Druga strana

MANUS MANUM LAVAT - (Ruka ruku mije)

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju razmatra žestoke reakcije američke političke elite na obelodanjivanje izveštaja Senata o mučenjima koje je u zatvorima širom sveta sprovodila CIA. U ovom sukobu pobediće onaj koji bude davao najviše lažnih obećanja. Jer, narod ima mnogo glava, ali nema mozga, tvrdi on.

Vlado Dragićević

Prvi kancelar ujedinjene Nemačke Oto fon Bizmark, rekao je da se najviše laže pre izbora, za vreme rata i posle lova. Budući da predsednik SAD, Barak Husein Obama više voli golf od lova, a da SAD nisu u ratu, ostaje ovo prvo, predstojeći izbori. To je vreme kada se sredstva ne biraju, a laži i ne smatraju nekim velikim grehom.

Centralna obaveštajna agencija CIA, uvek je važila za bastion Republikanaca. Zato je i najnovija vest o postojanju zatvora pod kontrolom ove Agencije, u drugim zemljama, i program, odnosno načinu tretiranja zatvorenika odjeknula kao bomba. Ali da li je to nešto novo, ili se o tome treba pričati upravo pred izbore?

Naime, Komitet američkog Senata za obaveštajni rad je objavio izveštaj o programu hapšenja i ispitivanju sumnjivih osoba povezanih sa međunarodnim terorizmom. Na 500 stranica ovog Izveštaja zasnovanog na dokumentima, slikama i drugim podacima kojima je raspolagala CIA, ukazuje se i na dokaz postojanje metoda koje se smatraju nelegalnim, a iznad svega brutalnim. CIA je ove metode koristila nad preko 100 uhapšenih pripadnika terorističkih organizacija u period od 2002. do 2007. godine.

Da li se za ovaj program znalo i ranije? Svakako da jeste. Ali se ovi podaci nisu objavljivali. Zašto Kongres nije bio bolje informisan o tome šta se stvarno zbiva? Zašto se zakazalo u proceni dobijenih podataka o neprijatelju i njegovim aktivnostima i da li su osobe odgovorne za ovako nešto bile optužene za kriminalnu delatnost?

Na ovo poslednje pitanje je odgovor dao sam predsednik SAD, Barak Husein Obama, kada je, 2009. godine zaključio program CIA, obelodanivši detalje o pojedinim drastičnim merama ispitivanja, ali ne upuštajući se dalje od tog. I samo Ministarstvo pravde razmotrilo je samo određeni broj izveštaja o ovim tajnim operacijama. Nakon objavljivanja Izveštaja Senata, to isto ministarstvo i ne želi da ponovo otvara istragu. Njegovi zvaničnici tvrde da istražitelji nisu pronašli ništa novo od onoga već objavljenog. Znači, znalo se i ranije.

Ove nedelje, pak, predsednik Obama ponavlja svoje protivljenje programu CIA, ali se i ne pridružuje bilo kakvoj akciji kao odgovoru na Izveštaj Senata.

Reakcije u Kongresu su, kao što je i za pretpostaviti, raznovrsne. Neki smatraju da se ovime želi ocrniti nekadašnji predsednik SAD, Republikanac Džordž Buš, dok drugi, kao na primer Mark Lovental, nekadašnji pomoćnik direktora CIA za analitički rad, smatra da Komitet Senata za obaveštajne poslove objavljivanjem Izveštaja želi da opera ruke od sudelovanja u svemu ovome.

Oni, dakle, ne žele da budu prikazani kao saučesnici u "zločinačkom poduhvatu" i osobe koje su faktički i autorizovale aktivnosti programa. Debata tako prestaje da bude otvoreno razmatranje činjenica i eventualne odgovornosti pojedinaca, već prelazi u pranje ruku kao što je to nekada činio Pontije Pilat. Dobija se takođe i utisak da predsedavajući Komiteta, Dajana Fenstajn, ovim Izveštajem lopticu želi da prebaci u dvorište Republikanaca koji će, u januaru, preuzeti kontrolu nad Senatom.

