EPS

Vučić obećao Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će EPS prodati Nemcima

Ko će da nam ugasi svetlo

Međunarodni monetarni fond tražio je od predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da proda državnu firmu EPS snabdevanje, koja je deo Elektro privrede Srbije. Prema toj ideji, EPS snabdevanje treba da kupe Nemci, koji bi onda imali moć da građanima Srbije ugase svetlo, tvrdi profesor Jovan Mandić u razgovoru za Magazin Tabloid

Mersiha Hadžić

EPS se ne sme prodavati, a izjave predsednika Vlade Aleksandra Vučića da veruje više MMF-u nego domaćim stručnjacima su katastrofa, tvrdi u razgovoru Magazin Tabloida predsednik Udruženja za alternativne izvore i profesor energetike, Jovan Mandić, koji je i ugledan inženjer elektrotehnike.

Mandić je bio i šef odseka za specijalna merenja u EPS-u, a danas tvrdi da ta kompanije ne treba, ne mora i ne sme da se privatizuje, ali i da ne postoje ni razlozi za povećanje cene struje...

-Svi znamo šta je MMF radio po svetu. Zato ih i ne treba slušati. Oni čak ne daju ni pare, već daju garancije, a zauzvrat traže od Srbije da proda EPS-snabdevanje, koji je odvojen od ostatka EPS. Trenutno je veliki pritisak na inženjere i njihove porodice koji rade u EPS, da se izjasne da su za prodaju i da se tako stvori i podrška javnosti za prodaju najprofitabilnijih delova EPS - priča Mandić.

Profesor Mandić kaže da su argumenti za ove tvrdnje sledeći: Ako su gubici današnjeg EPS-a, preko pet milijardi kilovat časova, odnosno više od 16 odsto ukupne proizvodnje, a bili su devedesetih godina devet odsto, onda treba utvrditi gde je dve milijarde kilovat časova, koje su proizvedene, a nisu tehnički gubici, i nisu naplaćene. Da li to zna građanin? Da li javnost zna da te dve milijarde kilovat časova vrede više od 100 miliona evra godišnje? Eto to kada se naplati, eto nama 100 miliona evra i ne trebaju nam MMF-ove garancije i uslovljavanja.

Svi dobro znamo koliko treba čučati kod MMF-a za deset miliona evra. Sve je to dokaz da Srbija zapravo ima neverovatnu rezervu i da tu možemo da opravdamo opstanak EPS-a. Prema mojim saznanjima MMF od nas traži, da se EPS rasparča, i da lepi parčići dođu nekom od njih, a to se upravo desilo sa makedonskom elektro - privredom. U toj zemlji Austrijanci su kupili naplatu struje, odnosno pravo da to rade.

-Šta sada da kaže Makedonija, kada im ovi svaka tri meseca povećavaju cenu struje? - pita se Mandić.

Makedonska Vlada je sada već u više navrata i zvanično morala narodu da kaže otprilike: "Mi nemamo ništa s tim. idite kod njih pa kukajte."

Mandić ima saznanje da je nama Srbima dodeljena Nemačka, da oni preuzmu naplatu struje kod nas i optužuje da je sreća što je većina naših ljudi u EPS, patriotski orjentisana. To su, kako kaže, inženjeri koji još uvek uspevaju da odole zahtevima energetske mafije.Oni se suprotstavljaju prodaji na sve načine, kaže naš sagovornik i dodaje da je u planu da nas nateraju da prodamo i hidro elektrane i mini hidro elektrane, jer je to čista energija.

To je struja koju Evropska unija subvencioniše, a nama bi u slučaju da taj plan zaživi ostavili održavanje mreža i termoelektrane, kao prljavi izvori energije. To je tip elektrana koje se više nigde ne grade po Evropi, zbog velike emisije ugljen dioksida postoji veliki pritisak da takve elektrane budu zatvorene. Iz istih razloga odnosno ekoloških taksi koje moraju da plate kilovat čas koji oni prodaju je višestruko skuplji. Osim termo elektrana ostavili bi nam u vlasništvu i prenosnu mrežu (Posao koji danas obavlja Elektromreža Srbije, preduzeće koje je upropastio Nikola Petrović, o čemu možete pročitati u prethodnom broju Magazina Tabloida, prim autora).

