https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid istražuje

Kako su se Telenor i MTS dogovarale o istim cenama, od kojih su najveću korist imali VIP Mobajl i Vodafon koji će jeftino da kupi Telekom Srbije

Britanski model masovne pljačke

Država Srbija je učinila sve što je bilo u njenoj moći da sroza vrednost Telekoma i pomogne stranoj konkurenciji, Telenoru i VIP Mobajlu, da na ovdašnjem tržištu postanu dominantni. Prepolovljena vrednost srpskog teleoperatera koji je delimično u direktnom vlasništvu skoro svih stanovnika Srbije. Da bi se ovo ostvarilo nije se prezalo ni od kartelskog dogovaranja, koje je pomoglo VIP-u da ostvari bolje rezultate od planiranih, a Telenoru da po prihodima prestigne MTS. Državne institucije ni u jednom trenutku nisu reagovale da bi sprečile ovakvo ponašanje već su, naprotiv, aktivno u ovome saučestvovale. Britanska kompanija Vodafon, iz pozadine diriguje celom akcijom, jer planira da jeftino kupi Telekom Srbije. Vodafon je, prema informacijama iz zemalja u kojima posluje, najblaže rečeno, kriminalna organizacija: u švajcarskoj pere pare, u Americi izbegava plaćenje poreza, a u Egiptu aktivno remeti javni i politički život, selektivno isključujući pretplatnike.

Milan Malenović

Norveška kompanija Telenor je poslednjeg dana jula meseca 2006. godine, kupila od države Srbije većinski paket akcija (70 odsto) provajdera mobilne telefonije Mobi 63 i za to platila 1,513 milijardi evra. Na aukciji je učešće uzeo i austrijski Mobilkom kojim upravlja Telekom Austrije, ali su Norvežani bili uspešniji, dok je austrijskoj strani ponuđeno da zauzvrat kupi treću licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji.

Plativši državi Srbiji dogovorenu taksu, Mobilkom je stekao pomenutu licencu i osnovao preduzeće koje se prvo zvalo Topnet, da bi svoj naziv promenilo u VIP mobajl i to uoči samog početka rada, 9. jula 2007. godine.U leto 2007. godine, kada je VIP otpočeo sa radom, MTS je imao 4,7 miliona pretplatnika, a Telenor 2,3 miliona. Već u aprilu 2009. godine, VIP je stekao svog milionitog pretplatnika! Sve bi ovo moglo da izgleda kao izuzetan poslovni uspeh rukovodstva VIP Mobajla, da po sredi nije kartelsko dogovaranje sva tri operatera mobilne telefonije u Srbiji i to na štetu ne samo Telekoma Srbije, već i svih građana koji su korisnici mobilnog telefona i akcija Telekoma.

Još pre prodaje norveškom Telenoru Mobi 063 je 18. aprila 2006. uveo korisničke pakete "pro" i "max" koji su u svemu bili isti kao "bell" paket MTS-a. Kasnije su uvođeni novi korisnički paketi koji su kod oba operatera bili identični kako po sadržaju, tako isto i po ceni, a koji su obavezno bili skuplji od istovetnih paketa koje je nudio VIP Mobajl.

Tako, na primer, za mesečnu pretplatu na paket "Mix 250" sa 60 besplatnih minuta i isto toliko besplatnih poruka, uz mogućnost prenosa neutrošenih minuta i poruka u sledeći mesec, MTS traži 295 dinara, koliko kod Telenora košta paket "Prenesi 60" sa istovetnim ponudama. Jedina razlika u svim paketima iz tog vremena je kod cene minuta razgovora u domaćem saobraćaju, ali je i ona uvek ista: MTS je od Telenora u svim ponudama po minuti bio jeftiniji stalno za samo 0,12 dinara!?

