Tragom vesti

Dušan Bjelopetrović, ovlašćeni režimski reketaš i njegovi pomagači iz vlasti

Crno na bjelo

Koristeći svoj položaj u Agenciji za privatizaciju, a zatim u Ministarstvu pravde, Dušan Bjelopetrović je stekao imovinu vrednu stotine miliona evra. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prikloni svakoj vlasti stekao je nadimak „Reketaš svih režima". Vešt u sakrivanju iza komplikovanih vlasničkih struktura preduzeća koja ima, dugo je uspevao da ostane neotkriven iako je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji

Milan Malenović

Početak finansijskog uspona Dušana Bjelopetrovića može da se veže za Ujedinjene regione Srbije i Demokratsku stranku, ali je zenit doživeo zahvaljujući naprednjacima. Stranke Mlađana Dinkića i Borisa Tadića su mu pomogle da zaradi prvi milion evra, ali mu je Aleksandar Vučić omogućio da stekne svoju prvu milijardu evra.

Svoje prve korake na polju krađe državne imovine, Bjelopetrović je napravio kao direktor Službe za tendere Agencije za privatizaciju, položaju na kome je sa istim uspehom radio i Siniša Mali pre njega. Bjelopetrović je postupao na dva načina: ili je omogućavao svojim prijateljima da bud zašto privatizuju državna preduzeća, ili ih je sam kupovao, ali pod tuđim imenom.

Prijatelju i poslovnom saradniku Đorđiju Nicoviću je omogućio da pirotski „Prvi maj" kupi „za tepsiju ribe", a zauzvrat je dobio mesto člana Upravnog odbora u drugoj Nicovićevoj firmi, „Sloga" a.d. u Novom Pazaru. Uz pomenutu funkciju ide i plata, kao i druge prinadležnosti.

Drugom svom poslovnom saradniku, iza koga se, moguće, krio sam Bjelopetrović, omogućio je da jeftino kupi „Žitomlin" iz Jagodine. Tu je bio predsednik Upravnog odbora sve dok u maju 2010. Agencija nije raskinula privatizaciju, jer kupac nije izvršio svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Svojevremeno je skoro potpuno nezapaženo prošla sledeća vest: „...Agencija za privatizaciju je rešenjem br.10-1614/101686/02 dala saglasnost prethodnom kupcu Radoslavu Mariću da ustupi osnovni Ugovor o prodaji kapitala metodom javne aukcije novom kupcu Dušanu Bjelopetroviću iz Beograda. Aneksom broj 4 Ugovora o prodaji kapitala metodom javne aukcije ov.br. 1405/06 od 8.avgusta 2006. godine, zaključenim 27. aprila 2010. između Agencije za privatizaciju, Radoslava Marića i Dušana Bjelopetrovića, novo proglašeni kupac društvenog kapitala subjekta privatizacije 'Nikola Tesla' Dušan Bjelopetrović postao je nosilac svih prava i obaveza iz Osnovnog ugovora."

Dakle, kao direktor Službe za tendere Agencije za privatizaciju Bjelopetrović je za male pare samom sebi prodao državni udeo u preduzeću "Nikola Tesla EI" (81,34 odsto kapitala), ali je kao zvaničnog kupca upisao Marića od koga je vlasništvo zvanično preuzeo kada je napustio Agenciju.

U međuvremenu je Bjelopetrović prešao u Ministarstvo pravde, u kome postaje savetnik ministarke Snežane Malović. U istom ministarstvu je i dobar prijatelj Bjelopetrovića, Slobodan Homen, tada državni sekretar, dok je Dušanov otac, Milorad Bjelopetrović, savetnik premijera Mirka Cvetkovića i predsednik Međuresorske radne grupe. I Milorad, isto kao i Dušan, biva postavljan na brojna mesta članova ili predsednika upravnih odbora preduzeća i banaka u državnom vlasništvu.

Kada se tadašnja vlast 2009. okomila na vlasnika „Kurira" Radisava Rodića bio je to znak za Bjelopetrovića da može neometano da uđe u posed tog dnevnog lista. Priznajući da je dobar prijatelj sa Bjelopetrovićem, u jednom tadašnjem intervjuu Homen otkriva i da su Dušan i sin Radisava Rodića, Aleksandar Rodić, kumovi. U sklopu akcije preuzimanja „Kurira", Bjelopetrović dobija i kontrolu nad „Balkan news group" d.o.o. i „Društva osnivača i izdavača štampanih medija Srbije Glasnik" d.o.o.

Iako je i dalje poslovno blizak sa nekadašnjim funkcionerima Demokratske stranke, Bjelopetrović se zbližio i sa aktuelnim vlastodršcima u Srbiji. Ovo se najbolje vidi iz primera „Luke Dunav" u Pančevu. Dok je ona bila u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, kao potencijalni strani investitori su se pominjala preduzeća iz Nemačke. Kada je luku preuzeo Bjelopetrović, iznenada se oglasio Aleksandar Vučić tvrdnjom kako su za nju zainteresovani kupci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa kojima kontakt, osim njega, održava i Bjelopetrovićev prethodnik na mestu prvog čoveka Službe za tendere, Siniša Mali, ali i Bjelopetrovićev politički mentor Mlađan Dinkić.

