Druga strana

Vučićeva tiranija u napadu i na porodicu i njeno razbijanje

Policijska okupacija porodice

Ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović je slavodobitno izjavio 22. jula da je policija, postupajući po ovlašćenjima iz Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od 1. juna izrekla meru udaljenja iz stana u 2.622 slučaja! Dodao je da je 56 lica prekršilo tu zabranu i da su odmah privedeni sudiji za prekršaje, koji im je izrekao kaznu zatvora od 60 dana i odmah ih uputio na izdržavanje kazne. Gazeći Ustav Srbije i slobode i prava građana, Vučićeva mafija je nasrnula da unese nespokoj u svaku porodicu koju može policijski napasti i uništiti. Nekažnjeno.

Milica Grabež

Velika propaganda laži Aleksandra Vučića danima promoviše Nebojšu Stefanovića, prenoseći njegove stavove kao ministra unutrašnjih poslova, potpredsednika Srpske napredne stranke i predsednik komiteta za sprečavanja nasilja u porodici.

Povodom policijske okupacije koju Vučićev režim može izvršiti u svako doba, prema svakoj porodici, pretresanjem stana i prinudno, po slobodnoj oceni, svaki automehaničar, mašinbravar, moler ili srodni majstor, obučen u policijsku uniformu, može izvesti iz stana vlasnika, gologuzog ga isterati i zabraniti mu prilazak stanu od najmanje 150 metara. Sve to uz samo jednu rečenicu obrazloženja - zbog nasilja u porodici.

Kako se Vučićeva ludost sprovodi brutalno, za očekivati je da do kraja godina bude rastureno još najmanje 20.000 porodica. Toliko će i dece ostati bez oca, koga neće moći da vide zbog policijske zabrane.

Sa Anom Brnabić, lezbejkom koja svoju devojku vodi na paradama sa povodcem i koju bije kao kozu u kupusu, porodice u Srbiji su napadnute, sa malom šansom da se odbrane.

Vratimo se životu i činjenicama.

Pođimo od brojke od 2.622 izrečene zabrane, kada su, na licu mesta , uniformisani policajci, dakle potpuno neobučeni i nekompetentni, odlučili da na poziv komšije, ili ugrožene supruge, isteraju muža iz stana.

Šta da radi čovek, ako je pritom i slabijeg zdravlja, bez prebijenog dinara u džepu, a bude uveče isteran na ulicu? Gde da spava? Da li će se smrznuti, ako je noć hladna? Da li će izgubiti posao?

Ako je neko lice pretuklo ženu, dete, taštu, onda je izvršilo i krivično delo. Policija je dužna da o tome odmah obavesti tužioca, koji je ovlašćen za preduzimanje krivičnog gonjenja, a ovlašćen je da policiji izdaje upustva radi prikupljanja dokaza o izvršenom krivičnom delu.

Vratimo se Ustavu i pravima koja su zaštićena međunarodnim konvencijama, čiji potpisnik je i Srbija.

Članom 40 Ustava Republike Srbije određeno je da je ''Stan nepovrediv''.

''Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka."

A član 27 Ustava Republike Srbije predviđa da ''Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost". Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru.

Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud.

Takođe, članom 39 Ustav Srbije propisuje da ''Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati''. Ograničenje kretanja i napuštanja mesta stanovanja i Republike Srbije može ograničiti samo sud, iz razloga obezbeđenja okrivljenog radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka..

Da li Vučićev zločinački režim na nasilje odgovara nasiljem i još većim zlom?

Prema podacima nesrećnog i sumanutog ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, policija je od 1. juna ove godine, primenjujući ovlašćenja iz Zakona o sprečavanju nasilja, izlazeći na pozive o ''nasilju u porodici'' uvek izrekla meru iseljenja iz stana ili kuće i zabranu prilaska stanu. U većini slučajeva udaljena lica su vlasnici stana i kuće, deset odsto slučajeva reč je o podstanarima, a u manjem broju slučajeva su iseljeni bili u stanu svoje dotadašnje supruge.

Policija je, dakle, dobila ovlašećna da uništi srpsku porodicu, da desetine hiljada dece ostavi bez očeva, koji će izgubiti i posao i postati socijalni slučajevi. Da li će ovako osramoćeni, uništeni, ovi očajnici potezati za osvetom, jer im od života nije ostalo ništa.

U pomenuta 2.622 slučaja nije bilo reči o izvršenju krivičnog dela nasilja u porodici, jer bi policija potom postupala po nalogu tužioca, koji bi, ako je nasilje ozbiljno, zahtevao zadržavanje i privođenje sudiji za prethodni postupak, koji bi odlučivao o načinu vođenja krivičnog postupka.

U raspamećenoj i opustošenoj Srbiji, u kojoj se 90 odsto porodica bori da se prehrani, policijsko okupiranje koje se može izvesti prema svakoj porodici, pod izgovorom da su komšije anonimno prijavile da su čule svađu i viku u stanu, predstavlja još jednu potvrdu i da šizofreni Aleksandar Vučić nastavlja politiku satiranja građana ove zemlje.

Ushićenje ministra policije da je za samo nešto više od mesec dana policija administrativno razvela 2.622 porodice, ukazuje da se samo opštim ustankom ova suluda vlast može zbaciti. A zna se da u Srbiji se ne isplaćuju redovno dečji dodaci, socijalna pomoć, da majke olako gube posao, a očevi mesecima ne primaju platu, ili rade za 200 evra da u takvoj zemlji sve puca, pa i bračni odnosi. Zbog svađe ili povišene rasprave, policajci Nebojše Sline su satrli 2622 porodice. Za sada. A lov se nastavlja. Jer se Vučić i njegova kamarila raduje svakoj nesreći svojih sugrađana. Tako sa njima lakše vladaju, pljačkaju.

A gde su srpski poslanici, opozicija, intelektualci?

Kada se povodom ubistva jedne žene i četvorogodišnjeg deteta od strane njenog bivšeg muža Marka Nikolića, prijatelja Vučićevog batinaša, pokojnog Saleta Mutavog, koji je sa njim učestvovao u rušenju u Savamali, oglasio poznati psiholog, tvrdnjom da bi se tragedija izbegla da je centar za socijalni rad omogućio ocu da redovno viđa dete, kao da deda i baka mogu da zagrle unuka, umalo nije linčovan od strane Velike propagande laži. Mediji nisu povezali ubicu sa Saletom Mutavim, Vučićevim vođom batinaša. (a 20. juna novi vođa navijača Branimir M. (34) ranjen je na jednom od novobeogradskih splavova. On je osuđen na 11 godina zatvora zbog ubistva i pokušaja ubistva braće Davinić novembra 2006. godine. Na slobodi je (jer je i on Vučićev batinaš).

A, 23. jula, saopšteno je, skoro sa čuđenjem, da je tog dana muškarac, star 53 godine, neosuđivan, miran i povučen, ubio, iz ljubomore, svoju suprugu u Sremskim Karlovcima, a potom izvršio samoubistvo.

Nasilje u porodici ne mogu sprečiti pozornici, već država mora da stvori socijalni sistem u kojem će se pružiti sistemska zaštita porodicama.

Da li je okupacija porodica poslednji čin ludila Aleksandra Vučića?