Tabloid istražuje

Prema neoborivim dokazima o višemilionskoj šteti koju je naneo državi, direktor JP "Srbijagas", trebalo bi da odgovara, ali nema kome

Bajatović je sve varao

Zbog neposlovnog odnosa, rasipanja novca i faraonskog ponašanja, direktor "Srbijagasa", Dušana Bajtovića, bio je uzrok stalnog kašnjenja početka izgradnje projekta Južnog toka kroz Srbiju. Danas je jasno: da Bugarska nije odustala, možda bi Bajatović bio razlog da Rusi sa Srbijom prekinu taj projekat. Vučić se pomirio sa činjenicom da ne može Bajatovića da otera u zatvor, i zadovoljiće se njegovom smenom sa mesta direktora "Srbijagasa". Dokumentacija priložena uz krivičnu prijavu, koja teško optužuje Bajatovića, nalazi se u tužilaštvu, ali po njoj niko još ne postupa. Tabloidov novinar imao je detaljan uvid u dokumenta koja govore da je on lično koštao Srbiju više nego kamata na spoljni dug. Dobro obavešten izvor iz vrha Srpske napredne stranke, izrazio je i sumnju u Bajatovića, rekavši da je možda reč o čoveku koji je sve vreme radio protiv realizacije projekta Južni tok!

Piše: Vuk Stanić

Prvih dana jula meseca ove godine, do predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, stigla je vest da direktoru Srbijagasa Dušanu Bajatoviću neće biti određen pritvor, iako je tužilaštvu dostavljen materijal koji dokazuje da je on državu Srbiju oštetio za najmanje sedam miliona evra. Šteta koju je Bajatović napravio je mnogo veća, tvrde naprednjaci, ali je ovih sedam miliona dokazano i sudija je trebalo da odredi hapšenje, a potom i zatvaranje, kako optuženik ne bi pobegao, ili uticao na svedoke.

-To su žute sudije, proklete žute sudije, vikao je Vučić u svom kabinetu objašnjavajući svom bliskom saradniku da mu ništa ne znači što je svog čoveka postavio na mesto ministra policije, jer kako kaže: "...Džabe oni privode na informativni razgovor, kada ovi što su ih žuti postavili za sudije i tužioce nit' hoće pritvor da odrede, nit' hoće presudu da donesu".

Deo dokumentacije koju su naprednjaci predali tužilaštvu, a koja teško tereti direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, nosi naslov "18 Grehova", a u naslovu teksta se ističe da je svaka reč ispod naslova dokaziva. Naime, ovaj materijal je sastavljen samo na osnovu zvaničnih izveštaja i proverljivih činjenica kojima raspolaže XXXX.....

Drugi Tabloidov izbor iz Vlade Srbije nam tvrdi da je Bajatović posetio Vučića sa koferčetom, i da je on pravio predstavu o tužiocima koji štite Bajatovića. On lično je razgovarao sa Zagorkom Dolovac, da se Bajatović ne procesuira, ''zbog mira sa Vojvođanima''!

Iako je ugovor o dugoročnom snabdevanju gasom sa Ruskom federacijom potpisan oktobra 2012. godine, ugovor o snabdevanju gasom Srbijagas je potpisao tek 30.03.2013. godine, i time oštetio budžet Srbije i JP Srbijagas za najmanje sedam miliona američkih dolara. Gas je kupovan po ceni od 496 američkih dolara u decembru i po ceni od 421 dolar u prvom tromesečju 2013. godine, a trebalo je da bude kupljen po ceni od 400, dolara, navodi se u dokumentaciji dostavljenoj tužilaštvu.

Iz priložene dokumentacije, vidi se da je Dušan Bajatović svesno ugrozio energetsku bezbednost Srbije u jednom trenutku, a da je takvo ugrožavanje energetske bezbednosti, bez decidnog pominjanja njegovog imena, konstatovala i Vlada Srbije. Na sednici Vlade je o tome čak donet i poseban zaključak.

Između ostalog, Srbija je zahvaljujući Bajatoviću, izgubila i 35 odsto tržišta, u korist privatne posredničke kompanije RST, a Srbijagas je godišnje gubio 50 miliona evra čiste dobiti! Tek pre dve nedelje i posle istraživanja Magazina Tabloid,Vlada Srbije je održala sednicu na kojoj je donet zaključak da sa ovakvim poslovanjem mora da se prekine.

