Vođa ima nepresušnu ciljnu grupu kojoj će svakog dana polagati kamene temeljce, obećavati hapšenja kriminalaca, rešavanje pitanja pljačkaških privatizacija, stvarajući im tako fatamorganu sutrašnjeg boljeg života.
Živan Haravan
Od kada se psihologija prokurvala i počela da opšti sa marketingom, posebno političkim marketingom, postala je najtraženija i najplaćenija kurva. Preciznije, radi se o psihologiji mase, kolektiviteta, kolektivnog karaktera. Kratka digresija: U vreme Titove diktature, mnogi to zaboravljaju, postojao je uvredljivo sročen uslov "moralno političke podobnosti" da bi se dobio posao i napredovanje u struci. To je podrazumevalo članstvo u KPJ. Da ne idemo dalje, npr. koliko je stručnjaka stopirano, unazađeno... jer nisu bili "moralno(?!) politički podobni"... No, i pored toga, pored strahovlade, Tito je bio neprikosnoveni vladar, gospodar sudbina i života i moralno politički podobnih i nepodobnih građana. Kako je u tome uspevao?
Da li je on sam ili uz pomoć tajnih domaćih ili stranih ekipa stručnjaka iz oblasti socijalne psihologije dugovečno držao narod u šaci, tek, činjenica je da je pojedinac mogao da bira između svoje slobode, sa jedne strane, a sa druge UDBA, doušnici u svakoj stambenoj zgradi, fabrici, firmi, policija, vojska...Očito, masa i pojedinac su izabrali bekstvo od slobode (From) i u strahu od represije klicale Titu. U takvoj konstelaciji odnosa i snage, da je Tito sam ili po savetu svojih ekipa u senci, 60-ih ili 70-ih godina prošlog veka održao govor bilo na televiziji ili nekakvom kongresu KPJ i saopštio odluku: "Drugovi i drugarice! Odlučio sam da svim članovima CKSKJ, predsednicima opština, gradskim i opštinskim sekretarima SKJ, direktorima, ambasadorima, penzionerima sa visokim primanjima, generalima...smanjim primanja za 20% u cilju smanjenja troškova budžeta. Milione i milione naših građana, sa najnižim mesečnim primanjima, ova mera neće pogoditi! U to ime raspisujem referendum o podršci ovoj mojoj Odluci!"
I šta mislite kakav bi bio rezultat, taman da je taj referendum bio apsolutno čist? Tito bi dobio 99% podrške! Oni, "pogođeni" takvom Odlukom glasali bi "za" iz straha za karijeru, sto im to smanjenje ne bi značilo ništa obzirom na visinu prihoda, privilegije i drugim dodatnim primanjima, poltronstva, "odanosti" Titu... A, šta je sa milionima siromašnih? E, tu je "kvaka"! Svi bi glasali "za"! Siromašni pojedinci i porodice, što poznavaoci socijalne psihologije, psihologije mase, psihologije kolektivnog karaktera odlično znaju, polaze od jedne činjenice i jednog motiva: mi smo navikli na siromaštvo i znamo da nam nikada neće biti bolje, a neka je ovim bogatašima smanjio primanja. Svaka mu čast!
Mada smo u temi, vratimo se na naslov ovog teksta. Sa stoprocentnom sigurnošću tvrdim da je Vučićeva odluka o smanjenju plata i penzija bila dobro isplaniran, predizborni marketinški trik. Njegova, a formalno Odluka Vlade, više je nego jasna igra iz prethodnog, hipotetičkog, Titovog referenduma.
Za uštedu u budžetu bilo je i jos uvek ima mesta i prostora, a da se u penzionerska primanja ne dira. Vučić često naglašava da preko milion penzionera sa najnižim penzijama nije osetilo smanjenje penzija. Da, to je tačno ali to je glavna Vučićeva ciljna grupa. Oni su navikli na težak život i nemaju nikakvu nadu da će im ikad biti bolje ali se naslađuju smanjenim penzijama onima kojima su imali više od njih.
E, vala, svaka mu čast, ima da glasam za njega!
Sve to vide i podržavaju Vučićevi kadrovi. Zašto? Zato sto je danas osnovna referenca za napredovanje u svakoj političkoj partiji, pa, i u SNS - nemoralno politička podobnost. Poslednju nadu da će nam svima biti bolje, u čemu je psihologija u službi političkog marketinga imala ključnu ulogu, kada se digla kuka i motika da se skine Milošević, ugasili su novi nezajažljivi pljačkaši. Ubrzo su, po po preuzimanja vlasti ubili i poslednju nadu siromašnima u bolje sutra i ostavili ih Vučiću, kao nepresušnu ciljnu grupu kojoj će svakog dana polagati kamene temeljce, obećavati hapšenja kriminalaca, rešavanje pitanja pljačkaških privatizacija...Ona u njemu vidi vođu koji im život neće učiniti boljim ali im, bar, stvara fatamorganu sutrašnjeg boljeg života.