Večiti vlasnici vlasti i bede i jada malih sredina, višedecenijske obesne gazde prosjačkog života prosečnog građanina bez posla i bez ikakve nade u danas i bolje sutra, u ovom slučaju besprizorni razvijači nerazvijenosti opštine Žitište, po ko zna koji put, jopet su "prekomponovali" vlast. Srednjobanatski politikanski "veterani" u dronjcima, dodijali Bogu i narodu, satiru i ono malo nade u pristojniji suživot.
Zoltan Horvat
Ovdašnje večite gromade od nazadnjaka svih mogućih stranačkih boja na vlasti, da li je bitno da li si SNS ili SPS, isti k...oren, volu vlast više od svojih majki, očeva i dece.
Kako drugačije objasniti novu nasilnu promenu vlasti u najsiromašnijoj opštini Vojvodine, gde ucene, otvorene pretnje i napadi na imovinu i ljude idu uz prećutnu saglasnost stranačkih centrala. Vele javno (slažu čim zinu) ovdašnji silovatelji vlasti od kojih već 2-3 decenije ne mo'š ni puškom oteti fotelju, da je danas za sve loše u državi Srbiji, dežurni krivac DS, pa udri po njemu.
Odvažnom članu Izvršnog odbora DS i pokrajinskom poslaniku, Igoru Salaku (34), pred kojim je skorašnja doktorska disertacija na novosadskom Pravnom fakultetu na temu javnog prava, u posle ponoći polupani su prozori na porodičnoj kući u Česteregu ciglama i kamenjem. Prevedeno na jezik prostačkog i opasnog uterivanja vlasti u narod, majčin sine, ne'š ti prkosit' vođama rinfuza (čitaj: građana) na razvoju nerazvijenosti, višedecenijskom (pr)overenom ubogaljivanju opštine rotirajuće samoizabranih.
Prošlonedeljni napad na porodičnu kuću Igora Salaka i njegove porodice izvanredno otpornim ciglama na staklo, u javnosti kršten inicijalima NN, desio se nakon nove opasne zajebancije u žitištanskoj opštinskoj kući i virtuelnog prevrata koje u svojim filmovima ne mogu ni u'snu da izvedu zajedno Terminator i Roki. Za vladajuću koaliciju koju je do pre neki dan predvodio ovdašnji urušeni SNS predvođen bračnim parom Vučurević (muški parnjak, čudom neviđenim, još uvek je predsednik opštine), DS, predvođen Salakovim modernim načinom sprovođenja izvršne vlasti u propaloj opštini, postao je opasan teret. Pa je na prošlonedeljnoj vanrednoj skupštinskoj sednici nova većina, pojačana ovdašnjim "legendarnim" socijalistima, dokazivala da je 14 odbornika većina od ukupno 31?!? O'ma su i smenjeni stari, podeljene su i funkcije, pa su novi-stari-isti, vala nikakvi, konačno osvojili fotelje.
Kad se silom prdi, većina se može namicati i iz prisutne "publike", gde su u glavnoj ulozi ljudi, do juče bez upliva u politiku normalni, danas vlasnici nečasnog i pokvarenog učešća u virtuelnoj vlasti.
Milan Pašić, novi funkcioner "virtuelne tesne većine" kojem je Upravni sud već tri puta odbijao žalbu na pravo vlasništva odborničkog mandata, istakao se u akciji. Bojanu Marčeti, članu opštinskog veća zaduženog za medije i kamermana na skupštinskim zasedanjima, razbio je kameru, što su pregledači na internetu do sada videli na desetine hiljada puta. Pašić Paša, tragični "junak" Žitišta, usuđuje se da se hvali ovakvim gestom, uz bezrezervnu podršku ovdašnjih, bezrezervno ogrezlih u (o)loš vlast.
Filip Jonel, pobratim Paši po prevratništvu, takođe zloupotrebljen čovek, gde je pre podne demokrata, u podne socijalista, popodne preletač, sutradan prodavac samog sebe i svih onih kojima se sinoć zaklinjao na (ne)vernost, promovisao sebe na vanrednoj skupštini za zamenika, dal' predsednika opštine_ Njemu niko živ ne veruje izuzimajući Mitra Vučurevića, Predraga Amižića, Dušana Milićeva, Vlada Kovačevića...nove-stare večite kadrove, "herojske razvijače nerazvijenosti".
I pre 2000. godine, delegacija nove virtuelne skupštinske većine koja je pre neki dan zrenjaninskim medijima tvrdila da je 14 odbornika većina od 31, bila je zajedno, predvođena Vučurevićem, onomad predsednikom socijalističke omladine, Tragedija male sredine, u ovom slučaju razbijene opštine iznutra od strane povodljivih i spremnih da umru u foteljama bez obzira na sramne nepostojeće rezultate, trebala bi da ima pogodnu žrtvu. Igor Salak je idealna meta, mlad je, valjda i neiskusan, za ovdašnje večite nepotrebno pre-preobrazovan i spreman za solidnu akciju jačanja suživota, dakle, ne bi bilo loše giljotinirati ga. Pa je još demokrata, fuj, horski zavapiše žitištanski nazadnjaci.