Ostatak rasparčanog elektro energetskog sistema bi raspodelili na osnovu odluka koje bi bile donete na najvišem nivou, objašnjava Mandić detalje podloga plana energetske mafije. (Raspodela bi se vršila po principu deo strani investitori, deo domaći tajkuni, prim autora)

Mandić tvrdi ida u ovom momentu Srbija ima neverovatan potencijal i da je srećna okolnost što su profesori Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji su bili uticajni u vreme komunizma, imali lobi koji je forsirao termo elektrane. Zahvaljujući njima sada je odnos termo izvora u odnosu na hidro izvore, je 70 u odnosu na 30 odsto. Dakle 30 odsto struje je iz hidro izvora u ovom momentu, a to je praktično ispod 50 odsto iskorišćenog hidro potencijala Srbije.

- Naše reke, a to su: Drina, Morava, Ibar i druge su brzog toka, a dok ovo pričam naglašavam da ne govorim o mini hidro elektranama, i da ću se u ovom razgovoru tek dotaći toga, tvrdim da Srbija ima još 51 odsto struje u hidro potencijalu. Srećom, ranijih decenija taj lobi je gurao termo elektrane, sada država nema šta da razmišlja, potrebno je da se jednostavno uzme kredit, nipošto da se daju koncesije i da se grade hidro elektrane. Hidro elektrana sama sebe isplati za nekoliko godina. Svejedno koja, na Drini, na Moravi, na Ibru, Vlasini, svejedno...Svaka će sebe vrlo brzo isplatiti. Bilo koja hidro elektrana, ono što je Đerdap jedan i dva, ono što je Drina, Zvornik, Bajina Bašta...Sa novim elektranama i reverzibilnom elektranom Bajina Bašta, mi bukvalno imamo pokriven ceo sistem i možemo da se od uvoznka pretvorimo u izvoznika struje. U pitanju je posao koji ne treba dati ni strancima ni privatnicima, to treba da bude državni posao - pojašnjava profesor Mandić, uz napomenu da mi nemamo pravo da razmišljamo na drugi način, ali i da političari to ne razumeju.

On ističe da nama ne treba da pravimo reverzibilni Đerdap, od 4 megavata instalisane sange, da tamo potopimo deset sela, jer mi nemamo potrebe za tim, naš energetski sistem Srbije može da bude samodovoljan i bez toga. Iz Evrope zagovaraju da kod nas prođe taj projekat, jer je to najjeftinije za njih. Potope našu zemlju i naša sela, i posle kada Evropi zatreba taj izvor vode i struje, onda će opet oni da vuku korist od toga. I da to ako mogu privatizuju...

Na pitanje zašto je potopljena Valjevska Gračanica Mandić kaže:

-Sa energetske tačke gledišta mogu da kažem da je to potapanje opravdano, sa druge strane kao veliki vernik i Hilandarac, mogu da kažem da su mogli da smanje nivo brane u ime te bogomolje, ali treba i narod da zna da je vrh pravoslavne crkve blagoslovio to potapanje. Znači ponudili su narodu da naprave novu bogomolju, narod to nije prihvatio i to je potpuno razumljivo, ja ih razumem tu se venčavali, okretali slavski kolač, sahranjivali svoje mrtve...Energetika je tu može se reći prevladala veru, mada zvanično ta voda nije za energetiku, ona je za piće, za velike gradove poput Valjeva, ali propusne staze mogu biti pokrivene sa alternatorima- tvrdi inženjer Mandić.

Na pitanje da li bi ta voda mogla da se koristi za proizvodnju struje, ali se ne koristi, inženjer Mandić kaže: ''moja su razmišljanja da bi to trebalo iskoristiti''.

Sva naša jezerca koja su formirana za pijaću vodu, a ima ih kod Kruševca, Aleksinca, u propustnim ustavama, treba da se postave alternatori i tu se može dobiti vrlo ozbiljna snaga. To se ne radi jer je cilj MMF-a da se digne cena električne energije, da cenu podigne naša vlast, da se oni ne bi blamirali sa tim. Tek kada se dosegne cena nekog nivoa gde je to isplativo oni će prisiliti vlast, a ja se nadam da se strancima proda naplata.

