Preko pune linije

Srpske službe bezbednosti u raljama ovejanih kriminalaca (4)

Načelniče, raportiraj Čumi Ciganinu

Kriminalizacija srpskih službi bezbednosti i policije, dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, poprimila je zastrašujuće razmere. Sasvim je moguće da mu one i dođu glave. Danas su vođe mafije pokrovitelji poslanicima, ministrima, pa i srpskom premijeru i njegovoj porodičnoj mafiji. Da li je Beograd centar mafije, i ko su srpski bosovi, koji upravljaju trgovinom narkoticima, zelenašenjem, otimanjem firmi, stanova, ubistvima? Kakvu ulogu u tome imaju anonimni mafijaši iz Čačka, koji postavljaju direktore tajnih službi, tužioce za organizovani kriminal, direktora policije, načelnike policijskih stanica i raspoređuju svoje rovce u svim policijskim strukturama? Istraživač Magazina Tabloid, major Goran Mitrović, daje neke odgovore na ova pitanja, u serijalu koji je izazvao veliko zanimanje upućene javnosti‚

major Goran Mitrović

Kriminalizacija SUP Čačak počela je sa načelnikom Matijevićem, koji je tokom 90-tih godina bio načelnik odeljenja DB u Čačku. Od tadašnjeg rukovodstva Državne bezbednosti dobio je zadatak da pokriva aktivnosti načelnika SUP-a Miodraga Zavišića. Matijević je bio nesposoban da to radi klasičnim operativnim aktivnostima, pa je počeo da naveliko koristi kriminalce u radu službe.

Preko svog poverljivog operativca Ranka Kosanovića približio se lokalnim kriminalcima koje je „kupovao" tako što je podatke iz DB-a i MUP-a odavao na ulici. Podaci su odavani, prvo selektivno, ali se kasnije to potpuno otelo kontroli i umesto da DB prati kriminalce, počeli su kriminalci da prate policiju. Matijević je tome kumovao jer je za sve to bio bogato nagrađen od strane jednog od šefova narko kriminala u Čačku, Radoša Mitrovića, zvanog Čuma Ciganin.

Čuma Ciganin je direktno držao na vezi Kosanovića i ovaj mu je svakodnevno raportirao u Čumetovoj piceriji „Padrone". Kosanović je po njegovom naređenju odnosio „privilegovanim" kriminalcima pice i piće u čačanski zatvor. Za potrebe „lojalnih" krimininalnih grupa nameštali su „nelojalne" kriminalce, davali neophodnu logistiku za njihova hapšenja u zemlji i inostranstvu, pa i osmišljavali i organizovali ubistava nekih kriminalaca. Posebno su se angažovali na planu praćenja i kriminalizovanja „neposlušnih" policajaca i svih onih koji su hteli da pošteno rade svoj posao.

Kosanović je dugo bio glavni za sve navedene aktivnosti, a direktno je organizovao i pravljenje „čistih" operativnih provera za lica koja se primaju na rad u Državnu bezbednost i u MUP, a koja su planirana za drugu i treću generaciju korumpiranih policajaca za potrebe mafije. Kosanović je sada u penziji, a poslednji „veliki" zadatak bio mu je da učestvuje u „navlačenju" na narkotike maloletnog sina kolege sa kojim je proveo svoj radni vek. Mafija mu je za uspešno obavljanje tog i drugih zadatka u znak zahvalnosti namestila lokalnu prostitutku za kojom je Kosanović poludeo. Još uvek pokušava da učestvuje u svim navedenim kriminalnim aktivnostima, ali je zbog 'svog sadašnjeg statusa - penzionera, sada potpuno neupotrebljiv. Nudi se i da dostavlja podatke operativcima BIA. Od svog sefa Čumeta dobio je pravo da svoju ćerku, dok se školovala na fakultetu u Beogradu, izdržava na račun čačanske mafije, uz redovnu mesečnu apanažu i komforan stan za život, koji je vlasništvo Čumeta Ciganina.

