Natrag
Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (34)
Razbojnička pravda u Srbiji
Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji
Milan Glamočanin
Povodom teksta pod naslovom "Braća po prevari" (Tabloid broj 318), redakcija je dobila i pismo gospodina Gustava Eskamilje, predsednika kompanije Greenway Nutrients, u kome potvrđuje naša istraživanja u vezi sa kriminalnim delatnostima Dragana-Dejvida Selakovića i njegovog brata Nikole Selakovića, ministra pravde Srbije.
Naime, Dragan (Dejvid) Selaković, brat Nikole Selakovića, već duže vremena je predmet obrade američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) zbog optužbi za pljačku i preprodaju ilegalnih softvera, ekonomsku špijunažu i više prevara i saučesništava u prevarama.
Oštećene su velike američke kompanije poput Majkrosofta, Adobe, ali i jedna velika nemačka firma Greenway (koja radi na prostoru SAD-a), čiji je predsednik gospodin Eskamilja...
Iz pisma koje je gospodin Eskamilja uputio Nikoli Selakoviću, saznajemo i to da je Nikola Selaković, sadašnji ministar pravde Srbije, u politiku ušao tako što ga je njegov brat Dejvid finansirao dolarima opljačkanim u Americi. Ulažući u Nikolu (i u Srpsku naprednu stranku), Dejvid je istovremeno ulagao u svoju pravosudnu i policijsku zaštitu, koju danas uživa u Srbiji. Prljavim novcem Dejvida Selakovića, kupljen je i stan bratu Nikoli u Beogradu, u centru, na lokaciji na Vračaru u ulici Metohijska broj 29.
Ipak, u Americi, tačnije u Palm Biču na Floridi, policija je razotkrila "poslovanje" Dragana Dejvida Selakovića, pa je pokrenut je i sudski postupak koji još traje. U decembru mesecu prošle godine, nemačka kompanija Greenway (koja deluje u SAD) i zvanično obavestila kabinet ministra pravde Srbije, Nikole Selakovića, da je njegov brat osumnjičen za trgovinu ilegalnim softverima i narušavanje imigracione politike.
Kompaniju "Selacorp", Dragan Dejvid Selaković registrovao je u Americi kao "profesionalnu mrežu" za zaštitu gej-prava! On, za razliku od svoga brata Nikole, uopšte i ne krije svoje istopolne sklonosti. Gej-lobi u Americi, koji je izuzetno uticajan i u pravosuđu, svom snagom pomaže Draganu-Dejvidu da izbegne dugogodišnju zatvorsku kaznu za kriminalne radnje u oblasti informacionih tehnologija.
Šta piše gospodin Ekskamlija srpskom ministru pravde?
''Poštovani gospodine Selakoviću,
Šaljem Vam ovaj e-mail sa namerom da Vas postidim što ne radite svoj posao.
Moje ime je Gustavo Eskamilja, ali, ja znam da Vi znate ko sam, i da sam poznat celokupnoj Vašoj administraciji, jer sam pokušavao da Vam objasnim situaciju oko slučaja Vašeg brata, Dejvida Dragana Selakovića i njegovih nelegalnih poslova.
Da bih Vam osvežio pamćenje, podsetiću Vas da sam od Vas tražio da me zaštitite od Vašeg brata, jer se radi o pranju novca, masovnim kršenjima imigracionih zakona, kao i falsifikovanju softvera i krađi. Sve ove operacije se obavljaju preko firme registrovane u Vašoj zemlji, pod imenom Serbinvest d.o.o
Došao sam kod Vas pre više od godinu dana, nakon što sam prošao sve kanale i provere, kako bih stupio u komunikaciju sa Vašom administracijom, jer ste više puta ignorisali moje zahteve da budem primljen. U prilogu ćete naći i pismo koje sam Vam uputio iz Sjedinjenih Američkih Država (United States Internal Revenue Service -IRS).
Vaš brat Dragan David Selaković je sada u ogromnim nevoljama zbog toga što nije ni prijavio ni platio poreze na prihode u visini od preko 500 miliona evra (pola milijarde dolara) od ilegalnih profita, tačnije od prodaje falsifikovanih softvera u SAD.
Ustvari, izgleda da se već zna o čemu smo mi pričali, jer je ovaj srpski tabloid (Magazin Tabloid, prim. red), već došao do priče o beskrupuloznoj praksi Vas i Vašeg brata Dejvida Dragana Selakovića. Ovde je i blog koji sam našao na mreži, koji nabraja tačno kako Vi i Vaš brat manipulišete građanima Srbije, za koje ste se zakleli da ćete ih štititi.
Nisam hteo da samo sedim i na taj način omogućim da slučaj Vašeg brata i Vas tek tako prođe. Lično sam, još ranije, u septembru prošle godine, podneo detaljan izveštaj organizaciji IRS Whistleblower Hotline Report (organizacija za borbu protiv korpucije) o tome kako Vaš brat David Dragan Selaković i njegova lažna korporacija nisu platili porez na oko pola milijarde dolara prihoda od falsifikovanih softvera.