Mandić dalje navodi da cena kilovat časa, nije niža nego u regionu, kako to vlast tvrdi: "...Nije tačno. Ne treba biti profesor energetike pa da možete da izračunate ona nije 1,2 evro centa. EPS je po nalogu političara uveo tarife i ne da odvajanje brojila, pa porodice koje su se proširile u međuvremenu, proširile su i kuću ne mogu da dobiju sopstveno brojilo, nego im se na tom jednom brojilu nagurava crvena tarifa zbog čega 50 odsto građana ulazi u crvenu zonu. Pa je cena kilovat časa za njih duplo veća od cene u regionu. Pa je i priča Vlade Srbije o jeftinoj energiji zapravo laž. Sada se kuće prave bez odžaka.''

Građani su usmereni na struju, ne nudi se alternativa, nema gasa. Prednost provincije je što mogu da lože na drva. Cena kilovat časa nije mala, a MMF traži da se cena digne i da se potom uvede suvlasnik u EPS-u sa paketom od 20; 23; 24; ili čak i do 30 odsto suvlasništva. Da se digne cena kilovat časa pa će onda oni da dođu, tvrdi Mandić, i kaže da će se u jednom trenutku pojaviti kupac za koga je to sve unapred dogovoreno...".

Inženjer Mandić se nada da će se u međuvremenu nešto desiti da se to ne realizuje, pa pominje sledeće činjenice: "...Termo kilovat čas je mnogo skuplji od hidro kilovat časa ako se ispoštuju sve ekološke norme, kao na primer da se moraju ugraditi filteri koji smanjuju emisiju CO2 na nivo koji je zakonom Evropske unije prihvatljiv. Po grubim procenama potrebno je sada investirati 2,5 milijardi evra, da bi postojeće elektrane mogle da rade u skladu sa evropskim propisima. O termo elektranama ne treba razmišljati ni iz razloga što je nama Kosovski lignit otet, tamo je 80 odsto zaliha srpskog lignita, zalihe su jednake srpskim potrebama za narednih trinaest vekova. Taj lignit je mogao da traje s obzirom na količinu, i potrošnju koju imamo 1.300 godina. Sada ovog Kolubarskog lignita ima za još 45-50 godina. Otvara se pitanje šta ćemo kada ga više ne bude bilo? Osim toga sada kao siromašna zemlja imamo veliku kvotu CO2 koju možemo da ispuštamo, ali do kada će to da traje?''

Mi imamao alternativu, to je hidro potencijal, ali nemam ništa ni protiv nuklearke. Ona zagađuje manje, ili jednako kao vetrogenerator. Ona je opasna kada se ispusti kontrola, inače sa aspekta zagađenja to je čista energija. Mi sa druge strane nemamo opremu za nuklearaku, i sve bi morali da kupimo u inostranstvu.

Mi na ETF-u imamo odsek nuklearne fizike, ti ljudi koji su taj smer završili oni su sada prvi po svetu u toj oblasti. Jedna od bivših studentkinja je Jasmina Vujić sada profesor ne Univerzitetu Berkli, aktivna je u Dverima.

- Zadnji put kada sam sa njom pričao rekao sam joj da nam narednih 100 godina ne treba nuklearka, međutim sada s obzirom na ogromnu snagu koja se može napraviti sa nuklearkom, i s obzirom na krizu sa lignitom koja nam sledi, ja zapravo nemam ništa protiv da se to pokrene. Ukrajina je iz nuklearki dobijala kilovat čas po ceni od jednog evro centa, Mađari su od njih struju kupovali za 2,4 evro centa kilovat čas, a Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću su je preprodavali po ceni od tri evro centa, da bi oni potom nama struju prodavao po ceni od pet evra za kilovat čas. Oni se tu pojavljuju kao nakupci, što je besmislica jer EPS ima svoju službu nabavki. Prodavali su tako Srbiji po tri evro centa, tri i po, a onda i po pet dok predsednik Vlade Zoran Đinđić je reagovao i rekao im da je to veliki bezobrazluk.'' - mišljenje je profesora Mandića.