Jedan od policajaca koji je odabran i „stvoren'' od strane mafije je i Aleksandar Domanović, poreklom sa Ljubić keja, inspektor SUP-a Čačak, koji je karijeru počeo sredinom 90-tih godina u Odeljenju za narkotike u BGD. Nakon samo par godina rada u Beogradu, Domanović je i sam postao uživalac narkotika pa je, da bi obezbedio novac za drogu, počeo da krade pare i narkotike tokom pretresa i hapšenja dilera.

Primećeno je i da se preko kriminalaca iz Čačka, koji imaju veze među kriminalcima Beograda, komentarišu operativne akcije i aktivnosti odeljenja za narkotika SUPa Beograd, i vrlo brzo su se potvrdila početna saznanja da je Domanović saradnik i informator čačanske mafije.

Od strane unutrašnje kontrole SUP Beograd organizovano je hapšenje Domanovića. Međutim, opet se umešala mafija, pa je Domanović iz Beograda prebačen u Čačak, gde je više godina radio u Odeljenju za narkotike na zgražanje njegovih bivših kolega iz Beograda. Domanović je u nekoliko navrata označen kao narkoman i direktan pokrovitelj nekih kriminalnih grupa u Čačku, a bio je pod istragama unutrašnje kontrole gde je uvek uspešno konstatovana njegova kriminalna aktivnost, ali je njegov glavni mentor Radoš Mitrović Čume, uspešno, kad god bi zapretilo hapšenje, Domanovića prebacivao na drugo radno mesto u SUP-u, kasnije u PU Čačak.

Domanović je među narkomanima, sa kojima se zajedno drogira otvoreno poručivao da se ne boje, jer je on večan, i ,,...na poligraf da ga pošalju poligraf mu ne bi mogao ništa, jer je on lud, a ludaci imaju takve sposobnosti i da zbunjuju poligraf...".

I tu je bio u pravu. Njegova izvorna operativna provera, koja je na zahtev mafije preinačena da bi mogao da se zaposli u policiji, jasno govori o tome da je u pitanju duševni bolesnik, bez ikakvih moralnih kočnica, koji nikako ne bi smeo da nosi oružje i da upotrebljava ovlašćenja radnika MUP-a.

Mafija je uspostavila višedecenijsku uspešnu kontrolu nad SUP-om i PU Čačak, ali je oduvek predstavljao problem praćenje aktivnosti policije i BIA van Čačka, koji su povremeno dolazili do saznanja o opštoj kriminalizaciji policije i BIA u Čačku. Za čačansku mafiju su bili bitni pravci pokrivanja puteva droge u Srbiji, na kojima oni funkcionišu (od juga i Raške oblasti ka Kraljevu i Čačku, i od njih ka Crnoj Gori i Beogradu i dalje).

Posebno su zainteresovani za postavljanje svojih ljudi na mesta načelnika BIA-e, odnosno, ranije, DB u Kraljevu (jer je Kraljevo po toj organizaciji nadređeno Čačku), za adekvatna mesta u okviru UKP Srbije i za mesto načelnika centra BIA u Beogradu. Kako je mesto načelnika Centra BIA Beograd od velikog značaja i za mnoge druge, mnogo jače strukture, zadovoljili su se da pokriju mesto načelnika odeljenja koje je zaduženo za praćenje organizovanog kriminala u BGD. To su uspeli kada je na mesto direktora BIA postavljen Saša Vukadinović.

Saša je u Centar BIA Beograd doveo svog prijatelja Jablana Petrovića iz SUP-a Čačak, i postavio ga na mesto načelnika odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala. Jablan je dobio priliku da pročita sva dokumenta koja je o njemu skupila BIA tokom više od 15 godina rada, kao i da stekne uvid u sve operativne akcije koje se sprovode prema licima iz kriminogene sredine u Beogradu i šire.

