Na licu mesta

Aleksinac: policijska tortura

"Da vidiš kako mi peremo"

Zašto i kako policija u Aleksincu već tri godine zlostavlja preduzetnika Milana Milkovića, vlasnika auto-servisa „Stanča i sinovi"

Predrag Popović

Mada je punih tri godine izložen policijskom teroru, poslednji brutalni policijski napad na Milana Milkovića, preduzetnika iz Aleksinca i njegovu porodicu, izvršen je pre dve nedelje, tačnije, 15. juna.

- Tog dana trebalo je da se održi ročište na suđenju po mojoj tužbi protiv policajca Ivana Radosavljevića. Umesto na sudu, on me sačekao na ulici. Prolazio sam kolima, kad se on isprečio na ulici. Pištoljem je pretio da stanem. Znao sam da će me napasti, pa sam samo produžio i došao u svoj auto-servis. On je utrčao za mnom. Udario je moju suprugu i pretio mom detetu. Mene je vređao i pretio mi da će mi polomiti ruke i noge. Bes je iskalio na BMW-u koji je bio parkiran u radnji. Izvadio je čoke i njima udarao po auto. Zbog prethodnih napada, ceo objekat sam pokrio bezbednosnim kamerama, tako da je snimljen i ovaj incident - kaže za „Tabloid" Milan Milković.

Pre tri godine njegovi roditelji i brat uzeli su kredit i omogućili mu da otvori servis. U početku, Milković je pristao da besplatno pere i održava službena i privatna vozila aleksinačkih policajaca. Pristao je, kaže, i da daje reket, za šta ima svedoke. Uredno plaća porez i doprinose za penziono i socijalno za sebe i suprugu, kao i mnogi mali privrednici jedva uspevajući da veže kraj s krajem. Kad više nije mogao da izdrži, odlučio je da se suprotstavi reketašima. Odbio je da besplatno pere automobile nekim policajcima, zbog čega se našao na stravičnom udaru.

Tortura je počela 20. septembra 2013. kada su ga pretukli policajci Dejan Đorđević i Vladimir Nikolić. U po bela dana, oko podne, dok je autom prilazio gradskoj pijaci, zaustavila su ga dva policajca. Vikali su: „Policija, hapšenje". Pred brojnim svedocima, izvukli su ga iz kola, oborili na zemlju i počeli da ga šutiraju nogama po glavi i telu.

- Kad su me ubacili u službena kola, policajac Đorđević mi je rekao: „Da vidiš kako mi peremo", i nastavio da me tuče. Na kraju, napisali su mi kaznu od 3000 dinara jer, navodno, kod sebe nisam imao vozačku dozvolu. Ceo dan sam proveo u bolnici, gde su lekari konstatovali telesne povrede. Pored hematoma po glavi, ramenima i nogama, najteže su mi stradali bubrezi, pa sam mokrio krv. Dobio sam lekove i injekcije. Slučaj sam prijavio Policijskoj upravi Niš i podneo krivičnu prijavu, ali istraga još traje - kaže Milković.

Traju i žestoki pritisci na celu porodicu Milković. Preko posrednika, zajedničkih poznanika, prvo su mu stizale poruke da odustane od krivičnog gonjenja. Kad je to odbio, u progon se uključio i Velibor Đorđević, komandir policijske stanice u Aleksincu, koji mu je direktno rekao: „Milkoviću, pazi šta i gde govoriš, nemoj da ljudi ostanu bez posla. Pazi, imaš decu koja idu u školu, bolje da se sve zaboravi." Na kući su mu napisani grafiti slične sadržine: „Čuvaj decu, pazi šta pričaš na sud, ubićemo te" i „Mrtav si".

Pošto je odbio „pomirenje", Milković je napadnut i u policijskoj stanici. Krajem avgusta 2014. godine, s ocem Stančom i suprugom Sanjom otišao je u stanicu da podnese prijavu protiv izvesnog Ivice Dinića. Načelnik policije nije bio prisutan, a policajac Miroslav Stevanović je, terajući ga na ulicu, udario u glavu i onesvestio. Milković je tri dana proveo u bolnici. Podneo je krivičnu prijavu i slučaj prijavio Unutrašnjoj kontroli MUP-a.

Od torture nisu pošteđena ni Milkovićeva deca. Pre dva meseca lokalne siledžije su pretukle njegovog sina. Iako nema nijednu krivičnu prijavu, njegovo ime je stavljeno na policijsku „crnu listu". Kad god se u Aleksincu desi neki zločin, policija ga privodi na informativni razgovor. Dešavalo se da mu u kuću upadne jedinica Žandarmerije zbog sumnje da poseduje drogu.

- Tada je jedan policajac ušao u kupatilo i hteo da se zaključa. Pretpostavio sam da namerava da mi podmetne nešto, pa sam ga jedva sprečio. Zaplenili su mi dva kompjutera. U radnju mi često dolazi finansijska policija, navodno zbog sumnje da sam utajio porez, što nije moguće zbog vrste delatnosti na koju je registrovana moja firma. Neprestano mi pišu prekršajne prijave, tobož zbog buke, nepropisnog parkiranja, zbog bilo čega, samo da bi me maltretirali. Godinama trpim takvu torturu. Neprestano sam u strahu, posebno se brinem za decu, vodim ih u školu i nazad - kaže Milković za naše novine.

Na automobilima parkiranim pred radnjom tokom noći probušeno je 14 guma. Kamere su snimile počinioca, koji je od ranije poznat policiji. Milković je podneo krivičnu prijavu, koja se, kao i prethodne, zaglavila u nekoj sudskoj fioci. Pored običnih poslova, Milan se posvetio restauraciji „fića". Jedan takav auto nedavno je zapaljen. I tada je podigao tužbu protiv identifikovanog izvršioca, ali ona je odbačena pod izgovorom da „nema dovoljno dokaza".

- Ne znam koliko još mogu da izdržim. Želim samo da se ovaj progon prekine. Svejedno mi je kako će sud da odluči, neka policajce kazni ili oslobodi optužbi, samo da me već jednom ostave na miru, da ne moram da strahujem za porodicu - kaže Milan Milković za „Tabloid".

U policijskoj stanici u Aleksincu niko nije hteo za naš magazin da govori o ovom slučaju.