Dakle, iz nuklearki se može dobiti velika snaga u proizvodnji električne energije, ali ja opet kaže da mislim da treba prvo iskoristiti hidro potencijale. Srbija je imala registrovanih 10.000 vodenica, na svakom mestu gde je vodenica to je potencijal da se napravi mini hidro elektrana. Zašto ne bi smo imali barem 1.000 mini hidro elektrana. Potencijal koji tu leži je oko 200 megavata, nekima se to čini malo, ali je zapravo u pitanju ogromna snaga. Jedan vodenični točak ima ekvivalent pet kilovata, ako uklonite taj točak i stavite turbinu ona onda može celo selo od 30 do 40 domaćinstava da pokrije. Čim se jedno selo na taj način snabde električnom energijom, onda ne moramo da do njih vučemo dalekovode.

Treba napraviti u lokalu takvih četiri do pet malih hidro elektrana i one u potpunosti pokriju tu oblast, uštedi se na razvlačenju visokog napona. Treba imati u vidu da u slučaju rata tako imamo nezavisno napajanje i da bi mnogo značile energetskom sistemu u lokalu. Osim toga, male brane koje se prave za te mini hidro elektrane, pomažu u reglisanju bujica, one se amortizuju tim branama u slučaju velikih kiša i ne dozvoljava da se okolo zgrade ruše i potapaju, a to je upravo problem koji je rasprostranjen širom Srbije.

Dakle, imali bismo struju u lokalu, ako dalekovodi koji vode do zabačenih sela puknu, imamo nezavisni izvor napajanja koji nastavlja da snabdeva domaćinstva. Imali bismo i hidro regulaciju, a svako to jezerce koje se napravi branom za mini hidro elektranu se može pretvoriti u bazen za uzgoj pastrmke, kao što je to urađeno u mom kraju kod Bajine Bašte kod manastira Rača. U pitanju je trostruki benefit.

"Kada smo mi iz Udruženja za alternativne izvore prethodnoj vlasti predstavili te benefite, oni su procenili da je to posao unosniji od heroina i izbacili su nas iz svih priča koje su sa time povezane. Kada se promenila vlast, kada su došli naprednjaci ništa se po tom pitanju nije promenilo. Sada je to sve predato nekolicini ljudi, iz SNS-a i SPS-a koji vode taj sektor u Ministarstvu energetike. Ipak bilo ko to da vodi pa čak i ova vlast, treba da pod hitno počne da realizuje te programe, jer je to jednostavno dobro za našu zemlju i naš narod... Od 900 snimljenih mesta u Srbiji, 210 lokacija raspodeljeno je članovima SNS-a, koji su odmah uzeli svako sebi po dvadeset do trideset lokacija" - navodi inženjer Mandić

On dodaje da nije uredu što je to tako raspoređeno, ali smatra da neka bar iskoriste sve lokacije i neka naprave te mini hidro elektrane. Za sada oni uprkos profitu i benefitima koje to donosi, oni koji su dobili dozvole nisu do kraja iskoristili. To je blagodat Srbije koja ima toliko reka.

Evropska unija je u početku to podsticala, i sada oni subvencionišu svaki proizvedeni kilovat čas iz takvih elektrana. Tajkuni koji su u međuvremenu saznali kakav to profit može da donese su pohitali da i oni sve monopolizuju, ali ni oni nisu do kraja iskoristili taj potencijal. Za vreme dok je još vladala Demokratska stranka, Udruženje za alternativne izvore je vodilo pregovore sa Evropskom unijom da im oni daju novac da se te elektrane izgrade. Demokrate se to stopirale, a u Udruženju su se ponadali da će se stvar promeniti kada se promeni vlast. Ništa se nije promenilo.

Na svega nekoliko reka su te mini hidro-elektrane izgrađene. Potencijal koji Srbija ima u proizvodnji struje u mini hidro elektranama, bio energiji-bio-gasu vetroparkovima, geotermalnim izvorima, mogućnosti proizvodnje električne energije od sunca je dovoljana da Srbija bude apsolutno energetski nezavisna. Sve zajedno tu leži snage od 6.900 megavata. To je 80 odsto trenutno instalisane snage. Sada je u Srbiji zbog gašenja industrije proizvodnja jednaka potrošnji. Zbog svega navednog nikako ne treba prodavati energetske potencijale zemlje...".

Inženjer Mandić ovom prilikom podseća svog prijatelja Borisa Tadića, da mu je poslao tri pisma, ni na jedno mu nije odgovorio: "...Kada smo se jednom sreli slučajno, on mi kaže baci ruku, a ja mu poručim nemoj da bacam ruku bojim se promašiću''.

