj proceni o najpovoljnijim ponudama za organizovanje koncerata jasno je kao dan da su pomenuta privredna društva bila tačno upoznata sa procenjenom vrednošću ugovora, jer je „najpovoljnija ponuda" uvek u paru ravna procenjenoj vrednosti ugovora. To u popriličnoj meri potvrđuje priče koje su još tada kružile Zaječarom, da se koncerti organizuju tako da se najpre sve dogovaralo u trouglu Ničić - Mirković - Ducić, a onda su pribavljane tri ponude, pri čemu se niko nije bavio utvrđvanjem da li se radi o povezanim firmama, firmama istog vlasnika i da li se poštuje Zakon o zaštiti konkurencije. Da bi se trag malo zametnuo osnivane su nove firme. Tako je tri posla vredna 10 miliona dinara dobila firma Bosap INC, koje u podacima Agencije za privredne registre nema, a na sajtu www.rating.rs/sr/bonitet/.
Vlasnik Alfa Media Pool je Marko Jeftić, pulen Saše Mirkovića, koji je u Zaječar doveden, jer se zaječarski kadrovi Mirkoviću očigledno nisu učinili stručnim, a pogotovu pouzdanim. Na čelu Beotona R d. o. o. u Boru trenutno je otac Saše Mirkovića.
Koliko se daleko išlo u čerupanju budžeta pokazuje podatak da je Centar za kulturu u januaru 2012. godine sproveo javnu nabavku za organizovanje nastupa Beotonovog dečjeg hora „Čarolija" u Zaječaru, audicije za učestvovanje na Festivalu dečje muzike Srbije „Čarolija" i organizovanje superfinala tog festivala, što je koštalo 3.600.000 dinara. Organizator je bio Beoton R d.o.o Bor.
Da čudo bude veće u Komisiji za javne nabavke Centra za kulturu često je sedeo Slobodan Videnović, tadašnji gradski pravobranilac, ali mu očigledno nikada nije palo na pamet da nešto nije u redu. Danas se time više niko ne bavi.
Da je sve to unapred dogovarano i to godinama, svedoči jedan faks, kojim je Saša Mirković još 13. juna 2007, svojim potpisom potvrdio da će te godine u okviru Zaječarskog kulturnog leta na Popovoj plaži „Zaječar u srcu" učestvovati: Ana Nikolić, Balkanika, Bane Mojićević, Slađana Ivanišević i Marko Jevtić, Karolina Gočeva, Bojan Bjelić, Tijana Dapčević, Son Kuba Son, Željko Joksimović, Nemanja Nikolić, Saša Kovačević, Jelena Tomašević, Aco Pejović, Danijela Vranić, Akapulko bend, Ana Kokić i Nikola Rokvić. Iz faksa se ne vidi da li će svi nabrojan nastupiti u njegovom aranžmanu, ali činjenica da je potvrda od njega tražena govori sama za sebe mnogo.
Lažima krpe rupe
Nakon što se na vlasti učvrstila politička genetski modifikovana grupacija PRS (SNS)+URS, koncerata više skoro i da nema. Sada se novac iz bužeta, izgleda, izvlači preko Timočke televizije i radija, raznih skupih „strategija", organizovanjem predavanja, seminara i na razne druge načine. U tom kontekstu može se posmatrati i putovanje U SAD pomenutog Marka Jeftića, Ljubomira Vučkovića, direktora sada veće upokojene „Agencije za strateški razvoj" d.o.o. uz pojačanjem mlađanim Miljanom Gogićem, v. d. direktorom Regionalnog pozorišta „Zoran Radmilović", koje je regionalno samo po imenu. Na put su krenuli radi dogovora oko bratimljenja sa gradićem Vudstok i dobijanja franšize da se ovogodišnja 48. po redu zaječarska rok manifestacija održi pod imenom Gitarijada by Woodstock. Jeftić se nekoliko dana na društvenim mrežama hvalio boravkom u Njujorku, a onda ga je neko verovatno opomenuo pa su hvale nestale.
Kada se družina vratila iz Amerike, potrošivši gomilu novca iz džepova Zaječaraca čiji iznos nije javno saopšten, na sajtu PRS-ovske Best televizije osvanuo je naslov: „Gitarijada by Woodstock: Zaječarci jedini dobili licencu najvećeg rok festivala na svetu". Građanima je saopšteno da su o tome potpisani zvanični dokumenti i da je Majkl Grin, producent slavnog festivala koji je održan 1969. godine, prihvatio da dođe u Zaječar i bude član žirija!? Sledećeg dana na sajtu grada Zaječara osvanuo je naslov „Vudstok na zaječarski način" u kome je doslovno pisalo: „Boraveći, na poziv domaćina, u prestonici najveće i najstarije rok manifestacije, zaječarska delegacija potpisala je dokumenat - licencu u Skupštini grada Vudstoka".
U tu priču bi neko možda i poverovao da svet danas nije globalno selo, a Internet špijun nad špijunima. Preko bare je ubrzo stigla vest da nikakv ugovor o franšizi nije potpisan i da se lik sa kojim se Marko Jeftić slikao i koga je najavio kao člana žirija ovogodišnje Gitarijade ne preziva Grin nego Lang. Da li se radilo o lapsusu ili je Jeftić previše razmišljao o svojoj tek otvorenoj kafani „Vodenica 019" nije nam poznato, ali je svakome postalo poznato da menadžer Dare Bubamare o rok muzici nema pojma.
Od laži Marka Jeftića ogradio se i Organizacioni odbor Gitarijada nemuštim saopštenjem od 31. marta ove godine, u kome između ostalog piše: "Jedna benigna izjava poneta emocijom i željom da Zaječar što brže napreduje, shvaćena je na pogrešan način". Dakle laž je bila dobronamerna!? Nije nego. Naravno, to nije jedina laž vezana za ovogodišnju Gitarijadu, ali se time sada nećemo baviti. To ne znači da nećemo uopšte.
Bavićemo se malo laganjem čelnika PRS (SNS) vlasti u Zaječaru. To laganje traje u kontinuitetu od osnivanja PRS - a i ne vidi mu se kraj. Navešćemo samo nekoliko „bisera" Lažnog cara Šćepana Debelog koje smo sačuvali u prilično bogatoj videoteci. U programu Best televizije izjavio je, 31. maja 2013. godine, u jeku izborne kampanje, da će sve nezaposlene porodilje u Zaječaru nakon izbora dobiti posao, a oni koji ih zaposle imaće subvencije iz gradskog budžeta, od čega naravno nije bilo ništa. Istu sudbinu doživelo je i Mirkovićevo obećanje da će kada na vlast dođe PRS (SNS) naknade nezaposlenim porodiljama biti povećane sa 15 na 30.000 dinara. Na istoj televiziji Mirković je 15. maja 2013. godine obećao da će svakoj firmi koja započne proizvodnu delatnosti u Zaječaru za svakog zaposlenog radnika iz gradskog budžeta biti data subvencija od 10 hiljada evra...
Takvih laži ima na stotine. Zato i tvrdimo da je od „Budućnosti u koju verujemo" Zaječarcima ostao samo (srednji) PRS.