Socijalisti crveni i zbog Bajatovića

Javno preduzeće Srbijagas trenutno ima gubitak u poslovanju od čak 35,1 milijardu dinara. Zbog lošeg poslovne politike koju je u proteklom periodu sprovodio direktor Dušan Bajatović, JP Srbijagas praktično više nema kapitala i raspolaže sa svega 1,36 milijardi dinara.

Veštačenjem je utvrđeno da je gubitak od 228 miliona evra posledica dispariteta među nabavnom i prodajnom cenom, ostalo je posledica veoma lošeg rukovođenja preduzećem.

U dokumentaciji koja stoji blokirana u tužilaštvu i po kojoj samostalne sudije i nezavisni tužioci nikako da postupe, piše između ostalog i ovo: "...Ovu pljačku koja je obavljena disparitetom u ceni utvrdili su DRI (Državna revizorska institucija) i AERS (Agencija za energetiku Republike Srbije). Ovo je najgori poslovni rezultat nekog preduzeća u istoriji Srbije (i ranije Jugoslavije), gori i od čuvenog slučaja Agrokomerc iz Velike Kladuše, za šta je bio osuđen na dugogodišnju robiju ondašnji direktor, Fikret Abdić...".

Inače, Srbijagas po osnovu kredita duguje čak 906 miliona evra, a dugovi prema dobavljačima su 40 milijardi dinara, piše u izveštaju o poslovanju te kompanije za 2012. godinu. To znači da je rukovodstvo te kompanije trebalo da stegne kaiš i pokuša da smanji zaduženost. Umesto restriktivnih mera Bajatović je rasipao novac na sve strane.

Plate u Srbijagasu su povećane za čak 9,4 odsto od 2012. godine do danas, dok su drugi poslovni rashodi porasli za čak 260 odsto. Troškovi naknada fizičkim licima su porasli za 27 miliona dinara, po ugovorima o delu! Izraženo u procentima, ti troškovi su porasli za 42,2 odsto u odnosu na 2011. godinu. Troškovi po osnovu autorskih ugovora narasli su za 20,6 odsto u odnosu na 2011. godinu! Troškovi reklame i propagande su danas viši za 11,7 odsto troškovi neproizvodnih usluga rasli su za više od petine odnosno 23,5 odsto u odnosu na 2011. godinu, a sve to moguće je proveriti prostim uvidom u izveštaj o poslovanju za 2012. godinu.

Kada je na Vladi prezentovan ovaj izveštaj o rasipništvu Dušana Bajatovića, članovi vlade iz SPS su se snebivali, saginjali glave i crveneli. A, kada je od njih traženo da objasne ovakvo ponašanje njihovog istaknutog člana, uglavnom su ovako odgovarali: "Šta mi tu možemo, njega štite Rusi" (pretpostavljamo da je u pitanju ruska mafija, a ne ruska država koja sigurno ne podržava ovakvu pljačku srpskih javnih preduzeća, prim autora).

-Sve ovo govori o vašem rasipništvu, a ne o štednji optuživali su naprednjaci svoje koalicione partnere, da bi posle sednice Vlade, Vučić od svojih ljudi tražio da organizuju smenjivanje Dušana Bajatovića kako znaju i umeju (a, izgleda da ne umeju).

Između ostalog, Vučić se čak i poverio jednom savom prijatelju pa je rekao: "...Razumem da žute sudije štite Bajatovića, jer duguju Dačiću usluge iz vremena dok je vodio MUP, ali ne razumem ove moje saradnike, da mi nismo sa skupštinskom većinom i većinom u Vladi uspeli da sklonimo čoveka koji toliku štetu nanosi državi iz sata u sat. Tu ne možemo verovati ni svim našim ljudima!".

Smučio se i Rusima

Čitajući dalje dokumentaciju koja stoji u tužilaštvu, nalazimo i podatak da je pored navedene štete Bajtović oštetio Srbijagas za još dve milijarde dinara u poslovima pribavljanja vlasništva nad preduzećima kao što su Agroživ, Prva srpska fabrika stakla, Azotara...

Autor prijave protiv Bajatovića i piše da je pored toga prisutan i skriveni gubitak od 20 milijardi, a koji je veći i od u javnosti spominjanog poslovnog gubitka Srbijagasa od 12 milijardi, pa dodaje i ovo: "...Preduzeće je u tim preuzimanjima oštećeno za najmanje dve milijarde dinara, jer su se gubici tih preduzeća preneli na Srbijagas...".