Svoja saznanja je preneo kriminalcima u Čačku koji su se, sada snabdeveni tada vrlo aktuelnim saznanjima o svemu što se dešava, umešali u kriminalne tokove u Beogradu, dekonspirisane su brojne saradničke pozicije i došlo je do prave „revolucije" u svetu kriminala, zbog čega su neka lica i izgubiia život. Sa Jablanom na tom mestu u Beogradu, i Predragom Pavlovićem, zvanim Peđa inspektor, koji je napredovao do samog vrha PU u Čačku, policijski kriminal je zauzeo sve za njih važne pozicije i uzeo je neviđen zamah. Umešali su se u kadrovanje u MUP-u, BIA, državnim institucijama i kompanijama, došli su do SMIP-a i ministarstava u Vladi Srbije, gde su takođe postavljali neke svoje ljude.Ali, kako je Domanović potpuno lud i neupotrebljiv, odlučili su se da u vrh svojih kombinatorika ubace igrače iz senke Acu Jaćimovića zvanog Aca Faca i Dragana Perendiju

Potpuno dekonspirisanje rada BIA prema kriminalizovanim policajcima je vremenom postalo potpuno ogoljeno. Nekadašnji načelnik odeljenja BIA u Čačku Rade Nastić je deo svoje karijere proveo na pozicijama u operativnim upravama u Beogradu, ali su identifikovane njegove veze sa licima iz sveta kriminala, zbog kojih je opet jedno lice izgubilo život, pa je Nastić, formalno, na sopstveni zahtev, prebačan za načelnika odeljenja u Čačku. Nastić je bio upoznat sa kriminalnim aktivnostima policije i BIA, ali je dobro znao da se u svetu policijske mafije pojavila nova sila - direktor policije Milorad Veljović, koji je za načelnika PU Čačak postavio svog školskog druga Milovana Mišu Petrovića.

Od svojih starešina iz BIA Nastić je dobio zadatak da operativno pokrije kriminalizovanu policiju što je Nastić i uradio. Prikupio je obimnu dokumentaciju koja je jasno ukazivala na kriminalnu aktivnost Petrovića i direktnu korumpiranost starešina policije i vezu sa vrhom tadašnjeg MUP-a.

Suština tadašnjih aktivnosti mafije i njihovih radnika u policiji je bila da se kanališe aktivnost rasturanja narkotika na „njihove" narko dilere, a da se sve ostale grupe „pogase". Samo u Čačku u pitanju je distribucija od 3 do 5 kilograma kokaina mesečno, na šta treba dodati i heroin, marihuanu i druge narkotike. Nastić je čak i pohvaljen zbog svog uspešnog rada, ali je onda usledio šok. Kompletan dosije koji je vodio kao i sve druge operativne podatke sa kojima je raspolagao, kopirao je i dao na uvid načelniku PU Čačak Miši Petroviću, koji se zahvalio na taj način što je Nastićevu suprugu zaposlio na mesto šefa analitike u PU Čačak, gde i danas radi.

Da bi oslobodili radno mesto za Nastićevu suprugu, koja je do tada radila u lokalnoj čipsari, najstrašnije su napali dotadašnjeg šefa analitike, gospođu Vesnu Ristanović, besomučno je maltretirali sve dok na kraju nesrećna žena nije pristala da bez buke i protivljenja napusti svoje radno mesto. Nakon otkrivanja svih navedenih aktivnosti Nastić je smenjen sa mesta načelnika Odeljenja BIA Čačak, i na tome se sve završilo. Posledice po operativne aktivnosti BIA bile su katastrofalne.

Međutim, operativci opredeljeni da pošteno odrade svoj posao su i dalje nastavili da rade iako su im životi direktno bili ugroženi. Uz mnogo truda i rada opet je uspostavljena operativna kontrola nad mafijom u policiji, dokumentovane su kriminalne aktivnosti Jablana Petrovića, Ace Jaćimovića, Predraga Pavlovića zvanog Peđa inspektor, Dragana Perendije, veze se političarima i stranim faktorima, ali je onda opet usledio šok.

Čovek koji je bio direktan učesnik u narko operacijama lokalne mafije sa mesta nižerangiranog inspektora PU Čačak postavljen je na mesto načelnika centra BIA Kraljevo, zato što je to od svog pulena, direktora BIA Aleksandra Đorđevića zvanog Đora, tražio njegov mentor Čuma Ciganin. Uz pomoć Ivana Todorova, koji je direktno zadužen da preko svoje uprave vrši provere za radnike MUP-a i BIA, napravljena je falš operativna provera za Perendiju, sklonjeni su svi podaci koji su govorili o kriminalnim aktivnostima ove grupe, i Perendija je postavljen na mesto načelnika Centra BIA Kraljevo.

