Veterani

Vučićev kontra-miting uperen protiv sindikata vojske i policije, najava skorog rušenja njegove kule od karata

Vreme za promene

Dolaze predsednički izbori i pozivamo sve veterane da dobro razmisli kome će dati svoj glas a jedini razlog za opredeljenje treba da bude odnos države, društva i političara koji su predstavljali tu državu prema vama, vašim potrebama, vašim porodicama i vašoj žrtvi koju ste dali za ovu državu i ovo društvo. Zadnjih pet godina su najgore godine koje treba što pre zaboraviti ali nikako ne treba zaboraviti one koji su nas uništavali u koji žele da nas sasvim unište. Nemojmo takvima omogućiti da našim glasovima ponovo zauzmu pozicije sa kojih će nas potpuno uništiti i baciti u zaborav, zaključuje Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije, koji u ovom broju Magazina Tabloid opisuje šta se dešavalo 11. februara ove godine, na četvrtom protestu sindikata policije i vojske, za koji su akteri rekli da će sledeći biti "radikalan", s obzirom da je vlada gluva za njihove zahteve.

Željko Vasiljević

Subota, 11. februar 2017. godine, bio je dan koji je trebao da bude dan za odmor, porodicu, prijatelje za dušu i telo. Na ovakav dan imaju pravo svi, pa tako i vojnici, policajci ali i veterani. Ali glad, beda a najviše osećaj nepravde i poniženosti su policajce i vojnike izveli na ulicu, na protest protiv Vlade RS. Sa druge strane ulice su se našli takođe poniženi, obespravljeni, gladni i preko svega toga, prevareni, građani Srbije među kojima je bio i po neki veteran, jer su većina bili članovi Pokreta Socijalista i SNS-a. Za misleće građane, ipak tužan dan kada su predstavnici vlasti, zbog svog pukog straha od reakcije građana na opravdano iskazivanje nezadovoljstva policije i vojske, onih koji Srbiju treba da brane u narednim decenijima, nagnali izvarane veterane koji su Srbiju branili u prethodnim decenijama, verovatno u istim rovovima sa onima protiv kojih su protestovali. Sebično, vrlo opasno, nadasve glupo, apsolutno nedržavnički i svakako protiv interesa Srbije.

Protest sindikata policije i vojske, četvrti po redu, je bio opravdan jer su zahtevi bili podržani od najvećeg broja pripadnika ovih službi bez obzira na broj izašlih na ulicu. Svaki od onih koji su bili na protestu zaslužuje orden za hrabrost jer su i pored ogromnih pritisaka starešina i predpostavljenih, svesni snkcija koje će doživeti, blaćenja od strane ministara i predstavnika vlasti na svim medijima, savladali strah i glasno iskazali svoje ne mirenje sa propašću u koju nas ova nerazumana vlast tera. Njihov protest je slika dostojanstva, poštovanja propisa i države koja možda to ne zaslužuje ali i ljubavi prema domovini koju će sutra braniti od svakog neprijatelja i sigurno biti najhrabriji u toj borbi jer hrabri mogu biti samo oni koji ne trpe poniženje i koji ne pristaju da lapću sa poda pa makar to bila i najukusnija jela.

Na protestu sam video ljude koji ne pristaju da budu ničiji robovi, koji ne trpe nepravdu od bilo koga, koji su odlučni da zbace lance i jaram i da misle svojom glavom, koji su spremni da kažu da kriminala ima u svakoj državnoj instituciji, da su kriminalci zavladali i u institucijama koji građene i državu treba da štite od tog kriminala. Srbiji takvi trebaju i samo takvi je mogu izvući iz blata u koji su je uveli nerazumni, nepismeni ali pre svega korumpirani političari koji su zauzeli političku scenu više od 20 godina i koji se samo smenjuju na vlasti isključivo zbog ličnog interesa a u taj začarani krug ne puštaju nikoga ko ne prihvata njihove principe vladanja u korist ličnog interesa već svakoga ko makar malo iskaže protivljenje tim principima teraju iz tog kruga.

Podrška ovim protestima od strane sindikata prosvetnih radnika i oružara iz Kragujevca ali i iz ostalih fabrika, dokazuje da je i drugima teško ali zbog straha i opšte bede nisu u stanju da bilo šta ozbiljnije urade i da se izbore za poštovanje zakona o radu, makar i ovakvog koji je samo bolesni um Vulina i njegovih saradnika mogao da smisli i predloži i da ih dovede na nivo radnika u srećnijim zemljama koji su imali krajem 19. veka.

Ovaj protest je bio oslobođenje od svakog straha, dokaz da je sebični državni aparat nemoćna protiv građana i da službe koje bi trebalo da brane vlast to neće uraditi jer je i njima dosta haosa u koji nas ovaj nerazumni režim uvodi.

