Do koske

Koga je Vučić "branio" u Banjaluci, i kako su Srbi u zemljama regiona postali "opasan element" po njegov režim

Koga je on spašavao, spasa mu nema

Šireći lažne vesti, sejući paniku i zastrašujuće poruke, najavljujući stalne napade na njega i njegov režim, Vučić je stigao na vrhunac svoga ludila pa je najavljivao polovinom maja čak i "rušenje Republike Srpske". Kao da je kula od karata a ne entitet BiH, nastao u krvavom građanskom ratu, koga se nijedan Srbin preko Drine odreći neće, bez obzira na politiku, ideologiju i stranačke animozitete. Srećom, niko ga više za ozbiljno ne shvata, posebno ne tamo gde su ljudi životima platili njegovu politiku iz devedesetih

N. Vlahović

Više od 90 hiljada Vojvođana poseduje pasoš Mađarske. Orbanova administracija ih daje, ne samo vojvođanskim Mađarima već i svima onima koji dokažu da im je makar po jednom roditelju poreklo iz Mađarske. To je pravi primer kako se država odnosi prema svojoj dijaspori. Na žalost, Srbija je čak i na prostorima nekadašnje Jugoslavije, svoje sunarodnike osudila na asimilaciju i propadanje, posebno od kako je režim Aleksandra Vučića na vlasti. Ne zna se kad je bila štetnija Vučićeva politika prema Srbima u regionu: da li danas kad svojim veleizdajničkim potezima sistematski ugrožava njihov opstanak na Kosovu i Metohiji, u BiH, Republici Srpskoj i Hrvatskoj ili kad je bio radikal i širio nacionalnu i versku mržnju, gurajući Srbe u tragične ratove.

Jedno je sigurno, Vučić već dve decenije čini nenadoknadive štete građanima Srbije, gde god se pojavio i lažno predstavio kao zaštitnik njihovih interesa. Jer, njegovi interesi su samo pohlepa, vlast, novac, diktatura, mržnja, prevara...

Na dan 25. juna prošle godine, kad je Švajcarska izručila ratnog zločinca Nasera Orića Bosni i Hercegovini (umesto Srbiji), Vučiću je pao ogroman kamen sa srca, jer je izbegao da njegov režim sudi ovom dokazanom zlotvoru, odgovornom za surovu likvidaciju najmanje 4.000 Srba-civila, tokom građanskog rata u BiH. Srećan što se to nije desilo, dao je izjavu za televizijsku mrežu "Al Džazira" u kojoj kaže: "... Zbog Orića ne menjamo odnos prema BiH...". A, da bi nekako okrenuo stvar u drugom pravcu, odmah je krenuo da govori o "srpskoj krivici", pa je umesto o Orićevim užasnim zločinama rekao doslovno sledeće: "...Kao predsednik Vlade Srbije, osećam se veoma ponosno, jer mi, Srbi, gonimo srpske zločince, koji su rezali grkljan drugima, koji su ubijali vezane civile, jer se ne stidimo da o tome govorimo, jer to kod nas nije sramota, jer to kod nas nije politika..."

U sredu ujutro, 11. maja ove godine, Aleksandar Vučić je dramatičnim glasom sa svih televizija upozoravao Srbe u Republici Srpskoj da se na stranačkom mitingu zakazanom za subotu 14. maja u Banjaluci, sprema "likvidacija Republike Srpske". Ni manje ni više. Tako je jedan već najavljeni protest opozicionog Saveza za promene i miting koji je najavila vladajuća koalicija, predstavljen čitavom svetu (BBC je ovu njegovu izjavu doneo na udarnoj stranici svoga portala) skoro kao najavu ratnog stanja. Naravno, nikakvi "neprijatelji" iz Srbije nisu krenuli preko Drine da "ruše Republiku Srpsku", mada je Vučić i to najavljivao. Zaustavljena je samo mala grupa građana pod imenom "Zavetnici" koja, tako reći, nije stigla ni u autobus za Banjaluku da uđe.

Razne "dojave" i "obaveštajni podaci", naduvani su do bezumnih granica, samo da bi Vođa ispao veliki pomiritelj Srba i spasilac Republike Srpske. Za potrebe te akcije, potrudio se da "loše vesti", danima pre mitinga stignu i do vlasti i do opozicije. Očigledno, nije zaplašio ni jedne ni druge. Miting je protekao u savršenom miru. A, Vučić je omražen ne samo u Banjaluci, nego niko više ne može ni da ga vidi ni da ga sluša, "od Kosova do Jadovna".

Sporazum o specijalnim paralelnim vezama između Republike Srbije i Republike Srpske postoji od 15. decembra 2010. godine, nastao je na temeljima Dejtonskog mirovnog sporazuma i potpisan jer su građani Republike Srpske izrazili želju da ostanu u bilo kakvoj zajednici sa Srbijom. Kao i svaki diktator, on ovaj sporazum zloupotrebljava kad god mu se pruži prilika za to. Na prošlu godišnjicu ovog Sporazuma, hladnokrvno je dao izjavu bosanskohercegovačkim medijima da "Srbija priznaje teritorijalni integritet BiH", što bi bilo sasvim u redu, da nije činjenice što onaj drugi entitet, Federacija BiH, smatra Republiku Srpsku zločinačkom tvorevinom.

Vučić u intervjuu za sarajevski "Dnevni Avaz" snishodljivo kaže: "...„Došlo je vreme za sve nas koji smo grešili u prošlosti, da priznamo svoje političke greške, nemam nikakav problem s tim...". Bilo je to sasvim u duhu onoga što mu je predsednik "troglavog" predsedništva BiH, Bakir Izetbegović poručio povodom presude Radovanu Karadžiću: "...Da se Srbi i u BiH i u Srbiji suoče sa onim što je u njoj sadržano, pa ako neće naglas, neka u sebi priznaju neke stvari, prihvate ih i da na bazi toga popravljamo odnose".

Na ovogodišnjim neregularnim parlamentarnim izborima, Vučić je zloupotrebio i sve Srbe sa Kosova i Metohije, terorom i pretnjama koje su u kampanju sprovodili njegovi "operativci" na terenu, uz prećutnu saglasnost još neosuđenog ratnog zločinca Hašima Tačija. Kamion sa srpskim glasovima na kome je bio vidno istaknut znak Euleksa, iskrcan je tek negde na jugu Srbije gde je i obavljeno navodno brojanje glasova. Tako se ispostavilo da Srba ima kad treba da glasaju za Vučića i da ih nema kad su protiv njegove politike. O tome da li ih ima ili nema, odlučuje on.

Ništa bolje nije ni u Hrvatskoj, gde se sva njegova "zaštita" svela na šetnju sa Miloradom Pupovcem do pravoslavne crkve u Zagrebu. Toliko ga je dobro "zaštitio", da je nekoliko dana nakon viđenja sa njim, napadnut na ulici, najružnijim rečima i pretnjama.

Koga je Vučić branio, spašavao, spasa mu nema!