Likovi i senke

Napredni Nino

Nikola Vlahović

Pred kraj 2016. godine Vlada Srbije je imenovala nekadašnjeg novinara RTS-a Nina Brajovića za državnog sekretara za medije u Ministarstvu kulture i informisanja. U duhu opšte amnestije ratnih huškača iz devedesetih godina, koji su stali na stranu krvožednog Miloševićevog režima, "vaskrs" Nina Brajovića nije nikakvo čudo. Za razliku od mnogih koji su, nakon pada Miloševića izvesno vreme proveli van očiju i ušiju javnosti, on je svih proteklih godina bio na istaknutim pozicijama u Udruženju novinara Srbije (kao predsednik i kao dugogodišnji generalni sekretar) i uvek u blizini svakog režima. Kako je odano služio Miloševiću, tako je još predanije "tumačio" duh vremena i prilika posle njega. Bio je "dobar" sa svim vladama, od Đinđićeve, Koštunicine, Tadićeve, pa sve do paklene Vučićeve diktature...Ovaj ratni huškač iz devedesetih, školovani sluga svakog ovdašnjeg tiranina, upamćen je i po tome što je u vreme rata uhvaćen na ulasku u Srbiju sa kolima punim tehničke robe koju su pljačkale razne paravojne formacije. Ni taj slučaj izgleda nije bio dovoljan da se potegne pitanje njegove krivične odgovornosti.

Brajovićev UNS je nemilosrdno napadao novinare zbog kritike Vučićeve vlade, isticao se i po napadima na Magazin Tabloid i njegovog urednika, a nije štedeo reči da uvek zaštiti Vučićev kartel.

Ali, treba reći i to da Nino Brajović, u opštem raspadu društva, nema nikakav ugled. Nije bitan. On je samo sinonim nesrećnih vremena u kojima živimo, gde je tako prirodno da jedna nemoralna režimska bubašvaba, dobije ulogu državnog sekretara za medije u Ministarstvu kulture i informisanja.

Stvar je krajnje prozaična. Brajović je dobio još jedan prljavi zadatak: da nađe "model" spašavanja posrnule državne novinske agencije Tanjug, "kroz projektno finansiranje", da osnuje nekakvu fondaciju za spas moralno i materijalno bankrotirene "Politike", te da obezbedi nekakvo "javno-privatno" partnerstvo za još neke propale državne medije, što će zapravo biti scenario za kreaciju još jedne ozbiljne praonice para.

Najkraće rečeno: Vučić je postavljanjem Brajovića na funkciju državnog sekretara za medije, rešio par važnih pitanja. Najpre, našao je čoveka koji neće postavljati nikakva pitanja i koji je dovoljno kompromitovan da uvek može da ga ukloni.

Brajović se uklapa u Vučićev projekat da starlete, maloumnike, neškolovane i kompromitovane postavlja na značajna mesta. Da mu služe i da mu se dive...

Družina iz devedesetih je na nogama.