Operativci BIA u Čačku, koji su pošteno radili svoj posao su ostavljeni na milost i nemilost mafiji, zahvaljujući ludačkom i kriminalnom ponašanju korumipranog direktora BIA Đorđevića i njegovog zamenika Todorova. Nakon ovog poteza, mafija u Čačku je dobila nove zadatke, ovog puta političke i internacionalne.

Za potrebe politike ustupili su odeđenim političkim strukturama svoju kontrolu nad poslanikom SPO Aleksandrom Jugovićem iz Čačka (koji se sada nalazi na listi koalicije SNS), kao i nad poslanikom SNS-a Ostojom Mijailovićem, a uspeli su u svoje aktivnosti da uvuku i brata premijera Vučića - Andreja, koji je postao redovan gost u Čačku. Počelo je tako što mu je „omogućeno" da „kupi" kompaniju „Vin Vin" preko koje je, nakon prošlogodišnjih poplava u Srbiji, kupljena velika količina bele tehnike za potrebe uništenih domaćinstava. „Namešten" je i sin od premijera Vučića koji je u organizaciji narko mafije doveden u Čačak sa idejom da ga kompromituju tajnim snimanjem.

U naumu su uspeli lakše nego što su planirali. „Navukli" su Danila Vučića da šmrče kokain u kafiću „Manjana" i sve je snimljeno. Kokain velike čistoće i „sigurno" mesto, obezbedio je informator BIA Andrija Mišković. Ideja mafije i šefova BIA Dorđevića i Todorova je da sa tim i drugim materijalima ucene premijera i spreče neminovne policijske aktivnosti prema njima, i da se preko politike infiltriraju na sve nivoe policijske, sudske i izvršne vlasti u Srbiji.

Dorđević, Todorov i Perendija su mafiji dekonspirisali i aktivnosti drugih policijskih struktura u Čačku. Mafija je preko njih saznala praktično za sve aktivnosti SBPOK-a koje se sprovode na praćenju ovih kriminalaca, dekonspirisana je lokacija dva operativna stana u Čačku, vozila koja koriste, identiteti saradnika i druge mere koje se primenuju prema kriminalcima i korumpiranim policajcima

Pomenuti Andrija Mišković, zvani Andrija Crnogorac, je do 2013 g. bio saradnik policije na lokalnom nivou. To je radio uz blagoslov svog „šefa" Radoša Mitrovića - Čumeta Ciganina.Tokom akcije „Sablja" Andrija je preuzet od strane Centra BIA Kraljevo, gde je saslušan i gde je sve što je satima govorio dokumentovano, na koji način je trajno kompromitovan. Dodeljeni su mu novi zadaci. Sada je trebalo da prati i izveštava o svojim saradnicima iz Novog Pazara, mahom muslimanima i o licima iz Crne Gore, ali i da prati i izveštava o aktivnostima kriminalne grupe oko Zorana Bojovića, čiji je brat Goran Bojović organizovao višestruka ubistva u Čačku 90 tih godima. Ova grupa je od posebnog značaja za neka lica iz sektora bezbednosti Srbije. Sastanke sa Bojovićem i nadležnim operativcima BIA, Andrija održava na pumpi u Čačku, koja je vlasništvo Zorana Bojovića.

Andrija je poreklom iz Andrijevice, bio je poznati trgovac kradenim automobilima i pored toga što je radio za lokalnu policiju, radio je i za jednu frakciju crnogorske policije. Pod zaštitom dve policije dobio je mogućnost da kradene automobile umesto za novac, licima iz Novog Pazara prodaje, tj menja ih za narkotike. Te narkotike su kasnije narko grupe pod zaštitom policije prodavale u Čačku.