Ekspert koji je radio na ovoj prijavi piše: "...Ovo znači da non kor. preduzeća daleko više utiču na gubitke nego poslovanje i neadekvatna cena gasa. Tu je odnos čak pet na prema jedan", piše . On dodaje, Bajatoviću se stavlja na teret i da je kriv za protiv pravno pribavljanje tri gasovodne mreže „Misa Pančevo", „Atel Pančevo" i „Kruševac", čime su bez saglasnosti osnivača (Vlade Republike Srbije), pribavljene nepokretnosti u vrednosti od 1,8 miliona evra.

Postupak je potpuno bio netransparentan. O tome postoji i izveštaj predsedniku Vlade Srbije, kao i činjenica da sva tri predmeta do danas nisu dobila saglasnost u Vladinoj proceduri u kojoj se nalaze.

Tek je na sednici UO od 30. aprila 2013. godine, predloženo donošenje odluke o zaduživanju od 75 miliona evra za izgradnju trase gasovoda Južni tok i ako je to bilo odobreno Zakonom o budžetu za 2013. godinu još u oktobru 2012. godine (proteklo 6 meseci) i time se može ozbiljno dovesti projekat u docnju, jer sredstva neće biti na raspolaganju pre jula meseca 2013 godine (zaključak UO od 30.04.2013g.).

U dokumentima koja su pisana u vreme dok Rusija još nije odustala od gradnje Južnog toka preko Srbije, piše između ostalog i ovo: "...Danas je novembar i sredstva još nisu na raspolaganju!".

Prema tvrdnji dobro upućenog Tabloidovog izvora iz Srpske napredne stranke, ovakvi lopovluci su posle Bugarskog odustajanja bili jedan od argumenata zbog kojih su se radovali povlačenju iz priče o Južnom toku kroz Srbiju. On dodaje i da se Bajatović smučio Rusima, koji nisu mogli da veruju da neko može toliko da radi na štetu svoje države. Da se tako ponašao u Rusiji sigurno bi ga poput Hodorkovskog poslali da kopa rudu u rudniku uranijuma, kaže naš izvor iz SNS...

Ovde treba čitaocima skrenuti pažnju i na to da je kompanija Južni tok Srbija do početka 2013. godine imala samo jednog zaposlenog, a to je bio tehnički direktor iz Rusije. Danas, kada se odustalo od Južnog toka, ima čak 25 zaposlenih!?

U dokumentaciji na koju smo se ranije pozivali tim povodom piše: "...Da bi se projekat realizovao potrebno je do 550 zaposlenih prema svetskim normama za ovakve investicione projekte. Ovim je ugrožena realizacija projekta Južni tok, a to se može pročitati u izveštaju o poslovanju za 2012. godinu. Radi ilustracije eksproprisano je tek 7 parcela od deset hiljada koliko treba da bude obuhvaćeno eksproprijacijom...".

Ovakve tvrdnje iz krivične prijave bacaju sasvim drugo svetlo na Bajatovićev rad i otvaraju pitanje: da li je Bajatović sve vreme radio protiv realizacije Južnog toka?

Rasipanje, štetni ugovori i propuštene poslovne prilike

Ukoliko se uzme u obzir i činjenica da su Rusi odmah po odustajanju Bugarske od Južnog toka imali spremnu drugu opciju, gasovod preko Turske i Grčke, otvara se pitanje, kada je Rusija počela da pravi rezervni plan? S obzirom da se Bugarskoj verovalo i da je njihovo odustajanje bilo iznenadno i pod pritiskom EU, da se pretpostaviti da su Rusi, zbog Bajatovićevog ponašanja, odavno počeli da prave rezervni plan i da pregovaraju sa drugim ozbiljnijim zemljama.

U dokumentaciji prijave protiv Bajatovića, na teret mu se stavlja i da je kriv što nije realizovan kredit EBRD za realizaciju projekata gasnog skladišta i gasovoda PSG Banatski dvor - Itebej - Pančevo u visini od 100 miliona evra i da Srbijagas zbog toga već tri godine plaća kamate na nepovučena sredstva. Tim povodom je EBRD-u do sada plaćeno čak 1,5 miliona evra.