Tokom narednih nekoliko nedelja i meseci, očekujte da ćete i V i Vaš brat Dejvid Dragan Selaković biti javno demaskirani, jer niste ništa drugo nego par momaka koji su umislili da su iznad zakona, i da su pametniji od svih ostalih oko sebe.Uveravam Vas da niste.
Kopija ovoga pisma će biti poslata u Ameriku, u Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), Federalni istražni biro (FBI), poslaću ga i Odeljenju za unutrašnju bezbednost (DHS) i na adresu The United States Internal Revenue Service (IRS).
Najbolje bi bilo da podnesete ostavku, i da napišete da ste na to primorani iz razloga koje sam ovde naveo. A ja želim da se Vi setite da sam Vam ja to lično preporučio.
S poštovanjem,
Gustavo Eskamilja
Predsednik kompanije
Greenway Nutrients "
Dosuđuju onima koji plate
Kada je Aleksandar Vučić pre godinu dana obavešten o platežnoj sposobnosti brata ministra pravde, požurio je da Nikolicu Selakovića postavi i za svog zamenika u Srpskoj naprednoj stranci. On je opčinjen braćom Selaković, uspešnim mladim gejevima. Draganovo poslovanje u SAD-u impresioniralo je Aleksandra. Osim što je od Dragana i isplaćen, Vučić očekuje da mu on obezbedi sklonište u ovoj zemlji, kada uskoro bude primoran na bekstvo.
Srpsko pravosuđe je u nokdaunu. Svaka reforma, koju započne Nikolica Selaković, završi korupcijom, nepotizmom, i sa kobnim posledicama.
Izbor javnih beležnika - notara, pokazao je svo nakazano lice ministra pravde i njegovog zaštitnika. U tekstu koji objavljujemo u tekstu koji se nalazi ispred ovog, opisuju se zloupotrebe oko izbora notara, kršenje zakona, nepotizam, korupcija, i ukazuje se na teške posledice koje će imati građani, izborom ovakvih notara.
Sudovi su u Srbiji zmijska gnezda, iz kojih vrebaju predsednici sudova i njihove bande. Pravosudna mafija je vezana po vertikali, na isti način kako funkcioniše i mafija.
Na čelu pravosudne mafije nije ministar Nikolica Selaković, već predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković. A njime rukovodi predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović. Njih dvojica ne primaju stranke, oni sastanke drže po kafićima, sa šefovima policije i bezbednosnih službi i ministrima iz Vučićeve vlade. Sa njihovih sastanaka ne vode se zapisnici, ali se donose odluke ko će biti ubijen, koga će opljačkati, koga treba pustiti iz pritvora jer ih zastupaju advokati, supruge njihovih prijatelja, koliko para je u igri...
Ovaj dvojac rasprodaje pravdu kao toalet papir.
Kome da se žale građani po koje dolazi pravda Duška Milenkovića?
Predsednik Višeg suda u Beogradu ne prima građane. Jednom mesečno, po dva sata, građane primaju, uz prethodnu najavu, a najviše pet građana može da bude primljeno, zamenice predsednika suda, sudije Natalija Bobot i Jelena Stefanović. Ostali mogu da poljube vrata, ili da se suoče sa sudskom stražom, koja danonoćno stoji ispred vrata predsednika suda.
Vučićeva vlast dala je sudijama odrešene ruke. Sudite, zatvarajte, varajte, otimajte! Sve vam je dozvoljeno, samo i mene služite! Hiljade građana uzalud pišu predstavke predsednicima sudova, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, ministru pravde. U svakom odgovoru ''gornji naslov'' se oglašava nenadležnim, navodeći da se ne mogu komentarisati odluke sudija!
Najmanje polovina tužilaca i sudija u Srbiji pozdravilo se sa moralom. Njihove odluke su znaci najgoreg nasilja. Građanima se, sudskim odlukama, otimaju deca, kuće, penzije, plate, osuđuju se, bez krivice na kazne zatvora. I to bez zaštite!
Pet godina navijači FK Partizana, koji su bili osuđeni na 280 godina zatvora, pod optužbom da su ubili francuskog navijača Brisa Tatona, čame u zatvoru. I ako su svedoci, naknadno saslušani, čije izjave su prikrili tužioci, potvrdili da su istog dana, kao očevici, potvrdili policiji da je nesrećni Taton sam pao sa stepeništa, njihove izjave su izdvojene iz spisa predmeta, jer je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, i tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obećali francuskom ambasadoru da će ''zločinci biti najteže kažnjeni'', i Viši sud u Beogradu je tri puta odbijao zahtev za ponavljanjem postupka. Vučićev telal "Informer", danima je izveštavao o montiranom procesu navijačima FK Partizan, očigledno po njegovom nalogu. Ali...