Glas govornika sa stepenica zgrade Vlade, koja je bila zatvorena za najčasnije građene Srbije, se čuo širom Srbije, Balkana ali i Evrope. Njihove poruke o nemogućnosti daljeg trpljenja su jasne i glasne i razumljive za svakog gladnog građanina, svakog onog koji ne može da nahrani dete pre nego ga pošalje u školu, svakog onog koji kada se razboli mora sa bolesnikom u bolnicu da pošalje pidžamu, peškire, papuče, posteljinu a vrlo često i lekove. Njihove poruke su zastrašujuće za one koji su na vlasti jer jasno ukazuju na plan šta, sa onima koji su vršili vlast isključivo na štetu države i građana, treba raditi u budućnosti da ukradenih para ima dovoljno za blagodetan život i razvoj društva i države, za vraćenje svih dugova i za izgradnju dovoljno fabrika da bi se zaposlili svi građani Srbije i to ne za platu od 200 evra, samo ih treba oduzeti od lopova i vratiti ih u budžet Srbije.

U Rumuniji su građani ustali zbog pokušaja vlasti da amnestiraju svoje lopove na vlasti, koji su ukrali manje od 44.000 evra, ali nisu rekli koliko puta po 44.000. Rumuni su pokazali kako se bori za dostojanstvo i da članstvo u EU ne znači da vlast više ne krade, čak možda i više pa bi i to mogao biti razlog zašto naši političari smatraju da članstvo u EU nema alternativu. Sa požarima u Rumuniji ovi požari u Srbiji mogu da prerastu u veliku vatru koja će spaliti jedan poredak u celoj Evropi pa i šire koji je zasnovan na potčinjavanju velikog broja ljudi u korist malog broja hohštaplera, uglavnom na vlasti.

Mnogo se puta u govoru mogu čuti stihovi, oj Srbijo među šljivama, ali retko se može čuti ceo stih koji glasi, Oj Srbijo, među bunama, među šljvama, pa ovaj stih može najbolje oslikati sadašnje stanje u srpskom društvu i među srpskim građanima. Protest sindikata je svakako početak bune, možda ne na dahije ali svakako protiv nepravde, bede, gladi, ponižavanja i svakako protiv nesposobnih i korumpiranih političara. Zato je njihov strah tako veliki i neskriven a metafora o političarima u kontejnerima izaziva noćne more i pravljenje planova za bežaniju što dalje od gnevnog naroda.

Da se malo osvrnemo i na onaj jad i bedu od kontra-mitinga. Bio sam duboko ubeđen da su vremena kontra mitinga davno za nama ali na moju i na žalost cele Srbije Vulin i njemu slični su u stanju da gurnu brata na brata, borca na borca, radoljuba na rodoljuba samo da bi ostali na vlasti i da bi zadržali privilegije i mogućnost da pljačkaju ovaj narod i državu. Podsetio sam se 1997. godine i kontramitinga koji je tadašnji režim organizovao protiv nezadovoljnih građana i stradanja nedužnih građana. Uplašio sam se da i danas ne dođe do neželjenih incidenata ali kada sam video šačicu nesrećnika ispred Ministarstva inostranih poslova znao sam da oni nisu u stanju ni da razumeju zašto su tu a kamoli da nešto urade. Želim da ih podsetim a Vulina posebno, kako je prošao prethodni režim koji je organizovao kontramitinge i kako su prošli istaknuti pojedinci tog režima. Vulin koji je bio i deo tog režima se izvukao bez kazne i odgovornosti pa misli da će to ponovo ali mnogo bi bilo dva puta ne odgovarati za počinjena nedela.

Kažu organizatori kontramitinga da su došli da pruže podršku vladi ali nisu umeli da kažu u čemu. Pitam ih da li pružaju podršku Vulinu da službenim vozilima švercuje drogu i da za to nikom ne odgovara? Da li pružaju podršku u uništavanju veteranske populacije, u svakodnevnom smanjenju prava ratnim vojnim invalidima i članovima porodica poginulih boraca? U oduzimanju prava na ortopedska pomagala i protiv zakonito oduzimanje prava ratnim vojnim invalidima posle 20 godina? Svašta je moguće kada su u pitanju Dujović, Marijanović i Bradić i kada je vreme za podelu sredstava iz budžeta a koliko su plaćeni za svoju prevaru i zloupotrebu veterana videćete u narednim danima kada se objavi lista odobrenih projekata od strane sektora za boračko-invalidsku zaštitu. Za ove aktivnosti će neko uskoro odgovarati a ko je to brzo ćemo videti.

Dolaze predsednički izbori i pozivam sve veterane da dobro razmisle kome će dati svoj glas a jedini razlog za opredeljenje treba da bude odnos države, društva i političara koji su predstavljali tu državu prema vama, vašim potrebama, vašim porodicama i vašoj žrtvi koju ste dali za ovu državu i ovo društvo. Zadnjih pet godina su najgore godine koje treba što pre zaboraviti ali nikako ne treba zaboraviti one koji su nas uništavali u koji žele da nas sasvim unište. Nemojmo takvima omogućiti da našim glasovima ponovo zauzmu pozicije sa kojih će nas potpuno uništiti i baciti u zaborav.