Ovde treba istaći da autori prijave zameraju Bajtoviću što sredstva nisu povučena, dok mu autor teksta zamera što nije umesto ugovora sa EBRD-om (koji Srbiji ne misli dobro) ugovor potpisan sa Gasprombankom, koja bi sredstva sigurno plasirala pod daleko povoljnijim uslovima za srpsku stranu.

Bajatović je kriv, tvrde naprednjaci, i zbog činjenice da se više od mesec dana kasni sa izradom studije izvodljivosti za gasno skladište Itebej. Postoji odluka o tom projektu, ali Bajatović kasni pa ovaj projekat nismo mogli da ponudimo investitorima iz Emirata.

Zbog veselog direktora Srbijagasa koji kupuje najskuplje službene automobile u državi, nije realizovan čak ni projekat gasifikacije kompanije Fijat, vredan 9,5 miliona evra, iako je država dala garanciju i za taj kredit.

Nije realizovan projekat gasovoda Aleksandrovac - Tutin čime je osujećen strateški cilj gasifikacije severa Kosova i Metohije. To tvrde i naprednjaci sa kojima je naš novinar kontaktirao. Oni posebno naglašavaju: "...Nismo mi oni koji rade protiv Srba na Kosovu i Metohiji, već Bajatović, koji nije realizovao ni garancije države u visini od 65 miliona evra i za neke druge projekte...".

Sa druge strane, činjenica je da je potpuno zapušten projekat gasifikacije Užica, Zlatibora, Arilja, Ivanjice i Užičke Požege, pa danas postoje izgrađeni objekti koji nisu u funkciji, jer nema projektne dokumentacije, a kada i ima projektne dokumentacije postoji neki drugi razlog što ne rade. Od poslednjeg mandata Borisa Tadića, pa do danas, u te projekte je država iz Nacionalno investicionog plana uložila oko 35 miliona evra, a o svemu ovome postoji i detaljan izveštaj u Vladi Srbije.

Projekat magistralnog gasovoda Niš-Dimirovgrad, koji bi bio vrlo bitan da je došlo do realizacije Južnog toka, ali koji je neophodan (ukoliko planiramo da se nakačimo na Rusko-Tursko-Grčki gasovod) zbog Bajatovića takođe stalno kasnio.

Takođe, ispostavilo se da direktor Srbijagasa nije EBRD-u dostavio na vreme dokument za relokaciju sredstava i punih tri meseca nije imenovao projekt- menadžera, o čemu takođe postoje zapisnici sa sastanka radne grupe za realizaciju tog projekta. I ti papiri su takođe dostavljeni tužilaštvu.

Konsultantima iz IPA, 2007. godine uopšte nije dat pristup podacima, pa oni nisu uspeli da realizuju sve planske ciljeve projekta usavršavanja poslovanja i organizacije Srbijagasa. Na taj način nisu iskorišćene mogućnosti EU granta, od oko dva miliona evra. Zbog toga danas nemamo smanjene troškove ni plan održavanja. O ovome znatno šire sve piše u Izveštaju konsultanata IPA (pristupnih fondova EU) za 2007. godinu, koji se odnosi na rad Srbijagasa i deo je već pomenute krivične prijave, u kojoj se takođe navodi i da su investicije realizovane sa 21,3 odsto od plana ili oko šest milijardi dinara za 2012. godinu. Tačnije, investiralo se i ako je preduzeće u gubitku.

Istovremeno ulaganja u klima uređaje su realizovana sa 442 odsto, gasifikacija Jagodine sa 379 odsto, gasifikacija Paraćina sa 197 odsto, gasifikacija Čačka sa 192 odsto, gasifikacija Smederevske palanke sa 157 odsto, Rače sa 169 odsto, Kragujevca sa 145 odsto, Titela sa 207 odsto, Šida 203 odsto, Topole sa 325 odsto, Velike Plane sa 856 odsto, Sombora 134 odsto...

Sve ovo je dokaz da je Bajatović državna sredstva nenamenski i neplanski trošio. Konačno, Srbijagas nije napravio ni rebalans plana u septembru prošle godine, iako je bio obavezan na to Zaključkom vlade o usvajanju plana za 2013., niti je sačinio novi Statut. Ovo je još jedan dokaz nebrige u vođenju i raspolaganju s državnom imovinom.