Pride, Igor uvek gleda sagovornika u oči, nije spreman za kohabitaciju, pa je tim povodom pre nekoliko godina napustio direktorsko mesto u ovdašnjem JP Ekos. Otišao poslom u Novi Sad, ali živi u Česteregu, ozbiljno zapinje na samosuočavanju i funkcionerskoj odgovornosti uz večita upozoravanja da je razvoj nerazvijenosti u bogataše razvio "šaku" ovdašnjih bogatuna, a u crno opštinu zavio. Zaključiše večiti, ko je uopšte taj klinac da soli pamet večitima i primorava da se najzad funkcioneri i ozbiljni ljudi, mešaju u sopstvene živote i poslove. Da je NN bacio cigletine i kamenje, nije tačno. Bilo je više en-en enova koji su, k'o da policija ne zna, negde posle ponoći, vežbali bacanje vrednog građevinskog materijala u Česteregu na čestitu porodičnu kuću odvažnog mladog čoveka, jednog od retkih vojvođanskih biser-kadrova demokrata.
U Žitištu je trenutno, opsadno ratno stanje, gde će aktuelna "većinska manjina", bez milosti, otimati vlast od pasivnih komšija. Fokusirani su mogući preletači za virtuelnu momčad, od central podržanih, pa su na delu lične pretnje, pred kućama potencijalnih namicača tesne većine u po bela dana horski se urla i plaše se ljudi. Nudi se pregršt obećanja poput hiljadarki evra za preletače koje, naravno, rastu na grani. Pride, biraj pos'o koji voliš, samo daj legitimitet večitim proizvođačima nerazvijenosti.
Kako da se u "bajkovitoj" ponudi ponaša Peđa Milić, radnik zrenjaninske Elektrovojvodine, koji se nagovara da bi sa bandere mogao pravo u fotelju. Naravno, ne u Mitrovu ni Peđinu, već u neku manju, recimo za stotku 'iljadarki mesečno, pride sve ostalo što se podrazumeva. Aktuelnu odborničku većinu čine ljudi opštine Žitište koji na svojim malim plećima nose ogroman teret (ne)pristajanja na zagarantovano korumpiran lagodan život u narednih nekoliko dana, nedelja, meseci... Dragan Milenković, predsednik skupštine je više od nedelju dana u bolnici, skočio mu pritisak od pogleda na ljude koje parče vlasti pretvara u zombije. Kako će se ponašati u ovakvom beznađu i na prokletoj odborničkoj klackalici Kristina Šagi - Kukli, Ljubo Petković, Kata Ninković, Mikloš Kasa, Šandor Heveši, Ljubica Belović, Jelena Sij, Čaba iz Hetina, Jene Lazar, Čordaš iz Novog Itebeja, Sarka Zoltan, već pomenuti Peđa Milić, Slavomir Kuručev, Janoš Dobai, Irena Ristić, Boro Ćurguz, Mirko Golubović...?
I među odborničkim "pratiocima" večitih razvijača nerazvijenosti, ima razumnog sveta. Stid ih je dece, očeva i majki, al' primamljive ponude pljušte, k'o na traci. Država donira i ubacuje sveže pare u nerazvijene krajeve, dugovečna je to praksa, niko živ nije odgovarao za upropaštavanje Žitišta.
Agroživ Miroslava Živanova, izmislitelja ove firme koji je nakon robijanja oslobođen svih optužbi, rasturen je u paramparčad...
Ima li išta što je ostalo? Ima! Zažmuriš, pa se, k'o uspešan razvijač nerazvijenosti koji nikad ne odgovara za pravi kriminal i korupciju, prepustiš đavolu. Kad mogu tolike blente i neradnici da uspeju u državi Srbiji, što ne bi' i ja, kukavac, bolji od njih, radio iste mutljavine za dobre pare i tako prehranjivao svoju porodicu? Kad vidim da se krupne lopine sa zlatnim lancima šepure, što ja ne bi mazn'o bar bronzanu medalju?
Starim žitištanskim pajtosima, ogrezlim u višedecenijskom uterivanju vlasti u narod, možda bi trebalo postaviti bistu u centru opštine, tik pored Rokija Balboe. Zaslužili su za retko uporan, dosledan, i po suživot fatalan, funkcionerski horor.
Zrenjaninski nazadnjački funkcioneri ne zaostaju mnogo za žitištanskom bratijom. Ne ganjaju nerazvijenost, al' ne daju na sebe. K'o da srednji Banat počinje i završava sa njima. Do gradonačelnika ne mo'š ni pod razno, kod ovih malo manje važnih, nema šanse, non-stop su zauzeti, k'o mobilni Regionalnog Isusa kad ga pozove njegov bivši košarkaški cimer Zdravko Šešlija. Molimo Vas, pismenim putem nam se obratite, ono po Zakonu o dostupnosti info..., pa ćemo za mesec, dva, tri... razmotriti. Tako je i u Centru za socijalni rad i u ovdašnjim preostalim "umreženim rezervatima" politikanstva i osione demonstracije moći.
Najzanimljvije je na oglednim časovima "lokalnih bogova" kad, češće nego ikad, dođeš kod sudije za prekršaje. Pre nego što uđeš, sudija te pred kancelarijom pita, imaš li ličnu kartu. Ti uljudno kažeš, imam. On ponovi pitanje, ti mu nekoliko puta još uljudnije rekneš, da, imam je. Nakon što po peti put ponovi, imaš li ličnu kartu, onda mu najljubaznije saopštiš, imam je, gluvi čoveče, al' bi bio red da je tražite da Vam je predam.