U tom periodu Andrijina grupa je znatno ojačala, i uskoro su počeli da daju velike pare na kamatu, da investiraju u nekretnine mahom u Čačku i na Zlatiboru, i da participiraju u lokalnim političkim strankama. Zbog zelenašenja su bili prinuđeni da često primenjuju silu, pa je jedno lice i ubijeno, što su korumpirani policajaci, uz ogromnu nadoknadu, prikazali kao samoubistvo vešanjem. Neposredno nakon toga, Andrijina grupa je zbog narkotika koje je njihov diler nižeg ranga oteo od njih, morala da likvidira još jednog čoveka, ovaj put iz Gornjeg Milanovca. Veliku količinu para koje su „zaradili" peru i preko sportskih organizacija i nekretnina.

Kad su od strane korumpiranih policajaca obavešteni da su privukli previše pažnje, odlučili su da se primire i da isfingiraju međusobne sukobe. Sa dolaskom Aleksandra Đorđevića, čoveka Čumeta Ciganina, na mesto šefa BIA, dobili su nova „krila" i nove zadatke. U okviru kombinatorike između BIA, policije Crne Gore i stranog faktora, dobili su zadatak da u svoje aktivnosti uvuku predstavnike Kotorske grupe, da se te aktivnosti u zemlji i inostranstvu dokumentuju i da se na taj način članovi te grupe zavrbuju za potrebe destabilizacije Crne Gore, kao i da se zavade sa suparničkim klanovima u Srbiji, Crnoj Gori i još nekim zemljama.

Kotorska grupa je i poznata po tome što ima veći broj „pucača", pa su Đorđević i Todorov osmislili da preko „vojnika" te grupe rešavaju svoje probleme u zemlji i Crnoj Gori. Takođe, Kotorska grupa ima direktan kontakt sa strukturama iz Južne Amerike, preko koje su aktuelni rukovodioci BIA namerili da se uključe u unosne poslove šverca narkotika u ogromnim količinama iz Južne Amerike za Evropu.

Andrija je vlasnik većeg broja nekretnina i hotela „Centrum" u Čačku, na ekskluzivnoj lokaciji u samom centru grada, koji je ozvučen i snabdeven mikro kamerama i namenjen je za snimanje kompromitujućih materijala za potrebe mafije.

Aca Faca, Peđa i Jablan i njihov pokrovitelj Čume Ciganin uzimaju procenat od organizacije transporta većih količina narkotika za potrebe jakih mafijaških grupa na zapad Evrope. Za te svrhe organizovali su i nekoliko lokalnih autoprevoznika koji su takođe uzeli ogromne svote novca za uspešno obavljene zadatke. U pitanju je, čak i za mafijaške pojmove, potpuno nemoralna grupa ljudi koji u svoje kombinatorike uvlači i najbliže članove svoje porodice.

Peđa inspektor je, zarad infiltracije u politiku, organizovao da se Branko Ružić iz SPS-a upozna sa njegovom ćerkom, inače bodibilderkom i aminovao je da mu ona postane ljubavnica. Peđa, Jablan i Aca Faca pod kontrolom drže i narko grupu kojoj neposredno rukovodi još jedan bivši policajac, a koji je u svoje kriminalne poslove uključio i svog sina. Aca Faca je pre naglog napredovanja u PU Čačak živeo u okviru škole „Dragiša Mišović" u Čačku. Taj stan stan je uspeo da uništi. Tokom slave, pala mu je slavska sveća i izazvala požar. Od kad je postavljen na funkciju, za manje od 6 meseci, uspeo je da kupi stan u neposrednoj blizini PU Čačak i da napravi velelepnu kuću u selu iz koga potiče. Stan koji je kupio je bez papira pa Aca Faca ne plaća ni struju, ni vodu, ni komunalije.

