Ekskluzivno: Nebojša Medojević, jedan od vođa crnogorske političke opozicije, o projektu „Beograd na Vodi“

Arapi služe samo za pokrivanje akcije

Srbijom i Crnom Gorom vlada balkanska konfederacija organizovanog kriminala, koju je napravio Jovica Stanišić, a na čijem čelu se nalaze Milo Đukanović i Aleksandar Vučić – tvrdi Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene i jedan od lidera Demokratskog fronta, najjačeg crnogorskog opozicionog saveza u intervjuu za internet portal „Balkan info“ u razgovoru sa voditeljom Tešom Tešanovićem. Medojević je detaljno objasnio način na koji je grupa političara, tajkuna i pripadnika bezbednosnih službi preuzela kontrolu nad institucijama država u regionu, organizovala mrežu kriminala i nezakonitim akcijama stekla više milijardi evra. Milo Đukanović je, prema Medojevićevim saznanjima, nezvanični premijer balkanske konfederacije organizovanog kriminala, ministar finansija je Stanko Subotić, šef bezbednosti Jovica Stanišić, a sve značajniju ulogu ima Aleksandar Vučić.

Priredila: Milica Grabež

- Ta ogromna mafijaška struktura temelji se na Đukanoviću, koji je prvi s ovih prostora uspeo da uspostavi političke relacije sa centrima moći iz Amerike i Evrope. Zapadne službe bezbednosti su znale da je on organizator šverca duvana i droge i da je, tako kompromitovan, podoban za političku upotrebu. Pre desetak godina, kad je Đukanović uspostavio bliske odnose s političkim i ekonomskim vrhom Rusije, Amerikanci su raskrinkali njegovu ulogu u korpcionaškoj privatizaciji crnogorskog „Telekoma“. Prikupljeni su dokazi da je lično uzeo 7,3 miliona evra od mađarske telekomunikacijske kompanije, čiji menadžeri su potpisali priznanje da su mu dali mito. Tada su Boris Tadić i Miki Rakić, po nalogu Amerikanaca, krenuli u obračun sa Đukanovićem i Subotićem. Da bi se odbranili, oni su napravili Srpsku naprednu stranku i Vučića. U početku, Đukanović je bio neprikosnoveni vođa, preko svojih lobista na Zapadu otvarao je Vučiću vrata, savetovao ga je, uvodio u posao i naučio kako se kradu izbori i kontrolišu bezbednosne službe i mediji. Đukanović i Subotić se više ne bave švercom duvana, u Crnoj Gori to rade dva klana, onaj iz „Granda“, koji je pod kontrolom Milana Roćena, i mojkovački klan, bizak Dušku Markoviću, bivšem šefu Državne bezbednosti i aktuelnom premijeru. Čujem da u Srbiji te tokove kontroliše Andrej, brat Aleksandra Vučića. On radi u Narodnoj banci, gde se štampaju akcizne markice, a ko može da utiče na taj posao, taj je zlatna tačka šverca u regionu.

Dakle, Đukanović i Subotić više nisu direktno uključeni u šverc duvana, sad se bave pranjem novca, koji plasiraju u razne projekte u Crnoj Gori i Srbiji. Đukanović i Subotić su najveći investitori „Beograda na vodi“. U tom poslu nema nijednog Arapina, sva prezimena se završavaju sa IĆ. Nema arapskog kapitala, Arapi služe samo za pokrivanje te akcije. Njih je u posao uveo Đukanović, koji je odavno uspostavio saradnju sa Muhamedom Dahlanom, koji je operativac CIA za „crne akcije“ na Bliskom istoku. Dubai je postao globalni centar šverca i pranja novca, u kome Arapi daju imena firmi i uzimaju procenat iz svakog biznisa. U Crnoj Gori je jedan Arapin kupio hotel „Montenegro“, ali mi znamo da je pravi vlasnik postao Milo Đukanović. Značajne usluge pruža i Mlađan Dinkić, koji je zadužen za „arapski program“. Dinkić je dobar stručnjak, zna kako se upravlja pravno-finansijskim inženjeringom sa stranim kompanijama. Takođe, Dinkić je ucenjen zbog afera s kiparskim novcem i privatizacijom fabrike duvana u Senti, koju je lično on prodao „Japan Imperijal Tobaku“. Milijarde koje su stekli švercom duvana i droge vođe balkanske konfederacije organizovanog kriminala sada peru u „Beogradu na vodi“ i sličnim projektima – tvrdi Medojević.

