M. Grabež
Što duže traju izborne pobede Mila Đukanovića, to je spisak njegovih likvidiranih kumova, savetnika i saradnika sve duži. U mračnoj crnogorskoj stvarnosti lebdi jedno pitanje: da li će Đukanovića snaći sudbina njegovog bivšeg savetnika za bezbednost, Gorana Žugića, te bivšeg šef uprave crnogorske DB za antiterorizam, Gorana Raspopovića Belog, i mnogih drugih, njemu bliskih ljudi, koji su "u prisustvu vlasti" izgubili život, a ubice, tako važnih državnih službenika i Milovih prijatelja, nikada nisu ni traženi, ni otkriveni. Znao se nalogodavac. Kao i u slučaju vlasnika lista "Dan" Duška Jovanovića.
U nedelju, rano pre podne, 16. oktobra, u organizaciji Milovog savetnika Vladimira-Bebe Popovića, napravljena je simulacija terorističkog napada na vlast u Crnoj Gori. U glavnoj ulozi bio je Bratislav Dikić, penzionisani komandant srpske Žandarmerije. Datum je dobro izabran, jer su tog dana bili parlamentarni izbori koje je Đukanović, prema svim procenama, morao da izgubi, s obzirom na činjenicu da je većini građana Crne Gore dosta njegovih 27 godina apsolutizma.
Vladimir Beba Popović dobija 25 miliona evra iz srpskog budžeta. Đukanović je na svaki način "štićenik" Vučićevog režima. On je Vučića uveo u poslove sa Arapima, on mu je "otvorio oči" u vezi mračnih poslova sa Albanijom, on je njegov "mentor" kad su interesi NATO pakta na Balkanu u pitanju...Ali, ma koliko da je bio od interesa takozvanoj zapadnoj alijansi, Đukanović nije više njihov miljenik. Rusima se već odavno zamerio. Prijatelja više nema nigde. "Potraživanja" prema njemu ima i italijanska mafija.
Nasilje koje je sprovedeno uoči i za vreme izbora, ukazuje da će se ono nastaviti i nakon izbornog procesa. Ali, biće, kažu i adekvatnog odgovora. Ne ratuje Crna Gora protiv Mila nego se Milo ostrvio na Crnu Goru, baš onako kako je to i Milošević radio sa Srbijom: poistovetio je svoju partiju i sebe lično sa državom.
Kralju Crne Gore i brda izgleda nije jasno da nikom u Evropi nije do čoveka koji želi da jednom malom i esktremno siromašnom zemljom vlada na surov način i koji želi da bude doživotni uzurpator svega i svačega u ovoj zemlji. Ko će podržati njegov naum da vlada još četiri godine?
Silazak Đukanovića je neminovan. Samo on to još ne razume. On rezonuje: ako izgubim vlast, šta će mi život? Ali, život je neuništiv. On traži naplatu za učinjene zločine. Toga se valjda gospodin Đukanović i plaši. I mrtvi se o njega otimaju, a da ne govorimo o onima koji samo što su živi, jer ih je njegova politika i surovo vladanje ostavilo bez igde ičega. Samo goli životi se danas brane u Crnoj Gori. A, tu onda nema ništa bez krvi.