Srozavanje naše kompanije uz pomoć vlastodržaca

Cena SMS poruke u domaćem saobraćaju je u svim paketima bila ista: 2,95 dinara i kod MTS-a i kod Telenora. Početkom 2013. godine, obe kompanije su izdale nove cenovnike sa cenama koje se razlikuju. Zbog toga što su MTS i Telenor u dužem vremenskom periodu imali istovetne cene za iste usluge, korisnici su jedini izlaz videli u prelasku kod VIP Mobajla, koji je imao daleko najlošiju emitersku infrastrukturu i pokrivenost, ali je zato nudio niže cene svojih usluga.

O svemu ovome je blagovremeno bila obaveštena republička Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), koja je i odobravala cenovnike, ali ništa nije preduzela. U više navrata su korisnici o monopolskom ponašnju mobilnih operatera obaveštavali i Agenciju za borbu protiv korupcije, Ministarstvo telekomunikacija i druge nadležne institucije, ali ni to nije pomoglo.

U pojedinim sporovima pred Sudom časti Privredne komore Beograda i regularnim sudovima, i Telekom i Telenor su se pozivali na odobrenje dobijeno od RATEL-a za svoje cenovnike, dokazujući na taj način da posluju po zakonu.

Iza Mobilkoma je u vreme osnivanja VIP Mobajla kao vlasnik stajao Telekom Austrija, koji je svoju ćerku-firmu 2010. godine, pripojio delom A1 Telekomu Austrija (takođe u stoprocentnom vlasništvu Telekoma Austrija), a delom direktno sebi. Od početka 2003. godine do danas Mobilkom sarađuje sa Vodafonom, drugim najvećim operaterom mobilne telefonije na svetu.

Na zvaničnom sajtu Telenora Srbija nalazi se obaveštenje da u romingu ovaj operater sarađuje takođe sa Vodafonom i to njegovom ćerkom-firmom u Mađarskoj. Iza dogovaranja sva tri mobilna operatera u Srbiji stoji, dakle, međunarodna hobotnica iz Velike Britanije, poznata pod nazivom Vodafon.

Naziv Vodafon potiče od skraćenice VOice-DAta-FONE (ili: telefon glasovnih podataka). Sedište preduzeća je u Njubariju u Velikoj Britaniji. U 2013. godini je zapošljavao 91.272 radnika i ostvario promet od 44,4 milijardi funti.

Krajem novembra 2014. godine, iz Londona je potvrđeno kako je Vodafon zainteresovan za kupovinu Telekoma Srbija, koji je najviše izgubio dogovaranjem cena usluga, jer ga je od dolaska VIP Mobajla napustilo više od milion pretplatnika! U međuvremenu je i cena najvećeg domaćeg operatera fiksne i mobilne telefonije bukvalno prepolovljena i u ovom trenutku se kreće oko 700 miliona evra, što je manje od četvrtine sume koju je svojevremeno Telenor platio Vladi Srbije i austrijskom konzorcijumu za Mobi 063.

Šest milijardi funti uštede, od manipulacije poreskim obavezama

Vodafon ima bogato iskustvo u nezakonitom poslovanju. Pošto su mediji u septembru mesecu 2010. godine objavili kako je Vodafon preuzimanje nemačke kompanije Manesmann sproveo preko svoje ispostave u Luksemburgu, samo da bi izbegao plaćanje poreza u Velikoj Britaniji, nastao je dugotrajni spor sa poreskim vlastima na ostrvu, koji se završio nagodbom o plaćanju 1,25 milijardi funti. Eksperti su izračunali da je na taj način Vodafon na osnovu poreza uštedeo preko šest milijardi funti! Posle obelodanjivanja ovog podatka su brojni protesti stanovnika širom Velike Britanije naterali Vodafon da zatvori petnaestak svojih predstavništava, među njima i one najvažnije u srcu Londona.

Biro za istraživačko novinarstvo (TBIJ) iz Londona je 2011. godine optužio kompaniju da njeno predstavništvo u Švajcarskoj služi samo za pranje para i izbegavanje plaćanja poreza. Celo preduzeće u švajcarskom gradiću Cugu zapošljavalo je samo jednog radnika i to ne puno radno vreme, a obrtalo je poslove vredne milijarde švajcarskih franaka! Britanski budžet je na ovaj način bio oštećen za preko dve milijarde funti, a poslovodstvo Vodafona je objasnilo kako je pomenuto preduzeće u Švajcarskoj, navodno, koristilo samo za obavljanje minornih poslova.