U oktobru Vučić namerava, ako bude živ, da Borisa Tadića postavi za ministra spoljnih poslova, te je Duško Milenković svom mafijaškom društvu u kafani saopštio kako je sredio da veće Apelacionog suda u Beogradu potvrdi to rešenje! "Ko im jebe mater, neka crknu u zatvoru. Ko im je kriv"
Posebna opasnost za državu i građane su privredni sudovi, u kojima sede sudije razbojnici. Mafijom rukovodi bivši predsednik Privrednog suda Srbije, a danas advokat Radomir Lazarević, koji ugovara poslove između sudija i privrednih mafijaša. Preko noći ljudi ostaju bez svojih preduzeća, radnji, imovine, koju sudije Privrednog apelacionog suda, za velike pare, dosuđuju onima koji plate. A reč je o sporovima vrednim i po nekoliko miliona evra!
Možda bi masovno streljane sudija i tužilaca izbilo iz glava preostalim deliocima pravde da mogu da se u sudnicama bave biznisom i služe mafiji, i da bi oni tek onda počeli da primenjuju zakon, a ne da ga tumače. Danas, skoro da ne postoje dve presude donete po istom pravnom pitanju, a da se zasnivaju na istom obrazloženju!
(Nastaviće se)
A 1.
Loznica: privatni izvršitelj, zaista privatni!
Privatni izvršitelj Zoran Đukić iz Loznice, Jovana Cvijića 11, sam tuži, sudi, osuđuje i izvršava. Sud mu uopšte nije potreban.
Bora Popović dana 29. novembra 2012. dobija od pomenutog izvršioca Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. I to za iznos, ispod limita za utuživanje. Predlog za izvršenje je imao pečat izvršnog poverioca, odnosno „Elektrovojvodine". Na poleđini je bio Zaključak suda o dozvoli izvršenja, takođe uredno pečatiran.
Popović 28. decembra protiv ovog Predloga ulaže prigovor Osnovnom sudu u Loznici, i to iz razloga da je potraživanje zastarelo. Ni na kraj pameti mu nije bilo da proverava verodostojnost sudskog pečata na poleđini Predloga za izvršenje, kao ni verodostojnost pečata izvršnog poverioca.
Posle izvesnog vremena Popović dobija obaveštenje od suda da je pod brojem predmeta koji je naveden u Predlogu zaveden postupak protiv sasvim druge osobe, izvesne Ljubice Ilić, koja čak ni ne živi na istoj adresi. Pošto broj predmeta ne odgovara onom navedenom u Predlogu za izvršenje, a posebno jer je izvršni postupak protiv gospođe Ilić već bio obustavljen, sud nije ni mogao da rešava po prigovoru i ceo postupak po Popovićevom prigovoru miruje do danas. Izvršenje, dakle, nije moguće.
Kako je izvršitelj Đukić uspeo od suda da dobije dozvolu za izvršenje nad gospodinom Popovićem, ako se postupak vodi protiv gospođe Ilić koja živi na sasvim drugoj adresi? On je, ili podmitio nekoga na pisarnici, ili je falsifikovao pečat suda. Moguće da je falsifikovao i sam Predlog za izvršenje „Elektrovojvodine", jer je traženi iznos manji od onog potrebnog za prinudnu naplatu.
U međuvremenu je o svemu obavešteno i tužilaštvo u Loznici, ali ono ne vidi razlog da stane na put Đukićevim prevarama. Ohrabren ovom podrškom ovaj privatni izvršitelj nastavlja da hara. Valjda računajući da je posle skoro dve godine Popović zaboravio ceo slučaj ili da nije saznao za prevaru, Đukić mu 29. avgusta 2014. dostavlja Zaključak o izvršenju od 1. avgusta 2014. sa sudskim brojem Iv.1115/2012, a to je isti onaj broj od pre dve godine iz postupka koji se vodio protiv gospođe Ilić!?
U ovom slučaju Đukić je otišao i korak dalje, pa je poučen iskustvom da građani ulažu prigovore, a sud im daje za pravo, posebno kada je dužnik jedna osoba, a naplata se izvršava od druge osobe, izvršitelj u pouci o pravnom leku saopštava Popoviću da nema pravo na prigovor.
Popović je, međutim, rešio da ovoga puta istraje, i da raskrinka Đukića, jer sumnja da je ovaj privatni izvršitelj na ovaj, ili sličan način, prevario mnoge stanovnike Loznice. Zbog toga je podneo prigovor, bez obzira što mu je Đukić to pravo uskratio, kao i prijavu policiji zbog pokušaja prevare. Možda će posle svega i nadležno tužilaštvo reagovati. Komora izvršitelja sigurno neće, jer je ovakav izvršitelj pravi čovek za njih!
GLOSA
Danas, skoro da ne postoje dve presude donete po istom pravnom pitanju, a da se zasnivaju na istom obrazloženju!