U organizaciji ove grupe kriminalizovanih policajaca u Beograd je još pre 15 godina instaliran i Čačanski policajac Kaplarević Nebojša, koji je od čačanske mafije dobio zadatak da se približi Ljubiši Buhi Čumetu, što je on uspešno i učinio. Svi podaci koje je Kaplarević skupio dostavio je mafiji u Čačku a jedan deo je, nakon cenzure mafije, dat policiji. Meta su bili Čume, njegova porodica, posebno njegov rođeni brat, njihove veze u zemlju i inostranstvu. Trebalo je da on kao, fiktivno Čumetov kadar, bude postavljen na mesto načelnika PU Beograd, što bi bio završni čin u uspostavljanju potpune kontrole policije u Srbiji od strane čačanske mafije, a pod maskom drugih kriminalnih grupa.

Čačanska narko mafija ima svoje krake koji idu ka još dve krupne organizovane kriminalne grupe o čijim aktivnostima je veći broj lica u proteklom periodu dao izjave, koje detaljno ukazuju na kriminalne veze policije, sadašnjeg rukovodstva BIA i narko dilera. Izjave su zbog očiglednih razloga date na poverljivim lokacijama van Čačka.

Jednu grupu predvodi jedan krupan diler, prisan prijatelj i klijent Aleksandra Đorđevića, dok je bio advokat, a koji pare pere preko velikog broja kladionica. Drugi krak ide prema jednom licu koje je produžena ruka mafijaške organizacije Ivice Tončeva iz SPS-a, još iz vremena kraja 90-tih godina. Međutim, širenje aktivnosti ove lokalne mafije dobilo je i svoju međunarodnu dimenziju.

Zbog svojih megalomanskih namera ušli su u direktan sukob sa nekim mafijaško-političkim strukturama sa KiM, kao i nekim frakcijama DB-a i MUPa Crne Gore, kojima su direktno uleteli u poslove u regionu i Evropi. Za rešavanje ovog „problema" na ulici se već nude ogromne svote novca, a predviđena su i neka „konkretnija" rešenja.

Mafija je vrlo brzo po postavljenju Aleksandra Đorđevića na mesto šefa BIA saznala za „mogućnosti" njegovog mentora Radoša Mitrovića Čuma iz Čačka, pa je Čuma za pozamašne sume, preko Aleksandra Đorđevića, servisirao mnoge potrebe srpskih kriminalaca. Instalirali su svoje ljude i u druge sfere kriminala.

U tome su im pomogli i pojedini advokati. Đorđević je u sferi privrednog kriminala, mimo svih drugih „kombinacija", protežirao još jednog svog drugara iz Čačka. U pitanju je Dejan Tomašević, poreklom iz Čačka, sada nastanjen u Novom Sadu, koga je Đorđević ugurao sa različitim statusima u brojna preduzeća u Vojvodini, sa namerom da ih uništi i opljačka. Dejan i Đora komuniciraju preko poverljivih prijatelja, retko direktno. Dejan pod kontrolom ima jednog bivšeg radnika DB-a - Veselina Dakovića zvanog Vesa, koji je iz DB-a isteran jer je učestvovao u kriminalnim aktivnostima vezanim za šverc cigareta. Vesa je nakon što je isteran iz DB-a prebačen u policiju gde je nastavio sa kriminalnim aktivnostima i političkim angažmanom uz pomoć Dejana Tomaševića a pod kapom njihovih mafijaških šefova iz Čačka. Sada Vesa za potreba Dejana i Đore „pokriva" aktivnosti policijskih službenika u Novom Sadu i Vojvodini, a planira se i njegov povratak u BIA.

Aleksandar Đorđević i Čuma Ciganin se sastaju polutajno u Čačku, ali za posebno hitne slučajeve osmislili su i organizovali „kurirsku" vezu. Čumin sinovac, Vladimir Mitrović zvani Kurta, već par godina živi u Beogradu sa svojom devojkom, Vesnom Dedić, voditeljkom emisije „Balkanskom ulicom". Kurta, kao lice iz kriminogene sredine, ima poseban način komunikacije sa Đorđevićem i lično prenosi podatke i službena dokumenta na uvid Čumetu.