Kritikuje Mandić i prethodnu vlast pa navodi da se Tadić pravdao da pisma nije dobio: "Ne verujem, mu, ali mi je jasno i da je u toj oblasti teško da se nešto uradi, jer je cela oblast energetike u rukama mafije".

Mandić smatra da je mafija koja je radila još za vreme Miloševića, odnosno Vuk Hamović i Vojin Lazarević, i danas najjača u tom sektoru. On tvrdi da su i žuti, kako ih narod zove, nastavili zločin u oblasti energetike, posle Miloševića, te da su toliko su zla naneli ovoj državi da šteta ne bi bila da im se stranka ugasi: "...Ja bih kada bi to bilo moguće glasao da se ugasi Demokratska stranka. Mi smo imali takvu podršku naroda, da smo mogli zaista sve da uradimo, a sve se završilo tužno. Svi smo mi čekali peti oktobar, u nadi da napravimo rez u energetici, da reorganizujemo sistem i da počnemo da izvozimo struju, ali eto to se nije desilo. Sramota je što smo celu priču prodali mafiji. Mi demokrate smo železaru prodali Ju Es Stilu, a oni su tamo topili naše oružje! Struju smo im prodavali po ceni od 2,1 evro cent, a u isto vreme EPS je struju Zorki Šabac prodavao po ceni od 3,9 evro centa! Železara Smederevo je gutala struju više nego što je troše zajedno RTB Bor, Zorka Šabac, Beogradski Vodovod, struja im je davana po smešnoj ceni...".

Inženjer Mandić takođe naglašava da je i to samo jedan od primera kako je politika u Srbiji pravila zločin protiv sopstvene energetike i privrede od vremena Miloševića do danas, i apeluje na narod da ne poveruje političarima ako narednih meseci u javnost izađu sa pričom da EPS treba privatizovati. Mandić se osvrće i na završnicu komadanja EPS-a i opominje: "... EPS jednostavno ne smemo prodavati i nadam se da se to neće dogoditi. Nemojte biti ogorčeni na ljude koji tamo rade, kada budu plasirali priče o velikim platama montera, mehaničara i inženjera u EPS. Ti momci rade sa opasnom robom, rade sa strujom koja može da ubije. Oni moraju da rade sa čistom glavom i punom koncentracijom da bi se ta roba isporučila građanima. Čak je i priča o tome da je bivši direktor EPS Aleksandar Obradović smenjen jer je kupio novi službeni auto i što je imao veliku platu. Lično poznajem čoveka, on je ugledan inženjer, a kada je shvatio šta mora da uradi, a zahtevi sa kojima su ga suočili bili su istovetni sa primerom u kome od lekara tražite da odseče pacijentu nogu jer je povređen prst, on se usprotivio zahtevima Aleksandra Vučića i Nikole Petrovića. On se usprotivio rasparčavanju i privatizaciji EPS na takav način i zato je smenjen. Priča o smeni Obradovića zbog kupovine novog automobila je puštena kako bi se prikrili stvarni razlozi njegove smene, a to su gluposti neviđene. Inače veliki sistemi poput EPS su i u Francuskoj i Britaniji ostali u državnim rukama, čak i kada je napravljena liberalizacija na tržištu struje" - tvrdi profesor Mandić.

Kad je u pitanju politika eventualnog budućeg vlasnika EPS-a, inženjer Mandić sluti najcrnji scenario: "...Možemo pretpostaviti šta će se u Srbiji dešavati sa siromašnim građanima, ako prodamo celo tržište struje, pa ljudima će gasiti struju i ostavljati ih da sede u mraku! Aktuelna vlast želi da naplatu struje prodaju Nemcima. Scenario koji će nas zadesiti u tom slučaju je da je pravo Nemaca da nam na svakih tri meseca podignu cene struje."