Značajnu ulogu u tom političko-poslovnom kartelu, prema saznanjima predsednika crnogorskog Pokreta za promene, ima i Vladimir Popović Beba. Medojević tvrdi da je Popović pripremio plan za likvidaciju predvodnika crnogorske opozicije i iscenirao lažni državni udar.

- Pred izbore 16. oktobra prošle godine, nakon delirijuma izazvanog prekomernom upotrebom kokaina, zajedno s Milom Đukanovićem, Beba Popović je došao na ideju da likvidira lidere Demokratskog fronta. Čak se čula i rečenica: „Ako može Erdogan da to uradi u Turskoj, koji je manje činio Americi nego ti, što to ti ne bi mogao da učiniš u Crnoj Gori, a onda si rešio problem, onda ti odlučuješ kad ćeš da se povučeš i pod kojim uslovima“. Beba Popović je predložio da vlast među opozicione simpatizere ubaci svoje agente da isprovociraju sukobe s policijom, onda bi bilo uvedeno vanredno stanje i pobijeni lideri Demogratskog fronta. Informacije o tome šta se sprema dobili smo od ljudi iz Nacionalne službe bezbednosti, od patriota koji nisu hteli da učestvuju u likvidaciji lidera DF. Desetak dana pre izbora, kad smo to saznali, pozvali smo ljude da se ne okupaljaju. Tako smo izbegli provokacije i, praktično, spasli sebi živote. Popović je želeo da se uvede vanredno stanje, to bi mu omogućilo da on odlučuje o hapšenju i zlostavljanju ljudi i da preko obaveštajnih službi upravlja državom. U tom trenutku se ta ideja nije dopala zapadnim strukturama i one su prestale da podržavaju Bebu Popovića. Crnu Goru je napustio po nalogu svojih šefova, najverovatnije iz Londona, jer je prešao granice dopuštenih crnih operacija i zloupotreba. Zbog tog plana Đukanović nije premijer. Još nisu bili proglašeni rezultati izbora u Crnoj Gori a Đukanović je rekao da neće biti premijer, što je, očigledno, posledica neke međunarodne intervencije. Model erdoganizacije dopao bi se mnogima na Balkanu, Vučiću prvom. Model demokratije bez opozicije prihvatile bi mnoge balkanske autokrate, ali to nije koncept iza koga stoje Evropska unija, Velika Britanija i SAD.

Đukanović i Popović su se upustili u konačni obračun s Demokratskim frontom, jedinom političkom opcijom koja ne pristaje na saradnju s režimom.

- Kad bi mogao da napravi dil sa Demokratskim frontom, da mu damo imunitet od krivičnog gonjenja i da ne diramo njegove milijarde, on bi sutra napustio politiku. Neke druge opozicione partije to bi prihvatile, ali ne i mi, zato nas ovako napada. Ogromna balkanska konfederacija organizovanog kriminala počiva na tome da Đukanović ostane na vlasti, on je njen oslonac. Vučić ne može da preuzme tu ulogu, iako brzo uči i povećava ambicije on to ne ume i nema hrabrosti. Beba Popović priznaje da je i Đukanovićev i Vučićev savetnik.

On je konsiljere kriminalne konfederacije koja upravlja Balkanom, kontroliše medije, uspostavlja direktnu komunikaciju među obaveštajnim službama i vodi „crne operacije“, likvidacije neistomišljenika i opasnih svedoka. Beba Popović nije opasan sam po sebi, nego zbog pozicije koju ima i zbog zaštite koju mu godinama pružaju britanske obaveštajne strukture. On predstavlja zaista ozbiljnu opasnost za političku stabilnost i razvoj demokratije.