Nekada to radi i po nekoliko puta nedeljno. Da bi prikrili tragove, Kurta i Čuma fingirali su da su se posvađali. Poslednji i možda najznačajniji „uspeh" Čume Ciganina je postavljanje njegovog čoveka, advokata iz Čačka Mladena Nenadića, na mesto specijalnog tužioca. Ovu aktivnost sproveo je direktor BIA Aleksandar Đorđević. Da je Đorđević uspeo u svojoj nameri da bude postavljen na mesto državnog tužioca, kompletan pravosudni i policijski sistem Srbije bi pao pod kontrolu narko dilera iz Čačka. U okviru kombinatorika, na lokalnom nivou sada se bije ogorčena bitka u okviru frakcija u SNS-u da se na mesto predsednika SO Čačak postavi Milun Todorović, Đordevićev komšija iz sela Gornja Gorevnica, poltron Čumeta Cigana. Plan je da se preko Miluna utiče na izbor novog načelnika PU Čačak i osigura još jedan kontakt sa premijerom Vučićem. Za mesto načelnika PU Čačak trenutno se nudi 500.000 evra.

Miša Petrović, načelnik PU u Čačku do početka 2016. g., pod patronatom Veljovića, u svoje kriminalne aktivnosti uključio je i suprugu Biljanu. Biljana je bila direktor firmi „Seme Pordukt'' i „Ishrane" koje je obe uništila i odvela u stečaj. Zahvaljući Petroviću i pored brojnih prijava nikakva istraga nije vođena. Tako uništene, kupio ih je pomenuti Zoran Bojović za bagatelne sume. Hiljade građana Čačka je ostalo bez novca za život. Biljana sada radi u Beogradu, gde je jedan od direktora u kompaniji „Dunav osiguranje", koja se takođe pljačka, sprema za uništenje i rasprodaju. Petrović je u PU Čačak, na odgovorno mesto šefa upravnih poslova postavio svoju metresu Mariju Miković. Kao „glavni šerif" u Čačku umeo je da pijan besomučno vozi po Čačku i okolnim mestima, izazivajući brojne sudare i nezgode.

Jednom prilikom je pijan izazvao saobraćajnu nezgodu na mostu ka Ljubiću, kada je sa službenim vozilom marke Pežo 607 izazvao sudar sa velikom materijalnom štetom. Na lice mesta je izašla republička saobraćajna policija, na čelu sa načelnikom Radosavom Boškovićem (inače jednim od kandidata za novog šefa policije u Čačku).

Oba auta su odvežena sa lica mesta bez obavljenog uviđaja i bez zapisnika, službeno vozilo je preko noći popravljeno i to o trošku Petrovićevih sponzora, a nesretni čovek, koji je upravljao vozilom na koje je Petrović naleteo, lako povređen, maltretiran je satima na mostu i zabranjeno mu je da se javi u bolnicu zarad saniranja brojnih povreda. Petrović je slupao i službeni džip kada je u pijanom stanju pokušao svoju metresu Mariju Miković da fascinira svojim vozačkim umećem. Ceo slučaj je zataškan.

Petrović je pokrivao svoje ljude u kriminalu. Petrovićev čovek, policajac Žika Lazović umešan je u šverc oružja za Francusku, i o tome je vođena zatvorena istraga u MUP-u Srbije. Petrović je za to saznao i Lazovića momentalno „sklonio" na rukovodeće mesto u Gornji Milanovac, gde ga je čak i nagrađivao ,,za izuzetne rezultate" u više navrata sa 20% povišene plate, iako je protiv Lazovića vođen (i dalje se vodi) krivični postupak. Pomenuti Radosav Bošković je takođe involviran u kriminalne aktivnosti čačanske policije. Preko svog ujaka u vezi je sa Čumetom Ciganinom, sklon je alkoholu i u pijanom stanju 2013. godine razbio je službeni automobil marke Golf 6 u tunelu u Ovčar Banji.

Ceo događaj je zataškan a na mesto sudara doveden je jedan, sada pokojni policajac, koji je na sebe preuzeo svu odgovornost. Kao šef saobraćajne policije svakodnevno po nalogu mafije sprovodi maltretiranje poštenih građana, dužnika mafije i „neposlušnih" kriminalaca.

