Zadnja

A koliko je Vučić dugačak

Piše: Dačić Ivica (koga čeka marica)

Palma je na Sretenje slavio u Batočini. Beše golemo društvo, iljade ljudi. Palma se otvorio, mislim ja, a onda mi šapne na uvo Novica: ma jok bre, on je naterao sve ugostitelje iz Jagodine da mu donesu i iće i piće. Ko ne priloži, Palma ga složi.

Baš smo se okupili, da se razonodimo, Palma je pripremio mnogo ženske čeljadi. Ima i lepih mladića, jer dolazi i Vučić. On je naš kandidat za predsednika, svi ga podržavamo.

Palma mi namiguje: jel' bato, jel' si se zapro', sad će Vučić da te kara! Nije mu to na mestu, ali se osmehujem. On nastavlja pitanjem, šta će biti ako Vučić poželi da me uzjaše, jer mu je to još jedino ostalo. Mučio me je kao malog Radojicu, tretirao kao staničnu kurvu. Ali, umem ja da trpim. I ćutim. U neko doba svi đipismo na noge. Izdaja, izdaja, izdaja, Tomo nas izdo'!

Vučić pocrneo u licu, nema Zlatibora da ga šprica, ali se smeje kiselo. Jebaću mu majku, obećao sam mu to, kaže. Tri sata ranije on se rukovao sa Tomom na proslavi Dana državnosti. Poljubio se i sa Dragicom. Vest je potvrđena, kaže Vučić, Toma je preko ruske stanice Sputnjik poručio da će se kandidovati za predsednika.

Mi svi poskakasmo, tešimo Acu, uz njega smo, skoro plačući potvrđujemo odanost. Mene prošli žmarci. U sebi mi je drago što će Toma da ga ućera Aci, ali se ipak pribojavam. Da ga Aca ne surdukne meni.

Na mene je red, kao prvog potpredsednika Vlade, da podržim Acu. Palma me munu u rebra, kaže, ćuti, ne brzaj, znao sam da će se to da desi, kad sam bio kod Trampa, na inauguraciji, pita me jedan visoki dasa, jel' bre Palma, šta ste uradi sa onim vašim ludim premijerom, jel obešen?

Šta ću, kud ću, počnem da lelečem. Te to je strašno od Tome, to je podmukla izdaja...Svaki građanin ima pravo da bude biran i da bira, znam to, ali gde Toma da se kandiduje, odneće sve glasove, uapsiće Acu. Aca mi kaže da budem kulturan u napadima na Tomu, napujdo je Šešelja da počne sa prljavim stvarima, ta protuva sve za pare hoće.

Kad sam poslednji put sreo ministra Dušana Vujović, pred njegov odlazak na lečenje u Ameriku, ima nesrećnik težak oblik raka, a žena mu Ukrajinka, 30 godina mlađa, dole u Budvi uzela sve pare sa svih kartica koje ime, ostavila ga bez dinara i plaća Crnogorce da je razonode, požali mi se da ga je Vučić planirao da bude u maju predsednik Vlade, a on zna da je to isto obećao i Zorani i Neši Slini, a i meni je to ponudio, što sam jedva prihvatio, da ne vidi koliko sam alav. I sad mi se izmače.

Zove me potom Andrej, kaže Ivice, brate, znam da si ljut na nas, karali smo te i spreda i od pozadi, budi molim te sada uz Acu. Da ne poludi, da se ne ubije. Zna brat moj, svi su mu to rekli, tetka Angela, pa Mogreini, pa Johanes Kan, da je vreme da se povuče, jer će gadno da ga karaju i Rusi i Ameri. Englezi ga, kao brane, ali ne smu da se zameru Trampu. Onaj Kurc iz Beča nije hteo da ga Vučić poljubi, reko' mu je oči u oči: idi brate, begaj, živu glavu izvuci, ako možeš. Al' gde da se sakrijemo brate Ivica. Tone droge smo odneli u Evropu, da ih potrujemo, sad 'oće da nam seme zatru.

Širim ruke, kažem Andreju da sam uz njih sto odsto, da ću i da poginem, ako moram za Acu. Andrej mi preti prstom, kaže, čuvaj se Palme, hteo je da ti surdukne, ali nismo dali. Ako padne brat moj, i tebe će usranom motkom da oćeraju iz Tvoju Partiju. Pre tri dana su telefonirali Bajatoviću da bude na nogama, da sa Brankom Ružićem preuzmu SPS, da na čelu bude doživotni predsednik Milutin Mrkonjić, dok tebe budu izbacivali.

Odmahuje rukom, kao, ko će to mene da makne, nije ni Vučić, mislim u sebi, mogao to da mi uradi. A, za Palmu, znam da hoće da napadne iz potaje.

U trenucima dečačke iskrenosti Aleksandar mi kaže da Toma ima sve o nama svima. Dali mu iz Vašingtona. Sve papire, račune, nasnimljene razgovore. A Jorgos (Jorgovanka) je preko Narodne banke ušla u trag svim našim poslovima, sunce joj jebem, kaže meni Vučić i teško diše. I ti stranci će nam narednih dana postavljati ultimatume, koje ne možemo ispuniti. Žao mi je što Tomi ne mogu krvi da se napijem, kaže Aca.

Mene obli znoj. U sebi se radujem kao malo dete da se neko Aci najebe majke, a ne smem to da kažem. Zamišljam Tomu kako nas posmatra, drži metar i pita: a koliko je Vučić dugačak, koliko si ti Ivice kratak, kao u "Maratoncima". Okolo orkestar za sahrane Policijske uprave Beograda, a mi položeni u sanducima. Toma, sav ozbiljan, leleče: eeee, sine Aco, lepo sam ti reko' da se ne kurčiš, da ne šiljiš kurac na svog oca, ako si na sve nasrtao. I nadamnom stavljaju poklopac na moj sanduk, ja se trgnu, skoro da sam uplašio Acu. Šta je Ivice, kaže, usro' si se, znaš da je Toma namazan, da će da na sve žive posa'ranjuje.

Koliko li je Vučić dugačak, koliko li sam ja kratak? Čamov ili bukov...