Još 2001. godine moj prijatelj Mile Isakov mi je govorio da imaju ozbiljan problem sa Bebom Popovićem, da on praktično vodi vladu Srbije s pozicije šefa Biroa za informacije, da uvaljuje Zorana Đinđića u veze sa ozbiljnom mafijom, da zajedno sa Zoranom Janjuševićem ima privatni centar za prisluškivanje, koji su doneli iz Republike Srpske i montirali u neke hangare u Luci Beograd, da prisluškuju političare, vojni vrh, biznismene, skupljaju podatke. Vremenom, Đinđić je shvatio da je Beba Popović kopča između vlade, kriminalaca, bezbednosnih službi i medija. Na tu ulogu ukazao je i Jovica Stanišić. Bez obzira šta ja mislio o njemu, on je najuspešniji, najjači i najbolji obaveštajac kojeg su ikad imale Srbija i Crna Gora. Dan posle ubistva Đinđića, kad je saslušavan, rekao je da oko tog zločina treba saslušati Bebu Popovića i da bi jedna dobra policijska istraga – misleći, verovatno, kad bi ga malo stegnuli – donela odgovore o mnogim ubistvima u Srbiji otkako je DOS preuzeo vlast. Jovici Stanišiću treba verovati u tom profesionalnom smislu, jer se radi o zvaničnoj izjavi datoj policiji, a ne nekoj medijskoj spekulaciji. Kao profesionalac, Stanišić je tvrdio da je Beba Popović agent MI6. Velika Britanija preko svoje tajne službe nikad nije napuštala Balkan, ona ovde ima svoje interese, zbog toga Beba Popović sve ove godine ima zaštitu, niko ga ne hapsi, niko ga ne poziva na odgovornost.

Zoran Đinđić je slušao savete Vladimira Popovića i završio je na Novom groblju. Milo Đukanović je prihvatao Popovićeve agresivne predloge i ostao je bez formalnog učešća u vlasti, trenutno je samo predsednik Košarkaškog saveza Crne Gore. Kad je potrošio dvojicu gospodara, Popović se promovisao u savetnika Aleksandra Vučića i to baš u vreme zahlađenja njegovih odnosa sa Đukanovićem.

- Vučić je značajno ojačao svoje pozicije, pa su mu porasle ambicije. Ima najbolje kontakte s uticajnim predstavnicima međunarodne zajednice, hvale ga Džo Bajden i Angela Merkel, za Zapad on je danas ono što je Đukanović bio 1998. godine. Da bi učvrstio vlast, Vučić je morao da preuzme kontrolu nad policijom i službom bezbednosti. Vodeći ljudi srpske policije, kojima je koordinisao Milorad Veljović, doskora su bili lojalniji Đukanoviću nego nekad Tadiću i danas Vučiću. Po Vučića, još je teža situacija u BIA. Na čelo BIA postavio je sebi lojalnog, ali nesposobnog čoveka, dok je po dubini struktura ostala netaknuta.

Šef operative srpske Bezbednosno-informativne agencije Ivan Todorov je lojalan Đukanoviću, kao i mnogi drugi kadrovi koje je regrutovao još Jovica Stanišić. Već se vidi da Vučić nije u dobrim odnosima sa Đukanovićem, više od njega ne prima naređenja, ali nema hrabrosti da uđe u otvoreni sukob jer zna da on ništa ne radi bez dokumentovanja. Kad bi se Vučić javno suprotstavio Đukanoviću brzo bi se u medijima pojavili kompromitujući dokazi o njihovim poslovima. U političkom smislu Vučić pokušava da kopira Đukanovića. Na domaćoj političkoj sceni ponaša se kao autokrata, krade izbore, kontroliše medije i bezbednosne službe, a s druge strane intenzivno, poltronski i podanički sarađuje sa centrima svetske moći. Đukanoviću je taj sistem omogućio dugogodišnji opstanak na vlasti, ali Srbija je 15 puta veća od Crne Gore, nju je mnogo teže kontrolisati – rekao je Nebojša Medojević.