I u Sjedinjenim Američkim Državama je Vodafon optuživan za neplaćanje poreza. U jednom slučaju je optužen za neplaćanje poreza u visini od 2,5 milijarde dolara. U Egiptu, tokom masovnih antivladinih protesta 2011. godine, predstavništvo Vodafona je isključilo svoju mrežu mobilnih telefona kako bi sprečilo demonstrante da međusobno komuniciraju.

Ni Telenor nije ništa bolji kada je u pitanju poštovanje zakona i dobrih običaja. Nobelovac Muhamed Junus je 2006. optužio ovu kompaniju kako nije ispoštovala dogovor sa Grameen bankom iz Bangladeša da joj proda svoj udeo u lokalnom teleoperateru GrameenPhone-u.

Nakon što je Regulatorna komisija za telekomunikacije Bangladeša (BTRC) naterala GrameenPhone da u svom radu poštuje lokalne zakone, prihod ovog preduzeća je opao za trećinu.

Nedavno je državna televizija Kraljevine Danske, objavila dokumentarni film u kome je prikazala neljudske uslove u kojima su radili radnici kompanija koje su sarađivale sa GrameenPhone-om. Zapošljavana su deca mlađa od 13 godina, radnici su radili sa opasnim materijama bez ikakve zaštite, a otpadne vode su istočavane u obližnja pirinčana polja. U jednom slučaju je prikazan prilog o pogibiji radnika koji je upao u neobezbeđeni bazen kiseline.

U Rusiji su u aprilu 2009. godine, akcije Telenora u Vimpelcomu bile privremeno blokirane od strane sudskih organa zbog tužbe Farimex Ltd-a u vezi odštete u visini od 1,7 milijardi dolara.

Dogovor ove dve kompanije o raspodeli srpskog tržišta mobilne telekomunikacije, s obzirom na mafijaške običaje njihovih rukovodstava, nije bio težak. U pomoć su im, zatim, pritekli na mito i služenje stranim interesima naviknuti ovdašnji političari.

Kartelski dogovor po kome su godinama unazad Telekom i Telenor imali iste cene usluga, dok je VIP bio nešto jeftiniji, za cilj je imao ne samo poslovno uzdizanje najmlađeg i najštedljivijeg operatera, VIP Mobajla, već i urušavanje cene Telekoma pred predstojeću privatizaciju.

Da je upravo ovo cilj i naših državnih organa pokazuje i odluka RATEL-a po kojoj je Telekom morao da podigne svoje cene u fiksnoj telefoniji, kako bi ostali operateri (u to vreme je i Telenor planirao uvođenje fiksne telefonije u Srbiji) mogli da budu konkurentni. Na ovaj način su oštećeni svi građani Srbije i to ne samo oni koji koriste usluge Telekoma, već i oni koji imaju njegove akcije koje zbog smanjenja prihoda manje vrede i donose nižu dividendu.

Osim toga, umanjivanjem prihoda, pa samim tim i vrednosti celog preduzeća, prilikom privatizacije Telekoma u državni budžet Srbije uliće se daleko manje para nego što bi bilo realno za očekivati da nije bilo pružanja usluga Telenoru i, posebno, VIP-u, a tu razliku ćemo nadoknaditi novim zaduživanjem naše dece.

Iako se sa dogovaranjem cena, naizgled, prestalo 2013. godine, efekti ovakvog poslovanja osećaće se još do sredine 2015. godine, odnosno do prodaje Telekoma, jer je minimalno važenje ugovora između korisnika i operatera dve godine.