Krucijalno pitanje celokupne debate je ipak, da li će se tehnike korišćene u ispitivanju navedenom u Izveštaju, primenjivati i dalje. Potpredsednik Dik Čejni, nekadašnji direktor CIA Majkl Hejden i mnogi drugi, zagovaraju mišljenje da je sve bilo legalno, efikasno i od izuzetnog značaja u borbi protiv terorizma. Fejstajnova, predsednik Barak Husein Obama i mnogi drugi iz mnogobrojnih organizacija za poštovanje ljudskih prava, ističu da su ove tehnike pogrešne i da prelaze granicu ka torturi, čime se narušavaju najosetljivije vrednosti američkog društva.

Očigledno je, dakle, da su reakcije na Izveštaj u Vašingtonu uglavnom podeljene duž ideoloških pravaca. Republikanci su pojavu ovog dokumenta odmah proglasili kao nesmotren i neozbiljan čin. Po njihovom mišljenju, on može dovesti u opasnost Amerikance koji žive van SAD, ugroziti partnerske odnose sa drugim zemljama, potencijalno provocirati nasilje, stvoriti političke problem u zemljama saveznicima SAD i biti iskorišćen kao sredstvo za regrutovanje jos većeg broja mogućih terorista.

Članovi obaveštajnog Komiteta Senata SAD, iz redova Republikanaca, su takođe objavili i svoj dokument na 100 stranica u kome opovrgavaju delove Izveštaja. Oni tvrde, da su "proceduralne nepravilnosti" imale negativnog uticaja na "problematične" zaključke u Izveštaju, optužujuci Demokrate za predrasude i nekompetentne analize. Posebno opovrgavaju zaključak da se torturom nije uspelo doći do relevantnih podataka, već, naprotiv, agresivno ispitivanje zatočenika je dovelo do hapšenja nekih od važnih članova Al-Kaide, kao i sprečavanja izvođenja akcija u hotelima u Karačiju, u kojima su boravili američki i nemački državljani.

Gotovo istovremeno sa objavljivanjem Izveštaja pojavio se i sajt nekadašnjih pripadnika CIA u kome oni brane i opravdavaju svoje učešće u ovom programu. Oni otvoreno govore da je program bio autorizovan, legalan i efikasan. Niko od njih nikada nije bio ispitivan od strane Komiteta, a nasuprot tvrdnjama u Izveštaju, ovaj program je bio autorizovan od strane predsednika SAD, proučen i odobren u Savetu za nacionalnu bezbednost i sa legalnog stanovišta proglašen validnim u kancelariji državnog tužioca SAD.

Američki predsednik Barak Husein Obama i ostatak zapadnog sveta, osudili su Bušovu Administraciju, CIA i kategorički odbacili i obustavili ove tehnike ispitivanja proglasivši ih torturom. Svi, dakle, peru ruke.

Ali, realnost predstavlja čitava mreža tačaka po svetu, odakle su osumnjičeni za terorizam transportovani u zatvore van SAD. Neke od evropskih zemalja ( Poljska, Litvanija, Rumunija) pomagale su CIA u kidnapovanju na svojoj teritoriji i imale specijalne zatvore za smeštaj potencijalnih terorista. To pak pokazuje da tortura nije bila puka rutina, već je uključivala i voljnu participaciju oko 54 vlade u svetu, od kojih 21 Iz EU (uključujući i neke od zemalja kandidata).

Američkog predsednika Baraka Huseina Obamu je danas teško uzeti za ozbiljno. Tačno je da je obustavio neke od Bušovih programa, ali je zadržao Gvantanamo i rasprostro Dron-program po celom svetu.

SAD su napustile svoj Ustav u ime odbrane tog Ustava, što u sebi predstavlja kontradiktornost epskih proporcija. Uz proteste u Fergusonu i ostale pojave rasizma unutar američkih institucija, tortura nad onima koji nikada nisu mali fer suđenje može da bude signal kolapsa nečega što se zvalo sloboda, demokratija i Pravda.

U bezočnoj političkoj borbi, mora se pronaći neko ko je za sve kriv. Istorija je pokazala da su za to najpogodnije obaveštajne službe. SAD u tome nisu izuzetak. Na kraju svi učesnici pozorišnog komada peru ruke od nečega što je svima njima dobro poznato. U ovakvim trenucima stvari treba pokazati u pravom svetlu za dobrobit svih. Istina, ima prilika kada je dopušteno istinito i prećutati, ali ga nikada ne treba zameniti lažima. CIA će preživeti malo kozmetičkih promena, zvaničnici će imitirati Pontija Pilata, a pobediće onaj koji bude davao najviše lažnih obećanja. Jer, narod ima mnogo glava, ali nema mozga.