Evropa

Estradni ekonomski forum u Švajcarskoj

Vučić na snegu

Ruski predsednik Vladimir Putin ismejao je ovogodišnji ekonomski forum u Davosu, rekavši da "nije jasno ko je tamo otišao na skijanje". Osim njega, tamo ovog januara nisu došli ni Angela Merkel ni Redžep Taip Erdogan, ni mnogi drugi državnici. Godišnji sastanak u Švajcarskom skijaškom centru Davosu odavno je postao deo medijski atraktivnog putujućeg cirkusa svetskog džet-seta i onih koji bi da mu se pridruže. Važni dogovori se ne postižu na kratkim susretima koji služe samo da bi se učesnici promovisali u javnosti. Lideri najmoćnijih svetskih ekonomija, nemačke, ruske i kineske ove godine su upadljivo izostali. Umesto njih došli su, naslovnih strana željni pevači, glumci, prinčevi i princeze i cela vojska starleta i osoba sumnjivih namera

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

„Zimski Davos", godišnji susret najbogatijih i najmoćnijih sa onima koji treba da ih slušaju, poznat je i kao svetski sajam taštine, na kome se, kao na crvenom tepihu filmskog festivala u Kanu, promovišu uticajni i oni koji ba da im budu uz skute.

Prvi susret ovakve vrste, ali ne i ovakvog obima, bio je 1971. godine kada je profesor na Ženevskom univerzitetu Klaus Švab pozvao 444 vodeća menadžera evropskih kompanija na simpozijum o izučavanju američkih menadžerskih iskustava. Pokrovitelj je bila Evropska komisija u saradnji sa Evropskom asocijacijom menadžera. Taj sastanak se zato zvao „Evropski forum menadžera".

Vešt ne samo u teoriji, već i u praktičnoj primeni menadžmenta, Švab je odmah uočio koji je potencijal ovakvog okupljanja, pa osniva „Svetski ekonomski forum", neprofitno udruženje građana registrovano u kantonu Ženeva i pod posebnim nadzorom švajcarskih vlasti.

Glavni finansijeri ovog „neprofitnog" udruženja su 1.000 stalnih članova, najvećih svetskih kompanija. Glavni uslov za ulazak u ovaj krug jeste da preduzeće nema godišnji obrt manji od pet milijardi dolara.

Osnovna članarina godišnje iznosi 52.000 dolara, zatim slede skuplje opcije (cene za godinu dana u dolarima): takozvano industrijsko članstvo košta 137.000, industrijsko partnerstvo je 263.000 vredno, a strateško partnerstvo stoji 600.000. U zavisnosti od stepena članstva raste i uticaj na odluke udruženja Svetskog ekonomskog foruma.

Bez obzira na visoku članarinu, svaki učesnik mora da plati i 19.000 dolara kotizacije, u šta su uračunati samo pravo na nošenje belog bedža koji omogućuje neometan pristup sednicama foruma i štampani materijal (ove godine je samo plan rada bio odštampan na 100 strana). Troškove dolaska i boravka učesnik mora sam da snosi.

Teoretski svako na Forum može da dođe sopstvenim kolima, ali to rade samo oni koji žive u neposrednoj blizini. Ostali dolaze avionom, a zatim biraju vrstu prevoza do skijaškog centra u kome se održava godišnji sastanak. Najskuplji je transfer helikopterom koji košta 9.000 dolara (u cenu je uračunata i limuzina sa šoferom koja stoji na raspolaganju sve vreme trajanja Foruma).

Zbog velikog broja gostiju sa dubokim džepom, za vreme trajanja Svetskog ekonomskog foruma rastu i cene noćenja u hotelima i vilama u krugu Kongresne dvorane Davos. Najjeftinije prenoćište sa doručkom ne može da se nađe ispod 1.000 dolara po noći. Za prosečan obrok (ručak ili večeru) u nekom od restorana plaća se po informacijama nemačkog dnevnog lista „Bild" najmanje 300 dolara.

Tradicionalno, sve pozivnice na zimski Davos potpisane su faksimilom Klausa Švaba koji na ulazu u Kongresni centar obavezno lično dočekuje svakog gosta i sa svakim od njih se rukuje, bez obzira da li se radi o šefu države ili direktoru kompanije koja je uplatila minimalnu članarinu.

Osim „zimskog Davosa", najvažnijeg sastanka koji je uvek u januaru, postoji i nekoliko drugih „Davosa", regionalnih ili sastanaka pojedinih branši koji se održavaju na različitim lokacijama diljem sveta. Jedan od njih se održava uvek u Kini (od 2007. nazivan „letnji Davos"), a jedan regionalni skup je obavezno svake godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Bez obzira što samo od kotizacije udruženje „Svetski ekonomski forum" inkasira preko 40 miliona dolara svake godine, a od članarina još skoro milijardu dolara, „neprofitno" udruženje stalno traži bogate sponzore. Jedan od njih je i vladarska porodica Abu Dabija koja je zakupila eksluzivno pravo stalnog organizovanja regionalnog skupa i predlaganja gostiju koji će biti pozivani i na „zimski Davos".

Biti gost na zimskom Davosu nije nikakva počast, već plaćeno pravo. Osim toga, Davos nikada nije pretendovao na to da bude neformalni sastanak najmoćnijih, najuticajnijih ili najzaslužnijih vladara sveta. Gosti ovog Foruma bili su i Nelson Mandela (još pre nego što je postao državnik), tadašnji ministar spoljnih poslova Izraela Šimon Peres i lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Redovno dolazi i princeza Ranija od Jordana, koja nema ni onoliko protokolarnih ovlašćenja koliko britanska kraljica. Ove godine joj je društvo pravila norveška princeza Mete Marit, čije se ingerencije ograničavaju na izbor šminke koju će staviti na lice.