A 1. Zbog ovakve vlasti, ništa ni od Suda časti

Najjednostavnija i najbrža mogućnost da korisnik dokaže nezakonito poslovanje nekog operatera mobilne telefonije, bila je tužba Sudu časti privredne komore Beograda gde sedište imaju i Telekom, Telenor i VIP Mobajl. Od skora ni to više nije moguće. Odlukom Skupštine Privredne komore Beograda od 22. februara 2013. godine član prvostepenog veća Suda časti pri ovoj Komori postao je i Siniša Radošević, diplomirani pravnik, zaposlen u Telekomu Srbija. Istom odlukom za zamenika člana Drugostepenog (žalbenog) veća Komore postavljen je Draško Vuković, pravnik, šef Službe za zastupanje pred višestepenim i sudovima posebne nadležnosti u Telekomu Srbija?!

A 2. MTS dogovorio sa Telenorom svoju propast

Kada je Telenor preuzeo Mobi 063 Telekom je imao duplo više pretplatnika. U prošloj 2013. godini Telenor je ostvario daleko veći profit od konkurentskog MTS-a i faktički postao lider na tržištu, dok je VIP Mobajl, iako još uvek najslabiji, počeo da sustiže domaćeg operatera. Telenor je ostvario 42,4 milijarde dinara (41,96 odsto tržišta), Telekom je prihodovao 36,0 milijardi dinara (35,65 odsto) i VIP Mobile je zaradio 22,6 milijardi dinara (22,39 odsto). Kada je VIP Mobajl dolazio u Srbiju čelnici austrijskog Mobilkoma su tvrdili kako im je najvažniji cilj da ovladaju petinom ovdašnjeg tržišta, a kao što se vidi u 2013. godini su po prihodima stigli skoro do četvrtine. Inače, u trenutku početka rada VIP-a, Telenor i MTS su zajedno držali 88 odsto celokupnog ovdašnjeg tržišta i za dalje umrežavanje je bilo preostalo još samo 12 odsto stanovnika. Očigledno je da je MTS, dogovarajući cene sa Telenorom, izgubio najveći broj dotadašnjih pretplatnika koji su prešli u VIP Mobajl, a neki i u Telenor.

A 3. Norvežani platiti Srbiji upola manje nego Austriji

Još u vreme kupovine većinskog paketa akcija Mobi 063 od strane Telenora pojavile su se sumnje u regularnost tendera, jer je norveška strana ugovorom bila obavezana da srpskoj državi za 70 odsto akcija plati nešto preko 1,5 milijardi evra, dok je istovremeno manjinskom vlasniku, konzorcijumu okupljenom oko austrijskog biznismena sumnjive reputacije, Martinu Šlafu, za 30 odsto akcija morao da da ponudu ne manju od 1,1 milijarde evra.

Glavni zagovornik prodaje Mobi 063 Norvežanima bio je Miroljub Labus, koji se sa mesta potpredsednika Vlade Srbije i predsednika stranke G-17 Plus povukao u maju 2006. godine, ali je njegov uticaj ostao i posle povlačenja. Labusa je nasledio Mlađan Dinkić i upravo je on najvažnija ličnost u trojnom dogovoru koji je tada napravljen, a po kome su Norvežani akcije Mobi 063 Srbiji platili upola manje nego Austrijancima. Dinkić je do kraja svoje političke karijere štitio poslovne interese kako Telenora, tako isto i VIP Mobajla, a sve to na štetu domaćeg operatera mobilne telefonije MTS-a, u vlasništvu Telekoma Srbija.

GLOSA

U više navrata su korisnici o monopolskom ponašanju mobilnih operatera obaveštavali i Agenciju za borbu protiv korupcije, Ministarstvo telekomunikacija i druge nadležne institucije, ali ni to nije pomoglo.

GLOSA

Kartelski dogovor po kome su godinama unazad Telekom i Telenor imali iste cene usluga, dok je VIP bio nešto jeftiniji, za cilj je imao ne samo poslovno uzdizanje najmlađeg i najštedljivijeg operatera, VIP Mobajla, već i urušavanje cene Telekoma pred predstojeću privatizaciju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane