(Uvodnik Njujork Tajmsa posvećen Vučiću, koji predstavlja redakcijski stav)
......
Sa ubedljivom pobedom premijera Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila, Srbija se približila autokratiji. Iako je uloga predsednika uglavnom ceremonijalna, gospodin Vučić sada može svojeručno izabrati njegovog naslednika na mestu premijera i konsolidovati svoju vlast, jer parlament i sudstvo su pod potpunom kontrolom gospodina Vučića i Srpske napredne stranke. Imajući u vidu ozbiljno smanjenu slobodu štampe i marginalizovanu političku opoziciju, njegova koncentracija moći ne sluti ništa dobro za srpsku demokratiju.
Iako je gospodin Vučić osvojio više od 50 odsto glasova i daleko nadmašuje kandidata na drugom mestu, Sašu Jankovića, koji je osvojio nešto više od 16 procenata, izbori su poremećeni optužbama o zastrašivanju birača i gotovo potpunoj dominaciji medija po kontrolom Vučića i njegove stranke.
To objašnjava i cinizam mnogih Srba koji su glasali za Luku Maksimovića, 25-godišnjeg studenta koji je vodio kampanju, u početku kao šalu, pod pseudonimom Ljubiša "Beli" Preletačević. To je ime koje aludira na nekog ko se prebacuje u razne političke partije za ličnu dobit. Osvojio je 9 odsto glasova. Ali, nezadovoljstvo Srba političkom situacijom je mnogo dublje od cinizma.
Svakog dana, nakon izbora, hiljade demonstranata, uglavnom mladih, izlazi na ulice Beograda, duvajući u pištaljke i mašući transparente sa sloganima kao što su "Dole sa diktaturom!" i "Vučiću, ukrao si izbore!"
Gospodin Vučić govori o činjenici da se vlada nije protivila na protestima govoreći o tome kao "dokazu demokratije". S obzirom na odvratne represije nad učesnicima javnih protesta u mnogim autokratskim državama, on ima pravo - ili, možda, on jednostavno ne vidi zviždanje studenata kao pretnju, sada kada su izbori završeni.
U svakom slučaju, gospodin Vučić može da pokaže posvećenost demokratiji vraćanjem slobode štampe, omogućavajući javnosti pravo na različita mišljenja i nezavisne izvore informacija, i naredi nezavisnu istragu navoda o zastrašivanju birača uz obećanje da će vinovnici toga biti kažnjeni.
Evropski lideri koji vide u moćniku kao što je gospodin Vučić, stub stabilnosti - i koji se nadaju da će on održati svoje obećanje da zadrži Srbiju na putu priključenja Evropskoj uniji, pod izgovorim da uticaj Rusije na Balkanu raste - ne smeju podleći iskušenju da Vučiću i njegovim sledbenicima daju monopol, kontrolu nad političkim institucijama u zemlji i njenim medijima.
Dozvoliti takvu kontrolu (institucija i medija) gospodinu Vučiću, bila bi izdaja od osnovnih vrednosti Evropske unije i mnogih Srba koji gledaju u Evropsku uniju kao svetionik demokratskih prava i sloboda, u vreme kada Istočna Evropa i evropski lideri centralne Evrope okreću leđa demokratiji.
(Link orginalnog teksta: https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html)