Preuzimanje luke „Dunav" odigralo se neprimetno i za samu stručnu javnost. Naime, vlasnik svih akcija „Luke Dunav" a.d. je i dalje „DM Grain-Corn" d.o.o. (registrovano kao malo pravno lice?!?), ali krajnji vlasnik ovog preduzeća od 26. avgusta 2014. nije više Peconi već Bjelopetrović, majstor za skrivanje iza komplikovane vlasničke strukture.

Na vrhu lanca vlasnika Luke je „Business support company" d.o.o. iz Beograda čiji je jedini vlasnik Dušan Bjelopetrović.

Ista komplikovana struktura je i kod preduzeća "Sentris" d.o.o. iz Beograda koje Socijal-demokratskoj stranci Borisa Tadića iznajmljuje prostorije za 1.200 evra mesečno. Ko ima strpljenja da prođe ceo spisak vlasnika ovog pravnog lica, od kojih skoro niko nema nijedan odsto vlasništva, pri kraju će naići na "Energo gas" d.o.o. iz Beograda, koji ima 82 odsto vlasničkog udela, a koji je preko "Luke Dunav" povezan sa Dušanom Bjelopetrovićem.

Slična komplikovana vlasnička struktura je primenjena i kod zamaskiravanja preuzimanja "Rubina" a.d.iz Kruševca, takođe do nedavno u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, odnosno preduzeća "Invej" iza koga samo formalno stoji Peconijev čovek Srđan Sredojević.

U ovom slučaju je bilo korišćeno višestruko maskiranje koje je zavaralo čak i veliki broj stručnjaka koji prate ovu oblast. Naime, Peconijev "Invej" d.o.o. je postalo akcionarsko društvo, dok je najveći deo akcija kruševačkog "Rubina" a.d. tada uknjižen na novoosnovano preduzeće "Invej IN" d.o.o.

Većina je smatrala, zbog sličnosti imena, da se radi o onome što se na berzi naziva "prepakivanje" akcija, odnosno prebacivanje akcija sa jednog na drugo preduzeće istog vlasnika. Međutim, krajnji vlasnik "Invej IN"-a, opet preko više preduzeća, bio je Bjelopetrovićev „Business support company"d.o.o.

Preko „Rubina" je Bjelopetrović stekao vlasništvo i nad „Pekarskom industrijom" iz Pančeva i „Medelom" iz Vrbasa.

Njegova poslovna imperija danas zahvaljujući nekretninama, kapitalu, opremi i brendovima realno vredi više od milijardu evra. A sve je počelo pre više godina kada je Dušan Bjelopetrović bio samo jedan od funkcionera Agencije za privatizaciju. Zahvaljujući tome što je preživeo sve promene vlasti zaslužno nosi nadimak „Reketaš svih režima", s tim što on ne reketira vlastodršce, već u njihovo ime to čini privrednicima.

A 1. Gde je palio, tu je i gasio

U vreme dok se pričalo kako „Kurir „ treba da preuzme vlasništvo nad „Politikom" i „Večernjim novostima", funkcioner LDP-a Zoran Ostojić je javno izneo tvrdnju kako je „ustaljena praksa da Dušan Bjelopetrović posle odlaska iz državne službe naknadno formalizuje i ozvaniči svoju do tada prikrivenu kontrolu

nad određenom firmom".

Vlast je Dušana Bjelopetrovića uz sve to često koristila da „gasi" požar koji je prethodno bio izazvao.

Nekadašnji funkcioner Demokratske stranke Dušan Kopčalić (koga je zbog mahinacija iz partije izbacio Zoran Đinđić) preko svoje firme „Monterra" d.o.o. kupio je 2008. za sedam miliona evra GP „Trudbenik gradnju" d.o.o, pri čemu je samo upravna zgrada ovog preduzeća bila procenjena na 10 miliona evra.

Upravni odbor prethodnog vlasnika „Trudbenika gradnje", KMG „Trudbenik" a.d. (tada u državnom vlasništvu) doneo je 2. septembra 2009. odluku da se Agenciji za privatizaciju predloži raskid ugovora o prodaji.

Umesto da razmatra ovaj predlog, Vlada Mirka Cvetkovića u oktobru postavlja novi Upravni odbor za čijeg predsednika u decembru postavlja Dušana Bjelopetrovića.

„Da se Vlasi ne dosete" Vlada tom prilikom, uprkos ustaljenoj praksi, u rešenju o imenovanju Bjelopetrovića ne navodi nikakve podatke o njemu, kako radnici „Trudbenika" ne bi otkrili da se radi o službeniku Ministarstva pravde, ali istovremeno i o čoveku koji je kao direktor Službe za tendere u Agenciji za privatizaciju doneo odluku da se GP „Trudbenik gradnja" d.o.o. ne proda po Zakonu o privatizaciji, već po Zakonu o privrednim društvima. Pojednostaljeno: umesto da privatizuje „Trudbenik gradnju" i obaveže kupca da nastavi primarnu delatnost, Agencija je prodala svoj udeo u kapitalu, a kupac je imao obavezu samo da plati kupoprodajnu cenu.

Zbog toga su radnici stupili u proteste, jer su počela otpuštanja i prekid proizvodnje, ali je Upravni odbor na čelu sa Bjelopetrovićem, koji je sve ovo zakuvao, doneo zaključak kako je u preduzeću sve u redu i da prethodni vlasnik državu može da tuži jedino na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.

Dušanov otac, Milorad Bjelopetrović je danas zamenik direktora Agencije za restituciju zadužen za ekonomska pitanja.