EPS je imao ipak veliko milosrđe i dozvoljavao je ljudima da dugove plate na rate, bez da ih gase sa sistema. Cena kilovat časa ne treba da se menja ona je užasno velika, veća je nego u okruženju, zelena zona, plava i crvena služe da se izračuna prosečna cena od 1,2 evro centa, dok su građani primorani da najviše struje potroše u crvenoj koja je u odnosu na neke zemlje iz okruženja duplo veća. Ko god je primoran da se greje na struju zna o čemu je reč. EPS je najnižu tarifu u jednom trenutku skoro potpuno ukinuo, a da je to zapravo bila prevara građana. Ostavili su je samo nedeljom. U međuvremenu je ta tarifa ponovo skraćena. Tu treba imati u vidu da ta tarifa nije milosrđe EPS-a, već da je to period kada industrija ne radi i kada potrošnje struje nema, a kako se struja ne može skladištiti, EPS zapravo treba da bude srećan da je građani koriste u to vreme, jer u suprotnom ona propada.

EPS zapravo ima štetu ako se ta struja ne troši, hidro elektrana ili termo elektrana ne mogu se gasiti noću, kada je potrošnja mala, njihovo pokretanje sutradan bi bilo skuplje nego da nastave da rade celu noć. Svako ko tu struju kupi on zapravo EPS-u čini veliku uslugu...".

A 1. Kostić sprečio hapšenje Lazarevića i Hamovića

Bivši predsednik Vlade Srbije i Demokratske stranke Zoran Đinđić sprečio je hapšenje Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, tako što je u stranci za pitanja energetike zadužio tajkuna Miodraga Kostića, saznaje Tabloid iz razgovora sa bivšim istaknutim funkcionerom ove stranke inženjerom i profesorom Jovanom Mandićem. Mandić sumnja i da je Đinđić ovu uslugu dobro naplatio.

Mandić je bio član Demokratske stranke od samog osnivanja sa početka devedesetih godina, bio je vrlo blizak prijatelj sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem, ali i sa bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Široj javnosti je poznat kao onaj "Joca Mandić", koga je u leto 1992 godine posle protesta studenata i Deposa protiv Slobodana Miloševića kidnapovala i mučila državna bezbednost DB, sa namerom da ga ubije. Mandićeva krivica je bila u tome što je na završnom mitingu opozicije na znak voditelja sa pozornice, nekoliko minuta pred ponoć, u centru Beograda ugasio uličnu rasvetu, (verovatno i svu ostalu struju u centru grada) dok su istovremeno građani na protestu držali desetine hiljada upaljenih sveća. Snimak Beograda obasjanog svetlošću sveća preneli su CNN, BBC i drugi značajni svetski mediji. Ipak radnici DB Mandića nisu ubili, jer su oni koji su trebali da izvrše naređenje prepoznali inženjera koji je omogućio snabdevanje strujom Knina i drugih gradova Republike Srpske Krajine, nakon što ih je početkom devedesetih Tuđman isekao sa energetskog sistema Hrvatske.

Narednih godina Zoran Đinđić ga je zadužio da razotkrije sve energetske malverzacije režima Slobodana Miloševića i pripremi dokaze za hapšenje odgovornih.

Sve do pred 5. oktobra Mandić je glavni Đinđićev čovek za energetiku, i pomno prati sve ove malverzacije, a onda ga Đinđić smenjuje sa svih funkcija. Ironije radi 2002. godine na desetogodišnjicu njegovog kidnapovanja, Đinđić i stranačke kolege odlučili su da Mandića smene sa svih funkcija u stranci.

Mandić kaže i da je demokratama sad teško da kritikuju aktuelnu vlast s obzirom šta je prethodna "vlast sve radila."

- Ne postoji ništa vredno što nije prodato, ja sam kao predsednik Odbora za elektroprivredu Demokratske stranke okupio mnogo uglednih profesora i mojih kolega iz EPS-a, a onda sam šestog oktobra saznao da pokojni Zoran više ne želi da me primi, jer je, ispostavilo se, energetiku obećao drugima - kaže Mandić koji je posle toga od Gorana Vesića i Gorice Mojović saznao da je smenjen. On ističe i da je tada tražio telefon od novog čoveka koji je zadužen za tu oblast i da je tada dobio informaciju da je u pitanju Miodrag Kostić.

- Rekli su mi da je to Kole iz Novog Sada. Ja ga pozovem i dođe mi Kostić, gospodin koga sada zovu Šećerko kod mene kući na Gardoš i kažem mu: "Kole imamo papire da hapsimo Hamovića i Lazarevića." On meni kaže: "Ne, ne, ne, meni Zoran duguje pare velike. Ja upravljam energetikom, a tebi svaka čast. Popio je sok i otišao u Novi Sad - priseća se Mandić.