Na ovogodišnji zimski Davos bio je pozvan i lider Severne Koreje Kim Džong Un, ali je poziv povučen posle probe severnokorejske hidrogenske bombe. Ova pozivnica bila je obrazložena kao znak podrške miroljubivim i progresivnim naporima lidera ultra komunističke diktature?!?

Lideri najmoćnijih država sveta nisu uvek spremni da dođu u Davos. Ove godine je upadljiv izostanak visokih predstavnika Kine i Rusije: obe zemlje su poslale nižerangirane funkcionere. Nemačku delegaciju je predvodio Joahim Gauk, predsednik Republike bez ikakvih ovlašćenja osim protokolarnih obaveza, a najviše rangirani predstavnik iza njega je vicekancelar Zigmar Gabrijel, ministar privrede i energije.

U vremenu uznapredovalih telekomunikacija, kada su video konferencije najnormalnija pojava u svim zemljama sveta, svetski lideri ne vide potrebu da se sastaju u mondenskom skijalištu u švajcarskim Alpima. Davos je postao mesto okupljanja bogatih koji bi da se hvale svojim bogatstvom.

Najposećeniji događaji u Davosu tokom Foruma nisu konferencije i paneli, već žurke i kokteli koje organizuju predstavnici visokog plemstva i džet-seta. Najviđeniji gosti ove zime bili su holivudski. glumci Leonardo Di Kaprio i Kevin Spejsi. Među ranijim viđenijim gostima bili su pevač Bono, pisac Paulo Koeljo i dirigent Džulijan Lojd Veber.

Tradicionalno sredom u najprestižnijem hotelu u Davosu „Štajgenberger Belvedere"-u nemački izdavač i milijarder Hubert Burda (vlasnik „Hubert Burda Media" grupe) organizuje parti pod nazivom „Nightcap" (engleski izraz za alkoholno piće koje se uzima pred spavanje). Pozvani su samo predstavnici prave elite, pa je to i svojevrsni „Ko je ko" leksikon najbogatijih i najtraženijih gostiju Davosa. Onaj ko nije na Burdinoj žurci džaba se gura u džet-set i plaća paprene troškove da bi bio viđen u Kongresnom centru.

Kako prenosi nemački list „Bild" predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić u vreme održavanja „Nightcap"-a bio je na žurci koju je u hotelu "Švajcerhof" organizovala švajcarska banka UBS.

„Tabloid" je već u više navrata pisao kako Vučićev saradnik Vladimir Cvijan upravo preko ove banke „pere" desetine miliona evra koje je klan na vlasti ukrao od srpskog naroda. Na istoj ovoj žurci bio je i predsednik grčke vlade Aleksis Cipras koji je, očigledno, (bar kada je on lično u pitanju) odustao od proklamovanog kursa štednje.

Za razliku od Vučića, njegovi arapski prijatelji su i ove godine bili na prijemu kod Burde. Očigledno ni svojim parama nisu mogli, čak i da su hteli, u krug najmoćnijih gostiju Davosa da uguraju i malog diktatora sa Balkana.

Da bi bili prisutni u vreme marketinški korisnog zimskog sastanka u Davosu, mnoge kompanije, na prvom mestu banke i osiguravajući zavodi, samo za taj period iznajmljuju lokale u ovom malom švajcarskom gradiću. Cene su paprene - kreću se i do 100.000 evra za nedelju dana. U tim prostorijama organizuju prijeme za svoje goste, najčešće direktore drugih kompanija i njihove saradnike.

Onaj ko želi da se ugura među svetsku elitu plaća redakcijama medija da ga akredituju kao dopisnika sa Foruma. Troškove prevoza i boravka sam snosi, a u Davosu dobija narandžasti bedž koji ga razlikuje od pravih gostiju sa belim bedžom. Ipak, i on ima pravo da se muva po hodnicima Kongresnog centra i da tu upoznaje publiciteta željne predstavnike džet-seta.

A 1. Razmena vizit-karata

Ove godine je po procenama medija u Davos doputovalo oko 2.500 gostiju. Njih 1.000 su direktori članova osnivača udruženja „Svetski ekonomski forum". Prisutno je još oko 500 direktora drugih velikih svetskih kompanija. Došlo je i oko 500 javnih ličnosti iz sveta šou biznisa, medija i slično. Svega četrdesetak država je poslalo svoje delegacije, uglavnom na nivou ministara, neke i na nižem nivou. Najviši po rangu zvaničnik bio je Joahim Gauk, predsednik Nemačke, koji je pozvan da otvori ovogodišnji sastanak kratkim govorom.

Tema ovogodišnjeg skupa je „Prevazilaženje problema četvrte industrijske revolucije". Važne teme, koje su se nametnule same po sebi, su migrantska kruza i strah od usporavanja kineske privrede.

Goste je obezbeđivalo preko 5.500 pripadnika švajcarske policije, vojske i specijalnih snaga. Nad Davosom neprestano kruže borbeni avioni i helikopteri, a na ulicama su brojni kontrolni punktovi. Nikada u istoriji ovog skupa nije bilo prisutno ovoliko obezbeđenje.

Prosečni gost ima nekoliko desetina zakazanih sastanka dnevno, od kojih većina traje kraće od 15 minuta. Radi se, uglavnom, o kratkim upoznavanjima pred medijima. Sasvim je uobičajeno da se rukuje, razmeni nekoliko uopštenih fraza i posle pet minuta ode na sledeći susret. Saradnici u međuvremenu razmenjuju vizit-karte i dogovaraju eventualne dalje kontakte.

Važniji sastanci u četiri oka se ne održavaju u Kongresnom centru, već u posebno za takve prilike iznajmljenim sobama u hotelima i van domašaja su znatiželjne javnosti.