Deo ove kriminalne grupe je i inspektor Tiko, težak alkoholičar, koji je zbog napada delirijuma i nesuvislog ponašanja više puta službenim vozilima odvožen kući u potpuno nesvesnom stanju.

Tiko je potpuno nesvestan okruženja, ne bi smeo da nosi oružje, ali je zato poslušan. Često su njegove kolege bile pod pritiskom šefova PU da u službene knjige pišu da radi, iako se uopšte nije pojavio na poslu. Jednom prilikom je pijan pao niz stepenice, ozbiljno se povredio, bolovao je 3 nedelje, a pisano je kao da radi. Kao takav bio je logičan izbor da ga Dragan Perendija i Miša Petrović postave na mesto za komandira policije. Tiko je u bliskoj vezi sa Andrijom Miškovićem koji mu je, za sve što je činio u pokrivanju Andrijinih kriminalnih aktivnosti, kao i zato što je lično u više navrata pretio dužnicima u ime Andrije i njegovih zelenaša, poklonio plac u Ovčar Banji. Ta lokacija postala je omiljeno mesto za diskretne sastanke ove policijske mafije, Dragana Perendije, Peđe inspektora, Tika, Jablana Petrovića, Ace Faca kao i privilegovanih kriminlaca i njihovih prevoznika narkotika u zemlje Zapadne Evrope.

Aktivnosti ove grupe kriminalizovanih policajaca su sada već potpuno vidljive. Oni su toliko bahati i smatraju se „nedodirljivim" da se ponašaju kao lokalni begovi kojima niko ne može ništa. Zato, zarad suzbijanja ove pošasti za početak predlažemo osnovni način, koji se savetuje i praktikuje i u svim savremenim zemljama Zapada-popisivanje sve imovine koju imaju svi navedeni kriminalci, pomenuti radnici MUP i BIA, kao i njihova najbliža rodbina, kumovi, ljubavnice i ljubavnici (među njima ima i homoseksualaca), kao i popisivanje sve imovine koju su naprasno odlučili da prodaju ili da prepišu na bliske rođake, kumove i prijatelje, a što su činili kad god su osetili da su pod paskom službi.

Ivan Todorov je po dolasku Aleksandra Đorđevića reaktiviran u BIA i postavljen je na mesto načelnika 8. uprave, jer je obdaren izuzetnom „fizičkom inteligencijom". Nakon samo par sati po postavljenju, prebačen je na mesto načelnika 5. uprave, koja je jedna od najkompleksnijih organizacionih jedinica BIA. Celu upravu uspešno je kriminalizovao i podveo u službu mafije i njegovih ličnih bolesnih kriminalnih ambicija. Ako je već morao da se vraća u BIA, bolje je bilo da je ostao načelnik 8 uprave, na toj poziciji naneo bi mnogo manje štete službi i državi Srbiji.

A 1. Radodajka Rada

Decenijama je u tajnoj policiji važilo pravilo da odabrani načelnici imaju pravo da imaju sekretarice - ljubavnice. Nebojša Rodić, prvi naprednjački direktor BIA u službu je doveo i postavio za načelnicu logistike Radmilu Radu Selaković, čije postavljenje je naručila i sa milion evra platila mafija Danka Đunića Mali znak pažnje upućen je u kasu Vučićevog političkog oca. Pomenuta gospođa je nimfomanka, i služila je Đuniću i njegovoj ekipi za ''razonodu''.

Gospođa se razbaškarila na Banjici, i iz kancelarije načelnice vodi svoj, i biznis svojih bivših gazda. Za ''odmor i razonodu'' Radmila konzumira i dvojicu službenika BIA. Jedan je tridesetogodišnjak, a drugi je malo mlađi od ove pedesetogodišnje zategnute i napirlitane dame. Ova nimfomanka caruje u BIA, jer je shvatila da je služba u rasulu. Raspolaže operativnim podacima o Vučićevoj porodici, i poklanja ih svojim pokroviteljima, predstavljajući Vučića kao ludaka i mamlaza, koji je ''snishodljiv prema ženama''

Uvek je spremna da odleti za Ameriku, gde je Đunić svojoj bivšoj konkubini omogućio da ima lagodan život.